konsturktivistička alternativa Flashcards

1
Q

ne može se reći

A
  • da li pripada realizmu ili antirealizmu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

odnos pravca prema definicijama i kategorijama; tri postulata konstruktivizma

A
  1. konstruktivističko razumevanje kategorija i klasifikacija
  2. arhitekture dizajna
  3. sudova
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q
  1. ko. razumevanje kat. i klasif.
A
  • protiv toga da predmet istraživanja treba da bude stvarnost koja postoji NEZAVISNO od delatnosti saznavaoca
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

realisti, kategorizacije odslikavaju

A
  • istinitu stvarnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

konstruktivisti, kategorizovanje

A
  • ima konstitutivnu ulogu, njime se ne opsije, već sačinjava
  • kad bi se emp. potvrdile kat -> to je greška potvrđivanja konsekvensa; nužan uslov neopradvano proglašen dovoljnim.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q
  1. ko. razumevanje arhitekture definicija
A
  • kritika privilegovanog statusa koji naučna istraž. imaju u društvu
  • svaka definicija je složena od reči čije značenje nekad uzimamo zdravo za gotovo -> može se dalje dekonstruisati
  • zaključivanje bez preispitivanja značenja reči, sveprisutno pri definisanju pojmova jeste g -> PETITIO PRINCIPII
  • svaki put kada uzmemo da definišemo nešto, mi potencijalno uzimamo nešto nedokazano kao dokazano i onda izvodimo zaključak
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q
  1. konstruktivističko razumevanje sudova
A
  • preispitivanje granica između ontologije i epistemologije
  • neće reći da je stav istinit, već da je H i da se na osnovu sudova ne odlučuje o istinitosti, već se samo zamišljaju posledice sudova
  • afirmacija ili negacija mogući, ne nuižni ishodi sudova
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

shvatanja konstruktivizma

A
  • predmeti ko. realno nepostoje, već su to konstrukti - tvorevine ljudskog uma
    — nauka treba da se bavi time kako ljudi osmišljavaju stvarnost, ne kakva ona jeste
  • istraživanje treba da se promene skladno predmetu - nauka ne treba da traga za istinitim teorijama i emp. verifikacijama. već da ima asinhroni pristup proučavanju ppojava i da stalno preispituje svoje teorije, da se pita odakle i kako se javljaju
  • ne možemo da znamo o svetu ništa van naših referentnih okvira, naših granica, naših uverenja kakav svet jeste -> stapanje epistemologije i ontologije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

ko. se poriče da je znanje

A
  • direktno opažanje stvarnosti
    -> stvarnost NE POSTOJI nezavisno od posmatrača
  • ljudi nemaju neposredan pristup stvarnosti, zato konstruišu sopstvene verzije stvarnosti -> teorije -> skladno konija se ponašaju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

osnovni predmet ko. proučavanja

A
  • konstrukcije pomoću kojih ljudi nastoje da osmisle svet u svom događanju, a ne mat. ob. koji postoje NEZAVISNO od njihovih nastojanja da se taj svet osmisli
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

konstruktivisti ne poriču svet

A
  • on se ne može saznati van referentnih okvira koji se činom saznavanja tog sveta i sami sazdaju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

ko; svet postoji

A
  • ali se može ko. na mnogo načina
  • nije moguće odrediti da li su neki jednostavniji i validniji od drugih.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

analogija naučne i ko. revolucije

A
  • Linč
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

najvažnije delo analogije naučne i ko. revolucije; Karl Manhajm - 4 činjenice

A
  • dovele su do pojave, sociologije znanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q
  1. činjenice koje su dovele do pojave, sociologije znanja
A
  1. samorelativizacija mišljenja i znanja
  2. pojava novih formi relativizacije koju je demaskiranje izazvalo u načinu mišljenja
  3. pojava novih referentnih si. pomoću kojih je bilo moguće zamisliti da je misao relativna
  4. aspiracija da se relativizacija što više uopšti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Manhajmovo demaskiranje

A
  • preokret načina miš. koji ne leži tome da pobija, negira ili dovodi u sumnju neke ideje
  • već da ih pre svega dezintegriše i tot ako, da se istovremeno dezintegriše i ceo pogled na svet jednog društvenog sloja
  • preispitivanje f. naučnih postupkata i iskaza
17
Q

konstruktivisti shvataju nauku kao jednu od mnogih delatnosti

A
  • karakterističnih za ljude
18
Q

nauka, znanje i naučne činjenicu su proizvodi umne delatnosti ljdui

A
  • to automatski obara realistički obeležje da je otkrivanje stvarnosti nezavisno od uma.
19
Q

srž ko. se sastoji od detaljnijih proučavanja naule na delu

A
  • načina na koji se nauka odvija uz odustajanje od zahteva za utvrđivanje istinitosti oblasti kojom se data nauka bavi
20
Q

konstruktivisti o nauci

A
  • počiva na imaginaciji i intuiciji
  • spadaju u domen metafizike
  • proglašeni su kao nepoželjni od strane realista
21
Q

ko. insistiraju na otkrivanju

A
  • temelja nauke
  • nastoje da preispitivaju održivost pozicije koju je ona zauzimala
22
Q

konstruktivizam, naučnik

A
  • ne stalno preispituje sumnje emp. proveri
  • već preispituje svoj rad i pita se odakle H za koje nema potvrda
  • pita se šta je nauka
23
Q

zdravorazumski pogled na stvari

A
  • sub. progresivno sve više razume svet oko sebe i to koristi kako bi povratno promenio misaone procese, tako da se usaglase sa stvarnošću.
  • opazavač je izolovan, svet postoji nezavisno od njega, on saznaje svet i ta saznanja povratno utiču na njegovo P koje je korespodentno sa stvarnošću.
24
Q

realizam - posotji opazač

A
  • racionalan
  • u svetu postoje transcedentalne strukture koje su nezavisne od ljudskog saznanja i njih može da razotkrije samoracionalni cogito
25
Q

i zdravorazumski i realistički pogled na svet podrazumevaju

A
  • postojanje koje je nezavisno od čovekovog znanja o postojanju
26
Q

konstruktivizam je ontološki

A
  • suzdržan
  • nikada ne možemo izvesno znati kakav je svet van našeg znanja o njemu
  • ne možemo da otkrijemo kako naše iskustvo može da s epoveže sa nečin što postoji pre, nego što smo nešto iskusili.
27
Q

način konstruisanja sveta postaje naša stvarnost

A
  • kat. postojanja, ne može da se odvoji od kat. znanja
28
Q

ko. zamerka - epistemička greška

A
  • postojanje bića definiše pomoću znanja o postojanju, ali upravo oni žele i da kažu - postojanje i znanje nisu imanentna svojstva sveta koji nas okružuje, već su konstrukti ljudksog uma
29
Q

realisti - ontologija prethodi

A
  • epistemologiji
30
Q

konstruktivisti - epistemologija prethodi

A
  • ontologiji