ps. ličnih konstrukata - R, fiziološke odredbe i model čoveka Flashcards
1
Q
TLK - Keli
A
- odgovor na psan i bih.
- nije uklopljiva, činilo se da može u humanističku paradigmu
2
Q
Keli se zalagao za
A
- istorično i dijahrono određeje čoveka
- doktrina bliska potencijalizmu
- čovek u konstantnom razvoju (ne da postoji neka esencija koja se ne može saznti)
3
Q
Keli, svemir
A
- svi delovi imaju tačno određene odnose
– relacionizam
4
Q
Keli protiv
A
- realističnog i emp. pogleda na svet
- čovek NIJE pasivan, aktivan je.
5
Q
filozofsko stanovište PLK
A
- alternativni konstruktivizam
- šta god da je priroda, ona se može konstruisati koliko nam mašta dopušta
- treba preispitati opažanja i shvatanja i najočiglednija zbivanja mogu da izgledaju kao kranje preobražena
6
Q
antipod alternativnom konstruktivizma je
A
- akumulativni fragmentalizam - ideja o kontinuiranom sakupljanju delića istine, dok se ne dođe do apsolutne istine
7
Q
alternativni konstruktivizam
A
- istina se ne meri brojem podataka
- prevencija dogmatizma
- ljudi rekonstruišu ono što nisu u stanju da pokrenu
8
Q
Keli, PLK zauzima najčešće suprotstavljene pozicije
A
- racionalizam - konstruišu pomoću razuma
- empirizam - svaka ko. se proverava u ponašanju
- pragmatizam - nije bitno da li je ko istinita/ne, već da li je KORISNA.
9
Q
PLK I MONIZAM
A
- neutralni monizam
- kranji sačinilac sveta je jedan. može se primeniti onoliko konstrukcija koju um može da proizvede -> ATRIBUTIVNI PLURALIZAM
10
Q
PLK, svet je sačinjen od jednog, koje se može osmisliti na mnogo načina
A
- neutralni monizam
- atributivni pluralizam
11
Q
PLK se sa jedne strane protivi realizmu
A
- ne zagovara stav da sp. svet postoji nezavisno od misaonih procesa ljudi
- ali Keli: sami ljudi se P kao da su njihov ekonstrukcije stvarne
12
Q
Keli nije izričito poricao dimenziju postojanja i stvarnosti
A
- nije hteo da se stvari redukuju na neki od aspekata, na osnovu inherentnih kvaliteta koji realno postoje
13
Q
PLK se interesuje za anticipacije
A
- konstrukte ljudi, ne mat. ob. nezavisne od njihovog iskustva
14
Q
znanje je ograničeno
A
- imaginativnim kapacitetom ljudskog uma
- tumačenja su podložna reviziji i izmeni
- svet postoji na neodređen način
15
Q
Keli, tradic. ps. IC
A
- smušen, pasivan
- naučnik vrač
16
Q
u realnosti se sub. neće ponašati
A
- samo u skladu sa njegovim propisima i H, jer jednostavno svi imaju neke H.
17
Q
svakodnevno eksperimentisanje u govoru
A
- naziva se P
18
Q
u PLK svaki čovek može da se posmatra kao naučni
A
- osoba koja neprestano stvara H i potom ih proverava
19
Q
model posmatranja čoveka kao naučnika
A
- autoreflektivnost
20
Q
sistem ličnih konstrukata
A
- optimalno snalaženje u neprestanom prootku novih događaja u svetu
- provera, korigovanje, doterivnaje H sa ciljem da se uobliči širi T okvir.
21
Q
šta god da se zna o nekoj jedinki, misli ili joj se pripisuje
A
- konstruiše je kao osobu
- domen dru. odnsoa nužna i presudan preduslov za javljanje osobenosti
22
Q
jedinke mogu postojati kao osobe
A
- samo u dru. situacijama
- međuljudski odnosi grade osnovu L karak. koje se pripisuju pojedincima
23
Q
osoba nije datost
A
- osoba je potencijal (da se ostvari, ulazi u odnos sa ljudima)
24
Q
L jeli vezuje za
A
- načine na koje neko konstruiše druge osobe
25
mi konstruišemo nužan uslov za sopstveno konstruisanje
- a to su druge osobe.
26
u Kelijevoj T, L =
sistem ličnih konstrukata
27
1. sistem
- ko. nisu razbacani, uklopljeni su u neponovljiv si
- odslikava shvatanje idisinkratičnosti ljudske prirode
28
2. lični
- idiosinkratično i idiografsko načelo pri proučavanju osobe, ukazujući na to da sadržaj ko, čak iako je izražen istim rečima, može varirati od osobe do osobe
29
3. konstrukti
- alat pomoću kog pojedinci osmišljavaju i razumeju svet oko sebe
- svaka osoba konstruisanjem nameće lično značenje neizdiferenciranom protoku događaja
30
konstrukt je sve ono što ljudima
- dozvoljava da 2 stvari opažaju kao slične, a istovremeno i različite od neke treće stvari
31
suprotnost konstrukta dobija se imenovanjem
- relevantnog konresta. na osnovu čega cela dimenzija dobija karakterisitčo značenje
32
Rejvenet, pregled implikacija značenja izraza ko.
- ko je apstrakcija koja proizilazi iz sličnosti i različitosti izmešu događaja
- dvopolan
- jedan objedinjuje različite domene (k, em, motiv) i proizilazi iz L ISK osobe.
33
Rejvenet, ko. obezbeđuje podlogu za razlikovanje događaja i ima
- predviđajuća svojstva
- udružen sa drugima osoba može da osmisli sebe i okolnosti u kojima se nalaazi
- da bi se koristio mora da ima govornu oznaku
34
2 ko. koja su izražena istim rečima
- mogu imati različit sadržaj
35
preverb. ko.
- ko. za koje govorne oznake nisu dostupne
36
ko. se razlikuju po
- sadržaju
- ista verb. oznaka, ko. ispunjeni razl. sadržajem
37
ko mogu da se razlikuju
- po svom obliku
38
razlikovanje ko prema obliku obuhvata 2 kriterijuma za formalno razl. ko
1. formalne
2. profesionalne kriterijume.
39
formalna svojstva konstrukta
1. područje primene
2. žiža primene
3. elementi
4. kontekst
5. pol
6. suprotnost
7. strana razlike
8. pojavna strana konstrukta
9. implicitna strana konstrukta
40
1. područje primene KO
- da li je neko KO funkcionalan pri predviđanju nekog događaja
41
2. žiža primene KO
- za razumevanje specif. oblasti se primenjuje ko (mat, za šah, ne biologiju)
42
3. elementi KO
- događaji i stvari obuhvaćeni KO
43
4. kontekst KO
- specif. el. na koji se ko. obično primenjuje
- uži od područja primene
- odnosi se na one oblasti u kojima je KO UPOTREBLJEN, a ne a one u kojima bi mogao da bude
44
5. pol KO
- postojaje 2 pola, na jednom su el. koji su međusobno sličniji
45
6. suprotnost KO
- jedan pol je suprotan drugom u konstruktu
46
7. strana razlike KO
- ona strana koja je opozit drugoj
47
8. pojavna strana KO
- obuhvata najveći deo trenutno opaženog konteksta, odnosno, sadržaja
48
9. implicitna strana KO
- strana suprotna pojavnoj strani koja se u razgovoru retko pominje
49
profesionalna svojstva KO
- za utvrđivanje dijagnoza neophodnih za saznavanje drugih osoba
- važne diskriminacije svojstva KO
50
KO ima mnogo lica
- samo ejdno je posredovano jezikom
51
preverbalni ko
- dete nije ovladalo j. da bi označilo KO
52
neverbalni KO
- zasnivaju se na procesima koji su usvojeni nakon usvajanja j.
- počivaju na procesima DISKRIMINISANJA koji su najčešće tacitni i intuitivni -> nalaze se izvan pojmovnog repertoara
53
potopljeni konstrukti
- poseduju govorne simbole samo na pojavnom polu, a na implicitno ne poseduju
54
izostavljeni konstrukti
- nemaju upotrebnu vrednost
- prestaju da se javljaju i upotrebljavaju
55
konstrukti na niskom nivou opažajne budnosti
1. preverbalni
2. neverbalni
3. potopljeni
4. izostavljeni
56
konstrukti na višem nivou opažaje budnosti
- lako se mogu identifikovati i opremljeni su j. resursima
57
si ko. je celovit, usklađen si. koji se nalazi
- u hijerarhijskom odnosu.
- KO mogu da se razlikuju i po relativnom položaju koji zauzimaju u si. hijerarhiji
58
nadređeni KO
- obuhvataju druge ko. kao elemente
59
podređeni ko.
- kao elementi obuhvačeni područjem primene nekog drugog ko.
60
regnativni KO
- posebna vrsta nadređenih KO
- KO koji funkcionišu po principu sve/ništa
- idu od nadređenoh kao podređenim, do KO svakodnevne akt? (ko prijateljstva u regnatnom odnosu pružanja pomoći)
61
sržni konstrukti
- upravljaju procesima održanja i tvore identitet osobe
- tvore sliku koju ljudi imaju o sebi
62
površinski ko.
- za razliku od sržnih se mnogo lakše menjaju, bez remećenja L
63
široko obuhvatni KO
- područje primene može obuhvatati relativno široka lepeza događaja
64
usko obuhvatni KO
- područje primene obuhvata mali br. događaja
65
podela KO na osnovu svoje spremnosti da svoje područje primene prime nove događaje
- propustljivi (mogu)
- nepropustljivi
66
nepropustljivi ko.
- KO koji su NESPREMNI da svojim područjem primene obuhvate nove događaje
67
promene u Si se vezuju za
- propustljivost konstrukata
68
isključivi, pre-emptivni ko
- isključuju mogućnost da se neki događaj može sagledati na bilo koji način
69
povezujući, konstelatorni KO
- dozvoljavaju da postojanje jednog KO i njegovih elemenata nužno uključuje i postojanje nekog drugog KO i njegovih elemenata
- ograničen br.
70
neisključivi ili propozicionalni konstrukti
- suprotni povezujućim, konstelarnim KO
- nije isključena nijedna druga mogućnost u konstruisanju nekog el.
- neograničen br. alternativa u konstruisanju elementa
- otvoren prema svim potencijalnim mogućnostima u konstruisanju
71
stegnuti konstrukti
- povezani sa drugima tesno
- zasnovani na čvrstim ubeđenjima
- nepromenljiva predviđanja
- imaju za cilj preciznost i postojanost
72
labavi konstrukti
- suprotni stegnutim
- vode se raznovrsnim ishodima i promenljivom predviđanju (umetnici)
- sve alt. jednako paluzibilne
sistem ko. treba da bude uravnotežen, jer labavi ne dozvoljavaju tačne H
- odbrana od invalidacije
73
stegnuti ko nude
- preciznost, ali mogu biti podložni invalidaciji
- ograničeni pri asim. novih događaja
74
dilacija
- nakon niza korišćenja inkompatabilnih KO neka osoba raširi svoje perc. polje sa ciljem da ga prestroji na jednom obuhvatnijem nivou
- proces prilagođavanja
75
konstrukcija
- suženje perc. polja, interesovanja
- posledica ima dovijanje sterilnih repetativnih radnji
- bavi se stvarima jednom po jedinom
76
prof. konsturkti
- služe stručnjacima da obuhvate si. KO svojih klijenata
77
si. L KO
- ima svoju organizaciju
78
struktura ličnosti
- organizacija si. konstrukata
79
cilj konstrukata
- razumevanje i anticipacija dogđaaja
- moraju se uspostaviti mežusobne veze
80
hijerarhijski sistem KO
- nadređenosti i podređenosti KO
- svaki KO je dvopolan u smislu konteksta
- br. KO je ograničen
81
mreže repetoara
- br. f nezavisnih konstrukata u SI nije preko 20
- mada je br. u si. konačan u jednom trenutku, ne znači da se si. konstrukata menja
82
ko. koji su prediktivno nejasni
- menjau se novim KO koji treba da se pokažu korisnijim u oredviđanju
83
si. ko je domen u kom se pomoću ograničenog br. upotrebljivanih sredstava
- može ostvariti potencijalno neograničen br. mogućnsoti
84
ograničenost je važna
- koliko god da znaju
- neki dlić van podrućja primene si. ko. ljudi
- pratilac znanja je neizvesnost koliko će ono trajati
85
geometrizacija ps. prostora osobe
- dihotomije
- svaka ima diferencirajuću i integrišuću f.
- svaka spaja slične entitete i različite razlikuje
86
nije bitno da li su KO istiniti
- već da li su korisni u predviđanju
87
si. konstrukata
- ikada nije u stanju mirovanja
- stalno se koristi i menja
88
Kelijeva dinamičnost
- čovek je aktivan, ne inertan
- aktivan je, jer je živ
- ontologija je dovoljna za obrazloženje ljudske delatnosit
89
PLK - energija je
- nepotreban dinam. F -> podrazumeva da je čovek pasivno biće
- motivacija je redudantna
- ne treba podsticaj da objasni poreklo akt.
- treba da se objasni SMER akt, ne njeno poreklo
90
anticipacijom se u PLK zamenjuju sve sile
- odgovorne za usmeravanje ljudskog P
91
ljudi razdvajjau svoje isk. u
- komade ili događaje kojima je lakše rukovati
- uključuje i svest o sl. i razlikama -> konstrukte
92
ljudi operišu dvopolnim konstruktima
- biraju one polove, skladne njihovim anticipacijama
93
kada pojedinac anticipuje, teži
1. rastezanju si (avanturista)
2. omeđivanju si (igra na sigurno)
94
bez obzira za koje strategije se ljudi odluče
- one rezultuju elaboraciji izbora
- ljudi biraju najbolje moguće alternative -> JZBOG PREDVIDLJIVOSTI
95
ljudi u dvopolnom KO uvek biraju onu alt.
- za koju misle da je bolja od preostale alt
96
faze odlučivanja P
- PIN ciklus
97
PIN ciiklus
1. pregledanje (mogućnosti)
2. isključivanje (1 dimenz. sa 2 alt)
3. nadzor (izbor 1 od 2 pola dimenz)
98
kod osoba je faza rpegledanja skraćena, nedostaje
- impulsivno konstruisanje
99
problem sa PIN ciklusom
- odlučivanje na visokom stepenu opažajne budnosti
- tokom Ž je najveći deo izbora tacitan
100
ciklus kreativnosti
- tok koji počinje sa labaivm konstruisanje, a završava se stegnutim i validiranim ko.
101
izraz kreativnosti
- ne mogu se ko. novi ko, ako se ne preispitaju postojeće H
- moraju da transcediraju očigledno
102
ciklus kreativnosti nije samo labavljenje ko.
- mora se avršiti fazom artikulisanja, pa tek onda stezanja
103
PLK promene =
R
104
ciklus iskustva
- proces u kom se stiče ISK koje dovodi do promena
- osoba traga za pravilnostima
- osoba napipava po terenu -> ps. o nepoznatom
105
ciklus iskustva se sastoji od 5 faza
1. anticipacija događaja
2. ulaganje u proizvod
3. susretanje sa događajem
4. potvrđivanje ili opovrgavanje
5. revizija konstruisanja
106
1. anticipacija događaja
- formira se ko. na osnovu koga neki događaj može da se osmisli
107
2. ulaganje u proishod
- osoba mora da se uključi u svoje anticipacije
108
3. susretanje sa događajem
- izvodi se P exp. i odvija se akt. i otvoreno doživljavanje dogđaja
109
4. potvrđivnaje ili opovrgavanje
- anticipacija uspešna/ne (kriterijumi sub, konstruisani na osnovu iskustva)
110
5. revizija konstruisanja
- KO adekvatni/ne
111
isksutvo ne čini ono štos e čoveku dešava
- već ono što čovek uradi sa onim što mu se dešava
- R na aktivnoj ulozi osobe u događajima
112
emocije u PLK
- svest osobe da svet NIJE ono što njen SLK govori
- svet treba da se podvrgne promeni ili rastrojstvu
113
stanje tranzicije
- stanje u kom se vrši preoblikovanje ko.
- ko. sam po sebi ne mora da bude lođ ili nepoželjan
114
emocije su
- odslikavanje promene i R sistema konstrukata
115
PLK zanima prostor
- dešavanja između ljudi
116
PLK dve osobe su slične
- sličnosti u procesu konstruisanja
- ne slične između nekih inherentnih kvaliteta događaja po sebi
117
uloga u PLK
- nije skup očekivanja u odnosu na poziciju koju neko zauzima u društvu
118
uloga je
- težnja da se jedina približi društvu i društvo jedinki
- konstruisanje P druge osobe i razloga zbog čega se osoba tako P i doživljava svet oko sebe
119
korolari PLK
1. osnovni postuplat
2. korolar o konstruisanju
3. korolar o dihotomnosti
4. korolar o opsegu
5. korolar o izboru
6. korolar o ustrjstvu
7. korolar o fragmentaciji
8. korolar o iskustvu
9. korolar o menjaju
10. korolar o individualnsoti
11. korolar o zajedništvu
12. korolar o društvenosti
120
1. osnovni postulat PLK
- ljudi teže da anticipuju događaje
- procesi kod neke osobe su ps. usmereni načinima na koje ona anticipuje događaje
121
2. korolar o konstruisanju
- osoba anticipuje događaje -> konstruiše njihovo javljanje koje se dešava iznova i iznova
122
123
3. korolar o dihotomnosti
- tumačenja koja ljudi nameću događajima koji se javljaju su KO
- oni su dvopolni po svojoj prirodi
123
6. korolar o ustrojstvu
- svaka osoba povezuje svoje KO u hijerarhijskim si. koji počiva na ordinalnom odnosu između KO
123
4. korolar o opsegu
- KO se uspešno može primeniti na neke događaje, a na neke ne mogu
123
5. korolar o izboru
- osoba u dvopolnom KO bira za sbe onu alt. koju smatra boljom tj. kroz koju anticipuje veću mogućnost rastezanja ili omeđivanja svog si.
123
7. korolar u fragmentaciji
- osoba može da primenjuje raznovrsne podsi. KO kojis e ne slažu jedni sa drugim
- neki delovi si. mogu da budu oprečni sa drugima
124
8. korolar o iskustvu
- si. ko. se menja kada osoba nastoji da razume nove događaje
124
9. korolar o menjaju
- si. ko. se menja zavisno od toga koliko su KO neke osobe propustljivi i koliko je osoba otvorena ka novim isksutvima
125
10. korolar o individualnosit
- osobe se razlikuju prema konstrukcijama stvarnosti
126
11. korolar o zajedništvu
- sličnost između određenja je sličnošću njihovih pogleda na svet
127
12. korolar o društvenosti
- međuljudski odnosi uključuju potrebu da se razumeju njihovi si. ličnih ko.
