socijalni konstruktivizam - Ber Flashcards
1
Q
diskurs, dva pristupa
A
- preformativni kvaliteti
- identitet, moć
2
Q
preformativni kvaliteti
A
- šta postižu ljudi kada govore
— način konstruisanja, uticaj govornika, retorička sredstva
— nisu zainteresovani za subjektivnost, moć
3
Q
identitet
A
- identitet, jastvenost, moć, dru. promene
— služe se psan pojmovima
— različiti pristupi soc. konstrukc. -> nisu kompatibilni
4
Q
diskurs
A
- skup značenja, izraza, priča, slika, metafora koje se zajedno proizvode na određen način
5
Q
diskurs je
A
- slika događaja ili osobe
6
Q
ob./događaj/osoba
A
- mnogo DI ga konstruišu na različite načine
- svaki ističe druge aspekte
- svaki polaže pravo na istinitost
7
Q
DI - polaganje prava na istinotst i znanje
A
- pitanja koja su srž rasprava o identitetu, moći, promeni
8
Q
ono što osobe goovre o nečemi
A
- ukazuje na stavove i miš -> SUPROTNO sa soc. ko. shvatanjima
9
Q
stavovi i miš.
A
- esencijalistički, L
- inherentne strukture, deo sklopa L, doređuju šta osoba misli, radi, govori
10
Q
izgovoreno i napisano
A
- nisu pristup privatnom svetu osobe
- nisu validni opisi verovanj ai miš.
- nisu manifestacije un, suštinskog stanja, temperamenta, L, stava
11
Q
izgovoreno i napisano su manifestacije
A
- diskursa
- površinski slojevi Pr o događajima u domenu dru. života
12
Q
dru. život
A
- ne potiče iz privatnog isksutva osobe
- potiče iz diskurz, kulture u kojoj žive ljudi
13
Q
izgovoreno/napisano pripadaju istom diskursu, ako ocrtavaju
A
- istu opštu sliku datog ob
14
Q
iste rečenice mogu u različitim diskursima
A
- različiti narativi
15
Q
reči i rečenice
A
- nisu same po sebi neki diskurs
- značenje zavisi od diskurzivnog konteksta
16
Q
diskurs se može shvatiti kao
A
- referentni okvir
17
Q
dvosmerni odnos između onoga što ljudi kažu/napišu
A
- u tome se pokazuju DI
- značenje toga zavisi od DI konteksta u kom se javljaju
18
Q
osnova DI
A
- način na koji je j. strukturisan i značenje svakog označitelja (reči) zavisi od konteksta diskursa
19
Q
2 pristupa proučavanju DI
A
- tradicija strukturalizma i poststrukturalizma
— identitet, L i dru. promene, moć - šta ljudi zapravo govore i pišu
— ideja da je značenje j. promenljivo
— ne koristi pojmove grana ps.
20
Q
2 različita pristupa
A
- socijalni konstrukcionizam
21
Q
identitet se zasniva na
A
- j.
- nastaje iz ljudskih interakcija
- preplitanju komponenti od kojih svaka nastaje u DI određene kulture
22
Q
svaka komponenta identiteta
A
- se konstruiše kroz diskurse koji postoje u našoj kulturi
- svaka ima ograničen br. diskursa na osnovu kojih možemo da oblikujemo sebe (seksualnost)
23
Q
svako od nas raspolaže DI
A
- neprestano konstruišu i proizvode naše identitete
24
Q
identitet ne polazi IZ OSOBE - već iz
A
- DRU. OKRUŽENJA
-nevidljivo, jer je to sama sredina u kojoj postojimo kao dru. bića
25
soc. konstruisani identiteti putem DI
- nisu slučajni
- moguća je politička analiza dru.s veta
26
DI koji formiraju identitet
- sadžre šta možemo i treba da radimo
- zašto su oni popularni/prihvaćeno
27
DI nisu proste ideje
- povezani su sa načinom na koji je društvo organizovano, i načinom kako se njime upravlja
28
društvo
- određuje soc. položaje i statuse ljudi
29
DI koji preovladaju u društvu
- fprmiraju naš identitet
- moćne grupe teže da odrede neke diskurse istinitim
30
sve u našoj svesti, jastvo i identitet
- konstruisano je putem j.
- proizvod diskursa kao koherentnih sistema
31
ob. poput int, braka i ljubavi
- posledica postojanja ljudskih postupaka i govora
32
istraživači soc. ko.
- oslanjali se na intuiciju o preovlađujućem diskursu
33
ekstremna verzija soc. ko
- jezik jedino postoji
- svi ob. naše svesti su ko. putem j.
- ništa van j. nema suštinsku egzistenciju
- DI kao referentni okvir za davanje značenja cvetu
34
prema ekstrem. soc. ko.
- ne možemo razmišljati o sebi kao o nekome ko ima L
35
osnovna zamerka soc. konstruk.
- osoba ostaje prazna
- nema suštinska ps. svojstva
36
soicajlnokon. stanovište
- H: sub. iskustvo potiče iz DI koji postoji u našoj kulturi
- DI nam daje kat. duha i tela
37
sensus communis shvatanje
- prvo imamo sub. iskustvo
- onda ga opisujemo i etiketiramo j.
38
po soc. konstrukc.
- j nam, u obliku diskursa, pruža iskustvo sveta
39
problem ljudske agensnosti
- prema socko. nade, želje i namere su proizvod DISKURSA, ne ljudske delatnosti
- ljudi nisu svesni toga, veruju da mogu promeniti svet oko sebe
40
kako možemo reći da smo delatni
- ako stvari koje govorimo imaju status manifestacija diskursa
41
problem konceptualizovanja stvarnosti i istine
- j. može da se odnosi samo na sebe
- stvari stvarne, samo u onoj meri u kojoj postoje diskursi koji ih opisuju.
42
j je
- autoreferentni si.
- svaki znak se može definisati samo u odnosu na druge
43
pošto je svaki ob. okružen velikim br. diskursa
- nijedan DI ne opisuje ob. tačno
- ostaje se bez pojma sitine
- tvrdnje relativne, nijedan nije istina/laž u odnosu na stvarnost
44
DI se mogu koristiti
- da se ljudi drže u potlačenosti na koju su dobrovoljno pristalo
- pojam ideologije - zamagljivanje moći
45
ideologija kao lažna svest
- H da postoji stvarno, mat. stanje, ali ljudi ne prepoznaju stvarnost
- koliko religija pruža lažnu utehu, toliko je čovek otuđen od pravih izvora zadooljstva
46
religija za seljaka
- može da bude stvarna uteha
47
problem: ako DI maskiraju stvarnost
- kakav status imaju objašnjenja pojedinca o osećanjima
- DI daju konceptualne okvire
- ali DI ne objašnjavaju ps. procese kojima se to psotiže
48
ideja o lažnoj svesti
- povlači esencijalizam
- kat. lažne svesti održiva ako osoba ima nepromenljiv identitet
49
ako kažemo da ljudi žive sa lažnom svešću
- H da postojis tvarnost i da je ona izvan razumevanja sveta, da je istinitija
50
ideja da postoji jedna verzija događaja
- suprotna soc. konstruktivizmu
- postoje mnog ekonstrukcije sveta
51
Fuko: termin ideologija
- podrazumeva postojanje istine
- treba govoriti o režimima istine, a nijedan nije ispravniji od nekog drugog
52
cilj soc-konstrukc.
- dekonstruisanje diskursa koji podržavaju odnos nejednakosti i moći
53
ideologija kao znanje
- u službimoći
- odvaja ideologiju od pitanja istine i laži
- ideološka je potreba moćne grupe da sačuva položaj, a ne ideje
54
diskursi se mogu koristiti
- ideološki
- svaki je potencijalno opasan
55
ideologija kao živo iskustvo
- nije samo ono što mislimo
- ono o čemu mislimo, osećamo...
- uvek postoji u aparatu i praksi... porodica, ideje, škole, mišljenja
- za soc. ko: kako je predstavljena svakodnevno
56
ideologija kao dilematična
- nije nešto kao koherentno, objedinjen si ideja
- dilematična opozicija - ideologija jedinke u sebi sadrži svoju suprotnost - kolektivizam
- ne znači da živimo sklado sovjim mislima
57
DI kao sistem značenja
- načini predstavljanja nas samih i našeg društva
- konstruišu šta mislimo, kako osećamo, šta radimo
58
DI i stvarnost
- okvir u kom nema konačne istine
59
relativistički D
- nema ničega, osim onoga što je u diskursu
- jedina stvarnost je data u simb. okviru jezika
60
Parker, mislimo o stvarima, 3 ob. statusa
1. ontološki
2. epistemološki
3. moralni/politički
61
po Parkeru, stvari postoje nezavisno od
- procesa mišljenja i j
- nećemo ih nikada spoznati
62
stvari o kojima mi znamo
- imaju epistemološki status, unet diskurs
63
moralno/političko
- posebna kategorija stvari koje imaju epistemološki status
- stvari se mogu dozvati u postojanje putem diskursa - mogu imati uticaj na ljude - stvarni
64
Prema parkeru, postoji stvarnost izvan diskursa
- daje sirov materijal iz kojeg možemo da strukturišemo razumevanje sveta, kroz diskrus
65
znanje mora da bude f onoga što je stvarno
- a ne ono što je samo proizvod mišljenja
66
problem sa Parkerom, ako neke stvari postoje u 1k, a poturaju se u drugu
- kako razlikujemo šta je šta i ko to procenjuje
67
Edvards, nema ničega
- izvan teksta
- ne možemo izvan jezika iskoračiti
68
agensnost pripada diskursu
- više nego ljudima
- ekstremni soc. ko.
69
Fuko, ekstremno stanovište
- ali dopušta agensnost
- kritičko razmišljanje osobe, upotreba agensa
70
Gergen, svi motivisani željom da naša revizija događaja
- odnese prevagu nad konkurentnskim shvatanjima
71
pozivanje na m. događaje kao opravdanje (ne znaš, zato što nemaš iskustva)
- opravdava se glas privreznosti različitim m. procesima, namerama, strasti, moralnim vrednostima
72
konstrukcije
- pokušaj ljudi da ostvare predstavu o sebi/svetu koji ih oslobađa, daje im legitimnost i podršku
73
agensnost ljudskih bića leži u njihovoj SB da manipulišu
- diskursima i koriste ih u vlastite svrhe
74
SB leži u prirodi vfeštine
- može se razvijati -> povećava se agensnost
75
problemi za konstrukcionizam
- agensnost
- relativizam
- stvarnost
- istine
76
kritika soc. konstrukc.
- teorija je odozgo nadole
- tok uticalaja ili determinacije ide od društva ka pojedincu
- jedinke se posmatraju kao proizvodi, rezultat društva u kom žive
77
analitičari diskursa; znanje je f
- neravnoteže moći između istraživala i predmeta istraživanja
- središte nove paradigme treba da bude j
78
analiza diskursa
- soc-ps. istraživanja
- istraživač i istraživano
- refleksivnost
- ciljevi istraživanja
- soc. konstrukc.
79
objektivnost
- ob. je nemoguća
- nijedno ljudsko biće ne može van svoje ljudskosti posmatrati svet
- naučnici moraju da priznaju da učestvuju
80
ADI, istraživač i istraživano
- objašnjenja ispitanika su jednako validna u soc. ko.
- mešusobni odnos istraživača i istraživanog
- priznavanje validnosti opisa IC -> refleksivnost (suprotno tradic)
81
ADI, refleksivnost
- činjenica da je nečije objašnjenje istovremeno i opis i deo događaja zbog ko. prirode jezika
- soc. ko je i sam soc. konstrukcija - nije izuzet iz kritike
82
soc-ko. T - ciljevi
- relativističko stanovište
- priznanje alt. ko. događaja
- traganje za koristi koju istraživačevo proučavanje fenomena može imati kod ljudima kojima je potrebna promena
- akciono istraživanje, politička akt.
83
socioko. ne podrazumeva nužno ADI
- ADI korisnik nije nužno soc.-ko.
84
ADI kao istraživački pristu
- razlikuje se od većine tradic. metoda
- subjektivna i interpretativna priroda
- jezik
85
dekonstrukcija
- razlaganje svih tekstova
- uočiti način konstrukcije
- cilj: predstaviti slike ljudi, delanje
86
vrze dekonstrukcije
1. otkrivanje protivrečnosti
2. analiza retorike
3. arheologija znanja
87
dekonstrukcija - otkrivanje protivrečnosti
- ispitivanje tekstova koji se bave disciplinom
- cilj: un. protivrečnosti
- odsutna/potisnuta značenja
- prihvatamo H u tekstu
88
dekonstrukcija - analiza retorike
- način korišćenja j. sredstava
- predstavljanje opisa
- dokazivanje
- ispitati ono što je rečeno i što je odbačeno
89
dekonstrukcija - arheologija znanja
- R sadašnjih načina razumevanja. postojećih diskursa i dru
- pokazati kako je došlo do konstruisanja aktuelnih istina, kako se one održavaju, kakve moći nose sa sobom
90
raščlanjivanje diskursa
- ispitivanje preovlađujućih
- njihove implikacije u vezi sa identitetom u odnosima moći
- dekonstrukcija
- intuitivno
91
sa stanovišta soc-ko.
- autor teksta i njegove namere mogu btii nevažne za analizu
92
cilj soc. o pristupa dekonstrukcije
- zauzimanje kritičkog, progresivnog i političkog stava prema pretenzijama diskursa na istinu
93
T osnova dekon.
- relativizam, problematična priroda stvari
94
interpretativni repertoari
- bolji termin od ADI
- Parker: DI se pretvaraju u ob. koji psotoje nezavisno od ljudi i konteksta koji ih upotreebljavaju
- Porter: izgovoreno/napisano nije manifestacija diskursa -> neophodno je razumeti interpesonalni i politički kontekst u kom se izlaže + svrhe + praktična sredstva
95
interpretativni repertoari 2
- soc. ko. nauke se ne postiže jednim disursom
96
soc. konstr. nauke se postiže upotrebom 2 različita repertoara
- empirizmom
- realnosti
97
interpretativni repertoari
- jezička sredstva kojima govornik raspolaže pri konstrukciji opisa
- traganje za metaforama, gram. konstrukcijama, govornim figurama
- promenljivost, ponavljanje
98
autori ADI
- procesi kojima se ljudi u interakciji sporazumevaju sa svojim održivim pozicijama, kako opravadavaju svoje delanje, krive druge
99
problemi ADI; refleksivnost
- ADI ne otkriva istinu koja leži u tekstu
= status istraživača i IC - ilizija demokratičnosti odnosa
- ne obraća se Pž na metod. procese sakupljanja podataka
- njihova uloga?
100
problemi ADI; identifikovanje diskrusa ili repertoara
- zavise od vrste teksta koju analiziramo
- rezultati posledica RAZL. analize razl. DI ili istih DI koji se razl. manifestuju
101
Poter i Vederlova
- stavovi ne postoje
- raznovrsnost opisa pri odgovaranju je pravilo, a ne izuzetak
- šta ljudi kažu nije izraz un. stanja, već kako se služe govorom, ciljevi koje postižu
102
ono što ljudi govore nije izraz un. strukture
- intencionalno, društveno P koje za ljude obavlja izvesne ff
103
ne da li su rečenice istina/laž
- koje su praktične posledice i cilj - performativne rečenice
- cilj: da se stvari dogode
104
T govornog čina
- odbacuje ideju da je glavna f j. opisivanje nekog stanja stvari
105
interpr. repertoari su način za razumevanje
- j. sredstava kojima se ljudi služe
- ko. verzija nekih fenomena
- repertoar ima ograničen br. termina
106
repertoari nisu u glavama pojedinaca
- to su DRU. sredstva dostupna svima koji govore istim j i dee istu kulturu
107
osoba je
- aktivni učesnik dru. života
108
IC koriste repertoare za kreiranje opisa
- koji ih oslobađaju moralne odgovornosti
- staviti sebe u prihvatljiv položaj, moralnih pravila
109
glavna motuvacija u dru. interakciji
- dobijanje glasa
- razl. + dru. posledice
110
Poter i Vedlerova
- postoji povezanost j. prakse i određenih oblika dru. prakse
111
kada koriste repertoare, ljudi rade ono što
- se čini priladnim, prirodnim u datoj sitaciji
112
osoba nije samo proizvod svog okruženja
- već deluje praveći nesvestan izbor između dostupnih interpretativnih repertoara
113
autonarativi, opisi sebe
- sporazum, prozivod interakcije - pozicioniranje
114
pozicioniranje je
- dinamični proces
- o ljudima se ne razmišlja kao o nekome ko zauzima mesta koja je neko ranije odredio
115
pozicioniranje se može koristiti
- kada se govori o ulozi diskursa u stvaranju osobenosti i identiteta u interpersonalnom kontekstu
116
Hare, sub.
- istovremeno se koristi diskursom i njegov je proizvod
117
Alister, diskursi nam se obraćaju kao vrsti određene osove
- pozicije ne možemo izbeći
- prihvatamo/odupiremo se
118
Alister, agensnost, ideologija je iskustvo
- da smo tvorci sopstvenog delanja
119
Fuko, diskrusi žive sebe
- kroz ljude
- manevar moći: pozicioniranje u diskursu, borba za atribute koji su privilegovani
120
smrt subjekta
- onemogućavanje priznavanja bilo kakvog pojma ljudske agensnosti
- negira se tvrdnja da su ljudi tvorci sopstvenih misli
121
razl. konstrukcije situacije
- nude razl. pozicije sub.
- razl. prava i obaveze
- pozicioniranje ne mora biti namerno
122
Dejvisova i Hare
- priznati i razvijati svest o mogućim implikacijama narativa/DI koje usvajamo u odnosima sa drugima
123
Berova i Bat - prvi korak u L promeni u okviru DI pozicioniranja je
- prepoznavanje DI i povezanih pozicija
- premešta probleme intraps. u dru.
124
promene u DI
- nije lako postići
- moćni opodržavaju status quo, održavaju pozicije moćnih grupa
- otpor pokušajimaa da se stvari promene
125
diskurzivno pozicioniranje, osoba
- ukupna suma pozicija sub. u DI koje u datom trenutku zauzima
- identitet je stalno u procesu, otvoren za promene, jer neke pozicije su prelazne i promenljive
126
pozicije omogučavaju osobama
- jastvo, autonarative da grade mišljenje sebe
127
Dejvison i Hare, osoba ima moć koja joj omogućava
- sporazumevanje
- ima prostor za manevrisanje
- izbori dostupni osobi
- prihvatanje pozicije/otpor
128
ljudski subjekti kao proizvod diskrusa, sekundarni
- ekstremni soc.ko.
129
alternativa
- istovremeno porizvodimo diskurse i njima manipulišemo
- i jesmo njihov proizvod
- mogućnost za lične i društvene promene.
