03. Nastanak i Karakter biblijskih tekstova Flashcards
Kakvi su po prirodi Biblijski tekstovi i zasto su takvi?
Oni su po prirodi stvari “egzegetski”.
Zasto?
Posle Izlaska naravno Jevreji nisu imali potrebu da o tome pisu ili svedoce.
Oni su bili neposredni ucesnici dogadjaja.
Vremenom ovi se dogadjaju zaboravljaju pa se zapisuju i pod uticajem su kasnijih redkatora ili autora.
Tako se javlja potreba da se novijm generacijama stariji tekstovi protumace i tako nastaju citave zbirke koje samo tumace Biblijski tekst.
Prirodno, kako vreme odmice od realnih dogadjaja a koji su zapisani potrebno ih je tumaciti.
U kom okruzenju i kako nastaju ustvari Biblijski tekstovi?
Oni su vezani za bogoslozenje a samim tim i za Crkvi.
Oni ustvari nastaju u Crkvi kao zajednici u kojoj se Bog otkriva i tako literatura postepeno nastaje u dnimackom zivotu Crkve i isto vazi i za SZ i NZ.
Za kod cara vezujemo nastanak Biblijskih tekstova?
za Cara Solomona jer se tada ozbiljnije pocinje sa pisanjem i sabiranjem predanja u vece zbirke.
Kakvog su karaktera bile prve zbirke?
Bogosluzbenog ili zakodoavnog karaktera verovatno.
Zasto u vreme cara Davida nemamo toliko zbirki?
Zato sto kult jos uvek nije bio centralizovan u toj meri.
Postojala je neka lokalna praksa ali se svugde razlikovala i nije bilo moguce ujediniti je u kodeks.
Gde nastaje jahvisticki izvestaj?
U Judejskom carstvu najverovatnije.
Gde je nastao elohisticki izvestaj?
U severnom Izrailjskom carstvu
Kako dolazi do stapanja prakse Severa i Juga?
Padom Samarije 722/721 godine i tako dolazi do mesanja plemena i stapanja jahvistickog i elohistickog izvestaja.
Ta se celina u nauci naziva JE.
Kada je pronadjena devteronomisticka redakcija?
U hramu cara Josije (640- 609 pre Hrista) je pronadnjena knjiga zakona i tako je verovatno podstaknuta devteronomisticka istorija.
Sta je pridodato ovom Zakonu cara Josije?
3 mojsijeva govora i tako je najverovatnije nastala upravo Knjiga ponovljenih zakona koju imamo danas pred sobom.
Kada se konacno formira Petoknjizje i kod je stvaralaca?
To je verovatno ucinila neka svestenicka struja za vreme Vavilonskog ropstva (586-537)
Sta su bili ljudi koji su prepisivali pored prpisivaca?
Oni su jos bili i redaktori.
Oni su tumacili, dodavali objasnjenja u tekstove, uvodili glose itd…
Redakcije kasnijih redaktora nazivamo “redaktionsgeshcichte”
Kada je zapoceta devteronomisticka delatnost?
Za vreme vavilonskog ropstva a trajala je jos malo posle njega.
Kako su redaktori stvarali dela?
Tako sto su skupljali sta su imali, svedocanstva, predanja, objasnjenja, to su uklapali i pravili teoloske konstrukcije koje su cesto vidljive i u samom tekstu (primer knjiga o Sudijama).
Kakva postaje religija Izrailja lagano kroz vekova i zasto se to desava?
Ona postaje vise religija ili mozemo reci kult knjige a ne bogosluzenja kako je to bilo.
Ovo se desava zato sto su se pre vavilonskog ropstva praznici slavili bogato, ali u toku i posle to vise nije bilo moguce oni su u toku ropstva morali da nadju novu modus praktikovanja svoje poboznosti.
Tako da bi i spoznali zasto im se dogodilo to sto se dogodilo a i zbog samog kulta oni sakupljaju tekstove predanja itd. i formiraju zbirke i tekstove.
Koja je verska institucaija dobijala na znacaju?
Sinagoga
Sta su zaboravljali Jevreji u Vavilonu?
Svoj jezik jer se tamo bogosluzilo na aramejskom.
Tada i posle vavilonskog ropstva imamo i prve tumace knjiga jer tekst postaje nejasan.
Sta nastaje posle vav. ropstva?
Prorcke knjige ali i mudrosna literatura.
Koje su protivrecnosti u Jevrejskom drustvu?
Recimo, knjiga Jezdre i Nemije potstice nacionalno jedinstvo dok Knjiga o Rut i Jone svedoce o potrebi zajednice sa nejevrejima.
Nakon oformljavanja tekstova koje su 3 grupe u Jev. kanonu?
Tora
Nevim
Ketuvim
Koja je razlika nastanka nz i sz?
SZ zbirka je proces nastanka tekstova kroz vekova koji su nastali u jednom procesu tumacenja u jednoj konkretnoj zajednici.
Oni su ustvari vrlo cesto precitavanje tekstvoa u nekim novim okolnostima ili drugacije tumacenje u novim okolnostima.
Recimo Jevreji kada odlaze u ropstvo sasvim drugacije citaju svoje tekstove i onda u njima vide najavu za ono sto im se trenutno dogadja.
Sa NZ nije tako.
To su tekstovi koji imaju 27 spisa nastalih od razlicitih autora u razlicitom vremenskom periodu i na razlicitim geografskih lokacijama.
Kako su NZ tekstovi “egzegetski”?
Oni se uvek iznova tumace.
Recimo Mt i Lk tumace Mk i Q.
koji je erminevticki izazov ili problem izmedju Nz i SZ?
Taj problem se ogleda u tome sto tumacenjem novozavetnih spisa se pokusava ustaliti licnost vasrsklog Hrista, Isusa iz Nazareta kao Mesije a to se dovodi u vezu sa obecanjima starozavetnih knjiga i ispunjenjem tih obecanja u Hristu.
To je ustvari gledano iz jevrejskog ugla “redefinisanje” Starog zaveta u svetlu Hrista kao njegove centralne licnosti, najave i ispunjenja u SZ.
Jevreji ovo zameraju zato sto je njihovo shvatanje da Hristos nije ispunio obecanja koja su u SZ jer njima takav Mesija nije obecan.