relacionizam Flashcards

1
Q

šta je odgovorno za ljudsko P

A
  1. doktrina esencijalizma - transfenomenalno tumačenje
  2. doktrina relacionizma
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

doktrina esencijalizma

A
  • shvatanje ob. ima jednu esencijalnu, un. prirodu koja se može otkriti
  • P je posledica delovanja un, inherentnih svojstava ljudske prirode
  • transfenomenalno tumačenje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

doktrina relacionizma

A
  • daje primat odnosima, ne suštini
  • ljudi se P sjodno onome što misle da je ljudska priroda, shodno proishodu odnosa ljudi prema sebi.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

esencijalizam

A
  • najbolje i pravne naučne teorije
  • opis suštine - stvarnosti izvan sveta pojavnosti
  • teorije su krajna objašnjenja
  • cilje je otkriti skrivenu esenciju - suštinu stvari
  • objašnjenja ne zavise od uma opazioca -> otkrivaju pravu un, suptinu i inherentna svojstva onoga što nastojimo da objasnimo
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

relacionisti - entiteti ps. života kao proishod

A
  • odnosa između ljudi
  • primat poveren odnosima, ne individualnim entitetima sa inherentnim suštinskim svojstvima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

2 istorijska dela za sutinu relacione paradigme

A
  1. kapatokijska trijadologija
  2. delo Džona mekmareja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q
  1. kapatokijska trijadologija
A
  • organizovani pokušaj da se zasnuje relaciona paradigma ljudskog postojanja
  • vizantijsko-hrišćanski teolozi - doktrina Svete Trojice
  • šta god Bog da jeste, to je posledica uzajamnih odnosa u njegovoj troličnoj zajednici
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q
  1. Delo Džona Mekmareja
A
  • osoba je delatnik koji je konstruisan svojim odnosima sa drugim osobama
  • teza: ljudi su pre svega osobe
  • ljudi usmereni spoljašnjosti u namernoj akt. sa ciljem uzajamnosti.
  • ljudi nas konstruišu i održavaju u relacijama
  • opis osobe kao individualnog inteligentnog bića ne važi.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Kelijevo shvatanje soobe

A
  • osobe se opažaju kao presek mnogih dimenzija ličnih konstrukata koje formiramo
  • mi konstruisemo druge u nasim ocima, oni nas -> domen uzajamnih odnosa
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Keli, za konstruisanje sopstvenog bivstvovanja kao osobe

A
  • druge su nam potrebne u istoj meri kao i mi sami sebi.
  • dvosmerna veza
  • osoba se proizvodi u uzajamnim odnosima
  • raskrsnica uzajamnih odnosa bića
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Olport, ličnost je unutar osobe, unutar kože

A
  • osnovna gradivna jedinica ličnosti -> crta
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

crta

A
  • neurops. struktura koja ima sb. da mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da uvede dosledne oblike adaptivnog P.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Olport, važnost integumentacije

A
  • ličnost u roganizmu
  • odgovara biofiz. shvatanju ličnosti
  • suština osobe ne zavisi od drugih ljudi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

biofiz. shvatanje je suprotno sa

A
  • biosoc. shvatanjem
    — ličnost nogo zavisi od toga kako ej drugi ljudi vide i odnose se prema njoj
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

ko. shvatanje ličnsoti

A
  • odgovara biosoc. shvatanju
  • ne ugrožava osnovu za predviđanje P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

postivečivanje osobe sa njenim ko. o drugima

A
  • nije isto što i poistovećivanje osobe sa ko. koje drugi imaju o njoj
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Keli smatra da je Olport ličnost

A
  • izmestio iz prirodno stanovitša
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

najvažniji ko. argumenti za razvoj konstruisanja jastva

A
  • mi našu sliku o sebi razvijamo konstruišući tuđe konstrukcije nas samih.
  • dajemo značenje viđenju koje drugi ljudi imaju o nama, na osnovu našeg viđenja o njima.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Berkit; Olportov pristup je primer

A
  • monadologije
  • podrazumeva da je bio. organizam postojan sistem koji je prostorno odvojen od svih drugih ljudi.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

Olportov pristup je sličan i doktrini utemeljenja

A
  • odnosi se na ličnost koja je čvrsto utemeljena unutar organizma
  • i esecijalističko - esencija crta ličnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

Ajzenk

A
  • opovrgavao uticaje situacionih F na ličnost
  • meri IR inventarima ličnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

H teorija crta su prema Trilingu iskrena duša

A
  • pristup
  • ljudi su njihove dispozicije, razlozi su un. dispozicije, esencije, njihovo P je jasno i predvidivo.
  • u potpunosti izjednačena sa svojom dispozicijom i u celosti poistvećena sa njom.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

iskrene duše imaju jedan identitet

A
  • ne više
  • prema critistima, ne bi mogle da zbog svoje konstitucije i doslednosti imaju krizu identiteta
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

prema crtistima, iskrene duše; ne postoji mogućnost da se pita da li je osoba autentična

A
  • spram svog pravog ja
  • ona je UVEK ZAPRAVO svoje pravo ja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

problem sa crtistima

A
  • zapažanja o postojanju dubinskih struktura, donose na osnovu testovnih situacija
  • pitanje šta van njih
  • glavna kritika: nedoslednost ljudskog P
  • da li se ekstravert ekstravertno P zavisi od toga kako on procenjuje situacije u kojima se nalazi
    — ne da je takav inherentno.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

teorija društvenih uloga

A
  • esencijalistički
  • ličnost poistovećena sa ulogom koju ima u društvu, a ne sa konstitucionalnim sklopom
  • P osobe najviše određeno u okolnostima u kojima se odvija i položajem koji neko zauzima u druptvu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

T društvenih uloga izučava pritisak između 2 činjenice

A
  1. činjenice ind. samoizražavanja
  2. činjenice društva i društvenog determinizma
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

(društvena) uloga

A
  • skup akt. i kvaliteta i stilova P koji su povezane sa društvenim položajem
  • oni postoje nezavisno od jedinke, bezlični su i nadindividualni.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

u t. društvenih uloga

A
  • ljudi prestaju da budu prirodni, postaju izvođali, društveni karakteri
  • mnogo više u skladu sa glavnim likovima teatra, nego sa sporednim u romanu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

t. društvenih uloga, ličnst ima 2 karakteristike koje iskrena duša nema

A
  1. može biti društveno neiskrena
  2. može imati višestruki pristup potencijalno neusaglasivih identiteta.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

t. društvenih uloga pomera težipte izvan ličnosti na istinite strukture

A
  • koje stvarno postoje
  • ali izvan nas, u društvu.
32
Q

Olport, olabavio stav; crta kao

A
  • hipotetički konstrukt
  • verovao da će nauka otkriti njeno materijalno postojanje lišeno konstrukcija i uverenja
33
Q

problemi sa crtom kao H konstruktom

A
  1. nova saznanja - lična uverenja, pristrasnosti, g, zablude su neizostavni tj. konstitutivni delovi ljudskog znanja
    — ono nije neštp izolovano, proizvod je delatnosti uma
  2. teza favorizuje teoretičare oslobođene od fikcija -> interesuju se samo za proverljive H konstrukte
34
Q

Olportovo shvatanje predlaže nauku

A
  • zasnovanu na opisu sp. sveta ustrojeog nekom nevidljivom silom, a ne na opisu naših uobrazilija.
35
Q

teško je verovati da bi nauka dovela ljude tamo gde su sad

A
  • da nije bilo fikcija
36
Q

konstrukti ljudskog uma podrazumevaju

A
  • fikciju
  • saznavanje pri kome smo svesni da razna načela objašnjenja ne postoje kao stvar, već samo kao tvorevine našeg uma, maštarije ili više korisne umotvorie kojima se koristimo da se odnose na supstancijalno postojanje u fiz. svetu.
37
Q

relaciona alt. se suprotstavlja

A
  • esencijalsitičkom shvatanju
38
Q

relac. alt.

A
  • crte ličnosti se posmatraju kao konstrukti koji su proizvedeni u odnosu izmešu ljudi
  • u procesu psoredovanom društvom i kulturom
39
Q

Keli je izmestio ličnost osobe koja dela

A
  • u um opažača tog delanja
  • bez odnosa između opažača i opaženih, ceo domen ličnosti ne bi mogao da postoji
40
Q

Keli razume nedoslednost u P ovako

A

osoba koristi razl. si. ko. jedne za drugim koji mogu biti međusobno neusaglasivi

41
Q

Keli, nedoslednost

A
  • neuskladive anticipacije
  • opklade se dopunjuju i one su dosledne nadređenom nivou konstruisanja
42
Q

na nižem nivou molarnosti ko. ne moraju

A
  • nužno biti usaglašeni
  • na višem da -> konvergiraju
43
Q

osobe postižu samodoslednost

A
  • jer je integrisan si. ko. nužni preduslov za održivu anticipaciju
44
Q

Keli prihvata determinizam u onoj meri u kom su podređena P

A
  • determinisana nadređenom sržnom strukturom svakog čoveka
  • to više vuče na zaklj, da ej osnova unutar samih osoba, a ne između njih.
45
Q

Mer - ljudi ne treba da se shvate kao jedinice

A
  • već zajednice
  • dozvoljava da nose različite društvene maske, uloge, neusaglašene uloge, zavise od drugih
  • ali i da sačuvaju sržne strukture
46
Q

konstruisanje je

A
  • akt
  • u ofmri izvođenja dru. uloga
  • to ej samo plići nivo u si. ko. koji ide odozgo-nadole
47
Q

kod Mera postoji razlika između toga da se

A
  • bude neko
  • i da se igra uloga
48
Q

i kod Kelija i kod Mera

A
  • postoji vrsta razdvajanja osobe na un. i sp. aspekte
  • svet OVDE UNUTRA i tamo napolju
  • ne sledi da zaključak da je P proishod inherentnih kvaliteta ličnosti
  • P je proizvod različitih ko.
49
Q

konstruišemo naše verzije događaja

A
  • uzvraćamo kao da su stvarne
50
Q

predmet ko. metateorije

A
  • su anticipacije, ne mat. ob, nezavisni od čulnog iskustvo.
51
Q

saznavanje je ograničeno imaginativnim kapacitetima uma

A
  • ko. ne poriče stvarnost
52
Q

tvrdnja da mi ne znamo kako svet stvarno izgleda

A
  • nije isto što i tvrdnja da svet ne postoji
53
Q

Fon Glazersfeld - nema jednostavne argumentacije

A
  • za razliku iskustvene i ontološke stvarnosti
  • nema te epistemološke pozicije da znamo stvarnost
  • to ne znači da je ljudsko znanje sadžrano unutar granica individualne svesti
54
Q

Fon Fester odbacuje izjednačavanje ko. sa

A
  • solipsizmom
55
Q

solipsizam

A
  • oblik subjektivizima
  • osoba može da sazna svoju sopstvenu svest i ništa više od toga
  • samo njegova realnost, centar univerzuma
  • druge osobe, isto
56
Q

Fon Fester, načelo relativiteta

A
  • da bi odbacio solipsističko poređenje
  • H koja važi za A i B biće odbačena ukoliko ne važi istovremeno za oba
  • ako je H da ima samo jedna realnost, ne mogu dve osobe… dve realnosti…
57
Q

solipsistička H ne može da koegzistira za dve osobe istovremeno

A
  • odbacuje se
58
Q

ontološki status pojma konsturkta

A
  • ne postoji kao bilo koji entitet u stvarnosti
  • on postoji kao nešto što ima FUNKCIJU, upotrebnu vrednost
  • pojam ima instrumentalističku ulogu
59
Q

Keli, konstrukti nisu puke reprezentacije

A
  • već vodiči za akciju ili osnova za predviđanje
60
Q

procesi konstrukcije i delanja su

A
  • koimplikaivni
  • stvarna priroda predmeta je određena našim delanjem, našim relacijama spram tog predmeta koji smo konstruisali, ne njegovom esencijom
61
Q

stvarni svet je zbir

A
  • ograničenja našeg NS
62
Q

naše znanje je komputacija

A
  • a ne reprezentacija stvarnosti
  • skladno Gergenovim razlikovanjem egzogene i endogene perspektive
63
Q

Gergen, egzogena perspektiva

A
  • saznanje je kopija ili ogledalo stvarnog sveta
64
Q

Gergen, endogena perspektiva

A
  • poreklo znanja je vezano za endemične procese organizm (ljudska misao… )
65
Q

Pijažeovo interakcion. shvatanje

A
  • saznanje je proizvod interakcije sub. i ob.
66
Q

ko. ne mogu lako da odrede razliku između

A
  • sp. i un. u iskustvu
  • za njih je moguće i gledište da je situacija iznutra, a ne spolja
67
Q

Denis Hinkl; dovoljno dobro definisanje i obrazlaganje ljudskog P mora da sadrži

A
  1. ponašanje posmatrane osobe (sub)
  2. P posmatrača (naučnika)
  3. P posmatranja posmatrača (filozofa nauke)
    - uzima u ozbir refleksivnost
68
Q

konstruktivizam, P je pre

A

. NV, nego Zv.

69
Q

P u ko. je NV

A
  • aktivan metod proveravanja konceptualnih šema integrisanih u mrežu značenja koja je karakteristična za svakog subjekta ponaosob.
  • sredstvo za proveru H
70
Q

predmet posmatranja; P. ko.

A
  • nije neutralni ob. fenomen
  • P zavisno od značenja koje mu ljudi pridaju
  • proučavaju se razl. ančini na koje se p može osmisliti od strane onih koji mogu da mu pridaju neko značenje
71
Q

ko. ličnost je neka vrsta

A
  • relacije
72
Q

relacionisiti

A
  • ne priznaju postojanje jedne pre-egzistentne ili supstancijalne esencije, već zagovara stvar da su svojstva stvari determinisana uzajamnim odnosima.
73
Q

Šoter - ontološki primat odnosa nad suštinom

A
  • u bilo kakvomm saznanju uvek PRETHODI ODNOS prema saznajnom predmetu i time se epistemologija nerazmrsivo vezuje za ontologiju u zajedničkom procesu konstruisanja znanja.
74
Q

Fon Fester, ontologija posmatrača

A
  • naši iskazi o nekim drugim osobama, otkrivaju nešto o nama
  • naše jastvo ne bi moglo biti konstruisano bez našeg odnosa prema jastvu druge osobe
75
Q

Gergen ne smatra da j. predstavlja refleksiju

A
  • jedne ob. esencije sp. sveta
  • već je refleksija osobe
  • reči same po sebi nemaju neko značenje, već ono vodi poreklo od odnosa između ljudi
76
Q

ko; ljudi sa sobom ne nose unapred određenu

A
  • i zauvek datu suštinu
  • čovečnost je data ljudima; potencija koja se mora uskladiti sa društvenim poretkom sa drugim bićima koja su sve već ostvarila kao osobe
  • ličnost se proizvodi u združenom delanju u kontekstu društvenih odnosa