normalnost, moć i revizija psihologije Flashcards
1
Q
dve teme
A
- shvatanje koje osobe su ps. normalne
- shvatanje moći
2
Q
abnormalnost
A
- telesna bolest, un. konflikt, biohem/anatomska nepravilnost
- društvena nesigurnost definisanja
- ono se menja zavisno od t i kulture
- konstruisanje između ljudi
3
Q
sve više autora abnormalnost konstruiše
A
- između ljudi
- ne postoji van delatnosti ljudskog uma
- može se samo intersub. definisati, ne intrasubjektivno
4
Q
pozicija moderne
A
- stvarnost postoji kao skup empirijski saznatljivih ili ob. istinia
5
Q
postmoderna
A
- odbacivanje miš. da stvarnost postoji kao skup emp. saznatljivih ili ob. istina
6
Q
Dijagnostički i statistički priručnik
za mentalne poremećaje američkog psihijatrijskog udruženja
A
- najšire prihvaćena definicija abnormalnosti
7
Q
definicija abnormalosti, Dijagnostički i statistički priručnik
za mentalne poremećaje američkog psihijatrijskog udruženja
A
- ontološki evidentna - postoji u ljudskom biću
- ima 2 postavke uzete zdravo za gotovo
8
Q
2 postavke zdravo za gotovo, def. abnormalnosti
A
- postojanje stvarne ontološke abnormalnosti
- uverenje da postoje dijagnostički sistemi sposobni za opisivanje istine o njoj
- verovatno zbog toga što je “sistem u krizi” -> psihološka briga se svela na eliminaciju simptoma
- treba preispitati sve postavke sistema za dijagnostifikovanje mpć.
9
Q
obrazovanje i vaspitanje
A
- vid procesa društvene optimalizacije
10
Q
cilj - obezbeđivanje normaliteta
A
- nužan uslov za uspešno funkcionisanje pojedinca u društvenom žviotu zajednice
11
Q
teško je odrediti šta je norma
A
- nijedna definicija ne odgovara na pitanje: KO odlučuje o tome da li je nešto prirodno, uzorno ili normalno
12
Q
norma, normalizacija i normalitet
A
- u tesnoj vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem
13
Q
norme kao proizvod hegelovskog duha
A
- nije duh osobe
- duh LJUDI (Božanski)
— garancija da se istraživanje porekla normi prekine, sve dok nauka nije krenula da se bavi proučavanjem normi
14
Q
norme su se shvatale ob. istinama
A
- naučnik treba da otkrije prirodne kat. od kojih je svet sačinjen
- tada nisu delovale kao norme zasnovane na interesima povlašćene grupe
15
Q
Fukoovi radovi - ustanovljavanje normi
A
- proizvodi abnormalnost
- nenormalnog P nema, ako nema unapred utvršenih standarda normalnosti koji su uuvek družtvene konvencije -> arbitrarne
16
Q
devijacija u P ne može biti
A
- bez prethodno ustanovljene norme o norm. P
17
Q
Umberto Maturana - u bio. nema stvari poput
A
- psihopatologije ili nenormalnosti
18
Q
Gergen, bihejvioristi znali za nemogućnost definisanja agresivnosti
A
- jer su svi pokušaji uzimali NAMERU osobe koja se agresivno P, a koja nije opaziva
- istraživali je, iako spada u mentalističke pojmove
19
Q
norme su uglavnom
A
- proizvoljne
- menjaju se samo ako većina ljudi pokaže želju da postupa drugačije od normi
20
Q
ljudi koji odstupaju od normi se dele u 4 paketa
A
- subnormalni (m. hendikep) - nedovoljno INT
- defektni (f. hendikep) - telesno onesposobljeni
- kriminalci (s. hendikep) - zli, krše zakonske norme
- duševno oboleli
21
Q
obrazovanje
A
- proces masovne proizvodnje normalnih osoba koji se sporvodi komplikovanim strategijama nadzora, hijerarhijskog posmatranja i disciplinovanja koje se najčešće proizvodi neprimento
22
Q
podela normalno/ab
A
- uglavnom se vrši iz didaktičkih razloga
- i pedagogija i psihoterapija su zansovane na dijalogu
23
Q
psihoterapija
A
- specifičan slučaj primene pedagoških postupaka obrazovanja i vaspitanja
24
Q
humanističke nauke nisu analiza onoga što je čovek po svojoj rpirodi
A
- več njegova konstantno promenljiva moć saznanja
25
ustanovljavanje normi
- ljudska delatnost, situirana u datoj kulturi i zasnovana na njenim vrednostima
26
arbitrarnost nije otkrivena
- jer je vidljiva
- već jer je proizvedena arbitrarnim konvencionalnim i vrednosno zasićenim presecanjem polja ljudske delatnosti na funkcionalno i nefunkcionalno
27
u osnovi dihotomije norm/ab stoje 3 nauke
- bio
- eko
- lingvistika
28
biologija
- zdravo/bolesno
29
1. bio - zdravo/bolesno
- Hipokrat otkrio mirkobe
- bolest je moralno neutralan događaj izazvan napadom mikro-organizama
- kada su bio f ugrožene - bolest, ide se kod lekara
- zdravlje = odsustvo bolesti
30
ekonomija
- korisno/beskorisno
31
2. ekonomija - korisno/beskorisno
- eko P - korisno
- neeko - beskorisno za čovečanstvo --- proiče se i njegovo postojanje
- sve što sprečava eko napredak -> beskorisno
- prvo mesto lestvice društvenih potreba
32
lingvistika
- smisleno/besmisleno
33
3. lingvistika - smisleno/bemsisleno
- Lakan i Fuko
- Lakan: psihotična stanja su raspad značenja - proces raspadanja normativno uspostavljenih značenja
--- neko se nije uklopio u postojeći simb. roedak
- ludak je idiot - zbog jedinstvensoti iz neuklopljenosti u norme simb. poretka
- ono što ima smisla, što se može razumeti, uklopljeno je u simb. poredak društva, poželjnije je i normalnije od ongoa što je nerazumliv,, semantički nejasno i predstavlja zbrku značenja.
34
Lakan - psihotična stanja su
- raspad značenja
- proces raspadanja normativno uspostavljenih značenja
35
duševna bolest
- uverenje da može da predstavlja vernu kopiju telesne bolesti
36
medicinska paradigma
- duševni bolesnici
- psj. brinu p njima
- P je abnormalno
- ispolajvaju simptome
- dijagnoze
- somatsko ili ps. lečenje
37
tri dimenzije u osnovi norm/ab
- ne moraju da budu u poz. r
38
kategorija norm/ab. se formirala na osnovu 3 el. koja se nisu istovremeno konstituisala
1. ljudsko čudovište
2. ličnost koju treba popraviti
3. onanisti
39
2. L koju treba popraviti
- škole, vojske, porodica
- osoba koja se opire vaspitnim nromama
40
3. onanisti
- slabost svesti prema svom telu
- osobe koje su seksualno koristile sopstveno telo su se smatrale patološkim slučajevima
41
1. ljudsko čudovište
- nemoguće i zabranjeno
- ono je izuzetak od vrste
- unosi neprilike u propise
42
nastojanje da se mpć. što jasnije definišu
- dovelo je do toga da terminologija za iskazivanje mpć. napreduje i da se širi zastrašujućom brzinom.
43
sve više mpć.
- napredak nauke
- patoogizacija društva
--- kat. se javljaju kao proizvod društva i potrebe za primenom moralnih poduhvata.
44
klasifikacija bolesti
- puna "ontološki evidentnih" mpć. koji su nestali iz psj. prakse i postali posebna vrsta potrošenih kat. u dijagnostifikovanju abnormalnosti
45
potrošne kategorije - P koja su inciijalno bila proglašena kao bolesti
- masturbacija
- homoseksualziam
- drapetomanija
- krađa
- pedofilija
- metafizička intoksikacija
46
masturbacija
- Sas - antipsj. pokret
- ljudi konju su masturbirali su se smatrali grešnicima, slabićima, bolesnicima
- podvrgnuti kastraciji, bičevanju i sč.
- danas deo svakodnenvih akt.
47
homoseksualizam
- tek se u drugoj reviziji DSM-a 1968. istakla kao jedna od 10 mogućih seks. devijacija
- demonstracije homosex. grupa -> zamena -> homofobija kao pć.
- homosex. kastrirani, lobotomizovani, hormoni, el. šokovi.
48
drapetomanija - Kartrajt
- patološko svojstvo robova da teže ka slobodi
49
krađa
- bogate osobe koje su krale - kleptomanija
- označavanje osoba koje su procenjen da nemaju finansijske potrebe za krađom, a ipak kradu.
50
pedofiija
- nekada je bilo normalno i tradicionalno
- žene oko 12g se udavale za muškarce starije od njih
- danas - odnosi odraslih sa osobama mlađim od 16g -> domen pedofilije, seks. delikt, patološko P, krivično delo
51
metafizička intoksikacija
- SSSR
- adolescenti zatečeni u refleksnim preispitivanjima smisla života, religije, uloge u svetu
- za odrasle - socijalna šizofrenija (normalna osoba - nema boljeg dru. uređenja od komunističkog)
52
MZ se ne može više psomatrati kao
- ontološki evidentna kat.
- već kao vrsta DRU. KONSTRUKCIJE
53
M. oboleli
- nije samo šta čii, već i kako kultura kategorizuje njeno P.
54
kategorije abnormalnosti nije moguće razmatrati odvojeno od
- pitanja moći
+ politička dimenzija
- nisu čisto deskriptivne, već su pre svega NORMATIVNE
55
psihopatilogija nije očigledna g prirode i ontološki evidentna kat. koja počiva na naučnim činjenicama
- već je primer društvene konstrukcije koji odražava un. nevidljive mreže odnosa moći u društvu
56
promena kurikuluma istovremeno oslikava i promene u
- drutšvu
- način vaspitanja i obraz. koji neko društvo bira u najvećoj meri oslikava proedak važnosti društva
57
obraz. kao prozivodnja norm. osoba
- pada u vodu
- nije negovanje prirodne normalnosti
58
obrazovanje
- učenje u kome se oni koji uče oblijuju na jedna od mogućih načina pri čemu je taj način uvek pod neizbežnim uticajem političkih vrednosti koje u nekom trenutku dominiraju u datom društvu
59
pronicanjem u strategije. manevre, i tehnike disciplinovanja koje si. ima nad obrazovanjem
- otvara se mogućnost za promenei alt. uobličavanja
60
pedagogija liči na ps.
1. negovanje normalnih članova dru.
2. definisanje kriterijuma za norm/ab
3. izolovanje pojedinaca koji ne pripadaju norm. grupi
4. popravljanje pojedinaca kojima treba pomoć
61
teorija o mekdonaldizaciji
- uvođenje glob. normi u razl. društvene segmente i racionalizacija, standardizaacija i normalizacija raznovrsnih vidova dru. odnosa u soc.
62
globalizacija podrazumeva uniformnost kriterijuma
- teško da će krit. jedne nacije odgovarati svakoj drugoj
63
demokratizacija obrazovanja i vaspitanja
- teži multiperspektiizmu
--- toleranciji sapostojanja i istovremenog negovanja razl. perspektiva
64
emancipacija treba da se zasniva na duhu tolerancije disharmonija
- razl. perspektiva i njihovom trajnom dijaloškom usklađivanju
65
klasifikovanje je jedan od oblika moći
- načini na koje opojmljujemo, doživljavamo i osmišljavamo sebe i druge, determinišu i načine na koji ćemo se prema sebi i drugima P
66
pre; moć kao kvantitativni fenomen
- uopštena SB da se dela
- danas različite definicije - dovodi se u vezu sa motivom moći
-u soc. - SB pojedinca ili grupe da nameću svoju volju drugima, uprkos njihovom otporu
- u eko. - SB osobe da dobije ono što hoće
67
moć
- SB da se dela na određeni način
- prilično nezavisna od konteksta
- instrument dominacije sa snažnim dejstvom - moć može da uništi
68
društvene nauke
- pitanje shvatanja moći kao SB
- SB i pravo da se dela - a to počiva na nekoj vrsti pristanka onih osoba na kojima se moć sprovoid
- moć operiše na principu legitimiteta
- nekažnjeno radi ono šti želi
69
moć kao instrument znanja
- može da se proizvodi
70
Fuko znanje
- neodvojivo od moći
- zdravorazumski pogled na svet koji preovladava u nekoj kulturi
- sve što neko može da uradi nekome zavisi od trenutno prihvaćenog znanja
- moć kao posledica znanja, kao un. datog diskursa, kao oblik odnošenja
- pr: moć da defiišem nekoga, proizvodim znanje
71
moć i otpor su
- dve strane iste medalje
- ona je implicitno prisutna U svakom diskursu, a na osnovu otpora se obelodanjuje
72
nasilje i tlačenje
- kada moć oslabi ili dođe do svojih kranjih granica
- nasilje uništava, a moć proizvodi
73
moći nema van društvenih odnosa
- jer moć nije svojstvo jedne individue
74
osnovne tehnike moći
- disciplinovanje i nadgledanje
75
disciplinovanje
- tehnika moći
- procedure za treniranje ili prinudu individua ili kolektiva
76
instrumenti disciplinujuće moću su
- hijerarhijsko posmatranje
- normalizujući sudovi
- ispitivanje
77
hijerarhijsko posmatranje
- veza između vidljivosti i moći
- jedan aparat spec. za posmatranje i on indukuje ef. moći i ona sredstva prinude koja čine sub. posmatranja potencijalno vidljivim
78
tehnika nadgledanja
- Bantamov Panoptikon
- panoptikon - zatvor, P je potpuno vidljivo nedivljivim čuvarima
--- ne znaju da li su nadgledani ili ne -> uvek se P kao da su sve t nadgledani
- internalizovali proces nadgledanja
79
samodisciplina
- internalizovani proces nadgledanja
- samodisciplinujući diskurs
- najvažniji manevar moći je pozicioniranje u diskursu
80
pozicioniranje u diskursu
- borba za pripisivanje onih atributa koji unutar diskursa nose važne privilegije
81
Fuko; ljudi nadgledaju sami sebe kroz procese
- vaspitanja i obrazovanja
- imaju opcije da konstruišu sebe na različite načine, ali su uslovljeni preovlađujućim diskursom.
82
mi našu stvarnost oblikujemo na osnovu
- postojećeg diskursa u nekom društvu
83
Fuko: moć ne treba jednostavno shvatiti kao represivnu silu
- već kao složenu pojavu, zadenutu u plast naših želja -> želje za znanjem i želje za razumevanjem
84
Fuko, jedna od glavnih karakt. moću
- njene uticaje nije uvek i svuda lako opaziti
- tacitna dejstva
- ja nešto radim na osnovu normi koje su artefakt znanja društva i samim tim, ja u skladu sa znanjem imam moć da kažem nešto
85
Sempson, politika identiteta
- diskurs
- politika zasnovana na pojedinačnim iskustvima ljudi koji se bore da imaju kontrolu na sopstvenim identitetom
- ko. gledište da ne postoji jedna apsolutna istina, već mnoštvo referentnih okvira koji tvore mnoštvo perspektiva koji su zasićeni kulturom, istorijom, jezikom.
86
ekspliciranje strategija moći pri pozicioniranjima u diskursu
1. opisivanje i odsustvo standarda opisivanja
2. tačka gledišta spram nepostojanja tačlke gledišta
3. konstruisanje uslužnih drugih
87
1. opisivanje i odsustvo standarda opisivanja
- strategija oslikava odnos između podloge i figure
- neposlušan -> standard
- figura (neposlušan učenik) se ističe
- podloka skrivena
- prikrivamo komparativni proces na osnovu standarda koji je odsutan ili skriven u diskusiji
- kriterijum postaje standard za opisivanje
88
2. tačka gledišta spram nepostojanja tačke gledišta
- poslušnost nije posmatrana kao tačka gledišta - skup konkretnih postupaka u P
- posmatrana je kao inherentna karakteristika pojedinca
89
3. konstruisanje uslužnih drugih
- pri opisivanju drugih koriste se kat. koje su kreirale dom. grupe ili osobe
- to obezbeđuje dominantnim grupama identitet koji oni priželjkuju
- stvoriti uslužne druge - koristiti se predstavljanjem na dovoljno moćan način da pbezbedi željene kvalitete za sopstvenu grupu ili identitet, opisujući nešto drugo kao kontrast koji je u službi njihove misije
- dominiranje jednog diskrusa, oni koji se ne uklapaju su TOTALAN OPOZIT -> sprovesti meru, uklopiti neuklopljive
90
Filip Rif, modalni tipovi ličnosti koji su nosioci kultura
- nisu proizvod majke prirode
- jesu konstrukti koji se menjaju sa promenom kulture
- L je proizvod uobličavanja pojedinaca u dru. odnosima
91
Samsan, reči uz karakter; muškost (soc. konstrukcija dva roda)
- j. nije neutralno sredstvo kojim se identifikuju ob. i svojstva koja postoje u svetu
- jezički obrt - veliko usmeravanje Pž na proučavanje j.
92
lenja pita (o govorniku) - uloga opažača
- podjednako važna u osmišljavanju i opojmljivanju nekog P, kao i uloga osobe koja se ponaša
93
svi opazioci u procesu osmišljavanja opisanog P su uvek
- posredovani, jezikom, kulturom, običajima, istorijom, vrednostima, dru. interesima
94
Fuko - psi nauke nisu jedini ispravan put za otkrivanje un. ps. žviota loveka
- one su ishodi dominirajućih diskursa
95
Fuko - pozitivno znanje
- istina o svetu je preovlađujući pogled na svet
96
umesto poniranja u dubine skrivenih ps. procesa, Fuko predlaže novu metodologiju
- arheologiju znanja
97
arheologija znanja
- rasplet niti značenja od kojih su ps. procesi satkani
- kopanje po arhivama ljudskog saznanja
- P nije manifestacija crta L koje su odraz neke un. esencije -> već su proizvod diskursa
