ps. ličnih konstrukata - R, fiziološke odredbe i model čoveka Flashcards
TLK - Keli
- odgovor na psan i bih.
- nije uklopljiva, činilo se da može u humanističku paradigmu
Keli se zalagao za
- istorično i dijahrono određeje čoveka
- doktrina bliska potencijalizmu
- čovek u konstantnom razvoju (ne da postoji neka esencija koja se ne može saznti)
Keli, svemir
- svi delovi imaju tačno određene odnose
– relacionizam
Keli protiv
- realističnog i emp. pogleda na svet
- čovek NIJE pasivan, aktivan je.
filozofsko stanovište PLK
- alternativni konstruktivizam
- šta god da je priroda, ona se može konstruisati koliko nam mašta dopušta
- treba preispitati opažanja i shvatanja i najočiglednija zbivanja mogu da izgledaju kao kranje preobražena
antipod alternativnom konstruktivizma je
- akumulativni fragmentalizam - ideja o kontinuiranom sakupljanju delića istine, dok se ne dođe do apsolutne istine
alternativni konstruktivizam
- istina se ne meri brojem podataka
- prevencija dogmatizma
- ljudi rekonstruišu ono što nisu u stanju da pokrenu
Keli, PLK zauzima najčešće suprotstavljene pozicije
- racionalizam - konstruišu pomoću razuma
- empirizam - svaka ko. se proverava u ponašanju
- pragmatizam - nije bitno da li je ko istinita/ne, već da li je KORISNA.
PLK I MONIZAM
- neutralni monizam
- kranji sačinilac sveta je jedan. može se primeniti onoliko konstrukcija koju um može da proizvede -> ATRIBUTIVNI PLURALIZAM
PLK, svet je sačinjen od jednog, koje se može osmisliti na mnogo načina
- neutralni monizam
- atributivni pluralizam
PLK se sa jedne strane protivi realizmu
- ne zagovara stav da sp. svet postoji nezavisno od misaonih procesa ljudi
- ali Keli: sami ljudi se P kao da su njihov ekonstrukcije stvarne
Keli nije izričito poricao dimenziju postojanja i stvarnosti
- nije hteo da se stvari redukuju na neki od aspekata, na osnovu inherentnih kvaliteta koji realno postoje
PLK se interesuje za anticipacije
- konstrukte ljudi, ne mat. ob. nezavisne od njihovog iskustva
znanje je ograničeno
- imaginativnim kapacitetom ljudskog uma
- tumačenja su podložna reviziji i izmeni
- svet postoji na neodređen način
Keli, tradic. ps. IC
- smušen, pasivan
- naučnik vrač
u realnosti se sub. neće ponašati
- samo u skladu sa njegovim propisima i H, jer jednostavno svi imaju neke H.
svakodnevno eksperimentisanje u govoru
- naziva se P
u PLK svaki čovek može da se posmatra kao naučni
- osoba koja neprestano stvara H i potom ih proverava
model posmatranja čoveka kao naučnika
- autoreflektivnost
sistem ličnih konstrukata
- optimalno snalaženje u neprestanom prootku novih događaja u svetu
- provera, korigovanje, doterivnaje H sa ciljem da se uobliči širi T okvir.
šta god da se zna o nekoj jedinki, misli ili joj se pripisuje
- konstruiše je kao osobu
- domen dru. odnsoa nužna i presudan preduslov za javljanje osobenosti
jedinke mogu postojati kao osobe
- samo u dru. situacijama
- međuljudski odnosi grade osnovu L karak. koje se pripisuju pojedincima
osoba nije datost
- osoba je potencijal (da se ostvari, ulazi u odnos sa ljudima)
L jeli vezuje za
- načine na koje neko konstruiše druge osobe
mi konstruišemo nužan uslov za sopstveno konstruisanje
- a to su druge osobe.
u Kelijevoj T, L =
sistem ličnih konstrukata
- sistem
- ko. nisu razbacani, uklopljeni su u neponovljiv si
- odslikava shvatanje idisinkratičnosti ljudske prirode
- lični
- idiosinkratično i idiografsko načelo pri proučavanju osobe, ukazujući na to da sadržaj ko, čak iako je izražen istim rečima, može varirati od osobe do osobe
- konstrukti
- alat pomoću kog pojedinci osmišljavaju i razumeju svet oko sebe
- svaka osoba konstruisanjem nameće lično značenje neizdiferenciranom protoku događaja
konstrukt je sve ono što ljudima
- dozvoljava da 2 stvari opažaju kao slične, a istovremeno i različite od neke treće stvari
suprotnost konstrukta dobija se imenovanjem
- relevantnog konresta. na osnovu čega cela dimenzija dobija karakterisitčo značenje
Rejvenet, pregled implikacija značenja izraza ko.
- ko je apstrakcija koja proizilazi iz sličnosti i različitosti izmešu događaja
- dvopolan
- jedan objedinjuje različite domene (k, em, motiv) i proizilazi iz L ISK osobe.
Rejvenet, ko. obezbeđuje podlogu za razlikovanje događaja i ima
- predviđajuća svojstva
- udružen sa drugima osoba može da osmisli sebe i okolnosti u kojima se nalaazi
- da bi se koristio mora da ima govornu oznaku
2 ko. koja su izražena istim rečima
- mogu imati različit sadržaj
preverb. ko.
- ko. za koje govorne oznake nisu dostupne
ko. se razlikuju po
- sadržaju
- ista verb. oznaka, ko. ispunjeni razl. sadržajem
ko mogu da se razlikuju
- po svom obliku
razlikovanje ko prema obliku obuhvata 2 kriterijuma za formalno razl. ko
- formalne
- profesionalne kriterijume.
formalna svojstva konstrukta
- područje primene
- žiža primene
- elementi
- kontekst
- pol
- suprotnost
- strana razlike
- pojavna strana konstrukta
- implicitna strana konstrukta
- područje primene KO
- da li je neko KO funkcionalan pri predviđanju nekog događaja
- žiža primene KO
- za razumevanje specif. oblasti se primenjuje ko (mat, za šah, ne biologiju)
- elementi KO
- događaji i stvari obuhvaćeni KO
- kontekst KO
- specif. el. na koji se ko. obično primenjuje
- uži od područja primene
- odnosi se na one oblasti u kojima je KO UPOTREBLJEN, a ne a one u kojima bi mogao da bude
- pol KO
- postojaje 2 pola, na jednom su el. koji su međusobno sličniji
- suprotnost KO
- jedan pol je suprotan drugom u konstruktu
- strana razlike KO
- ona strana koja je opozit drugoj
- pojavna strana KO
- obuhvata najveći deo trenutno opaženog konteksta, odnosno, sadržaja
- implicitna strana KO
- strana suprotna pojavnoj strani koja se u razgovoru retko pominje
profesionalna svojstva KO
- za utvrđivanje dijagnoza neophodnih za saznavanje drugih osoba
- važne diskriminacije svojstva KO
KO ima mnogo lica
- samo ejdno je posredovano jezikom
preverbalni ko
- dete nije ovladalo j. da bi označilo KO
neverbalni KO
- zasnivaju se na procesima koji su usvojeni nakon usvajanja j.
- počivaju na procesima DISKRIMINISANJA koji su najčešće tacitni i intuitivni -> nalaze se izvan pojmovnog repertoara