potencijalizam Flashcards
1
Q
aktualizma
A
- čovekova priroda je datost koja se u optunposti može utvrditi
2
Q
potencijalizam
A
- poručavanje dinamikih interakcija i procesa koji se neprestano odvijaju i čine čoveka
3
Q
ko. - čoveka je neophodno proučavati u neprekidnom R
A
- nastajanju i promeni
- to ima svoju istoriju i mora da se zasniva na dijahronom pristupu
4
Q
Tejlor - razlika u sinhronosti prirodnih i društvenih naula
A
- u prilog dijahronom pristupu
- pr: opisi različitih si. u različitim stanjima, mogu da operišu na isti način i u prošlosti i u budućnosti
— pojmovna mreža fiksna, bez obzira na t u kom se neki događaj opsiuje - drutvene: čovek sam sebe definiše i sa promenama u njegovom definisanju, menja se i ono što je on
— treba ga proučavati kroz različite pojmovne repertoare u razl. periodima
5
Q
ličnost
A
- ne može se proučavati neposredno
- zaključuje se u referentnom okviru neke teorije
6
Q
tradicionalni pristup PL
A
- nesvodiva suština na koju se pozivamo kada izgovaramo zamenicu prvog lica Ja, koju najčešće označavamo rečju ličnost
7
Q
rečju ličnost označavaju se razčičite stvari
A
- fizička pojava
- živo biće
- individua različita od drugih…
- noviji, ne javlja se u staroj srpskoj književnosti
- i 19. vek - persona - unutrašnje odlike
— uloga koju je neko igrao, pa proširio na un. stranju ejdinke
- i 19. vek - persona - unutrašnje odlike
8
Q
stariji termini vezani za ličnost
A
- obuhvatali društvenu komponentu
9
Q
tradic. pristup PL
A
- čičnost osoba, ljudsko biće, individua, specif. osobine po kojima se neko razlikuje od drugih
- naglasak na individualnost
10
Q
individualnost ukazuje da je osoba
A
- jedinstvena, različita
- ali ličnost čine i navike u mišljenju, crtama, stavovima
- ind.. ne podrazumeva isto što i svojstva ličnosti
11
Q
pod individualnošću podrazumevamo
A
- čovekovu posebnost i neponovljivost
- kao takva jeste neizostavni deo sklopa ličnosti
12
Q
Rubinštajn, razdvajanje ličnih i ind. svojstava u ps.
A
- ind. svojstva - posebne ind. karakteristike, specif, samo za osobu, ona stvara tokom svoje istorije
- ličnosna svojstva individue - ono što čini L, čine je i ind. svojstva i opšte karakteristike, društvena pripadnost, motivi u zajednici i sl.
13
Q
čovek je ind. zbog postojanja
A
- osobenih, neponovljivih svojstava
- a L - zato što svesno određuje svoje odnose sa društvom
14
Q
individualne, manje-više promenljive karakteristike
A
- stiču se tokom ontogeneze
15
Q
L, opšte, manje-više postojane karakteristike
A
- stiču se tokom filogeneze, zajedničke svima
- čula, NS i sl.
- stabilnije etničke grupe
- karakteristike koje stvaraju društvene potrebe -> motivi
16
Q
ind. karakteristike
A
- razlikuju jedinke iste grupe i jedinku tokom t
17
Q
odnos:
A
- opšte karak. - etničke kara. - kara prouzrokovane društvenim potrebama - ind. kara.
18
Q
ličnost uključuje
A
- i opšte i ind. karakteristike
- ali se ind. kara. L. moraju izdvojiti od ličnosnih odlika jedinke
- ind. kara. čovek stiče tokom svoje istorije
- ličnosne kara. ga čine osobom.
19
Q
ind. karak.
A
- čovek stiče tokom svoje istorije
20
Q
ličnosne kara.
A
- čoveka čine osobom
21
Q
ličnost je
A
- i društveni i ps,. pojam
- ličnos čine i kara. zavisne od dru. činilaca
22
Q
osoba
A
- odnosi se na ono što o nekoj jedinki misle drugi
- dru. bića i postoje samo u dru. okolnostima
- osnovu ličnih karakteristika sačinjavaju odnosi između ljudi i njihove interakcije
23
Q
pojam osobe nadilazi jedinku
A
- ljudsko biće kao bio org.
- obuhvata njenu soc. stranu
- celovito određenje oubhvata 9 tačaka
24
Q
osova, 9 tačaka određenja
A
- otelotvorenje
- racionalno biće
- intencionalnost
- agens
- društvena uloženost
- mogućnost uzvraćanja osobnog stava
- komunikacija
- refleksivnost
- moralnost
25
Q
- otelotvorenje
A
- da bi postojala, mora biti otelotvorena
- osobe se mogu javno identif. pomoću telesnih karakteristika2
26
Q
- racionalno biće
A
- osoba je SB da obrazloži svoje misli i postupke, skladno kult. standardima sredine
- koristi razum - racionalna je
27
Q
- intencionalnost
A
- nije posledica automatskih meh, sp. uzroka
- delanje ieproizvod SB osobe da planira svoje akt. sa namerom
28
Q
- agens
A
- osoba proakt. biće iz koje ishodi samonikla akt.
- osobina osobe da dela, vrši izbore koje će uklopiti u planirane akt.
- delanje je agensno P samo ako je U MOĆI OSOBE da proizvede ili da se suzdrži proizvođenja radnje.
- agensno P - ukoliko vršenje radnje spada u domen samokontrole osobe koja vrši radnju
29
Q
- društvena uloženost
A
- osoba je osoba, tek kad je trenirana kao takva u kontekstu odnosa između ljdui
- nije dovoljno da se izgradi samo k. pojam osobe, i drugi u njen zajednici treba da je opojme kao soobu
30
Q
- mogućnost uzvraćanja osobnog stava
A
- tretirati i druge kao osobe
- recirpočni stav, usvajanje
- združeno delanje
31
Q
- komunikacija
A
- osoba mora da bude SB
- verbalno opšte
32
Q
- refleksivnost
A
- osoba mora da misli o sebi kao osobi, da bude svesna sebe kao tela, da ima neke karak.
- osoba je agens koja sebe poima kao ages
33
Q
- moralnost
A
- osoba je neprekidno isprepletana u moralni svet
- prava i ovaveze
- odgovornost na neko delanje
34
Q
ličnost je proizvod
A
- ostvarivanja osobenosit
- opseg do koga će se sklonosti ostvariti i način na koji se to ostvarenje čini postojanim je ličnost
35
Q
karakter
A
- vezan za pojedinca, preovlađujuće, centralne i stabilne crte neke osobe (može se reći filozofsko shvatanje)
- kad se ps. odvojila od fi. - karakter se poistovećivao sa voljom, čovekovim moralnim likom i vladanjem
36
Q
karakter je evaluirana
A
- ličnost
37
Q
ličnost je
A
-devaluiran karakter
38
Q
karakter sa sobom podrazumeva
A
- vrednosnu konotaciju
- javlja se samo kada se vrednuje lični napor osobe da vlada na društveni i etički prihvatljiv način
39
Q
karakter je
A
- moralna procena osobe, njeno vrednovanje
40
Q
temperament
A
- Hipokratova i Galenova doktrina o ravnoteži telesnih tečnosti
- konstitucija duja koja zaviso od fizičke konstitucije
- dispozicije čiji kvalitet koji ostaje SKORO U POTPUNOSTI NEPROMENJEN od detinjstva i nadalje tokom života
41
Q
tip
A
- odlika ili niz odlika koje se javljaju zajedno i izdvajaju u kategoriju, odvojenu od drugih
- svrstavanje ljudi u tipove
42
Q
Olport, tip je samo
A
- polovično prilaženje individualnosti
- doktrine ne govore ništa, nego da neki ljudi liče jedni na druge
43
Q
svrstavanjem osobe u tip
A
- gubi se njena jedinstvena un. struktura
44
Q
nijedna tipologija
A
- nije u stanju da iscrpi celokupnu jedinstvenost jedinki
- nijedna ne može da pruži sliku celokupne individue
45
Q
tipovi se ne nalaze u ljudima
A
- one su biosoc- kategorije smeštene u očima posmatrača
46
Q
uloga
A
- anticipativna i normativna očekivanja u P neke osobe koja zauzima neko mesto u dru. interakciji
- P se razlikuje, zavisno od toga koju ulogu igra
- igranje uloge ne podrazumeva da se neko pretvara da je nešto što nije
47
Q
uloga je nastojanje da se obrazloži
A
- zašto je prirodno da se isti ljudi P na različite načine, s obzirom an različite društvene kontekste
- odnosi se na normativna očekivanja drugih, ne na prirodu same jedinke
48
Q
jastvo
A
- lično jedinstvo za koje neka osoba sebe smatra
- refleksivna suština čoveka, ind. osećaj o tome kakva je neka osoba
- ličnost ne može da se svede samo na javno nastojanje da se opojmi ind. biće, već i nužno podrazumeva i to kako osobe sebe pojme
49
Q
jastvo je onaj un. deo ličnosti
A
- koje osobe poimaju
- SB osobe da pojmi sebe
- unutrašnja refleksija
50
Q
osoba može da ima pojam o sebi
A
- H da postoje u svakoj osobi 2 osobe
- osoba br. 1 - kao takva
- osoba br. 2 - razmišljanja, dela, predmet psomatranja osobe br. 1
- refleksivnost
- kada se neko P, tako da se tekućem delanju onemogući automatsko delovanje
— refleksivnost: stanje org, u kom odloženi odgovori ulaze u akt. misaono polje selekcije -> org. sam sebi psotaje ob. posmatranja
51
Q
jastvo je privatni domen neke osobe
A
- izražava se u prvom licu
52
Q
iskazi u trećem licu su deskriptivni
A
- ne iskustveni
52
Q
iskazima u I licu se ne može protivrečiti
A
- nije im potrebno dalje svedočenje
- oni su jedno lično iskustvo, lični doživljaj
52
Q
jastvo se pre svega odnosi na
A
- jedinku koja doživljava
- a ne na osobu kao takvu
53
Q
jastvo raspolaže podacima o sebi
A
- crte, stavovi, ubeđenja, konstrukti, strategije
- sadržaj je dostupan kao posledica refleksije, samoodslikavanja
- narativ jastva
54
Q
narativ jastva
A
- ko sam ja
- izdvaja se 1 kat. koja se tiče odnosa sa drugim ljduima
55
Q
identitet je posebna kat. koja se izdvaja iz
A
- naradivnog jastva
- sadržaji onoga što MISLIMO DA JESMO i koji su razumljivi i potencijlano prihvatljivi za publiku
56
Q
identitet je način
A
- da se opiše nečije mesto u grupi, njime se utvrđuje, šat je i gde je neka osoba u dru. sistemu.
57
Q
problem identiteta u fil.
A
- vezivao za kontinuitet
- „Koji su logički neophodni uslovi da osoba P1 u vremenu T1 bude ista kao osoba P2 u vremenu
T2?
58
Q
Erik Erikson, identitet
A
- Ko sam ja?
- Sb uspostavljanja celine između pređašnjih i sadašnjih iskustvava, kontiuitet u P
59
Q
revizije pojam identiteta
A
- Eriksonove karakteristike su deskripcije ideniteta, ne njegovi sastavni činioci koji su odgovorni za njegov R
60
Q
Baumajster - predlog 2 kriterijuma ideniteta
A
- kontinuitet - osećanja postojanosti i jedinstvenost
- diferencijacija - elementi na osnovu kojih se razlikujemo od drugih
61
Q
identitet, tvori jastvo, deli se na
A
- lični
- društveni
62
Q
neki smatraju da je identitet (verovatno lični)
A
- konstruisan konfiguracijom centralnih crta
- ne znači da su t nepromenljive, već da izučavanje identiteta podrazumeva usredsređivanje na tipične crte koje se mogu ustanoviti na različite načine.
63
Q
lični identitet se može proučavati preko
A
- sržnosti ubeđenja
- preko sržnih konstruakta koje tvore nečije procese
- vs. periferni konstrukti koji se mogu izmeniti tokom t
64
Q
društveni identitet
A
- sržna struktura, asglasje
- doživljava se na zajednički način od većeg br. članova neke društvene grupe
65
Q
za razumevanje identiteta neke osobe
A
- proučavati sržne konstrukte, ne zaplesti se u zamku da su neki konstrukti a priori bitni za osobu
- konstruktima se mora pristupiti bez nekog preduverenja
66
Q
baš zbog toga zato što sržni konsturkti neke osobe oko kojih postoji saglasje
A
- tvore dru. idenittet
- nije lako napraviti razliku između dru. i L. identiteta.
- nacionalni identitet=
67
Q
pojam L nije
A
- zamrznut u t
- značenje se menja, srodni pojmovi su nekad nerazlučiti
68
Q
3 karakt. instrumenata, presudnih za R L
A
- aditivni model ljudske osobe
- poistovećivanje konvencionalnih verb. opisa sa ps. stvarnošću
- izbacivanje stavki na osnovu kojih se meri promena
69
Q
- aditivni model ljudske osobe
A
- testovi ličnosti, verbalne oznake i num struktura - kvalitet o kome se goovri prisutan u nekoj količini koja se može izmeriti
- svaka razlika između ljudi može da se iskaže kvantitativno
- kvalitet se procenjuje na osnovu ukupnog skora - tj. empirijski aditivnim komponovanje stavki i poređenje ind. sirovih skorova koji su dobijani na ovaj način
70
Q
- aditivni ljudski model 2
A
- izbačena dvosmislena pitanja -> izbačen domen kvalitativnih IR između crta lilnosti koje su kod raznih ljudi i u razl. kulturama imala razl. značenja
71
Q
- poistovećivanje konvencionalnih verb. opisa sa ps. stvanrošću
A
- poseban skup j. izraza uobičajenih za neki sredinu, treba predstaviti kao nešto što odslikava neku već postojeću prirodnu kat.
- reč kao indikator postojanja osobine se tretirala jednoznačno i kao nedvosmisleno svojstvo prirodnog sveta
- neproveren i nepotvđen naučni kredo - istraživanja -> kat. koje je definisao sepcif. društveni poredak su proklamovale za predstavnike koji reflektuju jedan aistorijski prirodni poredak.
72
Q
- izbacivanje stavki na osnovu kojih se meri promena
A
- psme pristup
- crte L su nezavisne od promenljivih kolebanja i čistih situacija
- glavna odlika testa je t konzistentnost - pojedinac istovetno odgovara u 2 t jedinice
- izbačene stavke koje mogu da generišu promenljive odgovore
73
Q
sve aspekte bića nije moguće obuhvatiti
A
- jednim homogenim diskursom
- bića su osetljiva na pojmove koje drže o sebi
- igradnjom i menjanjem njih, i oni se izgrađuju i menjaju
74
Q
ličnost
A
- ono što se o ljudima saznalo vršenje prakse naučnog ispitivanja u kojoj je ličnpst u perspektivi koja je bila založena u načinima njenog viđenja
75
Q
ko. su L pristupili tako što su preispitivali
A
- postavke u procesu saznavanja Č koje se nisu ni T ni emp. istraživale
76
Q
Olportovo shvatanje L
A
- integumentisan entitet
- positovećeno sa pojmom osoba
77
Q
osoba ne može da bude
A
- integumentisana i sadržana u privatnom domenu un. ps. procesa
- odnosi se na ono što počiva u javnom domenu dru. prostora između ljudi
78
Q
izmeštanje posesivnog individualizma
A
- isp. H o integumentisanoj ličnosti
79
Q
L i srodni po sada nisu entiteti un. ps. života
A
- sadržanog u svakom ponaosob
- određuju se kaonov način koji za preduslov osećaja sub. podrazumeva odnose IZMEĐU LJUDI
80
Q
da bi se odredio subjektivitet
A
- u obzir se moraju uzeti drugi ljudi ir ealcije
