kartezijanska podloga shvatanja Č Flashcards
1
Q
kartezijanska podloga shvatanja L
A
- Rene Dekart
- Gotfrid Lajbnic
2
Q
- Rene Dekart
A
- esencija L nije telo, već nešto smešteno u telu
- neka vrsta supstitucije koja je slobodna u stanju da misli - misleća stvar
3
Q
misleća stvar
A
- neka vrsta supstitucije koja je slobodna i u stanju je da misli
4
Q
suprotstavljeno protežnoj stvari je
A
- misleća stvar
5
Q
Dekartovo shvatanje obeležava tri karakterisitke
A
- postoje 2 uzajamno nesamerljive stvari od kojih je samo jedna odgovorna za P i delatnost uma
- lokalizacija un. stvari koja je smeštena unutar tela u hipofizi
- iz hipofize je misćea stvar povezana sa svetom i otuda kauzalni odnosi između misleće i protežne stvari
6
Q
- Gotfrid Lajbnic
A
- monadologija - podrazumeva da se sve individue posmatraju kao primarna stvarnost
. svi odnosi između njih su sek. fenomeni
7
Q
svaka ljudska monada ima svoj kvalitet
A
- zavisan od njene individualne tačke gledišta
- Lajbnic nikada nije eksplicitno odvojio dušu o tela
8
Q
Lajbnic je svaku monadu doživljavao kao nešto što ej
A
- zasebno i u samoj svojoj suštini odvojeno od ostalih monada
- svaka monada doživljava svet iz sopstvene perspektive različite od ostalih i tako postaje svet za sebe
- nikada nije eksplicitno odvojio dušu od tela
9
Q
kartezijanska prošlost podrazumeva
A
- duše i tela
- klju za raskidanje sa kartezijanskom prošloću u shvatanju L, sadržan je u promeni mesta obitavanja L
— u premeštanju L iz doskora neprikosnovenog prostora između ušiju u mnogo širi prostor između ljudi
10
Q
Cogito, ergo sum, zamenjuje sumus, ergo sum
A
- osoba se shvata u kontekstu sapostojanja sa drugim osobama i u referentnom okviru odnosa sa drugim osobama
11
Q
ko. su zasnivali svoju doktrinu na uverenju da je ps.
A
- primarno dru. nauka
- odnosi koji se posmatraju kao formativni domen ljudske L, pre svega dru. odnosi, a dru. odnosi se baziraju na j. delatnosti
12
Q
Rom Hare, diskurzivna ps.
A
- raskinuo sa kartezijanskim stanjem
- iako se možda odvojila od dualizma duša-telo, ps. i dalje oseća posledica ove dihotomije po tome što postoji shvatanje da je m. život un. i stoga različit o P koje je sp.
13
Q
Hare smatra da je od izričite važnosti
A
- preispitati prostor u kome je m. život smešten
- jednako koliko je važno i pitanje od čega je on napravljen
14
Q
velika važnost koja se pridodaje lokalizaciji ps. entiteta vidi se u principima
A
- druge k. revolucije (diskurzivne ps)
15
Q
Hare ne negira postojanje privatnog iskustva
A
- ono ne prestaje da bude važno za ps. ispitivanja
- samo je njegov izvor pomeri u poredak ljudi u kome se oblikuju i odvijaju emocije, odluke, stavovi i izlaganje ličnsoti
15
Q
druga k. revolucija (diskurzivna ps)
A
- mnoge ps. fenomene treba tumačiti kao svojstva diskursa
- diskurs stvara fenomene - pojedinačna i privatna upotreba simb. si je proizvod disk. resursa tj. procesa između ljudi
- pojedinci govore o fenomenima na određen način, jer se oslanjaju na to kako drugi u njihovom okruženju goovre o tim pojavama - upotreba i proizvodnja ps. pojava zavisi i od veštine aktera, njegovo moralnog P u zajednici, kao i od priča koja se u zajednici odvijaju
- pojedinci biraju jedan diskurs od mnoštva drugih diskursa u zavisnosti od toga u kojo zajednici se nalazi
15
Q
Hare, tako shvaćena
A
- svest više nije neka materijalna supstanca i m. procesi se prvenstveno sagledavaju kroz niz razl. veštine, manuelne ili diskurzivne
- za ps. su mnogo važnije diskurzivne veštine
16
Q
važno je videti kako se diskurz. veštine koriste
A
- kako bi opojmili sebe
17
Q
od diskurzivnih veština se posebno izdvaja
A
- ovladavanje index. zamenicama koje su važne za R osećanja sopstvenog ideniteta
- upotreba zamenice ja
18
Q
Hare, razumevnaje nas kao ljudskih sub. zasnovano ej na
A
- uverenjima šta je osoba
- to uverenje je implicirano u j.
- kako ću sebe definisati zavisi od mog poimanja osobe, a osoba je već opojmljena u j. moje zajednice
19
Q
stuktura j. koji usvajamo posle rođenja determiniše vrste uverenja o
A
- SB koje stičemo tokom t
- struktura j. određuje usvajanje osobnih, fundamentalnih H o ljudskoj prirodi i njihovo sprovođenje u svakodnevnim međuljudskim interakcijama
20
Q
korišćenje reči JA - važno za samokonstrukciju
A
- može navesti na pogrešno uverenje
- reč ja dopušta da se učvrsti uverenje da su ljudi autonomni pojedinici,d a je svaki od njih predstavljen koherentnim, ujedinjenim jastvom, kao i da to jastvo sadrži mehanizme i procese koji su odgovorni za njihovo delanje
21
Q
ne možemo pojmove L, jastvo, um i ego
A
- koji su proizvod i svojstvo gramatike razumeti kao emp. pojmove
22
Q
L, jastvo, um i ego
A
- sredstva u razgovoru (ne stvarni predmeti) koja nam omogučavaju da delamo u moralnom svetu u kom se nalazimo
- koristimo reči koje se odnose na subjektivitet kako bi sebe predstavili rečima koje su prihvatljive u odnosu na moralna pravila zajednice
- govorimo sa nekim ciljem, sebe opojmljujemo sa ciljem
23
R je tada postupno sticanje
- veštine obrazlaganja
- sve veštiji u nastojanjima da proizvedemo objašnjenja koristeći lingivisitčka obrazlaganja pravila kulture u kojoj obitava.
24
Hare - razumevanje ljudi je isto što i razumevanje
- toga kako se različite forme obrazlaganja koriste u razl. okolnostima
25
za Harea postoje samo 2 domena koja čine ljudsko biće
1. domen fiziologije
2. lingvistička praksa
26
Hare ne negira postojanje jastva
- ono može da postoji kao esencija koja je prisutna pre usvajanja jezika koja onda može da prouzrokuje ili određuje naše jastvo.
27
kako opojmljujemo jastvo
- zavisi i od kulture
- priroda jastva (način konstruisanja) je specifičan za kulturu i njene j. osobenosti
- posao ps. je da otkrije na koji način gramatika tvori jastvo
- čovek se može obučiti lingv. praksi, ali zablude za ontološki status L, ega i sl...
28
osećaj jastva tvorenog diskursom
- temelj jednog možda još važnije osećaja agensnosti, odnosno, shvatanja sebe kao delotvornika, vinovnika svojih postupaka i bića SB za sprovođenje samonikle delatnosti
29
u procesu osmišljavanja domena u kojima se odvija akt. ljudi
- ljudi svoje p usklađuju sa tim domenima
30
da bi čovek bio slobodan
- pojedinac mora da se odvoji od situacija koje ga ograničavaju, tako da mora da bude SB da se opire značaju koji sam pridaje nekoj situaciji
31
da bi pojedinac bio slobodan
- mora da dela u prihvatljivom kontekstu
- ali: čovek ne može jednostavno da izabere kontekst u čijem okviru je rođen i da nastavi da živi u skladu sa izborom
32
Hare, ljudi imaju akt. osmišljavanja
- koja je zasnovana na uslovima i diskursima u kojima osobe razvijaju svoju ps. konstituciju
33
ličnost je entitet koji zavisi od performtivne prakse koja izvire iz nastojanja da se sprovede
- usvojena pravila i društvene konvencije koje ljudi konstruišu i kojih se pdidržavaju
- onda je najvžaniji RAZGOVOR između ljudi
- za stvaranje Pr sebe i svojih okruženja
34
društvo nije antonim za osobe
- već preduslov za postojanje osobe
35
Šoter, društvene moći iz društvenog nasleđa
- omogućavaju ljudima da stvaraju i održavaju moralno postupanje u svakodnevnom životu
36
moralni postupci
- nisu ob.
- proizvod su društvene delatnosti
37
združena društvena delatnost
- ne mora da bued strukturisana na osnovu ranijih ideja ili pravila
- ona predstavlja mrežu tekućih sklopova promena koje postoje u t i prostoru
38
Šoter, struktura ps. prostora koji ne treba tražiti u umovima pojedinca
- već u akt. grupe
39
društvena ekologija, Šoter
- društvena delatnost
- složena zavisnost jednih od drugih koja postoji između ljudi i oblikuje njihovu zdržuenu delatnost
- eko međusloj neka vrsta podloge za očekivanja, jer je sačinjen od građe koja se uglavnom može razumeti samo implicitno i prihvatiti zdravo za gotovo
40
Šoter, ljudi svoju ps. konstituciju ostvaruju prvenstveno zbog toga što pripadaju
- društvenom poretku koji podrazumeva združenu delatnost i odgovornost za sopstvene postupke
41
umesto kauzalnih objaš. Hare i Šoter predlažu
- praksu opisivanja obrazlaganja odgovornosti ljudskih postupaka
- ps. treba da bude zasnovana kao praktična hermeneutika koja za cilj ima da tumači značenje odvijanja društvenih akt.
- ps. treba da proučava značenje koje ljudi pridaju svojim postupcima
- ta značenja nisu u glavama, već u društvu
42
Gergen, jastvo je neodređen tekst
- neprestano se stvara i pretvara svoje nove oblike kroz rad diskursa
- svaki trenutak dru. diskursa nosi ova i posebna izražavanja jastva koja se t povezuju u neku vrstu ps. kolaža
43
nova perspektiva, umesto traganja za un. suštinom subjektivnosti
- izjednačava živote sa tekstovima koji se stalno pišu i prepisuju
44
Gergen, L kao vrsta smeše
- koja je proishod odnsoa između ljudi, odnosno, relacionih jastava
- promenljivi proizvod ljudskih odnosa, a ne kao promeljiva suština koja determiniše te odnose
45
u ps. su prevladavale H o ljudskoj prirodi
1. osoba je neko biće koje poseduje svest i koje se sadrži u sebi samom
2. svaka jedinka ima samo jednu ličnost ili postojani skup crta koje obuhvataju istinsku prirodu koja se može meriti
3. ljudi poseduju misli i osećanja koja manje ili više spretno izražavaju jezikom i njihove reči manje-više ispravno odslikavaju njihova un. stanja
4. ljudi su središte i izvog svog iskustva
46
(staro) jastvo se na osnovu H shvata kao
- odvojano
- sadržano u sebi
- nezavisno
- postojano
- jedinstveno
- privatno
- jasno odvojeno individualnog od društvenog jastva i izrazi koji ga čine ukazuju na privatnost razuma, nezavisnost i autonomiju
47
(staro) društveni kontekst deluje na ljude
- ali ne menja njihova prava un. svojstva
- ljudi su ista stvar, u različitim situacijama imaju jedinstvo, sklad i doslednost
48
ko. pristup
- sjedinjavanje osoba i dr. konteksta
- granice nije lako odvojiti
- osoba, jastvo - društvena kategorija
49
odvojenost ljudi navodi na pogrešnu ideju
- separatističku šs.
50
iako svako ima sopstveni, privatni svet
- bilo bi bolje okarakterisati ga kao liniju koju arbitrarno povlači oko delova javnog sveta
51
ko. društveni svet treba da bude
- žiža ps. istraživanja
52
jastvo u ko.
- nije jedan ob koji treba tačno zauvek opisati
- već je promenljiva i fluidma istorija odnosa ljudi
53
jastvo treba shvatiti kao nešto što nije lokalizovano na isti način kao bilijarska lopta
- već kao nešto što je raspoređeno
- kao entitet koji se stalno raspršuje, menja, grupiše i pregrupiše u relacionom i društvenom polju
54
ko. određenje raspodeljenog jastva podrazumeva da je ono
- emergentno - nijedna osoba ne može da bude potpuno uobličena na ppčetku, niti u bilo kojem trenu svog postojanja, več da se stalno preuobličava
55
ko. jastvo se ne javljakao jedno
- već višestruko, konstruiše se na različite načine u različitim situacijama i shodno tome čak može biti i protivrečno
56
ko. jastvo je kontekstualno
- zavisi od referentnog okvira u kome se formira i zato što su neki načini određenja jastva specif. samo za neke
- a nezamislivi za druge kontekste
57
ko. jastvo je diskurzivno
- zato što ne referiše na neku podležnu stvar, već zavisi i čini se na osnovu razl. diskurzivnih resursa
58
ko. jastvo je relaciono
- sebe ne posmatra kao nezavisni entitet sa jasnim granicama izmešu sebe i drugih
- posmatra se kao entitet čiju jasnu demarkaciju od drugih postaje sve teže održati
59
ko. jastvo je uzajamno
- ne bismo mogli da se konstruišemo bez drugih ljudi
60
ko. jastvo je
1. emergentno
2. višestruko
3. kontekstualno
4. diskurzivno
5. relaciono
6. uzajamno
61
ko. identitet
- fragmentisam i kontradiktoran
- definiše se pomoću diskursa dostupnih u okviru kulture koja stoji na raspolaganju nekoj osobi i koja omogućava komunikaciju sa drugim osobama
62
ko. identitet postaje
- suma brojnih različitih diskursa kojima smo kao osobe obuhvačeni i koji nam stoje na raspolaganju
- iako je identitet fragmentisan -> on ima svoje granice -> on mora da bude verovatan i moguć, obzirom na okolnosti, tj. mora da bude plauzibilan.
63
zbiridentiteta koji obrazuje neku osobu
- ne sme da bude poptuno kontradiktoran
- mora da poseduje izvesnu meru postojanosti i reflektivnosti
- bez plauzabilnosti, pojedinci ne mogu da budu prepoznati kao oni sami.
64
ni jastvo ni identitet nisu nešto što proističe iz same osobe
- već su entiteti koji nastaju u domenu društvenih donosa posredovanih sredstvima simb. komunikacije
65
ljudska suština se redefiniše kao subjektivnost
- mogućnost da neko sebe u različitim kontekstima doživljava kao različitu vrstu osobe
66
izraz osoba se koristi
- u označavanju ludi kao bića koja imaju izvesna prava i obaveze, za razliku od stvari, Ž ili ljudi bez prava
- društveno biće koje je izloženo nekoj proceni zajednice i zavisi od etosa
67
etos - kanon društvenih vrednosti
- menja se od civilizacije do civilizacije
- od epohe do epohe i osoba zavisi od njih
68
izraz ličnosti
- označava individualnost koja se izražava spolja opazivim stilističkim karakt. na osnovu kojih se jedna osoba može razabrati od druge
69
stilistički rpofil
- bazične crte ličnosti karakteristične za sve ljude i koje su uzroci P
- prevaga mehanicizma nad teleologijom, favorizovanje nomotetskog pristupa nad idiografskim, naglašavanje analize i izbegavanje sinopsije
70
najograničavanje za ps. 20. veka je to što je vladalo
- nomotetsko načelo
71
nomotetsko načelo
- nema potrebe izdvajati pojedinačne osobe kao posebne slučajeve
- svaki pojedinac podjednako izložen istim neumoljivim i vanvremenskim zakonima
- predviđanje na osnovu p nekog P
72
ps. 20. veka vođena idejom molekuralizacije
- L na elementarne delove
- nije u stanju da razmatra L kao celinu
73
Hjumov empirizam, jastvo mora da bude
- ob. koji se može opaziti, a ne sub.
- sub. je bio ob.
74
Votson, L
- zbir delatnosti koje se mogu otkriti stvarnim opažanjem P tokom perioda t koji je dovoljno dugačak da bi se dobile pouzdane info
- nikad se nije izučavala sub. osobe
75
ne možemo da ignorišemo upornu težnju ljudi da veruju u ispravnost nekih postupaka
- ili da osuđuju druge postupke kao neispravne i da se tako oglušimo o etikolegalni domen osobnosti
76
nomotetizam, molekularizam, empirizam, mehanicizam
- doprineli razvitku prirodnih nauka, društvene nauke koje su bile pod uticajem paradigmi platile veliku cenu
77
domen osobenosti počinje tamo gde prestaju
- domeni fizike i biologije
- i obuhvata još dva domena - logos i socious
78
psihologija mora da uzme u obzir najmanje 4 referentna okvira unutar kojih se mogu uobličavati obrazloženja ljudi
- fizikos
- bios
- socius
- logos
79
u ps. je preovladavao masovno prirodno-naučni pristup
- dok je duhovno-naučni pristup smatran nenaučnim
- ps. treba da se zasnuje na njenim društvenim i istorijskim osnovama
