relacionizam Flashcards
šta je odgovorno za ljudsko P
- doktrina esencijalizma - transfenomenalno tumačenje
- doktrina relacionizma
doktrina esencijalizma
- shvatanje ob. ima jednu esencijalnu, un. prirodu koja se može otkriti
- P je posledica delovanja un, inherentnih svojstava ljudske prirode
- transfenomenalno tumačenje
doktrina relacionizma
- daje primat odnosima, ne suštini
- ljudi se P sjodno onome što misle da je ljudska priroda, shodno proishodu odnosa ljudi prema sebi.
esencijalizam
- najbolje i pravne naučne teorije
- opis suštine - stvarnosti izvan sveta pojavnosti
- teorije su krajna objašnjenja
- cilje je otkriti skrivenu esenciju - suštinu stvari
- objašnjenja ne zavise od uma opazioca -> otkrivaju pravu un, suptinu i inherentna svojstva onoga što nastojimo da objasnimo
relacionisti - entiteti ps. života kao proishod
- odnosa između ljudi
- primat poveren odnosima, ne individualnim entitetima sa inherentnim suštinskim svojstvima
2 istorijska dela za sutinu relacione paradigme
- kapatokijska trijadologija
- delo Džona mekmareja
- kapatokijska trijadologija
- organizovani pokušaj da se zasnuje relaciona paradigma ljudskog postojanja
- vizantijsko-hrišćanski teolozi - doktrina Svete Trojice
- šta god Bog da jeste, to je posledica uzajamnih odnosa u njegovoj troličnoj zajednici
- Delo Džona Mekmareja
- osoba je delatnik koji je konstruisan svojim odnosima sa drugim osobama
- teza: ljudi su pre svega osobe
- ljudi usmereni spoljašnjosti u namernoj akt. sa ciljem uzajamnosti.
- ljudi nas konstruišu i održavaju u relacijama
- opis osobe kao individualnog inteligentnog bića ne važi.
Kelijevo shvatanje soobe
- osobe se opažaju kao presek mnogih dimenzija ličnih konstrukata koje formiramo
- mi konstruisemo druge u nasim ocima, oni nas -> domen uzajamnih odnosa
Keli, za konstruisanje sopstvenog bivstvovanja kao osobe
- druge su nam potrebne u istoj meri kao i mi sami sebi.
- dvosmerna veza
- osoba se proizvodi u uzajamnim odnosima
- raskrsnica uzajamnih odnosa bića
Olport, ličnost je unutar osobe, unutar kože
- osnovna gradivna jedinica ličnosti -> crta
crta
- neurops. struktura koja ima sb. da mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da uvede dosledne oblike adaptivnog P.
Olport, važnost integumentacije
- ličnost u roganizmu
- odgovara biofiz. shvatanju ličnosti
- suština osobe ne zavisi od drugih ljudi
biofiz. shvatanje je suprotno sa
- biosoc. shvatanjem
— ličnost nogo zavisi od toga kako ej drugi ljudi vide i odnose se prema njoj
ko. shvatanje ličnsoti
- odgovara biosoc. shvatanju
- ne ugrožava osnovu za predviđanje P
postivečivanje osobe sa njenim ko. o drugima
- nije isto što i poistovećivanje osobe sa ko. koje drugi imaju o njoj
Keli smatra da je Olport ličnost
- izmestio iz prirodno stanovitša
najvažniji ko. argumenti za razvoj konstruisanja jastva
- mi našu sliku o sebi razvijamo konstruišući tuđe konstrukcije nas samih.
- dajemo značenje viđenju koje drugi ljudi imaju o nama, na osnovu našeg viđenja o njima.
Berkit; Olportov pristup je primer
- monadologije
- podrazumeva da je bio. organizam postojan sistem koji je prostorno odvojen od svih drugih ljudi.
Olportov pristup je sličan i doktrini utemeljenja
- odnosi se na ličnost koja je čvrsto utemeljena unutar organizma
- i esecijalističko - esencija crta ličnosti
Ajzenk
- opovrgavao uticaje situacionih F na ličnost
- meri IR inventarima ličnosti
H teorija crta su prema Trilingu iskrena duša
- pristup
- ljudi su njihove dispozicije, razlozi su un. dispozicije, esencije, njihovo P je jasno i predvidivo.
- u potpunosti izjednačena sa svojom dispozicijom i u celosti poistvećena sa njom.
iskrene duše imaju jedan identitet
- ne više
- prema critistima, ne bi mogle da zbog svoje konstitucije i doslednosti imaju krizu identiteta
prema crtistima, iskrene duše; ne postoji mogućnost da se pita da li je osoba autentična
- spram svog pravog ja
- ona je UVEK ZAPRAVO svoje pravo ja
problem sa crtistima
- zapažanja o postojanju dubinskih struktura, donose na osnovu testovnih situacija
- pitanje šta van njih
- glavna kritika: nedoslednost ljudskog P
- da li se ekstravert ekstravertno P zavisi od toga kako on procenjuje situacije u kojima se nalazi
— ne da je takav inherentno.
teorija društvenih uloga
- esencijalistički
- ličnost poistovećena sa ulogom koju ima u društvu, a ne sa konstitucionalnim sklopom
- P osobe najviše određeno u okolnostima u kojima se odvija i položajem koji neko zauzima u druptvu
T društvenih uloga izučava pritisak između 2 činjenice
- činjenice ind. samoizražavanja
- činjenice društva i društvenog determinizma
(društvena) uloga
- skup akt. i kvaliteta i stilova P koji su povezane sa društvenim položajem
- oni postoje nezavisno od jedinke, bezlični su i nadindividualni.
u t. društvenih uloga
- ljudi prestaju da budu prirodni, postaju izvođali, društveni karakteri
- mnogo više u skladu sa glavnim likovima teatra, nego sa sporednim u romanu
t. društvenih uloga, ličnst ima 2 karakteristike koje iskrena duša nema
- može biti društveno neiskrena
- može imati višestruki pristup potencijalno neusaglasivih identiteta.
t. društvenih uloga pomera težipte izvan ličnosti na istinite strukture
- koje stvarno postoje
- ali izvan nas, u društvu.
Olport, olabavio stav; crta kao
- hipotetički konstrukt
- verovao da će nauka otkriti njeno materijalno postojanje lišeno konstrukcija i uverenja
problemi sa crtom kao H konstruktom
- nova saznanja - lična uverenja, pristrasnosti, g, zablude su neizostavni tj. konstitutivni delovi ljudskog znanja
— ono nije neštp izolovano, proizvod je delatnosti uma - teza favorizuje teoretičare oslobođene od fikcija -> interesuju se samo za proverljive H konstrukte
Olportovo shvatanje predlaže nauku
- zasnovanu na opisu sp. sveta ustrojeog nekom nevidljivom silom, a ne na opisu naših uobrazilija.
teško je verovati da bi nauka dovela ljude tamo gde su sad
- da nije bilo fikcija
konstrukti ljudskog uma podrazumevaju
- fikciju
- saznavanje pri kome smo svesni da razna načela objašnjenja ne postoje kao stvar, već samo kao tvorevine našeg uma, maštarije ili više korisne umotvorie kojima se koristimo da se odnose na supstancijalno postojanje u fiz. svetu.
relaciona alt. se suprotstavlja
- esencijalsitičkom shvatanju
relac. alt.
- crte ličnosti se posmatraju kao konstrukti koji su proizvedeni u odnosu izmešu ljudi
- u procesu psoredovanom društvom i kulturom
Keli je izmestio ličnost osobe koja dela
- u um opažača tog delanja
- bez odnosa između opažača i opaženih, ceo domen ličnosti ne bi mogao da postoji
Keli razume nedoslednost u P ovako
osoba koristi razl. si. ko. jedne za drugim koji mogu biti međusobno neusaglasivi
Keli, nedoslednost
- neuskladive anticipacije
- opklade se dopunjuju i one su dosledne nadređenom nivou konstruisanja
na nižem nivou molarnosti ko. ne moraju
- nužno biti usaglašeni
- na višem da -> konvergiraju
osobe postižu samodoslednost
- jer je integrisan si. ko. nužni preduslov za održivu anticipaciju
Keli prihvata determinizam u onoj meri u kom su podređena P
- determinisana nadređenom sržnom strukturom svakog čoveka
- to više vuče na zaklj, da ej osnova unutar samih osoba, a ne između njih.
Mer - ljudi ne treba da se shvate kao jedinice
- već zajednice
- dozvoljava da nose različite društvene maske, uloge, neusaglašene uloge, zavise od drugih
- ali i da sačuvaju sržne strukture
konstruisanje je
- akt
- u ofmri izvođenja dru. uloga
- to ej samo plići nivo u si. ko. koji ide odozgo-nadole
kod Mera postoji razlika između toga da se
- bude neko
- i da se igra uloga
i kod Kelija i kod Mera
- postoji vrsta razdvajanja osobe na un. i sp. aspekte
- svet OVDE UNUTRA i tamo napolju
- ne sledi da zaključak da je P proishod inherentnih kvaliteta ličnosti
- P je proizvod različitih ko.
konstruišemo naše verzije događaja
- uzvraćamo kao da su stvarne
predmet ko. metateorije
- su anticipacije, ne mat. ob, nezavisni od čulnog iskustvo.
saznavanje je ograničeno imaginativnim kapacitetima uma
- ko. ne poriče stvarnost
tvrdnja da mi ne znamo kako svet stvarno izgleda
- nije isto što i tvrdnja da svet ne postoji
Fon Glazersfeld - nema jednostavne argumentacije
- za razliku iskustvene i ontološke stvarnosti
- nema te epistemološke pozicije da znamo stvarnost
- to ne znači da je ljudsko znanje sadžrano unutar granica individualne svesti
Fon Fester odbacuje izjednačavanje ko. sa
- solipsizmom
solipsizam
- oblik subjektivizima
- osoba može da sazna svoju sopstvenu svest i ništa više od toga
- samo njegova realnost, centar univerzuma
- druge osobe, isto
Fon Fester, načelo relativiteta
- da bi odbacio solipsističko poređenje
- H koja važi za A i B biće odbačena ukoliko ne važi istovremeno za oba
- ako je H da ima samo jedna realnost, ne mogu dve osobe… dve realnosti…
solipsistička H ne može da koegzistira za dve osobe istovremeno
- odbacuje se
ontološki status pojma konsturkta
- ne postoji kao bilo koji entitet u stvarnosti
- on postoji kao nešto što ima FUNKCIJU, upotrebnu vrednost
- pojam ima instrumentalističku ulogu
Keli, konstrukti nisu puke reprezentacije
- već vodiči za akciju ili osnova za predviđanje
procesi konstrukcije i delanja su
- koimplikaivni
- stvarna priroda predmeta je određena našim delanjem, našim relacijama spram tog predmeta koji smo konstruisali, ne njegovom esencijom
stvarni svet je zbir
- ograničenja našeg NS
naše znanje je komputacija
- a ne reprezentacija stvarnosti
- skladno Gergenovim razlikovanjem egzogene i endogene perspektive
Gergen, egzogena perspektiva
- saznanje je kopija ili ogledalo stvarnog sveta
Gergen, endogena perspektiva
- poreklo znanja je vezano za endemične procese organizm (ljudska misao… )
Pijažeovo interakcion. shvatanje
- saznanje je proizvod interakcije sub. i ob.
ko. ne mogu lako da odrede razliku između
- sp. i un. u iskustvu
- za njih je moguće i gledište da je situacija iznutra, a ne spolja
Denis Hinkl; dovoljno dobro definisanje i obrazlaganje ljudskog P mora da sadrži
- ponašanje posmatrane osobe (sub)
- P posmatrača (naučnika)
- P posmatranja posmatrača (filozofa nauke)
- uzima u ozbir refleksivnost
konstruktivizam, P je pre
. NV, nego Zv.
P u ko. je NV
- aktivan metod proveravanja konceptualnih šema integrisanih u mrežu značenja koja je karakteristična za svakog subjekta ponaosob.
- sredstvo za proveru H
predmet posmatranja; P. ko.
- nije neutralni ob. fenomen
- P zavisno od značenja koje mu ljudi pridaju
- proučavaju se razl. ančini na koje se p može osmisliti od strane onih koji mogu da mu pridaju neko značenje
ko. ličnost je neka vrsta
- relacije
relacionisiti
- ne priznaju postojanje jedne pre-egzistentne ili supstancijalne esencije, već zagovara stvar da su svojstva stvari determinisana uzajamnim odnosima.
Šoter - ontološki primat odnosa nad suštinom
- u bilo kakvomm saznanju uvek PRETHODI ODNOS prema saznajnom predmetu i time se epistemologija nerazmrsivo vezuje za ontologiju u zajedničkom procesu konstruisanja znanja.
Fon Fester, ontologija posmatrača
- naši iskazi o nekim drugim osobama, otkrivaju nešto o nama
- naše jastvo ne bi moglo biti konstruisano bez našeg odnosa prema jastvu druge osobe
Gergen ne smatra da j. predstavlja refleksiju
- jedne ob. esencije sp. sveta
- već je refleksija osobe
- reči same po sebi nemaju neko značenje, već ono vodi poreklo od odnosa između ljudi
ko; ljudi sa sobom ne nose unapred određenu
- i zauvek datu suštinu
- čovečnost je data ljudima; potencija koja se mora uskladiti sa društvenim poretkom sa drugim bićima koja su sve već ostvarila kao osobe
- ličnost se proizvodi u združenom delanju u kontekstu društvenih odnosa
