konsturktivistička alternativa Flashcards
1
Q
ne može se reći
A
- da li pripada realizmu ili antirealizmu
2
Q
odnos pravca prema definicijama i kategorijama; tri postulata konstruktivizma
A
- konstruktivističko razumevanje kategorija i klasifikacija
- arhitekture dizajna
- sudova
3
Q
- ko. razumevanje kat. i klasif.
A
- protiv toga da predmet istraživanja treba da bude stvarnost koja postoji NEZAVISNO od delatnosti saznavaoca
4
Q
realisti, kategorizacije odslikavaju
A
- istinitu stvarnost
5
Q
konstruktivisti, kategorizovanje
A
- ima konstitutivnu ulogu, njime se ne opsije, već sačinjava
- kad bi se emp. potvrdile kat -> to je greška potvrđivanja konsekvensa; nužan uslov neopradvano proglašen dovoljnim.
6
Q
- ko. razumevanje arhitekture definicija
A
- kritika privilegovanog statusa koji naučna istraž. imaju u društvu
- svaka definicija je složena od reči čije značenje nekad uzimamo zdravo za gotovo -> može se dalje dekonstruisati
- zaključivanje bez preispitivanja značenja reči, sveprisutno pri definisanju pojmova jeste g -> PETITIO PRINCIPII
- svaki put kada uzmemo da definišemo nešto, mi potencijalno uzimamo nešto nedokazano kao dokazano i onda izvodimo zaključak
7
Q
- konstruktivističko razumevanje sudova
A
- preispitivanje granica između ontologije i epistemologije
- neće reći da je stav istinit, već da je H i da se na osnovu sudova ne odlučuje o istinitosti, već se samo zamišljaju posledice sudova
- afirmacija ili negacija mogući, ne nuižni ishodi sudova
8
Q
shvatanja konstruktivizma
A
- predmeti ko. realno nepostoje, već su to konstrukti - tvorevine ljudskog uma
— nauka treba da se bavi time kako ljudi osmišljavaju stvarnost, ne kakva ona jeste - istraživanje treba da se promene skladno predmetu - nauka ne treba da traga za istinitim teorijama i emp. verifikacijama. već da ima asinhroni pristup proučavanju ppojava i da stalno preispituje svoje teorije, da se pita odakle i kako se javljaju
- ne možemo da znamo o svetu ništa van naših referentnih okvira, naših granica, naših uverenja kakav svet jeste -> stapanje epistemologije i ontologije
9
Q
ko. se poriče da je znanje
A
- direktno opažanje stvarnosti
-> stvarnost NE POSTOJI nezavisno od posmatrača - ljudi nemaju neposredan pristup stvarnosti, zato konstruišu sopstvene verzije stvarnosti -> teorije -> skladno konija se ponašaju
10
Q
osnovni predmet ko. proučavanja
A
- konstrukcije pomoću kojih ljudi nastoje da osmisle svet u svom događanju, a ne mat. ob. koji postoje NEZAVISNO od njihovih nastojanja da se taj svet osmisli
11
Q
konstruktivisti ne poriču svet
A
- on se ne može saznati van referentnih okvira koji se činom saznavanja tog sveta i sami sazdaju
12
Q
ko; svet postoji
A
- ali se može ko. na mnogo načina
- nije moguće odrediti da li su neki jednostavniji i validniji od drugih.
13
Q
analogija naučne i ko. revolucije
A
- Linč
14
Q
najvažnije delo analogije naučne i ko. revolucije; Karl Manhajm - 4 činjenice
A
- dovele su do pojave, sociologije znanja
15
Q
- činjenice koje su dovele do pojave, sociologije znanja
A
- samorelativizacija mišljenja i znanja
- pojava novih formi relativizacije koju je demaskiranje izazvalo u načinu mišljenja
- pojava novih referentnih si. pomoću kojih je bilo moguće zamisliti da je misao relativna
- aspiracija da se relativizacija što više uopšti
16
Q
Manhajmovo demaskiranje
A
- preokret načina miš. koji ne leži tome da pobija, negira ili dovodi u sumnju neke ideje
- već da ih pre svega dezintegriše i tot ako, da se istovremeno dezintegriše i ceo pogled na svet jednog društvenog sloja
- preispitivanje f. naučnih postupkata i iskaza
17
Q
konstruktivisti shvataju nauku kao jednu od mnogih delatnosti
A
- karakterističnih za ljude
18
Q
nauka, znanje i naučne činjenicu su proizvodi umne delatnosti ljdui
A
- to automatski obara realistički obeležje da je otkrivanje stvarnosti nezavisno od uma.
19
Q
srž ko. se sastoji od detaljnijih proučavanja naule na delu
A
- načina na koji se nauka odvija uz odustajanje od zahteva za utvrđivanje istinitosti oblasti kojom se data nauka bavi
20
Q
konstruktivisti o nauci
A
- počiva na imaginaciji i intuiciji
- spadaju u domen metafizike
- proglašeni su kao nepoželjni od strane realista
21
Q
ko. insistiraju na otkrivanju
A
- temelja nauke
- nastoje da preispitivaju održivost pozicije koju je ona zauzimala
22
Q
konstruktivizam, naučnik
A
- ne stalno preispituje sumnje emp. proveri
- već preispituje svoj rad i pita se odakle H za koje nema potvrda
- pita se šta je nauka
23
Q
zdravorazumski pogled na stvari
A
- sub. progresivno sve više razume svet oko sebe i to koristi kako bi povratno promenio misaone procese, tako da se usaglase sa stvarnošću.
- opazavač je izolovan, svet postoji nezavisno od njega, on saznaje svet i ta saznanja povratno utiču na njegovo P koje je korespodentno sa stvarnošću.
24
Q
realizam - posotji opazač
A
- racionalan
- u svetu postoje transcedentalne strukture koje su nezavisne od ljudskog saznanja i njih može da razotkrije samoracionalni cogito
25
Q
i zdravorazumski i realistički pogled na svet podrazumevaju
A
- postojanje koje je nezavisno od čovekovog znanja o postojanju
26
Q
konstruktivizam je ontološki
A
- suzdržan
- nikada ne možemo izvesno znati kakav je svet van našeg znanja o njemu
- ne možemo da otkrijemo kako naše iskustvo može da s epoveže sa nečin što postoji pre, nego što smo nešto iskusili.
27
Q
način konstruisanja sveta postaje naša stvarnost
A
- kat. postojanja, ne može da se odvoji od kat. znanja
28
Q
ko. zamerka - epistemička greška
A
- postojanje bića definiše pomoću znanja o postojanju, ali upravo oni žele i da kažu - postojanje i znanje nisu imanentna svojstva sveta koji nas okružuje, već su konstrukti ljudksog uma
29
Q
realisti - ontologija prethodi
A
- epistemologiji
30
Q
konstruktivisti - epistemologija prethodi
A
- ontologiji
