kartezijanska podloga shvatanja Č Flashcards
kartezijanska podloga shvatanja L
- Rene Dekart
- Gotfrid Lajbnic
- Rene Dekart
- esencija L nije telo, već nešto smešteno u telu
- neka vrsta supstitucije koja je slobodna u stanju da misli - misleća stvar
misleća stvar
- neka vrsta supstitucije koja je slobodna i u stanju je da misli
suprotstavljeno protežnoj stvari je
- misleća stvar
Dekartovo shvatanje obeležava tri karakterisitke
- postoje 2 uzajamno nesamerljive stvari od kojih je samo jedna odgovorna za P i delatnost uma
- lokalizacija un. stvari koja je smeštena unutar tela u hipofizi
- iz hipofize je misćea stvar povezana sa svetom i otuda kauzalni odnosi između misleće i protežne stvari
- Gotfrid Lajbnic
- monadologija - podrazumeva da se sve individue posmatraju kao primarna stvarnost
. svi odnosi između njih su sek. fenomeni
svaka ljudska monada ima svoj kvalitet
- zavisan od njene individualne tačke gledišta
- Lajbnic nikada nije eksplicitno odvojio dušu o tela
Lajbnic je svaku monadu doživljavao kao nešto što ej
- zasebno i u samoj svojoj suštini odvojeno od ostalih monada
- svaka monada doživljava svet iz sopstvene perspektive različite od ostalih i tako postaje svet za sebe
- nikada nije eksplicitno odvojio dušu od tela
kartezijanska prošlost podrazumeva
- duše i tela
- klju za raskidanje sa kartezijanskom prošloću u shvatanju L, sadržan je u promeni mesta obitavanja L
— u premeštanju L iz doskora neprikosnovenog prostora između ušiju u mnogo širi prostor između ljudi
Cogito, ergo sum, zamenjuje sumus, ergo sum
- osoba se shvata u kontekstu sapostojanja sa drugim osobama i u referentnom okviru odnosa sa drugim osobama
ko. su zasnivali svoju doktrinu na uverenju da je ps.
- primarno dru. nauka
- odnosi koji se posmatraju kao formativni domen ljudske L, pre svega dru. odnosi, a dru. odnosi se baziraju na j. delatnosti
Rom Hare, diskurzivna ps.
- raskinuo sa kartezijanskim stanjem
- iako se možda odvojila od dualizma duša-telo, ps. i dalje oseća posledica ove dihotomije po tome što postoji shvatanje da je m. život un. i stoga različit o P koje je sp.
Hare smatra da je od izričite važnosti
- preispitati prostor u kome je m. život smešten
- jednako koliko je važno i pitanje od čega je on napravljen
velika važnost koja se pridodaje lokalizaciji ps. entiteta vidi se u principima
- druge k. revolucije (diskurzivne ps)
Hare ne negira postojanje privatnog iskustva
- ono ne prestaje da bude važno za ps. ispitivanja
- samo je njegov izvor pomeri u poredak ljudi u kome se oblikuju i odvijaju emocije, odluke, stavovi i izlaganje ličnsoti
druga k. revolucija (diskurzivna ps)
- mnoge ps. fenomene treba tumačiti kao svojstva diskursa
- diskurs stvara fenomene - pojedinačna i privatna upotreba simb. si je proizvod disk. resursa tj. procesa između ljudi
- pojedinci govore o fenomenima na određen način, jer se oslanjaju na to kako drugi u njihovom okruženju goovre o tim pojavama - upotreba i proizvodnja ps. pojava zavisi i od veštine aktera, njegovo moralnog P u zajednici, kao i od priča koja se u zajednici odvijaju
- pojedinci biraju jedan diskurs od mnoštva drugih diskursa u zavisnosti od toga u kojo zajednici se nalazi
Hare, tako shvaćena
- svest više nije neka materijalna supstanca i m. procesi se prvenstveno sagledavaju kroz niz razl. veštine, manuelne ili diskurzivne
- za ps. su mnogo važnije diskurzivne veštine
važno je videti kako se diskurz. veštine koriste
- kako bi opojmili sebe
od diskurzivnih veština se posebno izdvaja
- ovladavanje index. zamenicama koje su važne za R osećanja sopstvenog ideniteta
- upotreba zamenice ja
Hare, razumevnaje nas kao ljudskih sub. zasnovano ej na
- uverenjima šta je osoba
- to uverenje je implicirano u j.
- kako ću sebe definisati zavisi od mog poimanja osobe, a osoba je već opojmljena u j. moje zajednice
stuktura j. koji usvajamo posle rođenja determiniše vrste uverenja o
- SB koje stičemo tokom t
- struktura j. određuje usvajanje osobnih, fundamentalnih H o ljudskoj prirodi i njihovo sprovođenje u svakodnevnim međuljudskim interakcijama
korišćenje reči JA - važno za samokonstrukciju
- može navesti na pogrešno uverenje
- reč ja dopušta da se učvrsti uverenje da su ljudi autonomni pojedinici,d a je svaki od njih predstavljen koherentnim, ujedinjenim jastvom, kao i da to jastvo sadrži mehanizme i procese koji su odgovorni za njihovo delanje
ne možemo pojmove L, jastvo, um i ego
- koji su proizvod i svojstvo gramatike razumeti kao emp. pojmove
L, jastvo, um i ego
- sredstva u razgovoru (ne stvarni predmeti) koja nam omogučavaju da delamo u moralnom svetu u kom se nalazimo
- koristimo reči koje se odnose na subjektivitet kako bi sebe predstavili rečima koje su prihvatljive u odnosu na moralna pravila zajednice
- govorimo sa nekim ciljem, sebe opojmljujemo sa ciljem
R je tada postupno sticanje
- veštine obrazlaganja
- sve veštiji u nastojanjima da proizvedemo objašnjenja koristeći lingivisitčka obrazlaganja pravila kulture u kojoj obitava.
Hare - razumevanje ljudi je isto što i razumevanje
- toga kako se različite forme obrazlaganja koriste u razl. okolnostima
za Harea postoje samo 2 domena koja čine ljudsko biće
- domen fiziologije
- lingvistička praksa
Hare ne negira postojanje jastva
- ono može da postoji kao esencija koja je prisutna pre usvajanja jezika koja onda može da prouzrokuje ili određuje naše jastvo.
kako opojmljujemo jastvo
- zavisi i od kulture
- priroda jastva (način konstruisanja) je specifičan za kulturu i njene j. osobenosti
- posao ps. je da otkrije na koji način gramatika tvori jastvo
- čovek se može obučiti lingv. praksi, ali zablude za ontološki status L, ega i sl…
osećaj jastva tvorenog diskursom
- temelj jednog možda još važnije osećaja agensnosti, odnosno, shvatanja sebe kao delotvornika, vinovnika svojih postupaka i bića SB za sprovođenje samonikle delatnosti
u procesu osmišljavanja domena u kojima se odvija akt. ljudi
- ljudi svoje p usklađuju sa tim domenima
da bi čovek bio slobodan
- pojedinac mora da se odvoji od situacija koje ga ograničavaju, tako da mora da bude SB da se opire značaju koji sam pridaje nekoj situaciji
da bi pojedinac bio slobodan
- mora da dela u prihvatljivom kontekstu
- ali: čovek ne može jednostavno da izabere kontekst u čijem okviru je rođen i da nastavi da živi u skladu sa izborom
Hare, ljudi imaju akt. osmišljavanja
- koja je zasnovana na uslovima i diskursima u kojima osobe razvijaju svoju ps. konstituciju
ličnost je entitet koji zavisi od performtivne prakse koja izvire iz nastojanja da se sprovede
- usvojena pravila i društvene konvencije koje ljudi konstruišu i kojih se pdidržavaju
- onda je najvžaniji RAZGOVOR između ljudi
- za stvaranje Pr sebe i svojih okruženja
društvo nije antonim za osobe
- već preduslov za postojanje osobe
Šoter, društvene moći iz društvenog nasleđa
- omogućavaju ljudima da stvaraju i održavaju moralno postupanje u svakodnevnom životu
moralni postupci
- nisu ob.
- proizvod su društvene delatnosti
združena društvena delatnost
- ne mora da bued strukturisana na osnovu ranijih ideja ili pravila
- ona predstavlja mrežu tekućih sklopova promena koje postoje u t i prostoru
Šoter, struktura ps. prostora koji ne treba tražiti u umovima pojedinca
- već u akt. grupe
društvena ekologija, Šoter
- društvena delatnost
- složena zavisnost jednih od drugih koja postoji između ljudi i oblikuje njihovu zdržuenu delatnost
- eko međusloj neka vrsta podloge za očekivanja, jer je sačinjen od građe koja se uglavnom može razumeti samo implicitno i prihvatiti zdravo za gotovo
Šoter, ljudi svoju ps. konstituciju ostvaruju prvenstveno zbog toga što pripadaju
- društvenom poretku koji podrazumeva združenu delatnost i odgovornost za sopstvene postupke
umesto kauzalnih objaš. Hare i Šoter predlažu
- praksu opisivanja obrazlaganja odgovornosti ljudskih postupaka
- ps. treba da bude zasnovana kao praktična hermeneutika koja za cilj ima da tumači značenje odvijanja društvenih akt.
- ps. treba da proučava značenje koje ljudi pridaju svojim postupcima
- ta značenja nisu u glavama, već u društvu
Gergen, jastvo je neodređen tekst
- neprestano se stvara i pretvara svoje nove oblike kroz rad diskursa
- svaki trenutak dru. diskursa nosi ova i posebna izražavanja jastva koja se t povezuju u neku vrstu ps. kolaža
nova perspektiva, umesto traganja za un. suštinom subjektivnosti
- izjednačava živote sa tekstovima koji se stalno pišu i prepisuju
Gergen, L kao vrsta smeše
- koja je proishod odnsoa između ljudi, odnosno, relacionih jastava
- promenljivi proizvod ljudskih odnosa, a ne kao promeljiva suština koja determiniše te odnose
u ps. su prevladavale H o ljudskoj prirodi
- osoba je neko biće koje poseduje svest i koje se sadrži u sebi samom
- svaka jedinka ima samo jednu ličnost ili postojani skup crta koje obuhvataju istinsku prirodu koja se može meriti
- ljudi poseduju misli i osećanja koja manje ili više spretno izražavaju jezikom i njihove reči manje-više ispravno odslikavaju njihova un. stanja
- ljudi su središte i izvog svog iskustva
(staro) jastvo se na osnovu H shvata kao
- odvojano
- sadržano u sebi
- nezavisno
- postojano
- jedinstveno
- privatno
- jasno odvojeno individualnog od društvenog jastva i izrazi koji ga čine ukazuju na privatnost razuma, nezavisnost i autonomiju
(staro) društveni kontekst deluje na ljude
- ali ne menja njihova prava un. svojstva
- ljudi su ista stvar, u različitim situacijama imaju jedinstvo, sklad i doslednost
ko. pristup
- sjedinjavanje osoba i dr. konteksta
- granice nije lako odvojiti
- osoba, jastvo - društvena kategorija
odvojenost ljudi navodi na pogrešnu ideju
- separatističku šs.
iako svako ima sopstveni, privatni svet
- bilo bi bolje okarakterisati ga kao liniju koju arbitrarno povlači oko delova javnog sveta
ko. društveni svet treba da bude
- žiža ps. istraživanja
jastvo u ko.
- nije jedan ob koji treba tačno zauvek opisati
- već je promenljiva i fluidma istorija odnosa ljudi
jastvo treba shvatiti kao nešto što nije lokalizovano na isti način kao bilijarska lopta
- već kao nešto što je raspoređeno
- kao entitet koji se stalno raspršuje, menja, grupiše i pregrupiše u relacionom i društvenom polju
ko. određenje raspodeljenog jastva podrazumeva da je ono
- emergentno - nijedna osoba ne može da bude potpuno uobličena na ppčetku, niti u bilo kojem trenu svog postojanja, več da se stalno preuobličava
ko. jastvo se ne javljakao jedno
- već višestruko, konstruiše se na različite načine u različitim situacijama i shodno tome čak može biti i protivrečno
ko. jastvo je kontekstualno
- zavisi od referentnog okvira u kome se formira i zato što su neki načini određenja jastva specif. samo za neke
- a nezamislivi za druge kontekste
ko. jastvo je diskurzivno
- zato što ne referiše na neku podležnu stvar, već zavisi i čini se na osnovu razl. diskurzivnih resursa
ko. jastvo je relaciono
- sebe ne posmatra kao nezavisni entitet sa jasnim granicama izmešu sebe i drugih
- posmatra se kao entitet čiju jasnu demarkaciju od drugih postaje sve teže održati
ko. jastvo je uzajamno
- ne bismo mogli da se konstruišemo bez drugih ljudi
ko. jastvo je
- emergentno
- višestruko
- kontekstualno
- diskurzivno
- relaciono
- uzajamno
ko. identitet
- fragmentisam i kontradiktoran
- definiše se pomoću diskursa dostupnih u okviru kulture koja stoji na raspolaganju nekoj osobi i koja omogućava komunikaciju sa drugim osobama
ko. identitet postaje
- suma brojnih različitih diskursa kojima smo kao osobe obuhvačeni i koji nam stoje na raspolaganju
- iako je identitet fragmentisan -> on ima svoje granice -> on mora da bude verovatan i moguć, obzirom na okolnosti, tj. mora da bude plauzibilan.
zbiridentiteta koji obrazuje neku osobu
- ne sme da bude poptuno kontradiktoran
- mora da poseduje izvesnu meru postojanosti i reflektivnosti
- bez plauzabilnosti, pojedinci ne mogu da budu prepoznati kao oni sami.
ni jastvo ni identitet nisu nešto što proističe iz same osobe
- već su entiteti koji nastaju u domenu društvenih donosa posredovanih sredstvima simb. komunikacije
ljudska suština se redefiniše kao subjektivnost
- mogućnost da neko sebe u različitim kontekstima doživljava kao različitu vrstu osobe
izraz osoba se koristi
- u označavanju ludi kao bića koja imaju izvesna prava i obaveze, za razliku od stvari, Ž ili ljudi bez prava
- društveno biće koje je izloženo nekoj proceni zajednice i zavisi od etosa
etos - kanon društvenih vrednosti
- menja se od civilizacije do civilizacije
- od epohe do epohe i osoba zavisi od njih
izraz ličnosti
- označava individualnost koja se izražava spolja opazivim stilističkim karakt. na osnovu kojih se jedna osoba može razabrati od druge
stilistički rpofil
- bazične crte ličnosti karakteristične za sve ljude i koje su uzroci P
- prevaga mehanicizma nad teleologijom, favorizovanje nomotetskog pristupa nad idiografskim, naglašavanje analize i izbegavanje sinopsije
najograničavanje za ps. 20. veka je to što je vladalo
- nomotetsko načelo
nomotetsko načelo
- nema potrebe izdvajati pojedinačne osobe kao posebne slučajeve
- svaki pojedinac podjednako izložen istim neumoljivim i vanvremenskim zakonima
- predviđanje na osnovu p nekog P
ps. 20. veka vođena idejom molekuralizacije
- L na elementarne delove
- nije u stanju da razmatra L kao celinu
Hjumov empirizam, jastvo mora da bude
- ob. koji se može opaziti, a ne sub.
- sub. je bio ob.
Votson, L
- zbir delatnosti koje se mogu otkriti stvarnim opažanjem P tokom perioda t koji je dovoljno dugačak da bi se dobile pouzdane info
- nikad se nije izučavala sub. osobe
ne možemo da ignorišemo upornu težnju ljudi da veruju u ispravnost nekih postupaka
- ili da osuđuju druge postupke kao neispravne i da se tako oglušimo o etikolegalni domen osobnosti
nomotetizam, molekularizam, empirizam, mehanicizam
- doprineli razvitku prirodnih nauka, društvene nauke koje su bile pod uticajem paradigmi platile veliku cenu
domen osobenosti počinje tamo gde prestaju
- domeni fizike i biologije
- i obuhvata još dva domena - logos i socious
psihologija mora da uzme u obzir najmanje 4 referentna okvira unutar kojih se mogu uobličavati obrazloženja ljudi
- fizikos
- bios
- socius
- logos
u ps. je preovladavao masovno prirodno-naučni pristup
- dok je duhovno-naučni pristup smatran nenaučnim
- ps. treba da se zasnuje na njenim društvenim i istorijskim osnovama
