metodološki zaokret Flashcards
1
Q
dominanta karak. nauke
A
- tradicionalna paradigma
2
Q
tehnike poslednjih 20ak godina
A
- novom paradigmom
3
Q
cilj ko.
A
- generativne teorije
4
Q
generativne T
A
- načina objaš. sveta koji dovodi u pitanje sve konvencije koje se tiču razumevanja stanja stvari i ljudske prirode koji uzimaju zdravo za gotovo.
5
Q
cilj generativne T
A
- da se protresu postojeća ubeđenja. izgrade novi oblici razumljivosti, nove predstave i osećajnosti
6
Q
stara metodologija
A
- stilistički pristup
7
Q
nova metodologija mora da uzme u obzir
A
- socius i logos
8
Q
postavke tradicionalnog metoda
A
- realizam
- istinitost
- čula
- zakoni
- teorije
- struktura
- atomizam
- materijalizam
- uzročnost
- merenje
- broj
- varijabla
- univerzalnost
- reprezentativnost
- eksperiment
- strogost
- kontrola
- nalazi
- test
- metrijske karakt. testa
- standardizacija
- predvidljivost
- nadzor
- izvesnost
- blagostanje
9
Q
- realizam
A
- ps. entiteti koji se ispituju realno egzistiraju
10
Q
- istinitost
A
- korespondira sa stvarnošću
- nepromenljivo i neosporno
11
Q
- čula
A
- jedini pouzdan izvor saznanja
12
Q
- zakoni
A
- glavni cilj nauke, omogućavaju predviđanja
13
Q
- teorije
A
- logićki uređeni skupovi zakona
14
Q
- struktura
A
- krajnji cilj teorija i zakona
15
Q
- atomizam
A
- otkriti elementarne sačinitelje L
16
Q
- merenje
A
- opaženih sklopova čulnog isk
- najtačnija procedura za utvrđivanje zakona
17
Q
- broj
A
- cela struktura sveta se može iskazati brojevima
18
Q
- varijabla
A
- osnovni pojam u istraživanjima i merenju
19
Q
- reprezentativnost
A
- ključ za univerzalnost
- svako istraž. mora da obuhvati dovoljno veliki br. IC
20
Q
- kontrola
A
- unapred planirano izvedeno istraživanje
- unapred proipsani uslovi
- uticaji koji bi mogli da se upletu u nacrt su odstranjeni
21
Q
- TL
A
- imaginacija exp, uslova od strane IC
- stepen salganja sa tvrdnjom
22
Q
- metrijske karakteristike testa
A
- diskr.
- pouzdansot
- konzistentnost
- obj.
- valjanost
23
Q
- predvidljivost
A
- otkrivanje zakona dozvoljava predviđanje P
24
Q
- blagostanje
A
- mogću projekat
- predviđanje i kontrola prirodnih zakona
25
rezidualni mitovi o nauci
- nauka mora da ima operaciono definisane pojmove
- subj. nenaučni
- exp. jedini validan
- pozitivizam?
26
potpuna ob. bila bi moguća
- kada ne bi bilo osobnosti eksperimentatora i IC
27
tradic: ob.
- ako postoji koncenzus oko ispitivnaja neke pojave
--- paradoksalno: i njihov sud upleten
28
tradic. objektivizacija
- exp NA ljudima, ne SA njima uz reflektivnost, očekivanja...
- odnos 2 sub. se redukuje na odnos sa stvarima, ob.
- invarijantne supstance, hemičari
29
exp. u kojima učestvuju ljudi su
- vrsta društvene situacije
- posmatrač je deo situacije
30
u tradic. metodologiji
- agensnost ljudi en sme da se uzme u obzir
- istraž. moraju da ukinu slobodu svojim IC
- ako želje da uključe autoreferentnost -> predmet nije samo P, već ono prelomljeno kroz referencijalni si. samog ispitanika (njegove H, očekivanja, uverenja).
31
izbor koji nudi tradicionalna paradigma i koji se pokazao uspešnim u polju prirodnih nauka
- podrazumeva eliminisanje domena autoreferentnosti ispitanika
32
trivijalizujuća epistemologija
- ind. osobe se P u skaldu sa načelima tuđe referencije
- ne u skladu sa sopstvenom referencijom
33
odgovor na ubeđenje da nauka ne sme da se bavi razumevanje pojedinačnih slučajeva (ne mogu se gener. u univerz. zakone)
- Ranjan - iz opštih zakona prirode se ne mogu izdvojiti posebni slučajevi neke konkretne osobe
34
nakon Ranjana, nova paradigma, sa stavovima:
1. značenje koje ljudi pripisuju događajima je ono što treba proučavati
2. treba razumeti pravila, konvencije i uverenja koja ljudi usmeravaju da se P na određen način
3. treba analizirati zašto ljudi iskazuju velike razlike u ispoljavanju moći i SB
35
valjanost naučnih objaš. treba da ležu u
- SB naučnika za konstruisanje i obrazlaganje postupaka ljudi
36
analiza pojmovnog sistema j. kojim se ljudi koristne
- Pž na j. obrt, intepretativni zaokret
- postavke preko metafizičkog realizma, emp, log. pozitivizma.
37
ideja o agensnosti i samonikloj delatnosti ljudi
- u suprotnosti sa kontr. var. i situacionim kontigencijama
38
ideja o univerazlnim pravilnostima i tvrdom determinizmu
- suprotna sa idejom ekvifinalnosti -> shvatanje da isti uzroci mogu proizvesti različita P ljudi, a različiti uzroci ista P
39
nova paradigma protiv
- reifikacije -> pretvaranje procesa u stvari
40
novo, multiperspektivističko stanovište umesto
- uninomičkog shvatanja stvarnosti
41
nova paradigma protiv
- redukcionističkog pogleda, na broj, korespodenciju sa stvarnopću
- br. nisu dovoljno precizni
42
nova paradigma predlaže
1. istraživanj sprovoditi u PRIRODNIM uslovima, svakodnevni svet združenog delanja
2. u istraživanjima PUNA PAŽNJA o ulozi j. i diskursa
3. istraž. i život se posmatraju kao nešto PROCESUALNO, skup dinamičkih interakcija
4. istr. podrazumeva INTERES ZA OSOBE I POJEDINCE umesto statistiku i varijable
43
novu nauku odlikuje
- prularizam referentnih okvira
- um treba da proizvede ref. okvire kojima ćemo opisati svet
44
osmišljavnaje sopstvenog postojanja kod ljudi nije moguće sprovesti pomoću čula i razuma
- već pomoću procesa imaginacije
- ljudi nisu samo reaktivna, već i proaktivna bića
45
podaci u svetu se ne unose putem čula um
- već se proizvode procesom konstruisanja
46
podaci nisu kopije sveta
- već proizvedene kateogijre koje ne mogu biti istinite ili lažne
- jednostavno različiti načini viđenja koji u sebi nose preskripcije za izvesnu delatnost.
47
znanje je anarhično
- vršenje društvene prakse i nauka je nekumulativna
- z. je da ispita implikacije razl. fragmenata pormene slike o svetu
- formativna, konstitutivna uloga j.
48
znanje iz korišćenja jezika
- artefakt uma koji zavisi od specif. procesa saznavanja
49
prekomerno poistovećivanje sa metodologijom prirodnih nauka
- nedopustivo sažimanje predmeta ps. proučavnaja
50
ps. treba da zanima HOMO FABER
- rac. biće i osoba koja je kovač sopstvene subjektivnosti u zajednici zbog bivstvovanja sa drugima.
- analiza diskursa
- prizemljena teorija
- konzervaciona analiza
- analiza ličnih konstrukata
- LEGITIMNI pristup istraživanju osobenosti
- paralelno sa tehnikama iz prirodnih nauka
