vrste struktura Flashcards
opšta podela na
1) Propisana (formalna, predviđena struktura
2) Realna (realizovana, ostvarena struktura)
1) Propisana (formalna, predviđena struktura)- o njoj se govori kao o
propisanom sistemu uloga I položaja. To je normama fiksirana struktura, zahtevani model odnosa I ponašanja svih članova grupe. Ovakva je struktura složena, uvek uključuje navođenje poslova I aktivnosti koje treba obaviti, prava I obaveze koje se vezuju uz određene položaje u grupi i propisima previđene odnose među članovima grupe. Formalna grupna struktura je usklađena sa ciljevima I zadacima grupe I zato je ona osvna struktura grupe I osnov za sve druge vrste struktura.
2) Realna (realizovana, ostvarena struktura)-
konkretan I za određenu grupu karakterističan sistem položaja I uloga i odnosa među njima. U zavisnosti od mnogo činilaca (osobina ličnosti članova grupa, kulture, društvenog sistema, situacije u grupi) obrazuje se realna struktura. Psihologija grupe se interesuje upravo za ovu realizovanu i za svaku grupu specifičnu strukturu.
Vrste strukture prema osnovnim sadržajima I oblicima interakcije
1) Struktura s obzirom na moć,
2) Komunikaciona struktura,
3) Afektivna (sociometrijska, evaluativna),
4) Struktura s obzirom na prestiž.
Prve dve (struktura s obzirom na moć I komunikaciona) su prvenstveno determinisane
formalnom strukturom položaja I uloga.
Druge dve (afektivna I struktura s obzirom na prestiž) nisu toliko determinisane formalnom strukturom, udeo ličnih karakteristika je veći.?
da
Struktura se još deli na:
vertikalnu (odnosi među člnaovima grupe koji su na hijerarhijski različitim položajima, takav hijerarhijski odnos postoji u strukturi moći I komunikacionoj strukutri) I horizontalnu (odnosi među članovima grupe koji su na istom hijerarhijskom stupnju, takva bi delimično bila sociometrijska struktura).
U literaturi se navode dva uzroka koja dovod do poremećaja stabilnosti I pojave nestabilnosti strukture
Unutrašnji razlozi
Spoljni uzroci-
Spoljni uzroci-
spoljne pretnje i napadi na grupu. Pretnje i napadi na grupu mogu izazivati veće jedinstvo i čvršću stabilnost sve dok ne ugrožavaju bitno funkcionisanje grupe. Ali kad postanu stvarna opasnost za egzisteniciju grupe, lako izazivaju okrivljavanje pojedinca za nastalu opasnost i sukobe među članovima. Nestabilnost mogu izazvati i promene u sastavu članova, dolazak novih članova ili promene u stavovima dela članova grupe. Ako ne dođe do stabilizacije odnosa, grupa smanjuje svoju efikasnost, a ako se destabilizacija produži, grupa prestaje da postoji i raspada se.
Unutrašnji razlozi-
sukobi među članovima grupe do kojih može doći zbog neusklađenosti uloga: ono što rade članovi na nekim od pozicija ne dopunjava aktivnosti članova na drugim pozicijama I otežava njihovu aktivnost