TIPOVI KOMUNIKACIONE MREŽE

Question 1

Livit razlikuje četiri tipa komunikacione mreže:

Answer 1

1) Krug (kružna komunikaciona mreža)- Karakteristika ove mreže je da svaki od članova grupe može da neposredno komunicira samo sap o dva susedna člana.
2) Lanac (Lančana komunikaciona mreža)- Jedan od članova ima centralni položaj i on može da neposredno komunicira samo sa njemu dva najbliža člana, ali može posredno i sa ostala dva. Ostali članovi to ne mogu.
3) Mreža u obliku slova ipsilon- Kada se radi od grupi od pet članova, jedan od članova može komunicirati neposredno sa tri člana, odstali mogu samo sa jednim (trojica članova) ili sa dva člana grupe (jedan od članova)
4) Točak (Komunikaciona mreža u vidu točka)- Jedan član je u središtu i neposredno kontaktira sa svim ostalim članovima. Ostali ne mogu neposredno da saobraćaju.
5) Preprečni krug- Kristi i saradnici ga koriste, kružna komunikaciona mreža sa jednom ili više međuveza
6) Mreža potpune povezanosti- Grickov i Sajmon koriste, ova vrsta mreže omogućava neposrednu komunikaciju svakog člana sa svakim drugim. U njoj ima 10 komunikacionih kanala, dok ostale mreže imaju samo 4, preprečni krug 5 ili 6.

Question 2

Danas se u stručnoj literaturi razlikuju:

Answer 2

1) Centralizovane komunikacione mreže: mreža ispilon, točak i lanac.
2) Decentralizovane komunikacione mreže: krug, preprečni krug i mreža potpune povezanosti.

Question 3

Šo je koristio je kriterijume centralizovanosti i težinu zadatka i na osnovu toga izvodi određene opšte zakonitosti:

Answer 3

1) Jednostavni zadaci se brže rešavaju u centralizovanoj, a složeni u decentralizovanoj komunikacionoj mreži.
2) Kod jednostavnih zadataka veći je broj grešaka u decentralizovanoj mreži, a kod složenih u centralizovanoj mreži,
3) U decentraližovanoj mreži veća je aktivnost članova grupe bez obzira na težinu zadatka,
4) Zadovoljstvo članova grupe je uvek veće kada je komunikaciona mreža decentralizovana.

Question 4

Objašnjenje efekata različitih tipova komunikacionih struktura
Šo ih objašnjava korišćenjem pojmova

Answer 4

nezavisnosti i prezasićenosti (saturacije).

Question 5

1) Nezavisnost znači

Answer 5

slobodu u preuzimanju raznih grupnih aktivnosti i manje raznih restrikcija. Osobama koje imaju centralniji položaj u komunikacionoj mreži informacije su pristupačnije i one su zato nezavisnije i mogu lakše da zadovolje potrebu za samostalnošću, priznanjem i postignućem. Osećanju vlastite nezavisnosti doprinosi i odnos drugih članova prema osobi na centralnom položaju koja raspolaže informacijama i zavisnost drugih od nje.

Question 6

2) Prezasićenost (saturacija)- Pod saturacijom se podrazumeva

Answer 6

prezasićenost podacima. Saturacija može biti: saturacija u kanalima (previše komunikacionih kanala putem kojih osoba na određenom položaju mora saobraćati) i saturacija poruka (preveliki broj informacija sa kojima osoba na centalnom položaju mora da operiše). Ove dve vrste saturacija su u pozitivnoj korelaciji: gde je previše kanala, previše je i poruka.

Question 7

a) Saturacija dovodi do neefikasnosti osoba na centralnom položaju kada su zadaci složeni, a taj položaj je inače uslov za nezavisnost. Ove dve pojave mogu imati suprotna dejstva: nezavisnost donosi slobodu delanja i zadovoljstvo, a saturacija može izazvati neefikasnost i nelagodnost.

Answer 7

da

Question 8

b) U decentralizovanim mrežama nezavisnost svakog člana je veća i pri jednostavim i pri složenim zadacima, pa je zadovoljstvo svih članova grupe veće u decentralizovanim nego u centralizovanim mrežama.

Answer 8

mhm

Question 9

c) Saturacija je manja kada su zadaci rutinski i laki. Zato je centralizovana mreža efikasnija kada su zadaci laki. Ali kada su teški, centralizovana mreža izaziva saturaciju i dovodi do neefikasnosti.

Answer 9

yea

Question 10

Nezavisnost veća kod centralnijih položaja i vodi većem zadovoljstvu

Answer 10

yep

Question 11

Saturacija je veća kod

Answer 11

složenih zadataka i vodi do neefikasnosti osoba na centralnom položaju.