konstruktivizam u psihologiji Flashcards
1
Q
Mahoni - sistematizovao
A
- ko. metateoriju, osnovne karakteristike.
2
Q
ko. metateorija, osnovne karakteristike
A
- proaktivna kognicija
- morfogenička struktura jezgra
- samoustrojavajući proces R
3
Q
- proakt. k.
A
- aktivno znanje, aniticipovano, konstruktivno (ne retentivna uloga)
- skladištenje je akt. proces (ne kopije stvari) stvaranja, održavanja i razrađivanja info -> forma koja se izobličava iznutra
4
Q
karakt. koje sub usvaja nisu inherentna svojstva sveta
A
- već anticipacije ili fikcije, tj. konstrukti sub. uma
5
Q
Fon Fester - predmet proučavanja ko.
A
- ontologija posmatrača
6
Q
Keli, predmet proučavanja ko.
A
- konstruisanje putem konstruisanja
7
Q
- morfogenična struktura jezgra
A
- stvaranje oblika
- jezgro je središnje zasnovana strukturalna organizacija
- duboka uverenja, strukture diktiraju P i oslikavaju se manifestima ljudi, sp. strukturama.
- P izvire iz predrasuda, ubeđenja, uverenja -> procesi često nesvesni
8
Q
Hajek, procesi morfogeničke strukture jezgra
A
- nadsvesni - jer upravljaju svesnim procesima, a pri tome se ne prikazuju u svesti
9
Q
- samoustrojavajući proces R
A
- autopojeza
10
Q
autopojeze
A
- neprekidno poboljašanje i razrada strategije prilagođavanja pojedinca
- obuhvataju i nesklad, neravnotežu, pogoršanje
- u povoljim okolnostima menjaju duboke strukture -> bolja adaptacija
- nepovoljne okolnosti - neprilagođeno P
11
Q
samozaštitna teorija otpora, Mahoni
A
- samoustrojavajući Si se opiru promeni u svojim središnim i stržnim konsturktima
- zaštitna uloga otpora, zaštita integriteta
- opiranje promeni, jer duboki i površinski procesi obezbeđuju vid konzistentnosti i izvesnosti
12
Q
Mahoni osoba
A
- otelotvorenje ubeđenja, uverenja i slutnji koje se stalno razvijaju, pdvijaju i menjaju
- kosi se sa T da je čovek pasivan, ne lako podložan promeni
13
Q
metateorija
A
- T koja proučava naučne teorije i metode
- proučavanje prirode epistemičkih H koje su implicitne u stvaranju svake teorije
14
Q
prema Botelijvom shvatanju, svaka metateorija obuhvata 2 H
A
- H o prirodi znanja
- H o epistemološkim vrednostima
15
Q
- H o prirodi znanja
A
- ko. metaT - H: sve znanje je H, anticipativna konstrukcija
- suprotno tradicioalnom, objektivističkom shvatanju -> znanje je internalizovana reprezentacija stvarnosti
16
Q
- H o epistemološkim vrednostima
A
- različite ko. T imaju različite epistemičke vrednosti, naspram objektivističkog i realističkog shvatanja kod kojih se retko kad i pojavljuju, s obirom na to da se znanje predstavlja kao reprezentaicja stvarnosti, a objašnjenja su korespodentno birana sa sp. stvarnošću.
17
Q
osnovna načela konstruktivizma u ps.
A
- radikalni konstruktivizam
- soc. konstruktivizam
- narativna psihologija
- razvojni kostruktivizam
- T asimilacije
- T ličnih konstrukata
18
Q
- radikalni ko.
A
- odbacuju mogućnost ob. znanja
- znanje zavisi od strukture saznavaoca
- ako postoji ontološka stvarnost, možemo je saznati u onoj meri u kojoj se naše znanje uklapa u tu stvarnost
- sub. i ob. saznanja su konstrukcije saznavaoca
- saznavaoc je sam autopojetski samostvarajući sistem
- ljudi sami sebe stvaraju kroz konstrukcije
- nemoguća razlika onoga ko stvara i onoga što je stvoreno
19
Q
- soc. konstruktivizam
A
- uloga društvenih procesa pri konstruisanju značenja
- znanje nije ni endogeno (ne samo od pojedinca), ni egzogeno (od sp. sveta), već je između ljudi
- znanje se generiše jer ljudi međusobno deluju, pregovaraju, stvaraju zajednički diskrus
- izmešta sub. u diskurs, decentrira ih od posesivnog individualizma
20
Q
Gergen je pristalica soc. konstruktivizma; predlaže 3 kriterijuma koja se koriste pri izboru različitih vrsta znanja u nauci
A
- doprinos tehnološkom napretku
- doprinos kritici kulture
- doprinos konstruisanju novih svetova
21
Q
svaki od Gerenovih kriterijuma odgovaraju
A
- eksternalizmu (sp, van-naučni F determinišu R naučnog znanja)
- protivi internalizmu - R nauke određen un. činiocima unutar neke naučne discipline.
22
Q
- narativna ps.
A
- narativni zaplet je načelo iustrojavanja u proakt. konstrukciji značenja
- narativni prostup izjednačava znanje sa anticipativnim konstruisanjem narativnog značenja
- osmišljavanje inače nepovezanih događaja
23
Q
narativno glačanje
A
- kriterijum znanja
24
Q
Sarbin, ljudi koriste i održavaju narative o sebi koji su
A
- u suprotnosti sa njihovim postpuncima
- to je narativno glačanje
- može zameniti potiskianje ili disocijacije
25
Q
ljudi uređuju narative o sebi
A
- kako bi se sačuvali, odbranili, ojačali jastvo.
26
Q
- razvojni ko
A
- znanje je proakt. onstrukcija organizma koji saznaje
- težnja za znanjem je aktivirana težnjom za ekvilibrijumom
- predstavnik Pijaže - odbacio emp. shvatanje znanja
- znanje ne može da bude kopija sp. sveta
- nemoguće je odvojiti nzavisnu stvarnost i nezavisnou reprezentaciju o stvarnosti
- korisno znanje = adaptivno delanje
- SB organizma da prilagodi saznajne strukture okolini
- Si znanja se razvijaju kao kvalitetivni skokovi
27
Q
- T asimilacije
A
- alt. Pijažeovim idejama
- smisaono učenje = namera učenika da poveže novo znanje sa Po koje već poseduje
- učenje je isto što i stvaranje smisla, pre nego puka obrada podataka
- da li će neko usvojiti novi Po zavisi od toga koliko ga je moguće povezati sa starim Po u si znanja sub.
28
Q
epistemičke vrednosti T asimilacije
A
- kompozit sačinjen od:
1. društvenog konsenzusa
2. povećane složenosti
29
Q
- T ličnih konstrukata
A
- prvi formalizovani pokučaj uobličenja jedne TL i psihoterapije
- zasnovana na formalnom modelu ustrojstva ljudskog znanja
- Keli
- viđenje stvarnosti podložno alternativama
- stvarna se prikazuje kroz konstrukte koje sami stvaramo i isprobavamo u odnosu na svet
30
Q
pitanje za TLK
A
- ne koji konstrukti su kaž/istina
- već da li su korisne dimenzije pomoću kojih se mogu osmisliti alt. viđenja, kao i delanja koja do kojih ona dovode
- prethodnica ostalih
31
Q
R TLK ojačan upotrebom
A
- mreže repertoara konstrukata
- kombinacija fenomenološkog i kvantitativnog pristupa u istraživanju čičnosti
- impresivan R
32
Q
nemaju svi ko. pravci isti status
A
- soc. k.o. - drutveno konstruisanje
- PLK - individualno konstruisanje
— razlika u određenjima porekla
33
Q
Mahoni razlikuje radikalni
A
- od kritičkog ko.
34
Q
radikalni ko
A
- negitra postojanje nezavisne stvarnosti
35
Q
kritički ko.
A
- ne poriče postojanje stvarnog sveta
- pripada realizmu
36
Q
Glaserfeld pravi razliku između
A
- trivijalnog i radikalnog konstruktivizma
37
Q
trivijalni ko.
A
- nove ideje se zasnivaju na starim
38
Q
radikalno ko
A
- znanje ne oslikava stvarnost čak iako ona postoji, već poredak ljudi konstruišu
39
Q
Lidon, pravi razliku između
A
- mehanicističkog
- formicističkog
- organizmičkog
- kontekstualističkog ko.
40
Q
problem sa Lidonom
A
- mehanicizam i formizam nisu kompatibilni sa ko. epistemičkim H.
41
Q
prema KO ne postoji jedna
A
- najispravnija, najiscrpnija i najtačnija klasifikacija
- preispitivanje implikacija već postojećih dimenzija značenja.
42
Q
def. konstruktivizma
A
- epistemološka pozicija kojom se naglašavaju lični i kolektivni procesi stvaranja smisla, kao i implikacije tih procesa na ps.
- ljudi su akt. stvaraoci konstrukcija koje se mogu proediti po tome sa koliko uspešnosti pomažu osobi da se prilagodi izazovima
43
Q
4 tačke oslonca pravaca u ko. metateoriji
A
- relativizam
- relacionizam
- praticipativizam
- potencijalizam
44
Q
relativizam (realizam)
A
- istina je problematičan pojam
- posotjanje više referentnih okvira
- proučavanje implikacija različitih perspektiva
45
Q
relacionizam (esencijalizam)
A
- primat odnosa nad suštinom
- ps. svojstva su proizvod delatnosti ljudi i njihivog odnosa sa stvarima i ljudima
- delatnost je potraga za smislom
46
Q
participativizam (objektivizam)
A
- ljudi ne mogu izdvojiti sebe iz slike koje posmatraju
- ps. kat. nisu odraz postojećeg stanja, već konstitutivni opogled
- svako znanje je posredovano
- kat. pomoću kojih se svet saznaje su determinante P
47
Q
potencijalizam (aktualizam)
A
- ko. objašnjenja počivaju na dinamičkim interakcijama
- po. pomoću kojih se svet razume su artefakt znanja
- pojave se proučavaju u R
- različita viđenja ps. skladno različitim interesima, ps. nije moralno indiferentna, ni politički nevina
