GOMILA Flashcards
Uobičajena objašnjenja čovekovog ponašanja: crte ličnosti, vlastiti interesi i socijalna organizacija i struktura nisu dovoljna da objasne ponašanje ljudi u masi. Ima autora koji smatraju da kada je veliki broj ljudi na okupu, svi pristutni menjaju svoje osobine i postaju manje vredni. Takvo mišljenje ja karatkeristično za
romansku sociološku školu (Sigel, Feri I Le Bon).
Gomilom ili masom se nazivaju
privremene nestruktuirane skupine čiji članovi pokazuju specijalne oblike ponašanja, drugačije od svog uobičajenog ponašanja, koje pre svega odlikuju: sugestibilnost, emocionalnost, neracionalnost i homogenost ponašanja.
Ideja o inferiornosti mase dominira kod
Le Bona
On ističe da pojedinci u gomili ne menjaju samo svoje ponašanje, već se menja I njihova ličnost le bon?
da
Dolazi do dominacije primitivnog I nesvesnog dela ličnost, izbija zajednička primitivna kolektivna svest. ?
da u masi
acc to le bon
Le Bon navodi tri bitne karakteristike ponašanja u gomili:
1) Ponašanje: Niveliranje individualnih karakteristika I opšta homogenost ponašanja ( posledica preovladavanja primitivnih I nesvesnih delova ličnosti koji su kod svih ljudi slični I gubljenja svesnog dela ličnosti koji je nosilac individualnosti),
2) Mišljenje: Puna intelektualna inferiornost I nepristupačnost razlogu, lakovernost I nesposobnost zaključivanja.
3) Osećanja: Preterana emocionalnost I naglo bujanje I javljanje ekstremnih emocija.
Posledica svih tih izmena u psihičkim funkcijama u masi acc to le bon jeste?
spremnost na nasilje I destruktivno ponašanje.
Procesi kojima se te promene ostvaruju i objašnjavaju jesu, prema Le Bonu, procesi
psihičke zaraze I javljanje ekscesne sugestibilnosti koja čini učesnike gomile nekritičnim I potpuno podložnim uticaju vođe.
kritika le bona
Neprihvatljivo je i pridavanje svim vrstama masovnih pojava isključivo negativnih osobina. Neosnovano je I njegovo objašnjenje masovnog ponašanja hipnotičkom sugestibilnošću I punom podložnošću vođi.
Frojd: U gomili dolazi do dvostrukih libidinoznih veza:
uzajamnih veza između članova gomila I vezanosti učesnika gomile za vođu.
Vezanost za vođu je jača I identifikacijom sa njim I introjekcijom on postaje, prema frojdu
ego ideal
Budući das vi usvajaju isti ego ideal dolazi do, pr fr
homogenosti ponašanja u masi. To je ponašanje u stvari regresija, aktivira se u svakoj osobi želja za zaštitom I tako ponavlja odnos otac-sin.
vrste masa?
1) Agresivna gomila
2) Gomila u panici-
3) Ekspresivna gomila
Vrste gomila po Le Bonu:
1) Heterogene gomile: a) Anonimne (na priliku ulične gomile) i b) Neanonimne (porote, parlamentarne skupštine itd).
2) Homogene gomile: a) Sekte (političke sekte, religijske sekte), b) Kaste (vojnička kasta, sveštenička kasta, radničke kaste), c) Klase (građanska klasa, seljačke klase).
Dve novije teorije o ponašanju u masi:
1) Deindividuacija,
2) Socijalni identitet
1) Agresivna gomila-karakterišu je
izgredi i nasilje.
Dosta razmatran oblik agresivnog ponašanja u literaturi SAD jeste
linčovanje- divljačko ubijanje crnaca optuženih za neki prestup ili zločin, najčešće za silovanje bele žene.
Braun naglašava da agresivno ponašanje u masi nije opšta ljudska crta I da se neće pojaviti kod svih prisutnih u masi kao što je smatrao Le Bon. ?
da
Da bi se takvo ponašanje javilo mora da postoje određeni uslovi: više osoba spremnih na agresivnost, ljudi sakupljeni na jednom mestu, veliki broj pristunih da bi se osetili snažnima da postupaju suprotno normama I da bi bi bili anonimni.
Veliki broj učesnika stvara uverenje da je akcija koju preduzimaju opravdana. ?
da
Psihološke analize ističu neke procese karakteristične za nastajanje agresivne gomile. Dolazi do
do okupljanja na određenom mestu I ostajanja za neko vreme u stanju očekivanja. U tom period postoji komunikacija među prisutnim I kontakti koji dovode do saznanja da postoji isto raspoloženje I spremnost na agresiju. Važnu ulogu ima širenje glasina koje podstiču agresivnost- o krivici onih na koje se agresivnost usmerava, o opravdanosti napada na njih I o nekažnjavanju agresivnosti.
Majlgram I Toh taj period I process nazivaju
mlevenje (u tom periodu se priprema buduća agresivna akcija).
Da bi došlo do agresivnog ponašanja potrebno je da
neko bude pokretač, da preuzme neku vrstu vođstva
Takva lica su obično osobe sa slabo izgrađenim društvenim normama, intelektualno inferiorne, sklone delikvenciji I već kažnjavane za prestupe.
Uputstva koje dobija policija za sprečavanje demonstracija I napada:
Treba preduzeti mere da se spremnost na agresiju ne širi, da okupljena lica međusobno ne komuniciraju, treba okupljene rasturiti I zabraniti svako okupljanje, ako se ne razilaze već čekaju, onda treba potencijalne vođe eliminisati.
2) Gomila u panici?
- brani se od nečega ili beži pred nečim, dolazi do neoganizovanog, intenziviranog I necelishodnog ponašanja koje je često u suprotnosti sa prihvaćenim normama.
pr.gomile u panici?
vojna jedinica koja počinje suprotno propisima neorganizovani da beži.
Do masovnog paničnog ponašanja dolazi i kod
poplava, požara, rušenja-povećana i nekorisna aktivnost koja je izraz težnje da se osigura lična bezbednost, ne obazirući se na druge.
. Braun smatra da se panično ponašanje javlja u situaciji u kojoj postoji
opasnost za sve i ocena da postoji šansa da se spasu samo neki, a ne svi.
U jednom eksperimentu subjekti su u uverenju da su u opasnosti od elektirčnog udara. Mogu da čekaju dok izlaz bude slobodan I da izađu kad na njih dođe red ili da odmah izađu ne vodeći računa o drugima. Između ¼ i ½ ispitanika postupalo
ne obazirući se na druge.
Neke personalne karakteristike takođe imaju uticaj: u masi panike
zrazitiju tendenciju da spasu sebe ne vodeći računa od drugima pokazuju osobe koje su više osetljive, zavisne i nesamostalne, anskiozne, sklone hipohondriji, jedinci ili ranije rođeni.
3) Eksprecivna gomila
okupljena da bi manifestovala svoje ideje I stavove, da bi protestvovala protiv nečega
. Neki autori u ovi vrstu gomila ubrajaju I skupine koje intenzivno manifestuju svoje raspoloženje (skupine na karnevalima, proslavi Nove godine).
koje gomile
ekspresiven
Karakteristični su za takve gomile dominacija emocija i odstupanje od uobičajenog ponašanja, oslabljena kontrola impulsa, napuštanje socijalnih konvencija, često i manifestovanje inače suzdržavanih poriva.
ovo su
ekspresivne
1) Deindividuacija, uzrok
nonimnost, uzbuđenje, buka, drugi spoljašnji faktori koji okupljaju pažnju.
proces u deindividuaciji
Gubitak identiteta, snižena svest o sebi
Ishod deindi
Dezinhibicija, antinormativno ponašanje, sugestibilnost.
2) Socijalni identitet: Uzrok
Faktori koji vode upadljivosti identiteta
2) Socijalni identitet, proces
Prelaz sa individualnog na socijalni identitet,
ishod soc identitet:
Normativno ponašanje, osetljivost na grupne norme.
