relativizam Flashcards
1
Q
sličnost rel. sa real.
A
ne postoji samo jedna opđte prihvaćena definicija
2
Q
relativizam, neke definicije
A
- poriče postojanje univerzalnih istina
- svako saznanje je samo relativno, uslovljeno i zavisno od odnosa u kojim se nalazi saznavaoc prema predmetu saznanja i od stanovišta koje uzima
3
Q
A
4
Q
relativizam
A
- ako se istinito verovanje definiše kao verovanje koje se slaže sa jednom nezavisnom stvarnošću
- relativizam poriče da verovanje može da bude istinito (ili da se može saznati da je ono istinito)
5
Q
relativizam predlaže da je znanje odraz
A
- individualne konstitucije ili soc-kult. konteksta onih osoba koji se sa tim kontekstom poisetovećavaju
- me možemo da opažamo ništa onako kakvo jeste, već sve u svetlu naših interesa…
6
Q
rel. poriče
A
- ob. u nekom smislu
7
Q
ograničeni relativizam
A
- element perspektivizma u nešto za šta se smatra da predstavlja jednu ob. tačku gledišta
- kategorički ne odbacuje potenicjale invarijantne strukture u svetu.
8
Q
skepticizam
A
- poriče da postoji bilo šta ob. ili univerzalno
9
Q
objektivizam
A
- postoji neki stalni okvir na koji možemo da se pozovemo pri određivanju pojmova kao što su istina, racionalnost, saznanja, stvarnost…
- predlaže ob. kriterijume na osnovu kojih je moguće definisati te stvari.
10
Q
kod relativizma, svi Po
A
- moraju biti shvaćeni kao pojmovi koji su relativni nekom okivur, nekoj specif. šemi.
11
Q
dve glavne primese rel. razmišljanju
A
- skepticizam
- nijedna tačka gledišta nije privilegovana, nijedan ops nije istinit i nijedna porcena vrednosti nije apsolutno valjana - permisivnost - sve tačke gledišta su podjednako privilegovane, svi opisi su istiniti i sve procene vrednosti su podjednako valjane.
12
Q
prema 2 premise, rel.
A
- neograničen broj gledišta na osnovu kojih je svet jedna nesvodljiva i različita pojavnost
— postoji beskonačan broj uzajamno neuskladivih opisa i teorija o tome kako svet izgleda
— postoje radikalno razdvojei i nespojivi sudovi o vrednostima ljudskog P
13
Q
zajedničko premisama rel.
A
- sukob sa apsolutizmom
14
Q
apsolutizam
A
- postoji jedna tačka gledišta iz koje bi krajnja istina o stvarima mogla nedvosmisleno da se utvrdi
15
Q
opozit realizmu bi mogao da bude i
A
- konvergentni realizam
16
Q
u prilog rel
A
- jezici, teorije o svakoj pojavi, opisi šta sve može da se oseća, različite procene moralnih i estetskih vrednosti
- sve pojave su relativne
17
Q
4 teze filozofske osnove rel.
A
- ne može se obrazovati nijedan uni. jezik koji bi bio adekvatan za ceo svet
- NE nijedna sveobuhvatna teorija univerzalno primenljiva u svakom kontekstu i trenutku
- NE nijedan definitivni si. deskriptivnih kat. na osnovu kojih se mogu obuhvatiti svi prirodni i društveni fenomeni
- NE nijedne univerzalno moralne i estetske principe koji bi bili održivi u svim kulturama i svim vremenima.
18
Q
filozofi branili argumentima teze rel, razvile se 4 grupe
A
- semantički
- epistemički
- ontološki
- moralni
19
Q
sem. rel.
A
- značenje ili smisao reči zavisiod njenog mesta u jeziku
- reč je uronjena u kontekst, okvir, i njeno značenje se spoznaje samo u tom okviru
- jezik je jedinstveni kulturni kompleks, prevod nije celovit
20
Q
jezik kao oruđe
A
- imenovanje, označavanje vrsta koje postoje u svetu
- lingv. i antropološki nalazi nisu podržavali ovu tezu
21
Q
Sapir-Vorfova H
A
- jezik nije samo sredstvo za izražavanje misli i imenovanje predmeta, već pravo F koji putem svojih obrazaca određuje opažanje, način mišljenja, pogled na svet i formu P
- svest o takvom karakteru jezika obično ne postoji
- jezik determiniše naše viđenje sveta, tj. način na koji se mi služimo jezikom oblikuje našu stvarnost
22
Q
j. P
A
- razotkriva ličnost nosioca određene kulture
23
Q
neki su smatrali da j. čuva tragove
A
- primitivne ps. i da otkriva subjektivizam u ocenjivanju stvarnosti
- j. je relativan u odnosu na nešto
24
Q
Vorf, čovekov idejni svet je najtešnje povezan
A
- sa j. strukturom
- permisivna primesa realizma -> nema prmitivnih jezika, svi su podjednako savršeni i sve se načelno može izraziti svakim j, ali da svaki poseban jezik po sebi favorizuje jedan određeni način poimanja sveta, zanemarujući druge moguće poglede na iste pojave.
25
Q
prema Vorfu
A
- oni koji upotreblajvaju značajno različite gramatike, usmereni su pomoću svojih gramatika ka različitim tipovima posmatranja i različitom vrednovanju ekstremno sličnih alakata opservacije koji zbog toga nisu ekvivalentni, već vode različitim pogledima na svet.
26
Q
Vorf, takođe, kultura
A
- utiče na jezik
- jezik utiče na kulturu, uticaj je dvosmeran
- jezik je tu kako bi se svet konstruisao
27
Q
Kvajn, u samoj prirodi značenja postoji nešto što onemogućuje
A
- potpunu ispravnost izvođenja nekog prevoda sa jednog na drugi j, ako se prevod zasniva samo na linvg. F.
- nije pitanje šta je najpoželjnije, nego šta je istinito kod prevoda -> na to ne možemo da damo odgovor
28
Q
značenje reči ne može da stoji u korespodenciji 1 na 1 sa
A
- aspektom fiz. stanja koje govornik podraazumeva
- može biti beskonačno prevoda koji su formalno tačni, ali nijedan nije jedan na jedan, jer izvorni govornici imaju jedino neokrnjeno poimanje značenja nekih reči.
29
Q
viđenje j. sa sobom povlači 2 struje kojima se lingvistika bavi
A
- intencionalno svojstvo ljudske misli
- uvek ostaje nejasna, nikad ne možemoznati šta je pisac hteo reći - ekstenzivno svojstvo zajedničkih opisa
- iz fizike, postoji nešto što je u osnovama zajedničko na osnovu čega možemo da prevodimo
30
Q
epistemički relativizam
A
- šta je moguće saznati
- Pitagora - Čovek je merilo svih stvari
31
Q
tradic. shvatanje znanja
A
- znanje je opravdano, istinito verovanje
32
Q
relativizam uverenja, za znanje:
A
- da veruje u nešto na razl. način, u razl. okonostima, da se koristi razl. pojmovnim šemama
- da dve osobe eu različitim okolnostima imaju drugačija uverenja
33
Q
iako je predmet uverenja isti u izvesnom smislu,
A
- okolnosti na neki način utiču na nečije uverenje
- moramo da H da je ono na šta se uverenje odnosi isto za obe osobe koje se razlikuju samo po miš. o predmetu svojih uverenja
34
Q
epistemički stavovi mogu da se ralzikuju prema tačkama gledišta
A
- epho
- jeziku
- mogu imati različita uverenja, iako su F konstantni kod obe osobe
35
Q
apsolutisti
A
- bitno je razlikovati ono što osobe misle, od onoga što stvarno jeste
36
Q
relativisti
A
- ljudi nikada nisu bili, niti će biti, u mogućnosti da opravdaju svoje tvrdnje da su u posedu znanja koje je konačno, apsolutno, nepromenljivo i nepodložno bilo kakvoj reviziji
37
Q
ono što ljudi misle je
A
- jedino istinito verovanje
- nije mogue porediti šta jeste, jer umesto istine ljudi poseduju samo neko treće verovanje za koje je u tom trenutku manje/više opravdano veruju da je isitna.
38
Q
Poper, znanje bez predmeta saznavanja
A
- treći svet
39
Q
treći svet
A
- idealni entiteti, naučne istine, teorije, dokazi - neporecive istine
40
Q
smrtnici ograničeni na prvi i drugi svet
A
- svet materijalnih stvari
- svet ograničenih domena ljudske kognicije
- možemo da nagađamo šta je entitet trećeg sveta
41
Q
- svet: entiteti su neoporecivo
A
- istiniti
- uverenja ne, mogu se poboljšati
42
Q
uverenja o 3. svetu
A
- exp. testiramo i dekodujemo
- nedostižan, zadovoljavamo se zahtevom za racionalnim prihvatanje opravdanih tvrđenja
43
Q
na šta su relativne teorije relativne
A
- relativnost srepma osoba
- relativnost spram standardima
- relativnost spram referentnih/epistemičkih okvira
44
Q
- reč. spram standardima
A
- imaju iste polazne tačke
- razlikuju se po standardima - kriterijumima na osnovu kojih vrednuju svoja uverenja
- ako nije moguće uspostaviti skup nekih nadređenih standarda, procene pomoću kojih bi se mogli rangovati standardi
- imamo posla sa jakim rel.
44
Q
- relativnost spram osoba
A
- iako ljudi imaju razl. mišljenja o nekom događaji
- svi se služe ISTIM STANDARDIMA pri donođenju suda
- standardi su ISTI, izvedeni na razl. načine, različito se vrednuju
- u osnovi rel. je SAMO OSOBA - subjektivnost
45
Q
- relativnost spram referentnih/epistemičkih okvira
A
- ljudi se ne razlikuju prema standardima
- već prema posebnim skupovima uverenja koja obitavaju u pozadini.
- takvi evaluativni standardi nazivaju se epistemički okviri.
- sveukupna znanja koje epistemički okviri pružaju nazivaju korpusima znanja.
- moguće je ustanoviti veliki br. različitih korpusa znanja
46
Q
kulturni relativizam
A
- se poistovećuje sa relativnošću sa referentnih/epistemičkih okvira
47
Q
kulturni relativizam
A
- uverenje da su uverenja determinisana društvom ili kulturom kojoj neka osoba pripada
- prema tome nemaju nikakav legitimitet izvan datog društva ili kulture
- istina je relativna spram društva i kulture
- nije moguće neutralno empirijsko okruženje, jer su svi emp. podaci i standardi vrednostne procene relativni spram neke posebne epistemičke tradicije i kulture u kojoj su uobličeni.
48
Q
kognitivni relativizam, 4 teze
A
- uverenja ljudi u svetu su determinisani njihovim tzv. perceptivnom opremom - očima, mikroskopima, po. sistemima, standardima realnosti.
- sva ova oprema je promenljiva od kulture do kulture i zavisi od t epohe.
- ne postoji jedan nezavisan nači odlučivanja koji može da iznedri istinite opise stvarnosti.
49
Q
naglašavanje referentnih okvira se prepisuje Tomas Kunu
A
- te okvire je nazivao paradigmama.
50
Q
Kunovi, argumenti su sledeći
A
- promena paradigme transformiše nauku na taj način što vrši promene standarda na osnovu kojih se odlučuje šta može da se prihvati kao prihvatljivo rešenje nekog problema.
- T koja dolazi posle promene en samo da nije kompatabilna, već je obično i nesamerljiva sa T iz perioda koji je u nauci vladao pre ove promene
- način na koji naučnici opažaju svet se posle promene paradigme menja, samim tim i svet koji se opaža posle pormene, biće različit od sveta koji je opažan pre promene paradigme.
51
Q
ne samo promena paradigme neke osobe na prilično dramatičan način menja
A
- šeme objašnjavanja (kako se nešto dešava)
- menja se i ono što ta osoba misli da može da se objasni datom šemom (šta se može saznati).
52
Q
ontološki relativizam
A
- šta postoji?
- ono što ljudi misle da postoji, nešto što postoji zavisno od pojmova koje oni poseduju, kao i procedura proveravanja istraž. tih pojmova.
53
Q
ontološki relativisti ne smatraju da
A
- miš. ljudi o tome šta postoji varira od kulture do kulture
- mnogo radikalnije smatraju da za ono za šta se kaže da postoji može da postoji samo u specif. kulturi.
54
Q
dobro specifikovan entitet postoji samo u jednom
A
- specif. verziji stvarnosti koja se izražva preko simb. sistema ili jezika, dok u drugoj stvarnosti ne postoji.
55
Q
nužno je da u različitim verzijama stvarnosti posotji
A
- domen zajedničkog značenja koji uopšte dozvoljava da se neki entitetsepcif. čak i kada se njegovo postojanje afirmiše u jednoj, a negira u drugoj verziji.
56
Q
Gudman, verzija stvarnosti
A
- sistem koji se sastoji od svi onih klasa bivstvovanja ob. čije je postojanje potrebno da bi upotreba nekog sistema simbola bila razumljiva.
- opire se ideju da postoji pojam o svetu koji je nezavistan od različitih verzija stvarnosti, ne prihvata doktrinu naučnog realizma.
57
Q
realizam o uspešnoj nauci kao onoj čiji
A
- podaci konvergiraju sa istinom
58
Q
Gudman ne beži od toga
A
- da proceni napredovanje ljudskog znanja.
59
Q
Gudman govori
A
- ispravnost neke verzije sveta se ne može utvrditi na osnovu toga u kojoj meri se ona slaže sa nekim pre-egzistentnim svetom koji se može saznati nezavisno od nekog sistema referencije, jer to nije moguće.
60
Q
kritička diskusija o ispravnosti teorija
A
- moguća je na osnovu uklopljenosti delova T u odnosu na druge delove koji se t pojavljuju u ovim verzijama
61
Q
Umberto Maturana, ljudi ne žive u jednom univerzumu
A
- već u multiverzi, tj. mnoštvu nesamerljivih svetova
62
Q
Bruno Latur - korist relativizma
A
- da li su mikrobi postojali i pre nego što ih je otkrio Paster
- mikrobi su postojali i pre nego što ih je ovaj otkrio
- ta verzija sveta je nastala kao proishod saznanje aktivnosti jedne osobe koja je pripadala jednoj kulturi koja je na poseban način omeđila delatnost uma svojih pripadnika.
63
Q
moralni relativisti
A
- ne postoje univerzalni moralni standardi kojima moralnosti raznih plemena i kulture treba da se potčine
64
Q
moralni apsolutisti
A
- postoje univerzalna moralna načela koja su potpuno nezavisna od toga šta različiti ljudi žele.
65
Q
primer moralnog apsolutizma
A
- Kantovo učenje o kategoričkom imperativu
66
Q
Kantovo učenje o kategoričkom imperativu
A
- načelo univerzalnosti
- svako načelo koje nastoji da postane generički moralni imperativ mora da bude primenljivo an svakoga, uključujući i osobu koja izriče imperativ - načelo cilja
- svaka osoba treba da se tretira kao cilj po sebi, a ne samo kao sredstvo za ostvarivanje enkog cilja.
67
Q
P je dobro/zlo
A
- relativno spram kulture u kojoj je takva razlika napravljena
68
Q
moralni relativisti smatraju da ne postoje
A
- univerzalni standardi moralnosti
69
Q
tvrdnje moralnih relativista se potkrepljuju uz pomoć 2 vrste argumenata:
A
- antropoloških
- filozofskih
70
Q
- antrpološki argumenti
A
-u različitim epohama i kutlurama je nemoguće nači neko delanje koje u jednoj od njih nije procenjeno kao dobro i moralno ispravno, a u drugoj moralno neispravno
- moralni kriterijumi jedne kulture se stalno menjaju
71
Q
moralni relativisti su skloni permisivnom shvatanju
A
- načelu tolerancije
72
Q
načelo tolerancije
A
- shvatanje da je moralni si. svake pojedinačne kulture ispravan za tu kulturu
73
Q
- filozofski argumenti
A
- govori o tome da su svi moralni sudovi indeksikali tj. pokazatelji pozivije govornika, odnosno one osobe koja taj sud izriče
- Harmanov argument o pitanju časti
- različiti alternativni sistemi moralne procene - pitanje “carstva zla”
74
Q
- govori o tome da su svi moralni sudovi indeksikali tj. pokazatelji pozicije govornika, odnosno one osobe koja taj sud izriče
A
- okolnosti svakog ljudskog bića su jedinstvene
- svaka osoba nastanjuje sopstveni morali prostor koji se u kontekstu kolektiva mora održavati uz pomoć pregovaranja i kompromisa
- nesumnjivo i univerzalno značenje indeksikalnih iskaza je nemoguće utvrditi
75
Q
- drugi argument je Harmanov argument o pitanju časti
A
. pitanje časti se razlikuje u kulturama, ali i prema osobama u kategorijama u istoj kulturi
- moralni sistem relativizovan u svojoj primeni na osobe koje pripadaju razl. kat.
76
Q
- postoje različiti alt. si. moralne procene - pitanje carstva zla
A
- ono što izgleda ispravno i moralno opravdano u jednom poretku, može biti monstruozno sa stanovišta nekog drugog
77
Q
mnoge durštvene nauke su
A
- multi-paradigmatske
- ne postoji jedna teorijska škola pomoći koje se mogu uspešno opisati i objasniti svi problemi koji se bave kako društvenim, tako i ind. poretkom i pć.
78
Q
Džozef Rojs - teorijski pluralizam
A
- u nekoj naučnoj disciplini ima mnogo teorija
79
Q
teorijski pluralizam
A
- sekvencijalni - zrele nauke
- simultani - nezrele nauke
80
Q
sekvencijalni t. pluralizam - zrele nauke
A
- velike i opšte prihvaćene t. se smenjuju u t nizu, od trenutka kada se prihvate nove t., odbacuju se stare
81
Q
simultani teorijski prularizam - nezrele nauke
A
- u nekoj nauci postoji više t.
- komplementarni pluralizam
- različite teorije nastoje da ovjasne različite delove neke oblasti - kompetativni pluralizam
- često uzajamno isključive t. koje objašnjavjau isti deo neke oblasti
82
Q
sekvenc. pluralizam se javlja u
A
- zrelim naukama
- karakterišu ga SAMO kompetativne teorije koje se sekvenc. smenjuju.
83
Q
razlika izmešu rivalskih teorija u zrelim i ne nauka je to što
A
- nezrele mogu da koegzistiraju u istom periodu
- zrele smenjuju jedna drugu u t nizu.
84
Q
Rojs veruje da ps. pretenduje da postane
A
- zrela naučna disciplina.
85
Q
za određenje najprikladnije T treba izvršiti
A
- klasifikaciju Tu po
86
Q
ne postoji jedan apsolutni kriterijum
A
- za određenje najrpikladnije teorije
- to je samo jedan od mogućih, arbitrarno izabran.
87
Q
emp. je samo ejdan od mogučih načina
A
- provera teorija
- njen praktični doprinos se može sučeliti sa emp. evidencijom.
- izlaz: teorijske psihologije, tj. meta-teorijske analize problema u ps.
88
Q
Madsen, T. ps.
A
- ova grana ps. je meta-naučno proučavanje ps. T i teorijskih problema.
- pod-disciplina meta-nauke.
89
Q
za razumevanje meta-nauke potrebno je
A
- precizno određenje nauke
90
Q
nauka obuhvata 3 dela
A
- emp. istraživanje
- t. mišljenje
- filozofsko mišljenje
91
Q
- emp. istraživanje
A
- uverenje da pojam nauke trea da se veže samo za polje emp. istraživanja
- empiristi i pozivitisti
92
Q
- teorijsko mišljenje
A
- nakon WWI pod uticajem logičkih empirista
- fokus na teoriju koja je skup proverljivih H zajedno sa modelima objašnjavanja
93
Q
- filozofsko mišljenje
A
- utemeljena epistemološka pozicija koja treba da stoji iza svake discipline
- Poper: metafizički rpogram
- Kun: paradigma
94
Q
Madsen sastavio
A
- sistematološku šemu
95
Q
sistematološka šema
A
- meta nivo: filozofija
- H nivo: teorija
- nivo podataka: empirija
96
Q
meta nivo: filzofija
A
- metateze, fiziološka shvatanja sveta (ontologija, aksiologija)
- shvatanja nauke (epistemologija, metodoligija)
97
Q
hipotetički nivo, teorija
A
- H i modeli eksplanacije neke posebne teorije
98
Q
nivo podataka, empirija
A
- opšti funkcionalni odnosi i specifične deskriptivne propozicije
99
Q
Madsen, definicija nauke
A
- podrazumeva društveno-kulturni sistem pojedinaca koji su uključeni u emp. istraživanje, teorijsko i filozofsko mišljenje.
100
Q
definicija metanauke
A
- uopšteni izraz za sva proučavanja koja se odnose na nauku i čije se discipline mogu klasifikovati na filozofskom, teorijskom i emprijskom nivou.
101
Q
meta-teze o svetu
A
- samo impl. prisutne
- delimično formulisane
102
Q
logički pozitivizam
A
- metafizika pitanja nenaučna
103
Q
Madsen - preliminarna klasifikacija ontoloških metateza o svetu
A
- koncepcija čoveka
- psiho-fizička teorija
- sloboda čovekovog delanja
104
Q
- koncepcija čoveka
A
- različita viđenja čoveka, šta je čovek
105
Q
- psiho-fizička teorija
A
- odnos duše i tela, odvojeni/ne
106
Q
sloboda čovekovog delanja
A
- da li je slobodno/uslovljeno nekim uzrocima
- determinizam/indeterminizam
107
Q
najveći doprinos relativizma
A
- revizija celokupnog pogleda na naulu
108
Q
matematikalizacija pshe
A
- na nekom niovu mora postojati jednostavna reprezentacija sveta kakav on jeste koju je moguće odrediti svetom brojeva
109
Q
matematikalizacija psihe, postavke
A
- svet je moguće istinito reprezentovati
- moguće je to učiniti brojevima
- do sada: verovatno nemoguće
- svet izmiće neposrednom saznavanju
110
Q
nauka - problem matematičke formalizacije
A
- problem sa formalizacijom uopšte
111
Q
provere H
A
- pomoću dvovalentne logike
112
Q
teorijska razmatranja
A
- zasnovana na aletičkim iskazima
- saznanje nekog iskaza može da bude samo dvostruko, ili T ili N.
113
Q
relativistička shvatanja istinitosti znanja
A
- zavisna od fiz, t, kulturnog, soc, teo i log. konteksta
- iskaz može imati i treću vrednost, nesvodljivu na T/N.
114
Q
ps. bi trebalo da bude nauka o značenju
A
- čiji metod bi trebalo razvijati skladno načelima tumačenja, a ne matematike
- prihvata tezu da sve postoji na neodređen način
- razjašnjenja značenja svetova i njihove posledice za ljude
