ps. ličnih konstrukata - R, fiziološke odredbe i model čoveka Flashcards
1
Q
TLK - Keli
A
- odgovor na psan i bih.
- nije uklopljiva, činilo se da može u humanističku paradigmu
2
Q
Keli se zalagao za
A
- istorično i dijahrono određeje čoveka
- doktrina bliska potencijalizmu
- čovek u konstantnom razvoju (ne da postoji neka esencija koja se ne može saznti)
3
Q
Keli, svemir
A
- svi delovi imaju tačno određene odnose
– relacionizam
4
Q
Keli protiv
A
- realističnog i emp. pogleda na svet
- čovek NIJE pasivan, aktivan je.
5
Q
filozofsko stanovište PLK
A
- alternativni konstruktivizam
- šta god da je priroda, ona se može konstruisati koliko nam mašta dopušta
- treba preispitati opažanja i shvatanja i najočiglednija zbivanja mogu da izgledaju kao kranje preobražena
6
Q
antipod alternativnom konstruktivizma je
A
- akumulativni fragmentalizam - ideja o kontinuiranom sakupljanju delića istine, dok se ne dođe do apsolutne istine
7
Q
alternativni konstruktivizam
A
- istina se ne meri brojem podataka
- prevencija dogmatizma
- ljudi rekonstruišu ono što nisu u stanju da pokrenu
8
Q
Keli, PLK zauzima najčešće suprotstavljene pozicije
A
- racionalizam - konstruišu pomoću razuma
- empirizam - svaka ko. se proverava u ponašanju
- pragmatizam - nije bitno da li je ko istinita/ne, već da li je KORISNA.
9
Q
PLK I MONIZAM
A
- neutralni monizam
- kranji sačinilac sveta je jedan. može se primeniti onoliko konstrukcija koju um može da proizvede -> ATRIBUTIVNI PLURALIZAM
10
Q
PLK, svet je sačinjen od jednog, koje se može osmisliti na mnogo načina
A
- neutralni monizam
- atributivni pluralizam
11
Q
PLK se sa jedne strane protivi realizmu
A
- ne zagovara stav da sp. svet postoji nezavisno od misaonih procesa ljudi
- ali Keli: sami ljudi se P kao da su njihov ekonstrukcije stvarne
12
Q
Keli nije izričito poricao dimenziju postojanja i stvarnosti
A
- nije hteo da se stvari redukuju na neki od aspekata, na osnovu inherentnih kvaliteta koji realno postoje
13
Q
PLK se interesuje za anticipacije
A
- konstrukte ljudi, ne mat. ob. nezavisne od njihovog iskustva
14
Q
znanje je ograničeno
A
- imaginativnim kapacitetom ljudskog uma
- tumačenja su podložna reviziji i izmeni
- svet postoji na neodređen način
15
Q
Keli, tradic. ps. IC
A
- smušen, pasivan
- naučnik vrač
16
Q
u realnosti se sub. neće ponašati
A
- samo u skladu sa njegovim propisima i H, jer jednostavno svi imaju neke H.
17
Q
svakodnevno eksperimentisanje u govoru
A
- naziva se P
18
Q
u PLK svaki čovek može da se posmatra kao naučni
A
- osoba koja neprestano stvara H i potom ih proverava
19
Q
model posmatranja čoveka kao naučnika
A
- autoreflektivnost
20
Q
sistem ličnih konstrukata
A
- optimalno snalaženje u neprestanom prootku novih događaja u svetu
- provera, korigovanje, doterivnaje H sa ciljem da se uobliči širi T okvir.
21
Q
šta god da se zna o nekoj jedinki, misli ili joj se pripisuje
A
- konstruiše je kao osobu
- domen dru. odnsoa nužna i presudan preduslov za javljanje osobenosti
22
Q
jedinke mogu postojati kao osobe
A
- samo u dru. situacijama
- međuljudski odnosi grade osnovu L karak. koje se pripisuju pojedincima
23
Q
osoba nije datost
A
- osoba je potencijal (da se ostvari, ulazi u odnos sa ljudima)
24
Q
L jeli vezuje za
A
- načine na koje neko konstruiše druge osobe
25
Q
mi konstruišemo nužan uslov za sopstveno konstruisanje
A
- a to su druge osobe.
26
Q
u Kelijevoj T, L =
A
sistem ličnih konstrukata
27
Q
- sistem
A
- ko. nisu razbacani, uklopljeni su u neponovljiv si
- odslikava shvatanje idisinkratičnosti ljudske prirode
28
Q
- lični
A
- idiosinkratično i idiografsko načelo pri proučavanju osobe, ukazujući na to da sadržaj ko, čak iako je izražen istim rečima, može varirati od osobe do osobe
29
Q
- konstrukti
A
- alat pomoću kog pojedinci osmišljavaju i razumeju svet oko sebe
- svaka osoba konstruisanjem nameće lično značenje neizdiferenciranom protoku događaja
30
Q
konstrukt je sve ono što ljudima
A
- dozvoljava da 2 stvari opažaju kao slične, a istovremeno i različite od neke treće stvari
31
Q
suprotnost konstrukta dobija se imenovanjem
A
- relevantnog konresta. na osnovu čega cela dimenzija dobija karakterisitčo značenje
32
Q
Rejvenet, pregled implikacija značenja izraza ko.
A
- ko je apstrakcija koja proizilazi iz sličnosti i različitosti izmešu događaja
- dvopolan
- jedan objedinjuje različite domene (k, em, motiv) i proizilazi iz L ISK osobe.
33
Q
Rejvenet, ko. obezbeđuje podlogu za razlikovanje događaja i ima
A
- predviđajuća svojstva
- udružen sa drugima osoba može da osmisli sebe i okolnosti u kojima se nalaazi
- da bi se koristio mora da ima govornu oznaku
34
Q
2 ko. koja su izražena istim rečima
A
- mogu imati različit sadržaj
35
Q
preverb. ko.
A
- ko. za koje govorne oznake nisu dostupne
36
Q
ko. se razlikuju po
A
- sadržaju
- ista verb. oznaka, ko. ispunjeni razl. sadržajem
37
Q
ko mogu da se razlikuju
A
- po svom obliku
38
Q
razlikovanje ko prema obliku obuhvata 2 kriterijuma za formalno razl. ko
A
- formalne
- profesionalne kriterijume.
39
Q
formalna svojstva konstrukta
A
- područje primene
- žiža primene
- elementi
- kontekst
- pol
- suprotnost
- strana razlike
- pojavna strana konstrukta
- implicitna strana konstrukta
40
Q
- područje primene KO
A
- da li je neko KO funkcionalan pri predviđanju nekog događaja
41
Q
- žiža primene KO
A
- za razumevanje specif. oblasti se primenjuje ko (mat, za šah, ne biologiju)
42
Q
- elementi KO
A
- događaji i stvari obuhvaćeni KO
43
Q
- kontekst KO
A
- specif. el. na koji se ko. obično primenjuje
- uži od područja primene
- odnosi se na one oblasti u kojima je KO UPOTREBLJEN, a ne a one u kojima bi mogao da bude
44
Q
- pol KO
A
- postojaje 2 pola, na jednom su el. koji su međusobno sličniji
45
Q
- suprotnost KO
A
- jedan pol je suprotan drugom u konstruktu
46
Q
- strana razlike KO
A
- ona strana koja je opozit drugoj
47
Q
- pojavna strana KO
A
- obuhvata najveći deo trenutno opaženog konteksta, odnosno, sadržaja
48
Q
- implicitna strana KO
A
- strana suprotna pojavnoj strani koja se u razgovoru retko pominje
49
Q
profesionalna svojstva KO
A
- za utvrđivanje dijagnoza neophodnih za saznavanje drugih osoba
- važne diskriminacije svojstva KO
50
Q
KO ima mnogo lica
A
- samo ejdno je posredovano jezikom
51
Q
preverbalni ko
A
- dete nije ovladalo j. da bi označilo KO
52
Q
neverbalni KO
A
- zasnivaju se na procesima koji su usvojeni nakon usvajanja j.
- počivaju na procesima DISKRIMINISANJA koji su najčešće tacitni i intuitivni -> nalaze se izvan pojmovnog repertoara
53
Q
potopljeni konstrukti
A
- poseduju govorne simbole samo na pojavnom polu, a na implicitno ne poseduju
54
Q
izostavljeni konstrukti
A
- nemaju upotrebnu vrednost
- prestaju da se javljaju i upotrebljavaju
55
Q
konstrukti na niskom nivou opažajne budnosti
A
- preverbalni
- neverbalni
- potopljeni
- izostavljeni
56
Q
konstrukti na višem nivou opažaje budnosti
A
- lako se mogu identifikovati i opremljeni su j. resursima
57
Q
si ko. je celovit, usklađen si. koji se nalazi
A
- u hijerarhijskom odnosu.
- KO mogu da se razlikuju i po relativnom položaju koji zauzimaju u si. hijerarhiji
58
Q
nadređeni KO
A
- obuhvataju druge ko. kao elemente
59
Q
podređeni ko.
A
- kao elementi obuhvačeni područjem primene nekog drugog ko.
60
Q
regnativni KO
A
- posebna vrsta nadređenih KO
- KO koji funkcionišu po principu sve/ništa
- idu od nadređenoh kao podređenim, do KO svakodnevne akt? (ko prijateljstva u regnatnom odnosu pružanja pomoći)
61
Q
sržni konstrukti
A
- upravljaju procesima održanja i tvore identitet osobe
- tvore sliku koju ljudi imaju o sebi
62
Q
površinski ko.
A
- za razliku od sržnih se mnogo lakše menjaju, bez remećenja L
63
Q
široko obuhvatni KO
A
- područje primene može obuhvatati relativno široka lepeza događaja
64
Q
usko obuhvatni KO
A
- područje primene obuhvata mali br. događaja
65
Q
podela KO na osnovu svoje spremnosti da svoje područje primene prime nove događaje
A
- propustljivi (mogu)
- nepropustljivi
66
Q
nepropustljivi ko.
A
- KO koji su NESPREMNI da svojim područjem primene obuhvate nove događaje
67
Q
promene u Si se vezuju za
A
- propustljivost konstrukata
68
Q
isključivi, pre-emptivni ko
A
- isključuju mogućnost da se neki događaj može sagledati na bilo koji način
69
Q
povezujući, konstelatorni KO
A
- dozvoljavaju da postojanje jednog KO i njegovih elemenata nužno uključuje i postojanje nekog drugog KO i njegovih elemenata
- ograničen br.
70
Q
neisključivi ili propozicionalni konstrukti
A
- suprotni povezujućim, konstelarnim KO
- nije isključena nijedna druga mogućnost u konstruisanju nekog el.
- neograničen br. alternativa u konstruisanju elementa
- otvoren prema svim potencijalnim mogućnostima u konstruisanju
71
Q
stegnuti konstrukti
A
- povezani sa drugima tesno
- zasnovani na čvrstim ubeđenjima
- nepromenljiva predviđanja
- imaju za cilj preciznost i postojanost
72
Q
labavi konstrukti
A
- suprotni stegnutim
- vode se raznovrsnim ishodima i promenljivom predviđanju (umetnici)
- sve alt. jednako paluzibilne
sistem ko. treba da bude uravnotežen, jer labavi ne dozvoljavaju tačne H - odbrana od invalidacije
73
Q
stegnuti ko nude
A
- preciznost, ali mogu biti podložni invalidaciji
- ograničeni pri asim. novih događaja
74
Q
dilacija
A
- nakon niza korišćenja inkompatabilnih KO neka osoba raširi svoje perc. polje sa ciljem da ga prestroji na jednom obuhvatnijem nivou
- proces prilagođavanja
75
Q
konstrukcija
A
- suženje perc. polja, interesovanja
- posledica ima dovijanje sterilnih repetativnih radnji
- bavi se stvarima jednom po jedinom
76
Q
prof. konsturkti
A
- služe stručnjacima da obuhvate si. KO svojih klijenata
77
Q
si. L KO
A
- ima svoju organizaciju
78
Q
struktura ličnosti
A
- organizacija si. konstrukata
79
Q
cilj konstrukata
A
- razumevanje i anticipacija dogđaaja
- moraju se uspostaviti mežusobne veze
80
Q
hijerarhijski sistem KO
A
- nadređenosti i podređenosti KO
- svaki KO je dvopolan u smislu konteksta
- br. KO je ograničen
81
Q
mreže repetoara
A
- br. f nezavisnih konstrukata u SI nije preko 20
- mada je br. u si. konačan u jednom trenutku, ne znači da se si. konstrukata menja
82
Q
ko. koji su prediktivno nejasni
A
- menjau se novim KO koji treba da se pokažu korisnijim u oredviđanju
83
Q
si. ko je domen u kom se pomoću ograničenog br. upotrebljivanih sredstava
A
- može ostvariti potencijalno neograničen br. mogućnsoti
84
Q
ograničenost je važna
A
- koliko god da znaju
- neki dlić van podrućja primene si. ko. ljudi
- pratilac znanja je neizvesnost koliko će ono trajati
85
Q
geometrizacija ps. prostora osobe
A
- dihotomije
- svaka ima diferencirajuću i integrišuću f.
- svaka spaja slične entitete i različite razlikuje
86
Q
nije bitno da li su KO istiniti
A
- već da li su korisni u predviđanju
87
Q
si. konstrukata
A
- ikada nije u stanju mirovanja
- stalno se koristi i menja
88
Q
Kelijeva dinamičnost
A
- čovek je aktivan, ne inertan
- aktivan je, jer je živ
- ontologija je dovoljna za obrazloženje ljudske delatnosit
89
Q
PLK - energija je
A
- nepotreban dinam. F -> podrazumeva da je čovek pasivno biće
- motivacija je redudantna
- ne treba podsticaj da objasni poreklo akt.
- treba da se objasni SMER akt, ne njeno poreklo
90
Q
anticipacijom se u PLK zamenjuju sve sile
A
- odgovorne za usmeravanje ljudskog P
91
Q
ljudi razdvajjau svoje isk. u
A
- komade ili događaje kojima je lakše rukovati
- uključuje i svest o sl. i razlikama -> konstrukte
92
Q
ljudi operišu dvopolnim konstruktima
A
- biraju one polove, skladne njihovim anticipacijama
93
Q
kada pojedinac anticipuje, teži
A
- rastezanju si (avanturista)
- omeđivanju si (igra na sigurno)
94
Q
bez obzira za koje strategije se ljudi odluče
A
- one rezultuju elaboraciji izbora
- ljudi biraju najbolje moguće alternative -> JZBOG PREDVIDLJIVOSTI
95
Q
ljudi u dvopolnom KO uvek biraju onu alt.
A
- za koju misle da je bolja od preostale alt
96
Q
faze odlučivanja P
A
- PIN ciklus
97
Q
PIN ciiklus
A
- pregledanje (mogućnosti)
- isključivanje (1 dimenz. sa 2 alt)
- nadzor (izbor 1 od 2 pola dimenz)
98
Q
kod osoba je faza rpegledanja skraćena, nedostaje
A
- impulsivno konstruisanje
99
Q
problem sa PIN ciklusom
A
- odlučivanje na visokom stepenu opažajne budnosti
- tokom Ž je najveći deo izbora tacitan
100
Q
ciklus kreativnosti
A
- tok koji počinje sa labaivm konstruisanje, a završava se stegnutim i validiranim ko.
101
Q
izraz kreativnosti
A
- ne mogu se ko. novi ko, ako se ne preispitaju postojeće H
- moraju da transcediraju očigledno
102
Q
ciklus kreativnosti nije samo labavljenje ko.
A
- mora se avršiti fazom artikulisanja, pa tek onda stezanja
103
Q
PLK promene =
A
R
104
Q
ciklus iskustva
A
- proces u kom se stiče ISK koje dovodi do promena
- osoba traga za pravilnostima
- osoba napipava po terenu -> ps. o nepoznatom
105
Q
ciklus iskustva se sastoji od 5 faza
A
- anticipacija događaja
- ulaganje u proizvod
- susretanje sa događajem
- potvrđivanje ili opovrgavanje
- revizija konstruisanja
106
Q
- anticipacija događaja
A
- formira se ko. na osnovu koga neki događaj može da se osmisli
107
Q
- ulaganje u proishod
A
- osoba mora da se uključi u svoje anticipacije
108
Q
- susretanje sa događajem
A
- izvodi se P exp. i odvija se akt. i otvoreno doživljavanje dogđaja
109
Q
- potvrđivnaje ili opovrgavanje
A
- anticipacija uspešna/ne (kriterijumi sub, konstruisani na osnovu iskustva)
110
Q
- revizija konstruisanja
A
- KO adekvatni/ne
111
Q
isksutvo ne čini ono štos e čoveku dešava
A
- već ono što čovek uradi sa onim što mu se dešava
- R na aktivnoj ulozi osobe u događajima
112
Q
emocije u PLK
A
- svest osobe da svet NIJE ono što njen SLK govori
- svet treba da se podvrgne promeni ili rastrojstvu
113
Q
stanje tranzicije
A
- stanje u kom se vrši preoblikovanje ko.
- ko. sam po sebi ne mora da bude lođ ili nepoželjan
114
Q
emocije su
A
- odslikavanje promene i R sistema konstrukata
115
Q
PLK zanima prostor
A
- dešavanja između ljudi
116
Q
PLK dve osobe su slične
A
- sličnosti u procesu konstruisanja
- ne slične između nekih inherentnih kvaliteta događaja po sebi
117
Q
uloga u PLK
A
- nije skup očekivanja u odnosu na poziciju koju neko zauzima u društvu
118
Q
uloga je
A
- težnja da se jedina približi društvu i društvo jedinki
- konstruisanje P druge osobe i razloga zbog čega se osoba tako P i doživljava svet oko sebe
119
Q
korolari PLK
A
- osnovni postuplat
- korolar o konstruisanju
- korolar o dihotomnosti
- korolar o opsegu
- korolar o izboru
- korolar o ustrjstvu
- korolar o fragmentaciji
- korolar o iskustvu
- korolar o menjaju
- korolar o individualnsoti
- korolar o zajedništvu
- korolar o društvenosti
120
Q
- osnovni postulat PLK
A
- ljudi teže da anticipuju događaje
- procesi kod neke osobe su ps. usmereni načinima na koje ona anticipuje događaje
121
Q
- korolar o konstruisanju
A
- osoba anticipuje događaje -> konstruiše njihovo javljanje koje se dešava iznova i iznova
122
Q
A
123
Q
- korolar o dihotomnosti
A
- tumačenja koja ljudi nameću događajima koji se javljaju su KO
- oni su dvopolni po svojoj prirodi
123
Q
- korolar o ustrojstvu
A
- svaka osoba povezuje svoje KO u hijerarhijskim si. koji počiva na ordinalnom odnosu između KO
123
Q
- korolar o opsegu
A
- KO se uspešno može primeniti na neke događaje, a na neke ne mogu
123
Q
- korolar o izboru
A
- osoba u dvopolnom KO bira za sbe onu alt. koju smatra boljom tj. kroz koju anticipuje veću mogućnost rastezanja ili omeđivanja svog si.
123
Q
- korolar u fragmentaciji
A
- osoba može da primenjuje raznovrsne podsi. KO kojis e ne slažu jedni sa drugim
- neki delovi si. mogu da budu oprečni sa drugima
124
Q
- korolar o iskustvu
A
- si. ko. se menja kada osoba nastoji da razume nove događaje
124
Q
- korolar o menjaju
A
- si. ko. se menja zavisno od toga koliko su KO neke osobe propustljivi i koliko je osoba otvorena ka novim isksutvima
125
Q
- korolar o individualnosit
A
- osobe se razlikuju prema konstrukcijama stvarnosti
126
Q
- korolar o zajedništvu
A
- sličnost između određenja je sličnošću njihovih pogleda na svet
127
Q
- korolar o društvenosti
A
- međuljudski odnosi uključuju potrebu da se razumeju njihovi si. ličnih ko.
