kartezijanska podloga shvatanja Č Flashcards
1
Q
kartezijanska podloga shvatanja L
A
- Rene Dekart
- Gotfrid Lajbnic
2
Q
- Rene Dekart
A
- esencija L nije telo, već nešto smešteno u telu
- neka vrsta supstitucije koja je slobodna u stanju da misli - misleća stvar
3
Q
misleća stvar
A
- neka vrsta supstitucije koja je slobodna i u stanju je da misli
4
Q
suprotstavljeno protežnoj stvari je
A
- misleća stvar
5
Q
Dekartovo shvatanje obeležava tri karakterisitke
A
- postoje 2 uzajamno nesamerljive stvari od kojih je samo jedna odgovorna za P i delatnost uma
- lokalizacija un. stvari koja je smeštena unutar tela u hipofizi
- iz hipofize je misćea stvar povezana sa svetom i otuda kauzalni odnosi između misleće i protežne stvari
6
Q
- Gotfrid Lajbnic
A
- monadologija - podrazumeva da se sve individue posmatraju kao primarna stvarnost
. svi odnosi između njih su sek. fenomeni
7
Q
svaka ljudska monada ima svoj kvalitet
A
- zavisan od njene individualne tačke gledišta
- Lajbnic nikada nije eksplicitno odvojio dušu o tela
8
Q
Lajbnic je svaku monadu doživljavao kao nešto što ej
A
- zasebno i u samoj svojoj suštini odvojeno od ostalih monada
- svaka monada doživljava svet iz sopstvene perspektive različite od ostalih i tako postaje svet za sebe
- nikada nije eksplicitno odvojio dušu od tela
9
Q
kartezijanska prošlost podrazumeva
A
- duše i tela
- klju za raskidanje sa kartezijanskom prošloću u shvatanju L, sadržan je u promeni mesta obitavanja L
— u premeštanju L iz doskora neprikosnovenog prostora između ušiju u mnogo širi prostor između ljudi
10
Q
Cogito, ergo sum, zamenjuje sumus, ergo sum
A
- osoba se shvata u kontekstu sapostojanja sa drugim osobama i u referentnom okviru odnosa sa drugim osobama
11
Q
ko. su zasnivali svoju doktrinu na uverenju da je ps.
A
- primarno dru. nauka
- odnosi koji se posmatraju kao formativni domen ljudske L, pre svega dru. odnosi, a dru. odnosi se baziraju na j. delatnosti
12
Q
Rom Hare, diskurzivna ps.
A
- raskinuo sa kartezijanskim stanjem
- iako se možda odvojila od dualizma duša-telo, ps. i dalje oseća posledica ove dihotomije po tome što postoji shvatanje da je m. život un. i stoga različit o P koje je sp.
13
Q
Hare smatra da je od izričite važnosti
A
- preispitati prostor u kome je m. život smešten
- jednako koliko je važno i pitanje od čega je on napravljen
14
Q
velika važnost koja se pridodaje lokalizaciji ps. entiteta vidi se u principima
A
- druge k. revolucije (diskurzivne ps)
15
Q
Hare ne negira postojanje privatnog iskustva
A
- ono ne prestaje da bude važno za ps. ispitivanja
- samo je njegov izvor pomeri u poredak ljudi u kome se oblikuju i odvijaju emocije, odluke, stavovi i izlaganje ličnsoti
15
Q
druga k. revolucija (diskurzivna ps)
A
- mnoge ps. fenomene treba tumačiti kao svojstva diskursa
- diskurs stvara fenomene - pojedinačna i privatna upotreba simb. si je proizvod disk. resursa tj. procesa između ljudi
- pojedinci govore o fenomenima na određen način, jer se oslanjaju na to kako drugi u njihovom okruženju goovre o tim pojavama - upotreba i proizvodnja ps. pojava zavisi i od veštine aktera, njegovo moralnog P u zajednici, kao i od priča koja se u zajednici odvijaju
- pojedinci biraju jedan diskurs od mnoštva drugih diskursa u zavisnosti od toga u kojo zajednici se nalazi
15
Q
Hare, tako shvaćena
A
- svest više nije neka materijalna supstanca i m. procesi se prvenstveno sagledavaju kroz niz razl. veštine, manuelne ili diskurzivne
- za ps. su mnogo važnije diskurzivne veštine
16
Q
važno je videti kako se diskurz. veštine koriste
A
- kako bi opojmili sebe
17
Q
od diskurzivnih veština se posebno izdvaja
A
- ovladavanje index. zamenicama koje su važne za R osećanja sopstvenog ideniteta
- upotreba zamenice ja
18
Q
Hare, razumevnaje nas kao ljudskih sub. zasnovano ej na
A
- uverenjima šta je osoba
- to uverenje je implicirano u j.
- kako ću sebe definisati zavisi od mog poimanja osobe, a osoba je već opojmljena u j. moje zajednice
19
Q
stuktura j. koji usvajamo posle rođenja determiniše vrste uverenja o
A
- SB koje stičemo tokom t
- struktura j. određuje usvajanje osobnih, fundamentalnih H o ljudskoj prirodi i njihovo sprovođenje u svakodnevnim međuljudskim interakcijama
20
Q
korišćenje reči JA - važno za samokonstrukciju
A
- može navesti na pogrešno uverenje
- reč ja dopušta da se učvrsti uverenje da su ljudi autonomni pojedinici,d a je svaki od njih predstavljen koherentnim, ujedinjenim jastvom, kao i da to jastvo sadrži mehanizme i procese koji su odgovorni za njihovo delanje
21
Q
ne možemo pojmove L, jastvo, um i ego
A
- koji su proizvod i svojstvo gramatike razumeti kao emp. pojmove
22
Q
L, jastvo, um i ego
A
- sredstva u razgovoru (ne stvarni predmeti) koja nam omogučavaju da delamo u moralnom svetu u kom se nalazimo
- koristimo reči koje se odnose na subjektivitet kako bi sebe predstavili rečima koje su prihvatljive u odnosu na moralna pravila zajednice
- govorimo sa nekim ciljem, sebe opojmljujemo sa ciljem
23
Q
R je tada postupno sticanje
A
- veštine obrazlaganja
- sve veštiji u nastojanjima da proizvedemo objašnjenja koristeći lingivisitčka obrazlaganja pravila kulture u kojoj obitava.
24
Q
Hare - razumevanje ljudi je isto što i razumevanje
A
- toga kako se različite forme obrazlaganja koriste u razl. okolnostima
25
Q
za Harea postoje samo 2 domena koja čine ljudsko biće
A
- domen fiziologije
- lingvistička praksa
26
Q
Hare ne negira postojanje jastva
A
- ono može da postoji kao esencija koja je prisutna pre usvajanja jezika koja onda može da prouzrokuje ili određuje naše jastvo.
27
Q
kako opojmljujemo jastvo
A
- zavisi i od kulture
- priroda jastva (način konstruisanja) je specifičan za kulturu i njene j. osobenosti
- posao ps. je da otkrije na koji način gramatika tvori jastvo
- čovek se može obučiti lingv. praksi, ali zablude za ontološki status L, ega i sl…
28
Q
osećaj jastva tvorenog diskursom
A
- temelj jednog možda još važnije osećaja agensnosti, odnosno, shvatanja sebe kao delotvornika, vinovnika svojih postupaka i bića SB za sprovođenje samonikle delatnosti
29
Q
u procesu osmišljavanja domena u kojima se odvija akt. ljudi
A
- ljudi svoje p usklađuju sa tim domenima
30
Q
da bi čovek bio slobodan
A
- pojedinac mora da se odvoji od situacija koje ga ograničavaju, tako da mora da bude SB da se opire značaju koji sam pridaje nekoj situaciji
