participativizam Flashcards
1
Q
participativizam (part)
A
- epistemološka doktrina
- ljudi ne mogu izdvojiti sebe iz slike koju posmatraju, sastavni su deo nje, ne mogu se decentrirati
2
Q
objektivizam
A
- ob. saznanja očišćeni od sub. utisaka
3
Q
part
A
- ono što ljudi mogu da saznaju o svetu je uvek i nužno ograničeno njihovim načinom postojanja i strategijama saznavanja
4
Q
kategorije koje pravimo nisu odraz postojećeg sveta
A
- već proizvod jednog konstitutivnog procesa kojim se tvore pogledi na svet
5
Q
maja
A
- sve strukture su proizvodi u hinduizmu
- događaji su kreacije uma koje proizilaze iz jednog stanja svesti i mogu se rastopiti, ako se ono prevaziđe
6
Q
avidija
A
- zabluda udista
7
Q
Aureoli - odnos nije nešto što počiva u jednom sub.
A
- koji se postavlja prema drugom sub.
- on je nešto što postoji između 2 sub.
8
Q
Rimini (vs. Aureoli) - svet je odavno stvore
A
- ljudi ga ne mogu stvarati svaki put kada govore o njemu, nije jedno
- delatnost uma se ne može shvatiti kao čin ustanovljavanja granica između stvari, već kao čin što vernijeg odslikavanja postojećeg poretka i granica između stvari.
9
Q
znanje je definisano kao nešto što je
A
- ličnosti privatno
- kasnije je došlo do revizije i zamene ovog shvatanja
10
Q
Ajnštajn, Podolski i Rozen, misaoni exp. sa subatomskim česticama
A
- prelaze iz mat. stanja u stanje energije
- kako elektron zna da se drugi kreće na suprotnom smeru, ako osnovine na osnovu kojih se utvrđuje smer spina u prostoru postoje samo kao mogućnisti koje na licu mesta bira exp.
11
Q
Ajnštajnov, Podolski i Rozen problem, može se razrešiti ako se odustane od 2 H zapadnjačke misli
A
- odustajanje od zakonite ustrojenosti vasione
- odustajanje od bilo kakve eksttramentalne podeljenosti sveta
12
Q
Beleova teorema
A
- delovi stvarnosti za koje mislimo da su odvojeni, povezani su na način koji prevazilazi do sada uvrežena shvatanja
- da bi se H kvantne mehanike održale istinitim, moramo da odbacimo zdravorazumska i naučna uverneja
13
Q
Bom i Hajl, nedeljivost svemira
A
- kvantna celovitost
- kvantno polje ne može da se razume na osnovu svojih inhererntnih karakteristika, suština mehanizma se ogleda u shvatanju da se osnovna stvarnost sastoji iz delova sistema koji su u unapred pripisanoj interakciji
14
Q
part; granice postoje
A
- nisu inherentna svojstva sveta
- proizvod su delatnosti uma
15
Q
neke od razlika
A
- između prirode i kulture (nativisti, enviromentalisti)
- normalnog i devijantnog i moralnog i ne
- između individualnog i kolektivnog
- između mišljenja i osećanja (intrapersonalni plan)
- granica između lokalnog i globalnog i sp. i un.
- između naučnih disciplina
- represije i emancipacije i živog i neživog (virusi)
16
Q
- Razlika između normalnog i devijantnog i moralnog i nemoralnog
A
- Elijas - promenljivi kriterijumi
- moralni relativizam- posebne okolnosti i sama kultura stvaraju raznolikost normi
17
Q
- granica između lokalnog i globalngo i sp. i un.
A
- ko - ne postoji sp. bez un.
18
Q
- Razlike između naučnih disciplina
A
- trivijum
- retorika, gramatika i logika - Božji svet - kvadrijum - aritmetika, astronomija, geometrija i muzika - fiz. svet
- nastala podela na prirodne i društvene nauke
- Vernšajn dovodi u pitanje univerzalnost - nejasne granice
- diskurs neke naučne oblasti neretko ostaje samo u granicama te ovlasti
19
Q
granice nisu imantentna svojstva ob.
A
- proizvod su delatnosti uma
20
Q
staro shvatanje; naučni iskaz je samo onako koji se može redukovati na eč. ppservacije
A
- T. su samo one koje su induktivno izvedene iz empirijske osnove, činjenica.
21
Q
savremeno shvatanje, bez određenog viđenja, referentnog sistema
A
- apriorna teorija opservacija nije moguća
22
Q
Guld, naučne kalsifikacije mogu biti kontigene i produkti ljudskog uma ( rasprava 2 bio skole)
A
- feneticisti - sličnosti u boji, obliku, f, i bio. ulozi
- kladisti - kat. na osnovu podataka iz porodičnog stabla, evolutivne srodnosti
23
Q
čist opservacioni iskaz ne postoji
A
- svako iskustvo je zasnovano na nekoj teoriji i protumačeno je u skladu sa načelima te teorije
- skladno popoerovim stavom da se bilo kakva naučna teorija nikada ne može izvesti iz činjenica ili čistog iskustva
24
Q
domen emp.
A
- deskriptivni JESTE iskazi - činjenice, opservacioni, sintetički, kontigentni, a posteriori
25
domen filozofskog
- TREBA iskazi
- norme, T, analitički, nižni i a priori
26
Kvajn - nema uvek oštre razlike između analitičkih i sintetičkih sudova
- ne mogu se svi naučni iskazi redukovati na emp. opservacije
27
Kun - teorijski iskazi se ne mogu eliminisati iz
- čistih emprijskih istraživanja
28
deskriptivno i preskriptivno dihotomija
- neprihvatljiva
- Konstrukti su preskrpicije, vodiči za akciju koji u najvećoj meri određuju ljudsko P
29
u filozofiji su konstrukti
- ono što daje formu i strukturu ob. našeg iskustva
- a priori u odnosu na iskustvo, neempirijski
emp: akonešto ima formu, ne možemo uobličiti haotične čulne podatke
30
najčešći filozofski stav ne dopušta
- konstruosanje konstrukata
- oni ne mogu da obavljaju jednu a priori formativnu i strukturišuću f
- ograničavajući Kantovi epistemološki konstruktivizam
31
staro filozofsko shvatanje; empirija, vrednovanje i kateogrije
- strogo odvojene diskontinuirane stvari
32
TLK, saznajna akt. je
- kontinuirana u celom svom opsegu, do osnovnih kategorizacija, do moralnih evaluacija
- zbog toga empirija, vrednovanje i konstrukti stoje u kontinuitetu
- opažanje i delanje ne mogu da postoje jedno bez drugog, saznavanje i vrednovanje isto.
33
Keli, vreme se samo sebi ne vraća; svaki konsturkt koji mi pravimo
- može se razumeti kao jedna vrsta H u skladu sa kojom tumačimo protok podataka u t
- nijedan događaj nije apriori -> nije izolovan
34
TLK; tumačimo svet koji se sastoji od naših konstrukcija događaja
- a ne svojstva tog sveta koja su nezavisna od našeg tumačenja
- svi naši konstrukti su evaluativne emp. H
35
diskontinuitet između jeste i treba
- ne može da se pojavi
- ne postoji kao nešto odvojivo od vrednovanja i što mu prehtodi
- epistemologija ovde prethodi ontologiji
36
opisi ps. pojava u tekstovima su
- diskurzivne kategorije, reči
- ne stvari po sebi
- jedno je da postoji neki pojam, a drugo da postoji reč koja taj pojam označava
37
tradicionalna ps.
- ob napolju
- na osnovu njih uobličavamo naše mPr i učimo kako da ih imenujemo
- njihova prirodna egzistenicija nije ugrožena od toga kako ih mi imenujemo
- stvar se INVERTUJE kada je reč o veštačkim ob. koje mi stvaramo.
38
veštački ob. koje mi stvaramo
- mPR ob. uslovljena mPr tvorca ob.
- odnos verb. oznaka i mPr s jedne
- i ob sa druge strane
- PRESTAJE DA BUDE SAMO PUKA REPREZENTACIJA
- kako se ob. stvara zavisi od njegovog tvorca
- psotojanje i predstavljanje postaju nerazlučitivi
39
tvorac konsturiše ob.
- njegovo postojanje direktno zavisi od mentacije
- proishodi naučnog exp. ne bi psotojali, ako eksperimentator ne bi bio umešan u prirodan tok događaja
- rezultati exp. su ARTEFAKT, a ne prirodna pojava
40
jezik nije neutralni medijum
- njegova uloga je presudna za konstruisanje pojava koje se istražiuju
- njime stvaramo smisao sveta oko nas
41
Kun, naučna revolicija
- ograničavajuća i neadekvatna klasifikacija se zamenjuje novom
42
tradicionalno shvatanje naučngo cilja
- otkriti nepoznato
43
ko. shtavanje naučnog cilja
- izumeti nešto novo
44
problem kategorija u 2 rada
1. Peper - metod izvornih metafora
2. Berger i Lukman - eksternalizacija-objektivizacija-internalizacija
45
Peper, kad osoba nema spremnu kat. za neki događaj
- prepoznavanje sličnosti sa nekom kat. je osnova za uspostavljanje analogije i delimična sličnost tog novog ob. sa nekim starim se izražava kao metafora
- cilj: ob. se kategoriše kako bi se organizovao saznajni svt pojedinca
46
Peper - kad je analogija uspostavljena
- njen analogni kvalitet se gubi iz njene definicije
- metafora se shvata kao trajna karakteristika bića/predmeta, nešto što materijalno postoji
- metafora postaje ostvarena
47
Peper, 6 metafora
1. animizam
2. misticizam
3. formizam
4. mehanicizam
5. kontekstualizam
4. organicizam
- prve dve nisu u naučnom mišljenju
- nisu a posteri određen kat. za kalsifikaciju novih ob, one uslovljavaju tokove i proizvode naučnih istraživanja
48
2. Berger i Lukman, ljudi smišljaju kat kroz
- drutšvenu praksu
- kad ideja uđe u društveni svet, ljudi čuju priču i ona postaje ob. za sve ljude u tom društvu
- jednom eksternalizovana ideja se objektivizuje i doprinosi razvijanju neke vrste istine
- smao mali deo će se zapravo zadržati u žiži svesti
- zadržana iskustva su sedimentirana
49
Berger i Likman - sedimentirana iskustva postaje ponovo društvena, tek kada
- se objektivizuje odgovarajućim si. znakova koji se može podeliti sa drugima (jezik najčešće)
- javlja se kolektivno iskustvo, nove generacije su u svetu u kom ideja eć postoji će je internalizovati kao deo svoje svesti.
50
Berger i Lukman - kad su ideje objektivizovane sistemom znakova i kada su deo kolektivnog iskustva
- one se mgu prenositi sa kolena na koleno
- kat. kojima se svet predstavlja su posledica društvene i j. oprakse ljudi koji u isto t opažaju kat. kao nešto što poseduje svoja un. svojstva koja su nepromenljiva i prisutna bez obzira na to šta oni o njima mislili.
51
Serl, kategorije nisu odraz
- prirodnog, realnog stanja stvari
- 3 kruga O -O -O
- 7 ob. se nalazi u tom mikrosvetu
- mogući odgovori su relativni i odnose se na arbitraran izbor pojmovne šeme pomoću koje smo kategorisali ovu pojavu
52
u nauci nema sirovih podatkaa
- u kojima nije isprepletena priroda ljudskog uma
- pogotovo u kat.
- kad se promeni ps. kat, verovatno će se promeniti i konstitucija i P pojedinca
53
ps. nije reflektujuća nauka
- već konstitutivna
54
kako shvatam sebe
- dovodi do delanja zasnovanog na tom shvatanju, jer su opažanje i delanje koimplikativni rpocesi.
55
ps. kat. u naci su normativne (presktiptivne)
- konstruišu se u soc. kontekstu
- u tradicionalnom shvatanju: odraz su prirodne podele među sč. enitetima
- ko ps. kat. su ishod istorijskih i kulturnih pogleda na svet
56
ko: kat. i pojava nema bez osoba
- bez odnosa
- one su proizvod odnosa između osoba u društvenoj praksi
57
Dancinger - ps. kat su nastale kao spoj
- kat. koje su se proučavale u lab
- koje su kombinacija univerzalnog bio i lokalnog drutštvenog značenja
58
sve pojave su javne pojave
- pogrešno prihvatiti shvatanja po kojima je analiziranje tekstova lišeno bilo kakvog kulturnog uticjaa
59
sve ps. pojave su usko povezane sa društvom i shodno tome nisu čisto deskriptivne, već i normativne
- šta god da ljudi jesu i šta god da čine, biće prepoznato i osmišljeno samo na osnovu formi koje propisuje neki si. kalsifikacije
- povezanost znanja i moći
60
ko. se suprotstavljaju
- epitemološkom ob.
- nisu saglasni sa idejom da postoji pravo znanje koje ne zavisi od ind. vršenja saznavaoca
61
kritika konstruktivizma
- subj. pozicija
- neopravdano, jer nije zasnovano na sub, već participativno saznanju - nastojanje da se istakne uloga učešća
ko:
- proučavaju sub. utiske (koji su izvor g prema ob) kao proizvod referentnog okvira kojim je saznavanje uvek posredovano i koji u saznavanju neizbežno uče
- međusobno isključive tvrdnje mogu zadržati svoju istinitost, ako su posredovane sa 2 razl. referentna okvira
62
evolucija ljudskog znanja
I - predmoderno miš. - religijski sistem i racionalna filozofija
II - moderno miš. empirizam, log. pozitivizam, senzualizam
III - postmoderno miš. - ko. i part
63
I - predmoderno miš. - religijski sistem i racionalna filozofija
- 6. vpne
- izrastao iz verovanja da su ljudi natprirodne sile (Mahoni - odbra prementacije)
1. religijski pravac - nadljudska božanstva - budizam i zoroastrijanizam
2. racionalna filozofija - uloga mišljenja i razuma - dualizam, idealizam, realizam, racionalizam
--- poznata granica fiz/duh, telo/um, stvarnost/iluzuja
64
II - moderno miš. empirizam, log. pozitivizam, senzualizam
- renesansa i prosvećenost
- naučna revolucija
- nauka log. i emp. metod za razvijanje H, emp. prikupljanje ob. podataka, pripisivanje smisla podacima i razvijanje T
- naučno znanje - ogledalo ob. stvarnosti
--- predstavljeno idejama log. pozitivizma i imalo je za cilj da pruži jednu krajnju, nepromenljivu i potpuno izvesnu sliku sveta
65
3. III period – POSTMODERNO MIŠLJENJE: konstruktivizam, participativizam
- relativna, ne apsolutna priroda opažanja
- kritike postojanja jedne i apsolutne istine
- naučno znanje - funkcija menanja i razvojanja društvnee sveresti
- valjanost je zamenjena održivošću konstrukcija
- neodvojivost od konteksta
- relativna priroda znanja
- saznavnaje je kolektivno, induktivno, hermeneutičko i kvalitativno
66
part. epistemologija
- saznavaoci pripadaju referentnom okviru i stopljeni su sa njim
67
znanje je posredovano
- subjektom, j, društvom i uronjeno je u kontekst
