Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

psihologija ličnosti > relativizam > Flashcards

relativizam Flashcards

1
Q

sličnost rel. sa real.

A

ne postoji samo jedna opđte prihvaćena definicija

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

relativizam, neke definicije

A
  • poriče postojanje univerzalnih istina
  • svako saznanje je samo relativno, uslovljeno i zavisno od odnosa u kojim se nalazi saznavaoc prema predmetu saznanja i od stanovišta koje uzima
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q
A
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

relativizam

A
  • ako se istinito verovanje definiše kao verovanje koje se slaže sa jednom nezavisnom stvarnošću
  • relativizam poriče da verovanje može da bude istinito (ili da se može saznati da je ono istinito)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

relativizam predlaže da je znanje odraz

A
  • individualne konstitucije ili soc-kult. konteksta onih osoba koji se sa tim kontekstom poisetovećavaju
  • me možemo da opažamo ništa onako kakvo jeste, već sve u svetlu naših interesa…
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

rel. poriče

A
  • ob. u nekom smislu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

ograničeni relativizam

A
  • element perspektivizma u nešto za šta se smatra da predstavlja jednu ob. tačku gledišta
  • kategorički ne odbacuje potenicjale invarijantne strukture u svetu.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

skepticizam

A
  • poriče da postoji bilo šta ob. ili univerzalno
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

objektivizam

A
  • postoji neki stalni okvir na koji možemo da se pozovemo pri određivanju pojmova kao što su istina, racionalnost, saznanja, stvarnost…
  • predlaže ob. kriterijume na osnovu kojih je moguće definisati te stvari.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

kod relativizma, svi Po

A
  • moraju biti shvaćeni kao pojmovi koji su relativni nekom okivur, nekoj specif. šemi.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

dve glavne primese rel. razmišljanju

A
  1. skepticizam
    - nijedna tačka gledišta nije privilegovana, nijedan ops nije istinit i nijedna porcena vrednosti nije apsolutno valjana
  2. permisivnost - sve tačke gledišta su podjednako privilegovane, svi opisi su istiniti i sve procene vrednosti su podjednako valjane.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

prema 2 premise, rel.

A
  • neograničen broj gledišta na osnovu kojih je svet jedna nesvodljiva i različita pojavnost
    — postoji beskonačan broj uzajamno neuskladivih opisa i teorija o tome kako svet izgleda
    — postoje radikalno razdvojei i nespojivi sudovi o vrednostima ljudskog P
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

zajedničko premisama rel.

A
  • sukob sa apsolutizmom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

apsolutizam

A
  • postoji jedna tačka gledišta iz koje bi krajnja istina o stvarima mogla nedvosmisleno da se utvrdi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

opozit realizmu bi mogao da bude i

A
  • konvergentni realizam
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

u prilog rel

A
  • jezici, teorije o svakoj pojavi, opisi šta sve može da se oseća, različite procene moralnih i estetskih vrednosti
  • sve pojave su relativne
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

4 teze filozofske osnove rel.

A
  1. ne može se obrazovati nijedan uni. jezik koji bi bio adekvatan za ceo svet
  2. NE nijedna sveobuhvatna teorija univerzalno primenljiva u svakom kontekstu i trenutku
  3. NE nijedan definitivni si. deskriptivnih kat. na osnovu kojih se mogu obuhvatiti svi prirodni i društveni fenomeni
  4. NE nijedne univerzalno moralne i estetske principe koji bi bili održivi u svim kulturama i svim vremenima.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

filozofi branili argumentima teze rel, razvile se 4 grupe

A
  1. semantički
  2. epistemički
  3. ontološki
  4. moralni
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

sem. rel.

A
  • značenje ili smisao reči zavisiod njenog mesta u jeziku
  • reč je uronjena u kontekst, okvir, i njeno značenje se spoznaje samo u tom okviru
  • jezik je jedinstveni kulturni kompleks, prevod nije celovit
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

jezik kao oruđe

A
  • imenovanje, označavanje vrsta koje postoje u svetu
  • lingv. i antropološki nalazi nisu podržavali ovu tezu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

Sapir-Vorfova H

A
  • jezik nije samo sredstvo za izražavanje misli i imenovanje predmeta, već pravo F koji putem svojih obrazaca određuje opažanje, način mišljenja, pogled na svet i formu P
  • svest o takvom karakteru jezika obično ne postoji
  • jezik determiniše naše viđenje sveta, tj. način na koji se mi služimo jezikom oblikuje našu stvarnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

j. P

A
  • razotkriva ličnost nosioca određene kulture
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

neki su smatrali da j. čuva tragove

A
  • primitivne ps. i da otkriva subjektivizam u ocenjivanju stvarnosti
  • j. je relativan u odnosu na nešto
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

Vorf, čovekov idejni svet je najtešnje povezan

A
  • sa j. strukturom
  • permisivna primesa realizma -> nema prmitivnih jezika, svi su podjednako savršeni i sve se načelno može izraziti svakim j, ali da svaki poseban jezik po sebi favorizuje jedan određeni način poimanja sveta, zanemarujući druge moguće poglede na iste pojave.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

prema Vorfu

A
  • oni koji upotreblajvaju značajno različite gramatike, usmereni su pomoću svojih gramatika ka različitim tipovima posmatranja i različitom vrednovanju ekstremno sličnih alakata opservacije koji zbog toga nisu ekvivalentni, već vode različitim pogledima na svet.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

Vorf, takođe, kultura

A
  • utiče na jezik
  • jezik utiče na kulturu, uticaj je dvosmeran
  • jezik je tu kako bi se svet konstruisao
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

Kvajn, u samoj prirodi značenja postoji nešto što onemogućuje

A
  • potpunu ispravnost izvođenja nekog prevoda sa jednog na drugi j, ako se prevod zasniva samo na linvg. F.
  • nije pitanje šta je najpoželjnije, nego šta je istinito kod prevoda -> na to ne možemo da damo odgovor
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

značenje reči ne može da stoji u korespodenciji 1 na 1 sa

A
  • aspektom fiz. stanja koje govornik podraazumeva
  • može biti beskonačno prevoda koji su formalno tačni, ali nijedan nije jedan na jedan, jer izvorni govornici imaju jedino neokrnjeno poimanje značenja nekih reči.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

viđenje j. sa sobom povlači 2 struje kojima se lingvistika bavi

A
  1. intencionalno svojstvo ljudske misli
    - uvek ostaje nejasna, nikad ne možemoznati šta je pisac hteo reći
  2. ekstenzivno svojstvo zajedničkih opisa
    - iz fizike, postoji nešto što je u osnovama zajedničko na osnovu čega možemo da prevodimo
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

epistemički relativizam

A
  • šta je moguće saznati
  • Pitagora - Čovek je merilo svih stvari
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

tradic. shvatanje znanja

A
  • znanje je opravdano, istinito verovanje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

relativizam uverenja, za znanje:

A
  1. da veruje u nešto na razl. način, u razl. okonostima, da se koristi razl. pojmovnim šemama
  2. da dve osobe eu različitim okolnostima imaju drugačija uverenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

iako je predmet uverenja isti u izvesnom smislu,

A
  • okolnosti na neki način utiču na nečije uverenje
  • moramo da H da je ono na šta se uverenje odnosi isto za obe osobe koje se razlikuju samo po miš. o predmetu svojih uverenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

epistemički stavovi mogu da se ralzikuju prema tačkama gledišta

A
  • epho
  • jeziku
  • mogu imati različita uverenja, iako su F konstantni kod obe osobe
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

apsolutisti

A
  • bitno je razlikovati ono što osobe misle, od onoga što stvarno jeste
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
36
Q

relativisti

A
  • ljudi nikada nisu bili, niti će biti, u mogućnosti da opravdaju svoje tvrdnje da su u posedu znanja koje je konačno, apsolutno, nepromenljivo i nepodložno bilo kakvoj reviziji
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
37
Q

ono što ljudi misle je

A
  • jedino istinito verovanje
  • nije mogue porediti šta jeste, jer umesto istine ljudi poseduju samo neko treće verovanje za koje je u tom trenutku manje/više opravdano veruju da je isitna.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
38
Q

Poper, znanje bez predmeta saznavanja

A
  • treći svet
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
39
Q

treći svet

A
  • idealni entiteti, naučne istine, teorije, dokazi - neporecive istine
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
40
Q

smrtnici ograničeni na prvi i drugi svet

A
  1. svet materijalnih stvari
  2. svet ograničenih domena ljudske kognicije
  • možemo da nagađamo šta je entitet trećeg sveta
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
41
Q
  1. svet: entiteti su neoporecivo
A
  • istiniti
  • uverenja ne, mogu se poboljšati
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
42
Q

uverenja o 3. svetu

A
  • exp. testiramo i dekodujemo
  • nedostižan, zadovoljavamo se zahtevom za racionalnim prihvatanje opravdanih tvrđenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
43
Q

na šta su relativne teorije relativne

A
  1. relativnost srepma osoba
  2. relativnost spram standardima
  3. relativnost spram referentnih/epistemičkih okvira
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
44
Q
  1. reč. spram standardima
A
  • imaju iste polazne tačke
  • razlikuju se po standardima - kriterijumima na osnovu kojih vrednuju svoja uverenja
  • ako nije moguće uspostaviti skup nekih nadređenih standarda, procene pomoću kojih bi se mogli rangovati standardi
  • imamo posla sa jakim rel.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
44
Q
  1. relativnost spram osoba
A
  • iako ljudi imaju razl. mišljenja o nekom događaji
  • svi se služe ISTIM STANDARDIMA pri donođenju suda
  • standardi su ISTI, izvedeni na razl. načine, različito se vrednuju
  • u osnovi rel. je SAMO OSOBA - subjektivnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
45
Q
  1. relativnost spram referentnih/epistemičkih okvira
A
  • ljudi se ne razlikuju prema standardima
  • već prema posebnim skupovima uverenja koja obitavaju u pozadini.
  • takvi evaluativni standardi nazivaju se epistemički okviri.
  • sveukupna znanja koje epistemički okviri pružaju nazivaju korpusima znanja.
  • moguće je ustanoviti veliki br. različitih korpusa znanja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
46
Q

kulturni relativizam

A
  • se poistovećuje sa relativnošću sa referentnih/epistemičkih okvira
47
Q

kulturni relativizam

A
  • uverenje da su uverenja determinisana društvom ili kulturom kojoj neka osoba pripada
  • prema tome nemaju nikakav legitimitet izvan datog društva ili kulture
  • istina je relativna spram društva i kulture
  • nije moguće neutralno empirijsko okruženje, jer su svi emp. podaci i standardi vrednostne procene relativni spram neke posebne epistemičke tradicije i kulture u kojoj su uobličeni.
48
Q

kognitivni relativizam, 4 teze

A
  1. uverenja ljudi u svetu su determinisani njihovim tzv. perceptivnom opremom - očima, mikroskopima, po. sistemima, standardima realnosti.
  2. sva ova oprema je promenljiva od kulture do kulture i zavisi od t epohe.
  3. ne postoji jedan nezavisan nači odlučivanja koji može da iznedri istinite opise stvarnosti.
49
Q

naglašavanje referentnih okvira se prepisuje Tomas Kunu

A
  • te okvire je nazivao paradigmama.
50
Q

Kunovi, argumenti su sledeći

A
  1. promena paradigme transformiše nauku na taj način što vrši promene standarda na osnovu kojih se odlučuje šta može da se prihvati kao prihvatljivo rešenje nekog problema.
  2. T koja dolazi posle promene en samo da nije kompatabilna, već je obično i nesamerljiva sa T iz perioda koji je u nauci vladao pre ove promene
  3. način na koji naučnici opažaju svet se posle promene paradigme menja, samim tim i svet koji se opaža posle pormene, biće različit od sveta koji je opažan pre promene paradigme.
51
Q

ne samo promena paradigme neke osobe na prilično dramatičan način menja

A
  • šeme objašnjavanja (kako se nešto dešava)
  • menja se i ono što ta osoba misli da može da se objasni datom šemom (šta se može saznati).
52
Q

ontološki relativizam

A
  • šta postoji?
  • ono što ljudi misle da postoji, nešto što postoji zavisno od pojmova koje oni poseduju, kao i procedura proveravanja istraž. tih pojmova.
53
Q

ontološki relativisti ne smatraju da

A
  • miš. ljudi o tome šta postoji varira od kulture do kulture
  • mnogo radikalnije smatraju da za ono za šta se kaže da postoji može da postoji samo u specif. kulturi.
54
Q

dobro specifikovan entitet postoji samo u jednom

A
  • specif. verziji stvarnosti koja se izražva preko simb. sistema ili jezika, dok u drugoj stvarnosti ne postoji.
55
Q

nužno je da u različitim verzijama stvarnosti posotji

A
  • domen zajedničkog značenja koji uopšte dozvoljava da se neki entitetsepcif. čak i kada se njegovo postojanje afirmiše u jednoj, a negira u drugoj verziji.
56
Q

Gudman, verzija stvarnosti

A
  • sistem koji se sastoji od svi onih klasa bivstvovanja ob. čije je postojanje potrebno da bi upotreba nekog sistema simbola bila razumljiva.
  • opire se ideju da postoji pojam o svetu koji je nezavistan od različitih verzija stvarnosti, ne prihvata doktrinu naučnog realizma.
57
Q

realizam o uspešnoj nauci kao onoj čiji

A
  • podaci konvergiraju sa istinom
58
Q

Gudman ne beži od toga

A
  • da proceni napredovanje ljudskog znanja.
59
Q

Gudman govori

A
  • ispravnost neke verzije sveta se ne može utvrditi na osnovu toga u kojoj meri se ona slaže sa nekim pre-egzistentnim svetom koji se može saznati nezavisno od nekog sistema referencije, jer to nije moguće.
60
Q

kritička diskusija o ispravnosti teorija

A
  • moguća je na osnovu uklopljenosti delova T u odnosu na druge delove koji se t pojavljuju u ovim verzijama
61
Q

Umberto Maturana, ljudi ne žive u jednom univerzumu

A
  • već u multiverzi, tj. mnoštvu nesamerljivih svetova
62
Q

Bruno Latur - korist relativizma

A
  • da li su mikrobi postojali i pre nego što ih je otkrio Paster
  • mikrobi su postojali i pre nego što ih je ovaj otkrio
  • ta verzija sveta je nastala kao proishod saznanje aktivnosti jedne osobe koja je pripadala jednoj kulturi koja je na poseban način omeđila delatnost uma svojih pripadnika.
63
Q

moralni relativisti

A
  • ne postoje univerzalni moralni standardi kojima moralnosti raznih plemena i kulture treba da se potčine
64
Q

moralni apsolutisti

A
  • postoje univerzalna moralna načela koja su potpuno nezavisna od toga šta različiti ljudi žele.
65
Q

primer moralnog apsolutizma

A
  • Kantovo učenje o kategoričkom imperativu
66
Q

Kantovo učenje o kategoričkom imperativu

A
  1. načelo univerzalnosti
    - svako načelo koje nastoji da postane generički moralni imperativ mora da bude primenljivo an svakoga, uključujući i osobu koja izriče imperativ
  2. načelo cilja
    - svaka osoba treba da se tretira kao cilj po sebi, a ne samo kao sredstvo za ostvarivanje enkog cilja.
67
Q

P je dobro/zlo

A
  • relativno spram kulture u kojoj je takva razlika napravljena
68
Q

moralni relativisti smatraju da ne postoje

A
  • univerzalni standardi moralnosti
69
Q

tvrdnje moralnih relativista se potkrepljuju uz pomoć 2 vrste argumenata:

A
  1. antropoloških
  2. filozofskih
70
Q
  1. antrpološki argumenti
A

-u različitim epohama i kutlurama je nemoguće nači neko delanje koje u jednoj od njih nije procenjeno kao dobro i moralno ispravno, a u drugoj moralno neispravno

  • moralni kriterijumi jedne kulture se stalno menjaju
71
Q

moralni relativisti su skloni permisivnom shvatanju

A
  • načelu tolerancije
72
Q

načelo tolerancije

A
  • shvatanje da je moralni si. svake pojedinačne kulture ispravan za tu kulturu
73
Q
  1. filozofski argumenti
A
  1. govori o tome da su svi moralni sudovi indeksikali tj. pokazatelji pozivije govornika, odnosno one osobe koja taj sud izriče
  2. Harmanov argument o pitanju časti
  3. različiti alternativni sistemi moralne procene - pitanje “carstva zla”
74
Q
  1. govori o tome da su svi moralni sudovi indeksikali tj. pokazatelji pozicije govornika, odnosno one osobe koja taj sud izriče
A
  • okolnosti svakog ljudskog bića su jedinstvene
  • svaka osoba nastanjuje sopstveni morali prostor koji se u kontekstu kolektiva mora održavati uz pomoć pregovaranja i kompromisa
  • nesumnjivo i univerzalno značenje indeksikalnih iskaza je nemoguće utvrditi
75
Q
  1. drugi argument je Harmanov argument o pitanju časti
A

. pitanje časti se razlikuje u kulturama, ali i prema osobama u kategorijama u istoj kulturi
- moralni sistem relativizovan u svojoj primeni na osobe koje pripadaju razl. kat.

76
Q
  1. postoje različiti alt. si. moralne procene - pitanje carstva zla
A
  • ono što izgleda ispravno i moralno opravdano u jednom poretku, može biti monstruozno sa stanovišta nekog drugog
77
Q

mnoge durštvene nauke su

A
  • multi-paradigmatske
  • ne postoji jedna teorijska škola pomoći koje se mogu uspešno opisati i objasniti svi problemi koji se bave kako društvenim, tako i ind. poretkom i pć.
78
Q

Džozef Rojs - teorijski pluralizam

A
  • u nekoj naučnoj disciplini ima mnogo teorija
79
Q

teorijski pluralizam

A
  • sekvencijalni - zrele nauke
  • simultani - nezrele nauke
80
Q

sekvencijalni t. pluralizam - zrele nauke

A
  • velike i opšte prihvaćene t. se smenjuju u t nizu, od trenutka kada se prihvate nove t., odbacuju se stare
81
Q

simultani teorijski prularizam - nezrele nauke

A
  • u nekoj nauci postoji više t.
  1. komplementarni pluralizam
    - različite teorije nastoje da ovjasne različite delove neke oblasti
  2. kompetativni pluralizam
    - često uzajamno isključive t. koje objašnjavjau isti deo neke oblasti
82
Q

sekvenc. pluralizam se javlja u

A
  • zrelim naukama
  • karakterišu ga SAMO kompetativne teorije koje se sekvenc. smenjuju.
83
Q

razlika izmešu rivalskih teorija u zrelim i ne nauka je to što

A
  • nezrele mogu da koegzistiraju u istom periodu
  • zrele smenjuju jedna drugu u t nizu.
84
Q

Rojs veruje da ps. pretenduje da postane

A
  • zrela naučna disciplina.
85
Q

za određenje najprikladnije T treba izvršiti

A
  • klasifikaciju Tu po
86
Q

ne postoji jedan apsolutni kriterijum

A
  • za određenje najrpikladnije teorije
  • to je samo jedan od mogućih, arbitrarno izabran.
87
Q

emp. je samo ejdan od mogučih načina

A
  • provera teorija
  • njen praktični doprinos se može sučeliti sa emp. evidencijom.
  • izlaz: teorijske psihologije, tj. meta-teorijske analize problema u ps.
88
Q

Madsen, T. ps.

A
  • ova grana ps. je meta-naučno proučavanje ps. T i teorijskih problema.
  • pod-disciplina meta-nauke.
89
Q

za razumevanje meta-nauke potrebno je

A
  • precizno određenje nauke
90
Q

nauka obuhvata 3 dela

A
  1. emp. istraživanje
  2. t. mišljenje
  3. filozofsko mišljenje
91
Q
  1. emp. istraživanje
A
  • uverenje da pojam nauke trea da se veže samo za polje emp. istraživanja
  • empiristi i pozivitisti
92
Q
  1. teorijsko mišljenje
A
  • nakon WWI pod uticajem logičkih empirista
  • fokus na teoriju koja je skup proverljivih H zajedno sa modelima objašnjavanja
93
Q
  1. filozofsko mišljenje
A
  • utemeljena epistemološka pozicija koja treba da stoji iza svake discipline
  • Poper: metafizički rpogram
  • Kun: paradigma
94
Q

Madsen sastavio

A
  • sistematološku šemu
95
Q

sistematološka šema

A
  • meta nivo: filozofija
  • H nivo: teorija
  • nivo podataka: empirija
96
Q

meta nivo: filzofija

A
  • metateze, fiziološka shvatanja sveta (ontologija, aksiologija)
  • shvatanja nauke (epistemologija, metodoligija)
97
Q

hipotetički nivo, teorija

A
  • H i modeli eksplanacije neke posebne teorije
98
Q

nivo podataka, empirija

A
  • opšti funkcionalni odnosi i specifične deskriptivne propozicije
99
Q

Madsen, definicija nauke

A
  • podrazumeva društveno-kulturni sistem pojedinaca koji su uključeni u emp. istraživanje, teorijsko i filozofsko mišljenje.
100
Q

definicija metanauke

A
  • uopšteni izraz za sva proučavanja koja se odnose na nauku i čije se discipline mogu klasifikovati na filozofskom, teorijskom i emprijskom nivou.
101
Q

meta-teze o svetu

A
  • samo impl. prisutne
  • delimično formulisane
102
Q

logički pozitivizam

A
  • metafizika pitanja nenaučna
103
Q

Madsen - preliminarna klasifikacija ontoloških metateza o svetu

A
  1. koncepcija čoveka
  2. psiho-fizička teorija
  3. sloboda čovekovog delanja
104
Q
  1. koncepcija čoveka
A
  • različita viđenja čoveka, šta je čovek
105
Q
  1. psiho-fizička teorija
A
  • odnos duše i tela, odvojeni/ne
106
Q

sloboda čovekovog delanja

A
  • da li je slobodno/uslovljeno nekim uzrocima
  • determinizam/indeterminizam
107
Q

najveći doprinos relativizma

A
  • revizija celokupnog pogleda na naulu
108
Q

matematikalizacija pshe

A
  • na nekom niovu mora postojati jednostavna reprezentacija sveta kakav on jeste koju je moguće odrediti svetom brojeva
109
Q

matematikalizacija psihe, postavke

A
  1. svet je moguće istinito reprezentovati
  2. moguće je to učiniti brojevima
  • do sada: verovatno nemoguće
  • svet izmiće neposrednom saznavanju
110
Q

nauka - problem matematičke formalizacije

A
  • problem sa formalizacijom uopšte
111
Q

provere H

A
  • pomoću dvovalentne logike
112
Q

teorijska razmatranja

A
  • zasnovana na aletičkim iskazima
  • saznanje nekog iskaza može da bude samo dvostruko, ili T ili N.
113
Q

relativistička shvatanja istinitosti znanja

A
  • zavisna od fiz, t, kulturnog, soc, teo i log. konteksta
  • iskaz može imati i treću vrednost, nesvodljivu na T/N.
114
Q

ps. bi trebalo da bude nauka o značenju

A
  • čiji metod bi trebalo razvijati skladno načelima tumačenja, a ne matematike
  • prihvata tezu da sve postoji na neodređen način
  • razjašnjenja značenja svetova i njihove posledice za ljude

psihologija ličnosti (19 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions