t. o vođstvu Flashcards
1) Teorija o rođenom vođi
Dominantne u period od 1900- 1940. Karlajl navodi da baš kao što genijalni pojedinci određuju tok istorijskog zbivanja, tako su i u svim grupama vođe oni pojedinci koji poseduju posebna svojstva koja ih osposobljavaju za vođstvo. Sve uspešne vođe poseduju određenu sposobnost za vođstvo, I da bi grupa bila uspešna za vođe treba postavljati osobe sa karakteristikama vođe. Ako se na položaju vođe ne nalazi osoba sa sposobnošću za vođstvo, grupa neće biti uspešna.
Jedna modifikacija ove koncepcije o postojanju posebne lične karakteristike koja ospobobljava za vođstvo je shvatanje o
konstelaciji ili sindromu crta koje čine pojedinca podesnim za vođu
Često se smatra da je reč o urođenim svojstvima, I da isti sindrom crta ličnosti predstavlja kvalifikaciju za vođstvo bez obzira na vrstu zadatka. Ponekad se navodi da se crte potrebne za vođstvo mogu steći I da postoje različiti takvi sklopovi crta zavisno od toga o kojoj vrsti grupe je reč, o kom zadatku.
da
Kao argument za shvatanje da isključivo od određenih crta ličnosti zavisi sticanje položaja vođe I uspešno vođstvo, navodi se :
1) postoje pojedinci koji imaju spoljne uslove da postanu vođe (poreklo, uticaj roditelja, obrazovanje), ali nikad ne postanu spontano izabrane ili uspešne vođe. 2) s druge strane postoje pojedinci koji se kao vođe nameću u svim sredinama I svim situacijama.
2) Teorija o važnosti situacije
Ova koncepcija ističe ulogu situacije i zadataka koje grupa obavlja i uslova u kojima ih vrši. Da bi neko postao vođa treba da se ponaša onako kako uslovi to zahtevajiu i da su članovi grupe spremni da radi ostvarenja ciljeva grupe nekom pojedincu priznaju posebna prava i moć. Nije samo jedan odreni pojedinac koji je u stanju da ostvaruje ulogu vođe. Mogli bi u istoj situaciji i mnogi drugi koji su stekli položaj i ponašali se u skladu sa situacijom da budu uspešne vođe.
3) Interakciona teorija
ističe interakciju situacionih faktora I crta ličnosti. S jedne strane situacija (i zadaci koje treba obavljati i karakteristike grupe kao što su sastav, veličina, struktura) i s druge strane određene osobine ličnosti i određeni načini ponašanja su determinante sticanja položaja vođe i supešnog ostvarivanja uloge vođe. Interakcionu teoriju zastupa i Džib, po kojem je vođstvo dinamična interakcija ličnih atributa i socijalnog sistema.
4) Transakciona teorija
Ova teorija naglašava uzajamnost odnosa između vođe i članova. Holender zastupa ovu koncepciju. Vođstvo je dvosmerni, transakcioni proces. U tom procesu vođa vrši uticaj na ostale članove, ali bez obzira što je njegov uticaj veći od uticaja ostalih članova, i on je sam pod uticajem članova i mora da prihvata da drugi utiču na njega. Vođe vodi računa o interesima članova, njihovim motivima, očekivanjima od vođe i mišljenju o vođi. Članovi opet ocenjuju aktivnost vođe, uspešnost rukovođenja i manifestuju to u interakciji sa vođom. Transakcija uticaja nije uvek tako široka kao što naglašava Holender (u demokratksom rukovođenju je uzajamnost uticaja izrazira, pre autokratskom je ograničenija).
