konsturktivistička alternativa Flashcards
1
Q
ne može se reći
A
- da li pripada realizmu ili antirealizmu
2
Q
odnos pravca prema definicijama i kategorijama; tri postulata konstruktivizma
A
- konstruktivističko razumevanje kategorija i klasifikacija
- arhitekture dizajna
- sudova
3
Q
- ko. razumevanje kat. i klasif.
A
- protiv toga da predmet istraživanja treba da bude stvarnost koja postoji NEZAVISNO od delatnosti saznavaoca
4
Q
realisti, kategorizacije odslikavaju
A
- istinitu stvarnost
5
Q
konstruktivisti, kategorizovanje
A
- ima konstitutivnu ulogu, njime se ne opsije, već sačinjava
- kad bi se emp. potvrdile kat -> to je greška potvrđivanja konsekvensa; nužan uslov neopradvano proglašen dovoljnim.
6
Q
- ko. razumevanje arhitekture definicija
A
- kritika privilegovanog statusa koji naučna istraž. imaju u društvu
- svaka definicija je složena od reči čije značenje nekad uzimamo zdravo za gotovo -> može se dalje dekonstruisati
- zaključivanje bez preispitivanja značenja reči, sveprisutno pri definisanju pojmova jeste g -> PETITIO PRINCIPII
- svaki put kada uzmemo da definišemo nešto, mi potencijalno uzimamo nešto nedokazano kao dokazano i onda izvodimo zaključak
7
Q
- konstruktivističko razumevanje sudova
A
- preispitivanje granica između ontologije i epistemologije
- neće reći da je stav istinit, već da je H i da se na osnovu sudova ne odlučuje o istinitosti, već se samo zamišljaju posledice sudova
- afirmacija ili negacija mogući, ne nuižni ishodi sudova
8
Q
shvatanja konstruktivizma
A
- predmeti ko. realno nepostoje, već su to konstrukti - tvorevine ljudskog uma
— nauka treba da se bavi time kako ljudi osmišljavaju stvarnost, ne kakva ona jeste - istraživanje treba da se promene skladno predmetu - nauka ne treba da traga za istinitim teorijama i emp. verifikacijama. već da ima asinhroni pristup proučavanju ppojava i da stalno preispituje svoje teorije, da se pita odakle i kako se javljaju
- ne možemo da znamo o svetu ništa van naših referentnih okvira, naših granica, naših uverenja kakav svet jeste -> stapanje epistemologije i ontologije
9
Q
ko. se poriče da je znanje
A
- direktno opažanje stvarnosti
-> stvarnost NE POSTOJI nezavisno od posmatrača - ljudi nemaju neposredan pristup stvarnosti, zato konstruišu sopstvene verzije stvarnosti -> teorije -> skladno konija se ponašaju
10
Q
osnovni predmet ko. proučavanja
A
- konstrukcije pomoću kojih ljudi nastoje da osmisle svet u svom događanju, a ne mat. ob. koji postoje NEZAVISNO od njihovih nastojanja da se taj svet osmisli
11
Q
konstruktivisti ne poriču svet
A
- on se ne može saznati van referentnih okvira koji se činom saznavanja tog sveta i sami sazdaju
12
Q
ko; svet postoji
A
- ali se može ko. na mnogo načina
- nije moguće odrediti da li su neki jednostavniji i validniji od drugih.
13
Q
analogija naučne i ko. revolucije
A
- Linč
14
Q
najvažnije delo analogije naučne i ko. revolucije; Karl Manhajm - 4 činjenice
A
- dovele su do pojave, sociologije znanja
15
Q
- činjenice koje su dovele do pojave, sociologije znanja
A
- samorelativizacija mišljenja i znanja
- pojava novih formi relativizacije koju je demaskiranje izazvalo u načinu mišljenja
- pojava novih referentnih si. pomoću kojih je bilo moguće zamisliti da je misao relativna
- aspiracija da se relativizacija što više uopšti