Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

psihologija ličnosti > participativizam > Flashcards

participativizam Flashcards

1
Q

participativizam (part)

A
  • epistemološka doktrina
  • ljudi ne mogu izdvojiti sebe iz slike koju posmatraju, sastavni su deo nje, ne mogu se decentrirati
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

objektivizam

A
  • ob. saznanja očišćeni od sub. utisaka
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

part

A
  • ono što ljudi mogu da saznaju o svetu je uvek i nužno ograničeno njihovim načinom postojanja i strategijama saznavanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

kategorije koje pravimo nisu odraz postojećeg sveta

A
  • već proizvod jednog konstitutivnog procesa kojim se tvore pogledi na svet
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

maja

A
  • sve strukture su proizvodi u hinduizmu
  • događaji su kreacije uma koje proizilaze iz jednog stanja svesti i mogu se rastopiti, ako se ono prevaziđe
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

avidija

A
  • zabluda udista
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Aureoli - odnos nije nešto što počiva u jednom sub.

A
  • koji se postavlja prema drugom sub.
  • on je nešto što postoji između 2 sub.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Rimini (vs. Aureoli) - svet je odavno stvore

A
  • ljudi ga ne mogu stvarati svaki put kada govore o njemu, nije jedno
  • delatnost uma se ne može shvatiti kao čin ustanovljavanja granica između stvari, već kao čin što vernijeg odslikavanja postojećeg poretka i granica između stvari.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

znanje je definisano kao nešto što je

A
  • ličnosti privatno
  • kasnije je došlo do revizije i zamene ovog shvatanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Ajnštajn, Podolski i Rozen, misaoni exp. sa subatomskim česticama

A
  • prelaze iz mat. stanja u stanje energije
  • kako elektron zna da se drugi kreće na suprotnom smeru, ako osnovine na osnovu kojih se utvrđuje smer spina u prostoru postoje samo kao mogućnisti koje na licu mesta bira exp.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Ajnštajnov, Podolski i Rozen problem, može se razrešiti ako se odustane od 2 H zapadnjačke misli

A
  1. odustajanje od zakonite ustrojenosti vasione
  2. odustajanje od bilo kakve eksttramentalne podeljenosti sveta
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Beleova teorema

A
  • delovi stvarnosti za koje mislimo da su odvojeni, povezani su na način koji prevazilazi do sada uvrežena shvatanja
  • da bi se H kvantne mehanike održale istinitim, moramo da odbacimo zdravorazumska i naučna uverneja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Bom i Hajl, nedeljivost svemira

A
  • kvantna celovitost
  • kvantno polje ne može da se razume na osnovu svojih inhererntnih karakteristika, suština mehanizma se ogleda u shvatanju da se osnovna stvarnost sastoji iz delova sistema koji su u unapred pripisanoj interakciji
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

part; granice postoje

A
  • nisu inherentna svojstva sveta
  • proizvod su delatnosti uma
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

neke od razlika

A
  1. između prirode i kulture (nativisti, enviromentalisti)
  2. normalnog i devijantnog i moralnog i ne
  3. između individualnog i kolektivnog
  4. između mišljenja i osećanja (intrapersonalni plan)
  5. granica između lokalnog i globalnog i sp. i un.
  6. između naučnih disciplina
  7. represije i emancipacije i živog i neživog (virusi)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q
  1. Razlika između normalnog i devijantnog i moralnog i nemoralnog
A
  • Elijas - promenljivi kriterijumi
  • moralni relativizam- posebne okolnosti i sama kultura stvaraju raznolikost normi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q
  1. granica između lokalnog i globalngo i sp. i un.
A
  • ko - ne postoji sp. bez un.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q
  1. Razlike između naučnih disciplina
A
  1. trivijum
    - retorika, gramatika i logika - Božji svet
  2. kvadrijum - aritmetika, astronomija, geometrija i muzika - fiz. svet
  • nastala podela na prirodne i društvene nauke
  • Vernšajn dovodi u pitanje univerzalnost - nejasne granice
  • diskurs neke naučne oblasti neretko ostaje samo u granicama te ovlasti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

granice nisu imantentna svojstva ob.

A
  • proizvod su delatnosti uma
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

staro shvatanje; naučni iskaz je samo onako koji se može redukovati na eč. ppservacije

A
  • T. su samo one koje su induktivno izvedene iz empirijske osnove, činjenica.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

savremeno shvatanje, bez određenog viđenja, referentnog sistema

A
  • apriorna teorija opservacija nije moguća
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

Guld, naučne kalsifikacije mogu biti kontigene i produkti ljudskog uma ( rasprava 2 bio skole)

A
  • feneticisti - sličnosti u boji, obliku, f, i bio. ulozi
  • kladisti - kat. na osnovu podataka iz porodičnog stabla, evolutivne srodnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

čist opservacioni iskaz ne postoji

A
  • svako iskustvo je zasnovano na nekoj teoriji i protumačeno je u skladu sa načelima te teorije
  • skladno popoerovim stavom da se bilo kakva naučna teorija nikada ne može izvesti iz činjenica ili čistog iskustva
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

domen emp.

A
  • deskriptivni JESTE iskazi - činjenice, opservacioni, sintetički, kontigentni, a posteriori
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

domen filozofskog

A
  • TREBA iskazi
  • norme, T, analitički, nižni i a priori
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

Kvajn - nema uvek oštre razlike između analitičkih i sintetičkih sudova

A
  • ne mogu se svi naučni iskazi redukovati na emp. opservacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

Kun - teorijski iskazi se ne mogu eliminisati iz

A
  • čistih emprijskih istraživanja
28
Q

deskriptivno i preskriptivno dihotomija

A
  • neprihvatljiva
  • Konstrukti su preskrpicije, vodiči za akciju koji u najvećoj meri određuju ljudsko P
29
Q

u filozofiji su konstrukti

A
  • ono što daje formu i strukturu ob. našeg iskustva
  • a priori u odnosu na iskustvo, neempirijski

emp: akonešto ima formu, ne možemo uobličiti haotične čulne podatke

30
Q

najčešći filozofski stav ne dopušta

A
  • konstruosanje konstrukata
  • oni ne mogu da obavljaju jednu a priori formativnu i strukturišuću f
  • ograničavajući Kantovi epistemološki konstruktivizam
31
Q

staro filozofsko shvatanje; empirija, vrednovanje i kateogrije

A
  • strogo odvojene diskontinuirane stvari
32
Q

TLK, saznajna akt. je

A
  • kontinuirana u celom svom opsegu, do osnovnih kategorizacija, do moralnih evaluacija
  • zbog toga empirija, vrednovanje i konstrukti stoje u kontinuitetu
  • opažanje i delanje ne mogu da postoje jedno bez drugog, saznavanje i vrednovanje isto.
33
Q

Keli, vreme se samo sebi ne vraća; svaki konsturkt koji mi pravimo

A
  • može se razumeti kao jedna vrsta H u skladu sa kojom tumačimo protok podataka u t
  • nijedan događaj nije apriori -> nije izolovan
34
Q

TLK; tumačimo svet koji se sastoji od naših konstrukcija događaja

A
  • a ne svojstva tog sveta koja su nezavisna od našeg tumačenja
  • svi naši konstrukti su evaluativne emp. H
35
Q

diskontinuitet između jeste i treba

A
  • ne može da se pojavi
  • ne postoji kao nešto odvojivo od vrednovanja i što mu prehtodi
  • epistemologija ovde prethodi ontologiji
36
Q

opisi ps. pojava u tekstovima su

A
  • diskurzivne kategorije, reči
  • ne stvari po sebi
  • jedno je da postoji neki pojam, a drugo da postoji reč koja taj pojam označava
37
Q

tradicionalna ps.

A
  • ob napolju
  • na osnovu njih uobličavamo naše mPr i učimo kako da ih imenujemo
  • njihova prirodna egzistenicija nije ugrožena od toga kako ih mi imenujemo
  • stvar se INVERTUJE kada je reč o veštačkim ob. koje mi stvaramo.
38
Q

veštački ob. koje mi stvaramo

A
  • mPR ob. uslovljena mPr tvorca ob.
  • odnos verb. oznaka i mPr s jedne
  • i ob sa druge strane
  • PRESTAJE DA BUDE SAMO PUKA REPREZENTACIJA
  • kako se ob. stvara zavisi od njegovog tvorca
  • psotojanje i predstavljanje postaju nerazlučitivi
39
Q

tvorac konsturiše ob.

A
  • njegovo postojanje direktno zavisi od mentacije
  • proishodi naučnog exp. ne bi psotojali, ako eksperimentator ne bi bio umešan u prirodan tok događaja
  • rezultati exp. su ARTEFAKT, a ne prirodna pojava
40
Q

jezik nije neutralni medijum

A
  • njegova uloga je presudna za konstruisanje pojava koje se istražiuju
  • njime stvaramo smisao sveta oko nas
41
Q

Kun, naučna revolicija

A
  • ograničavajuća i neadekvatna klasifikacija se zamenjuje novom
42
Q

tradicionalno shvatanje naučngo cilja

A
  • otkriti nepoznato
43
Q

ko. shtavanje naučnog cilja

A
  • izumeti nešto novo
44
Q

problem kategorija u 2 rada

A
  1. Peper - metod izvornih metafora
  2. Berger i Lukman - eksternalizacija-objektivizacija-internalizacija
45
Q

Peper, kad osoba nema spremnu kat. za neki događaj

A
  • prepoznavanje sličnosti sa nekom kat. je osnova za uspostavljanje analogije i delimična sličnost tog novog ob. sa nekim starim se izražava kao metafora
  • cilj: ob. se kategoriše kako bi se organizovao saznajni svt pojedinca
46
Q

Peper - kad je analogija uspostavljena

A
  • njen analogni kvalitet se gubi iz njene definicije
  • metafora se shvata kao trajna karakteristika bića/predmeta, nešto što materijalno postoji
  • metafora postaje ostvarena
47
Q

Peper, 6 metafora

A
  1. animizam
  2. misticizam
  3. formizam
  4. mehanicizam
  5. kontekstualizam
  6. organicizam
  • prve dve nisu u naučnom mišljenju
  • nisu a posteri određen kat. za kalsifikaciju novih ob, one uslovljavaju tokove i proizvode naučnih istraživanja
48
Q
  1. Berger i Lukman, ljudi smišljaju kat kroz
A
  • drutšvenu praksu
  • kad ideja uđe u društveni svet, ljudi čuju priču i ona postaje ob. za sve ljude u tom društvu
  • jednom eksternalizovana ideja se objektivizuje i doprinosi razvijanju neke vrste istine
  • smao mali deo će se zapravo zadržati u žiži svesti
  • zadržana iskustva su sedimentirana
49
Q

Berger i Likman - sedimentirana iskustva postaje ponovo društvena, tek kada

A
  • se objektivizuje odgovarajućim si. znakova koji se može podeliti sa drugima (jezik najčešće)
  • javlja se kolektivno iskustvo, nove generacije su u svetu u kom ideja eć postoji će je internalizovati kao deo svoje svesti.
50
Q

Berger i Lukman - kad su ideje objektivizovane sistemom znakova i kada su deo kolektivnog iskustva

A
  • one se mgu prenositi sa kolena na koleno
  • kat. kojima se svet predstavlja su posledica društvene i j. oprakse ljudi koji u isto t opažaju kat. kao nešto što poseduje svoja un. svojstva koja su nepromenljiva i prisutna bez obzira na to šta oni o njima mislili.
51
Q

Serl, kategorije nisu odraz

A
  • prirodnog, realnog stanja stvari
  • 3 kruga O -O -O
  • 7 ob. se nalazi u tom mikrosvetu
  • mogući odgovori su relativni i odnose se na arbitraran izbor pojmovne šeme pomoću koje smo kategorisali ovu pojavu
52
Q

u nauci nema sirovih podatkaa

A
  • u kojima nije isprepletena priroda ljudskog uma
  • pogotovo u kat.
  • kad se promeni ps. kat, verovatno će se promeniti i konstitucija i P pojedinca
53
Q

ps. nije reflektujuća nauka

A
  • već konstitutivna
54
Q

kako shvatam sebe

A
  • dovodi do delanja zasnovanog na tom shvatanju, jer su opažanje i delanje koimplikativni rpocesi.
55
Q

ps. kat. u naci su normativne (presktiptivne)

A
  • konstruišu se u soc. kontekstu
  • u tradicionalnom shvatanju: odraz su prirodne podele među sč. enitetima
  • ko ps. kat. su ishod istorijskih i kulturnih pogleda na svet
56
Q

ko: kat. i pojava nema bez osoba

A
  • bez odnosa
  • one su proizvod odnosa između osoba u društvenoj praksi
57
Q

Dancinger - ps. kat su nastale kao spoj

A
  • kat. koje su se proučavale u lab
  • koje su kombinacija univerzalnog bio i lokalnog drutštvenog značenja
58
Q

sve pojave su javne pojave

A
  • pogrešno prihvatiti shvatanja po kojima je analiziranje tekstova lišeno bilo kakvog kulturnog uticjaa
59
Q

sve ps. pojave su usko povezane sa društvom i shodno tome nisu čisto deskriptivne, već i normativne

A
  • šta god da ljudi jesu i šta god da čine, biće prepoznato i osmišljeno samo na osnovu formi koje propisuje neki si. kalsifikacije
  • povezanost znanja i moći
60
Q

ko. se suprotstavljaju

A
  • epitemološkom ob.
  • nisu saglasni sa idejom da postoji pravo znanje koje ne zavisi od ind. vršenja saznavaoca
61
Q

kritika konstruktivizma

A
  • subj. pozicija
  • neopravdano, jer nije zasnovano na sub, već participativno saznanju - nastojanje da se istakne uloga učešća

ko:
- proučavaju sub. utiske (koji su izvor g prema ob) kao proizvod referentnog okvira kojim je saznavanje uvek posredovano i koji u saznavanju neizbežno uče
- međusobno isključive tvrdnje mogu zadržati svoju istinitost, ako su posredovane sa 2 razl. referentna okvira

62
Q

evolucija ljudskog znanja

A

I - predmoderno miš. - religijski sistem i racionalna filozofija
II - moderno miš. empirizam, log. pozitivizam, senzualizam
III - postmoderno miš. - ko. i part

63
Q

I - predmoderno miš. - religijski sistem i racionalna filozofija

A
    1. vpne
  • izrastao iz verovanja da su ljudi natprirodne sile (Mahoni - odbra prementacije)
  1. religijski pravac - nadljudska božanstva - budizam i zoroastrijanizam
  2. racionalna filozofija - uloga mišljenja i razuma - dualizam, idealizam, realizam, racionalizam
    — poznata granica fiz/duh, telo/um, stvarnost/iluzuja
64
Q

II - moderno miš. empirizam, log. pozitivizam, senzualizam

A
  • renesansa i prosvećenost
  • naučna revolucija
  • nauka log. i emp. metod za razvijanje H, emp. prikupljanje ob. podataka, pripisivanje smisla podacima i razvijanje T
  • naučno znanje - ogledalo ob. stvarnosti
    — predstavljeno idejama log. pozitivizma i imalo je za cilj da pruži jednu krajnju, nepromenljivu i potpuno izvesnu sliku sveta
65
Q
  1. III period – POSTMODERNO MIŠLJENJE: konstruktivizam, participativizam
A
  • relativna, ne apsolutna priroda opažanja
  • kritike postojanja jedne i apsolutne istine
  • naučno znanje - funkcija menanja i razvojanja društvnee sveresti
  • valjanost je zamenjena održivošću konstrukcija
  • neodvojivost od konteksta
  • relativna priroda znanja
  • saznavnaje je kolektivno, induktivno, hermeneutičko i kvalitativno
66
Q

part. epistemologija

A
  • saznavaoci pripadaju referentnom okviru i stopljeni su sa njim
67
Q

znanje je posredovano

A
  • subjektom, j, društvom i uronjeno je u kontekst

psihologija ličnosti (19 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions