GOMILA Flashcards

1
Q

Uobičajena objašnjenja čovekovog ponašanja: crte ličnosti, vlastiti interesi i socijalna organizacija i struktura nisu dovoljna da objasne ponašanje ljudi u masi. Ima autora koji smatraju da kada je veliki broj ljudi na okupu, svi pristutni menjaju svoje osobine i postaju manje vredni. Takvo mišljenje ja karatkeristično za

A

romansku sociološku školu (Sigel, Feri I Le Bon).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Gomilom ili masom se nazivaju

A

privremene nestruktuirane skupine čiji članovi pokazuju specijalne oblike ponašanja, drugačije od svog uobičajenog ponašanja, koje pre svega odlikuju: sugestibilnost, emocionalnost, neracionalnost i homogenost ponašanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Ideja o inferiornosti mase dominira kod

A

Le Bona

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

On ističe da pojedinci u gomili ne menjaju samo svoje ponašanje, već se menja I njihova ličnost le bon?

A

da

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Dolazi do dominacije primitivnog I nesvesnog dela ličnost, izbija zajednička primitivna kolektivna svest. ?

A

da u masi

acc to le bon

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Le Bon navodi tri bitne karakteristike ponašanja u gomili:

A

1) Ponašanje: Niveliranje individualnih karakteristika I opšta homogenost ponašanja ( posledica preovladavanja primitivnih I nesvesnih delova ličnosti koji su kod svih ljudi slični I gubljenja svesnog dela ličnosti koji je nosilac individualnosti),
2) Mišljenje: Puna intelektualna inferiornost I nepristupačnost razlogu, lakovernost I nesposobnost zaključivanja.
3) Osećanja: Preterana emocionalnost I naglo bujanje I javljanje ekstremnih emocija.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Posledica svih tih izmena u psihičkim funkcijama u masi acc to le bon jeste?

A

spremnost na nasilje I destruktivno ponašanje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Procesi kojima se te promene ostvaruju i objašnjavaju jesu, prema Le Bonu, procesi

A

psihičke zaraze I javljanje ekscesne sugestibilnosti koja čini učesnike gomile nekritičnim I potpuno podložnim uticaju vođe.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

kritika le bona

A

Neprihvatljivo je i pridavanje svim vrstama masovnih pojava isključivo negativnih osobina. Neosnovano je I njegovo objašnjenje masovnog ponašanja hipnotičkom sugestibilnošću I punom podložnošću vođi.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Frojd: U gomili dolazi do dvostrukih libidinoznih veza:

A

uzajamnih veza između članova gomila I vezanosti učesnika gomile za vođu.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Vezanost za vođu je jača I identifikacijom sa njim I introjekcijom on postaje, prema frojdu

A

ego ideal

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Budući das vi usvajaju isti ego ideal dolazi do, pr fr

A

homogenosti ponašanja u masi. To je ponašanje u stvari regresija, aktivira se u svakoj osobi želja za zaštitom I tako ponavlja odnos otac-sin.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

vrste masa?

A

1) Agresivna gomila
2) Gomila u panici-
3) Ekspresivna gomila

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Vrste gomila po Le Bonu:

A

1) Heterogene gomile: a) Anonimne (na priliku ulične gomile) i b) Neanonimne (porote, parlamentarne skupštine itd).
2) Homogene gomile: a) Sekte (političke sekte, religijske sekte), b) Kaste (vojnička kasta, sveštenička kasta, radničke kaste), c) Klase (građanska klasa, seljačke klase).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Dve novije teorije o ponašanju u masi:

A

1) Deindividuacija,

2) Socijalni identitet

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

1) Agresivna gomila-karakterišu je

A

izgredi i nasilje.

17
Q

Dosta razmatran oblik agresivnog ponašanja u literaturi SAD jeste

A

linčovanje- divljačko ubijanje crnaca optuženih za neki prestup ili zločin, najčešće za silovanje bele žene.

18
Q

Braun naglašava da agresivno ponašanje u masi nije opšta ljudska crta I da se neće pojaviti kod svih prisutnih u masi kao što je smatrao Le Bon. ?

A

da
Da bi se takvo ponašanje javilo mora da postoje određeni uslovi: više osoba spremnih na agresivnost, ljudi sakupljeni na jednom mestu, veliki broj pristunih da bi se osetili snažnima da postupaju suprotno normama I da bi bi bili anonimni.

19
Q

Veliki broj učesnika stvara uverenje da je akcija koju preduzimaju opravdana. ?

A

da

20
Q

Psihološke analize ističu neke procese karakteristične za nastajanje agresivne gomile. Dolazi do

A

do okupljanja na određenom mestu I ostajanja za neko vreme u stanju očekivanja. U tom period postoji komunikacija među prisutnim I kontakti koji dovode do saznanja da postoji isto raspoloženje I spremnost na agresiju. Važnu ulogu ima širenje glasina koje podstiču agresivnost- o krivici onih na koje se agresivnost usmerava, o opravdanosti napada na njih I o nekažnjavanju agresivnosti.

21
Q

Majlgram I Toh taj period I process nazivaju

A

mlevenje (u tom periodu se priprema buduća agresivna akcija).

22
Q

Da bi došlo do agresivnog ponašanja potrebno je da

A

neko bude pokretač, da preuzme neku vrstu vođstva
Takva lica su obično osobe sa slabo izgrađenim društvenim normama, intelektualno inferiorne, sklone delikvenciji I već kažnjavane za prestupe.

23
Q

Uputstva koje dobija policija za sprečavanje demonstracija I napada:

A

Treba preduzeti mere da se spremnost na agresiju ne širi, da okupljena lica međusobno ne komuniciraju, treba okupljene rasturiti I zabraniti svako okupljanje, ako se ne razilaze već čekaju, onda treba potencijalne vođe eliminisati.

24
Q

2) Gomila u panici?

A
  • brani se od nečega ili beži pred nečim, dolazi do neoganizovanog, intenziviranog I necelishodnog ponašanja koje je često u suprotnosti sa prihvaćenim normama.
25
Q

pr.gomile u panici?

A

vojna jedinica koja počinje suprotno propisima neorganizovani da beži.

26
Q

Do masovnog paničnog ponašanja dolazi i kod

A

poplava, požara, rušenja-povećana i nekorisna aktivnost koja je izraz težnje da se osigura lična bezbednost, ne obazirući se na druge.

27
Q

. Braun smatra da se panično ponašanje javlja u situaciji u kojoj postoji

A

opasnost za sve i ocena da postoji šansa da se spasu samo neki, a ne svi.

28
Q

U jednom eksperimentu subjekti su u uverenju da su u opasnosti od elektirčnog udara. Mogu da čekaju dok izlaz bude slobodan I da izađu kad na njih dođe red ili da odmah izađu ne vodeći računa o drugima. Između ¼ i ½ ispitanika postupalo

A

ne obazirući se na druge.

29
Q

Neke personalne karakteristike takođe imaju uticaj: u masi panike

A

zrazitiju tendenciju da spasu sebe ne vodeći računa od drugima pokazuju osobe koje su više osetljive, zavisne i nesamostalne, anskiozne, sklone hipohondriji, jedinci ili ranije rođeni.

30
Q

3) Eksprecivna gomila

A

okupljena da bi manifestovala svoje ideje I stavove, da bi protestvovala protiv nečega

31
Q

. Neki autori u ovi vrstu gomila ubrajaju I skupine koje intenzivno manifestuju svoje raspoloženje (skupine na karnevalima, proslavi Nove godine).
koje gomile

A

ekspresiven

32
Q

Karakteristični su za takve gomile dominacija emocija i odstupanje od uobičajenog ponašanja, oslabljena kontrola impulsa, napuštanje socijalnih konvencija, često i manifestovanje inače suzdržavanih poriva.
ovo su

A

ekspresivne

33
Q

1) Deindividuacija, uzrok

A

nonimnost, uzbuđenje, buka, drugi spoljašnji faktori koji okupljaju pažnju.

34
Q

proces u deindividuaciji

A

Gubitak identiteta, snižena svest o sebi

35
Q

Ishod deindi

A

Dezinhibicija, antinormativno ponašanje, sugestibilnost.

36
Q

2) Socijalni identitet: Uzrok

A

Faktori koji vode upadljivosti identiteta

37
Q

2) Socijalni identitet, proces

A

Prelaz sa individualnog na socijalni identitet,

38
Q

ishod soc identitet:

A

Normativno ponašanje, osetljivost na grupne norme.