26. Svetootacka egzegeza u odnosu na anticko tumacenje

Question 1

Od cega je polazila anticka erminevtika?

Answer 1

Od toga da je tumacu teksta na odredjen nacin istina vec poznata. (kao kasnije i hrisc. erminevtika)

Question 2

Od cega se sastojala anticka egzegeza?

Answer 2

Nije se sastojala u tome da se iz teksta izvede nepoznata istina nego da se vec postojecoj istini traze tragovi u tekstu.

Question 3

Kako se tumacilo u doba pozne Antike?

Answer 3

Sveti Oci su tumacili u ovom periodu i tada su se tekstovi citali i tumacili u svetlu vec date istine.

Question 4

Koje se pitanje postavlja?

Answer 4

Sta je to istina?
Recimo za platoniste istina je bila saglasna sa ucenjem Platona.

Question 5

Cemu je nastojala egzegeza po pitanju istine?

Answer 5

Nastojala je da iz teksta iscita i opravda vec poznatu istinu.

Question 6

Gde su postojale nesaglasnosti i napetosti?

Answer 6

Postojale izvesne napetosti i nesaglasnosti izmedju vec poznate istine i samog tekstualnog iskaza. Postojale su mogucnosti: da li je autor u tekstu namerno pisao nejasno da bi istinu sakrio od neposvecenih ili da bi proverio sposobnost svojih ucenika?

Question 7

Kako se prevazilazila nesaglasnost?

Answer 7

Prevazila se alegorijskim tumacenjem koje je uvidjalo skrivenu nameru autora.
Naravno kod razlicith skola postojala je i razlicita metodologija u tumacenju.

Question 8

STa je bio cilj interpretacije svetih Otaca?

Answer 8

Nije bio u otkrivanju namere pisca nego je trebalo dopreti do skrivene bozanske Istine koja se mogla otkriti samo u okviru Crkve, prosvetljenjem sv. Duha.

Question 9

Kako je tekao proces tumacenja u Crkvi?

Answer 9

Isao je od istina vere ka Svetom Pismu a ne obrnuto.
Tako je Crkva prihvativsi Istinu posezala natrag ka Svetom Pismu i u njegovim recima opet otkrivala tu Istinu.

Question 10

Kako se hrisc tumacenje razlikuje od gnostickog?

Answer 10

Iako ovde naravno ima slicnosti sa nekim pristupima u Antici ipak se hrisc. razlikuje od gnostickog.
Bitna razlika je u pravilnom/nepravilnom predrazumevanju.
Tako gnostici teze da citano ujednacavaju sa sopstvenim razumevanjem i podvrgavaju to racionalnim principima dok hriscani teze da sopstveno razumevanje podrede citanom.

Question 11

Cemu je tezilo anticko tumacenje?

Answer 11

U cilju spoznaje nekog teksta tezilo ka nameri autora i odnosu prema Istini.

Question 12

Cemu je tezila filosofksa egzegeza?

Answer 12

Prvo je tezila poznanju znacenja teksta da bi ga kasnije proverila u odnosu prema Istini.
Dakle insistirala je na pitanju Istine.

Question 13

Ko se jos bavio razlikom izmedju namere i istine?

Answer 13

Hriscanska egzegeza se bavila ovim takodje.
Dakle nije se dovodilo u sumju poklapanje pisceve namere i bozanske istine nego se postavljalo pitanje koliko je pisac bio svestan te istine i koliko ju je izrazavao.
Ako pisac nije bio svestan te istine (a koja se nalazi u Svetom Pismu) to bi onda znacilo da se izucavanjem Svetog Pisma moze doi do istinskog saznanja kojeg ni pisac sam nije bio svestan.

Question 14

Koji je primer namere i istine?

Answer 14

Primer bi bila starozavetna mesijanska prorostva.
Pisac kada ovo pise govori o mesiji ali to nije poteklo od pisca koji je svestan Isusa Hrista kao mestije i koji ce doci.

Question 15

Sta je cilj izucavanja sv. Pisma?

Answer 15

Cilj je saznanje bozanske istine.
Ipak Sveti Oci su smatrali da se Istina ne moze obuhvatiti samo tekstom.

Question 16

Sta znaci da se Istina ne moze obuhvatiti tekstom, kako su smatrali sv. Oci?

Answer 16

To bi znacilo je iako je Istina ovaplocena u tekstu ona nije razumljiva do kraja onome koji ga je pisao zato sto covek ne moze da sagleda sve mogucnosti koje jedan tekst moze da ponudi.
Tako se egzegeza sv. Otaca ne zadrzava samo na nameri ili ideju pisca nego se usmerava na samu istinu.
Bitno je dakle shvatiti intenciju ili nameru ili krajnji cilj autorove misli a ne spoljasnje izraze kojima se misao izrazava.

Question 17

Koji je zakljucak svemu ovome?

Answer 17

Sa jedne strane otacka egzegeza je koristila metode slicne antickim metodama tumacenja i formalno je to bilo jako slicno, ali sa druge strane hrisc. erminevtika je izbegla osnovne filosofske racionalisticke principe.
Oni su izucavali erminevtiku vere za razliku od filosofkse erminevtike razuma.

Filosofksa primslja na osnovu datog okvira granica ljudskog uma dok hriscanska teologija se bazira na Bozijem otkrivenju koje oktrivajuci nam se siri granice ljudskog razumevanja.