humanistička paradigma Flashcards
1
Q
Rodžers, III sile u ps.
A
- ruska fiziološka škola, bihejv, - svesti na elemente - redukcionizam; lab, impersonalno, operacionalno, exp…
- psan, individualna, analitička ps… - id, dinamičko, instinkti
- osnovne ideje humanističke ps. - fenomenolofija, egzistencijalistička ps, geštalt, transpersonalna - biće i nastajanje, samoaktualizacija, nauka o un. doživljajima
2
Q
ekliktična sila
A
- nije se striktno pridržavala jedne paradigme
- alternativa bihev
- celovita slika ljudske ps.
- svest
3
Q
članovi HPS
A
- Olport, Maslov, Mej, Marfi, Mari, Rodžers, Bugental, Biler
4
Q
osnovne H
A
- nemeh. pogled na čoveka
- ne determinizma
- čovek sub, ne ob.
- holistički adaptivni status P akt. jednog organizma
- svaka osoba je jedinstvena i treba je posmatrati s tačke gledišta sub. svesti
5
Q
P se mora shvatiti u odnosu na
A
- sub. doživljaj pojedinca (fenomenologija)
- nije ograničeno
- slobodna volja - izbor
- nevažne ž
- čovek kao osoba, dobra priroda
6
Q
H
A
- dobro jezgro L
- sredinski F osejućuju, izopačuju
- bezuslovno prihvatanje, samoaktualizacija
- sada i ovde
celovitost - holistička priroda - odbacivanje dualizma
- neutralni monizam
7
Q
Maslov, humanistički realizam
A
- un. iskustvo osnovni izvor podataka - počiva na realističkim osnovana
8
Q
humanisti su protiv
A
- metodologije i redukcionizma
9
Q
Rodžers - fenomen. pristup
A
- relevantan
- verb izveštaji mogu dati uvide u suštinu ljudskog iskustva
10
Q
podaci humanista
A
- klinički podaci
- zanima ih proživljeno iskustvo
- intervjui
- aksiologija
11
Q
kritika paradigme
A
- vrsta religije
- psan: individua ne može sama da objasni P, uzroci nesvesni
- introspektivni izveštaj nepouzdan
- rad sa H un. selfom -> fikcija
- objašnjenje P ne može biti zasnovano na osnovu svedočenja osobe koja se P (mora ocena posmatrača)
- bihejv: subj. i dualistički, nema emp. valjanost
12
Q
Štern; naglašavao
A
- jedinstvenost, celovitost, svrhovitost, agensnost osobe
- exp. ps je MEHANISTIČKA
slabo gleda na individuallnost
13
Q
Štern; osnovni pojam ps. individualnosti
A
- pojam osobe
- osoba nije nepromenljiva, njena suština nije definisana
14
Q
Štern; osoba je
A
- entitet iz delova
- jedinstveno i inherentno vredno jedinstvo
- ujedinjeno, samopokretačko i ciljem usmereno biće
- suprotno je stvar
- nepromenljivi entitet koji ima suštinu
15
Q
Olport - sklop i dinamika L
A
- sinonimi
16
Q
Olport; crta
A
- osn. gradivni el. L
- ima motivacionu i pokretačku ulogu u P
17
Q
Olport; kombinovao različite def. L
A
- dinamiko ustrojstvo onih psihofiz. sistema koji u pojedincu određuju njegovo jedinstveno prilagođavanje sredini
18
Q
Olport; dinamično
A
- ličnost se stvara i menja
19
Q
Olport; određuju
A
- L je determinisana
- realistička paradigma
- L stvarno postoji
20
Q
Olport; karakter
A
- evaluirana L
21
Q
Olport; temperament
A
- deo L koji je kros-vremenski invarijantan
22
Q
Olport; morfogeničle crte
A
- svojstvene pojedincu
- klinički pristup
23
Q
opšte crte
A
- deli mnogo ljudi
- psme pristup
24
Q
Olport; razlika između navika-stavova i crta
A
- navike - determinišuće tendencije, mnogo specifičnije od crta
- crta - sklop navika
- stavovi - specif. od crte, odnose se na specif. entitete i iziskuju neku vrednosnu procenu
25
Olport; tip
- idealizovana konstrukcija posmatrača koja veštački objedinjuje više crta
26
Olport; glavne dispozicije
- veći nivo molarnosti
- najopštije
- ne toliko uočljive
- svako P se može pripisati uticaju
27
Olport; centralne dispozicije
- za pojedinca
- izražene, lako uočljive
- prema njima se ljudi prepoznaju
- ima ih 5-10
28
Olport; sekundarne dispozicije
- važne za opis L
- ne ispolajvaju se toliko često
29
Olport; crte imaju pokretačku ulogu
- guraju pojedice u smeru delanja koji im odgovara
- omogućuju doslednost
30
Olport; najbolji prediktor nečijeg P je
- namera
- okreće se ka budućnosti
31
Olport; osobene f L
- sve funkcije ja, samstva
- njima je zajednički osećaj važnosti
32
Olport; do 3 g, 3 samstva
1. osećaj telesnog
2. osećaj trajnog samo-identiteta
3. samopoštovanje
33
Olport; 4-6g
4. širenje samstva
5. slika o sebi
34
Olport; 6-12g
6. samosvest
35
Olport; na kraju se javljaju željek ciljevi, planovi
7. težnje osobenog
36
Olport; 7 samstava
1. osećaj telesnog samstva
2. - trajnog samo-identiteta
3. samopoštovanje
4. širenje samstva
5. slika o sebi
6. samosvest
7. težnje osobenog
37
Olport; funkcionalna autonomija motiva
- oblik P može da postane cilj, svrha, sam po sebi, iako je prvobitno vršen iz drugog razloga
38
Olport; FAM ne podrazumeva
- prosto i jednostavno nastavljanje vršenja radnje iz nekog razloga koji se razlikuje od prethodnog
- podrazuema vršenje akcije, čak i kada nema nekog instrumentalnog značaja.
39
Olport; istrajna (perservativna) funkcionalna anatomija
- zavisnost, cirk. mehanizmi, ponavljajuće radnje, rutinske radnje
- odloženo gašenje, delimično potkrepljenje
40
Olport; osobe (propriumovna) funkcionalna anatomija
- stečena interesovanja, vrednosti, namere, motivi, slika o sebi, sklonosti
41
Olport; nisu svi motivi odraslog autonomni
- koliko su motivacije neke osobe autonomne - to je merilo zrelosti
42
Olport; uspostavio granicu 2 pristupa proučavanja L
1. dimenzionalno - nomotetsko
2. morfogeničko - idiografsko načelo
43
Olport; 1. dimenzionalno - nomotetsko načelo
- P se proučava sa stanovišta opštih načela, univerzalnih promenljivih i mnogo sub.
44
Olport; 2. morfogeničko - idiografsko načelo
- pažnja usmerena na pojedince, jedinstvenosti pojedinaca
45
Olport; ako su dispozicije, individualne crte
- odrednice P
- ako su karakt. samo za jednu osobu -> najuspešniji pristup P je metod kojim se jedinka proučava sama kao takva
46
Olport; projektivne tehnike
- imaju doprinos kod neurotičnog/pć. pojedinca
- posredne i neposredne tehnike daju isti rezultat kod prilagođenih,a kod neprilagođenih neslaganje.
47
Olport; 2 sačinitelja P
1. adaptivni - dejstveni
2. izražajni
48
1. adaptivni - dejstveni sačinitelj
- funkcionalna vrednost čina
- ef. P
49
2. izražajni sačinitelj
- način, stil na koji je čin izveden
- po njemu se razlikuju ljudi
50
Olport; mogu da postoje 2 osobe sa istim adaptivni sačiniteljem
- isti način prilagođavanja
- ali ne i sa istim izražajnim sačiniteljem
51
Olport; nijedno merenje
- ne protivreči subjektivnom utisku o Č
52
Olport; analiza osobenog sklopa
- analiza pisma DŽeni
- čitanje teksta i utvrđivanje najistaknutijih sadržaja i tema
- povezanost izdvojenih sadržaja
53
Olport; analize sadržaja
- analiza osobenog sklopa
- nezavisni posmatrači čitaju tekst i karakterišu Dženi u pogledu crta L
- izdvojilo se 8 kat, skoro apsolutna saglasnost
54
Olport; doprinos
- FAM
- svesna uloga P
- akcenat na budućnost
- za razliku do Šterna, L unutar kože
55
kritika Olporta
- T nije prilagođena empirijskom proveravanju -> pojam funkcionalne autonomije
- u T nisu mogli da se uklope soc. F
- nedosledna klasifikacija crta ličnosti
56
Rodžers;
- protivnik bihejv
- H: svaka osoba u sebi sadrži kapacitete za zdrav R
- celokupnost doživljavanja je u organizmu
- opažanje sebe je sopstvo
57
Rodžers; organizam
- mesto doživljavanja
- pojavno polje - polazište koje je samo poznato pojedincu
58
Rodžers; pojavno polje
- subjektivna realnost
- i simb. i nesimb. (nesvesni) doživljaji
- NIJE SVEST
59
Rodžers; svest
- simbolizacija neekog događađa
60
Rodžers; P osove je determinisano
- pojavnim poljem osobe
- ono je osnov za razumevanje u psihoterapiji
61
Rodžers; P je
- Rk na opaženu stvarnost
- OPAŽENU
- osoba kostantno proverava svoja simb. doživljavanja u odnosu na svet
62
Rodžers; neprikladno P
- doživljaj neispravno simbolizovan, opažen
63
Rodžers; osoba doživljava ili misli
- to nije za nju realnost, već probna H realnosti
- može da bude i netačno, ali je u stalnom testiranju
64
Rodžers; naglašavap agensnost
- osob aima kapacitet da reorganizuje svoje pojavno polje i način na koji opaža sebe
65
Rodžers; samstvo
- deo pojavnog polja koji se samostlano izdvaja
- Po o sebi
- organnizovani, dosledi i pojmovni geštalt od opažaja odlika "ja/mene" i opažanja odnosa između "ja i drugih"
66
Rodžers; osoba zrela
- samstvo verno ogleda doživljaje organizma
- raskorak između bilo kojih doživljaja prevelik -> nezadovoljstvo i slaba prilagođenost
67
Rodžers; 2 realnosti
- subjektivna - pojavno polje
- spoljna - realni svet
68
Rodžers; događaji organizma
- stvarni, iskreni, istiniti
- organizam kao dobra biljka
- on jednostavno oseća
- jastvo može da bude u skladu sa/ne
69
Rodžers; ps. problemi
- jastvo u konfliktu sa orgazmičkom/sp. realnošću
- jastvo zaostaje za željenom slikom o sebi
70
Rodžers; težnja organizma
- da ostvari, održi i uveća doživljavanje prganizma
- motivaciona sila - nagon za samoostvarivanje
- cilj - postati samoostvarena osoba
71
Rodžers; pored monističkog shvatanja; 2 potrebe
- potreba za poštovanjem
- potreba za samopoštovanjem
72
Rodžers; pot. za poštovanje
- R u detinjstvu
- rezultat brige i ljubavi za detet
73
Rodžers; pot. za samopoštovanje
- dete uvaženo od strane drugih, tako nastaje
74
Rodžers; organizam i samstvo
- pod jakim uticajem sredine
75
Rodžers; ako pojedinac doživljava samo bezuslovno poštovanje
- neće se razviti uslovi vrednovanja
- samopoštovanje će biti bezuslovno
- potrebe za samopoš/poš. neće biti u raskoraku sa organizmom
- pojedinac će biti prilagođen
76
Rodžers; necenjena doživljavanja
- teže isključena iz pojma o sebi
- pojam o sebi nije u sklad sa iskustvom organizma
- pr: osoba se P suprotno onome što želi -> napeto
77
Rodžers; terapija usmerena klijentom
- leći raskoark samstva i organizma
- osoba nije u pretećoj situaciji, sagovornik prihvata sve što klijent kaže
- ohrabreni da dovedu nesvesna osećanja u svest
- istraživanje nesimbolizovanih osećanja koja prete sigurnost
- na kraju AS u samstvo
78
Rodžersove metode
- snimanje terapije
- kvalitativna analiza
- prikazi izvoda iz snimaka
79
Rodžers; tehnika analize sadržaja
- oblikovanje niza kategorija kojima se klasifikuje i obračunavaju iskazi klijenta
- na početk obično neodobravajući i ambivalentni iskazi o sebi -> napredovanje -> fluktuacija samoodbravanja, rastuća ambivalencija
80
Rodžers; skale procene, 2
1. meri terapeutove stavove
2. meri promene kod klijenta
- danas se koristi za sch.
81
Rodžers; Q-tehnika
- metoda sistematskog proučavanja pojmova pojedinca o sebi
- niz izjava, on ih svrstava duž kontinuuma od one najviše karakteristične, do onih najmanje... za njega.
- raspodela nalikuje normalnoj
- moguća statistička obrada
82
Rodžers; Q-tehnika pokazuje kakvi su ljudi
- trenutno, kakvi bi volelid a budu...
- upotreba svrstavanja samstva i svrstavanja idealnog samstva
83
Rodžers; odbrambreno svrstavanje
- ljudi daju iskrivljene slike o sebi
- da su dobro prilagođeni,a nisu
- upotreba svrstavanja samstva i svrstavanja idealnog samstva
84
Maslov;
- holističko-dinamičko shvatanje Č
- zaključke izveo proučavanjem zdravih i stvaralačkih osoba
85
Maslov; čovek je
- dobro biće
- dobre/neutralne potrebe
- nežna un. priroda čoveka
86
Maslov; R L
- uslovlje spontanim sazrevanjem u povoljnoj sredini
- naporima L da ostvari svoju prirodu
87
Maslov; T ljudske motivacije
- razlika između osnovnih potreba i metapotreba
88
Maslov; osn. potrebe - usled nedostataka
- glad
- žeđ
- nežnost
- sigurnost
- samopoštovanje
- u hijerarhiji
- moćnije
89
Maslov; metapotrebe - usled R
- potrebe za pravdom, dobrotom, lepotom, redom, jedinstvom
- instinktivne
- manje moćne
- nisu u H odnosu
- ako nisu zadovoljene -> oboljevanje
90
Maslov; obični ljudi
- podmiruju osn. potrebe
- samoostvarene osobe se pokreću motivima rasta
91
Maslov; organistička metafora
- rezervisana samo za samoostvarene osobe
- motivi rasta
92
Maslov; mehanistička metafora
- nezadovoljene potrebe su sile koje pokreću obične ljude
93
Maslov; svojstva samoostvarene L
- stvarnost
- prihvatanje sebe
- spontanost
- potreba za privatnošću
- nezavisnost
- demokratsko mišljenje
- filozofski smisao za humor
- nekonformizam
- vide stvarnost jasnije
- epistemološki privilegovane
94
Rodžers; epistemološka tačka oslonca
- u organizmu koji doživljava svet
95
Maslov; samo retki primerci judi
- imaju pristup realnosti
96
Maslov; vrhunski doživljaj
- najlepša iskustva, osobe se osećaju potpunije
- proučavanje samoostvarenih
97
Maslov; unutrašnja priroda
- psihoterapija je sredstvo da se postigne taj put
98
Maslov; humanistička nauka
- kao DOPUNA za mehanicističku
99
Maslov; zalagao se za organizmičku nauku
- H sve se povezuje u neku smisaonu celinu
- razumevanje je rezultat ispravnog postavljanja pojave u kontekst
- pravac
- ako je T usresređena na organizam kao jedinstven sistem, a ne na crte, nagone, navike
100
Maslov; cilj naučnika
- osoba je prirodna jedinica proučavanja
