POSLEDICE KORIŠĆENJA MOĆI Flashcards
POSLEDICE KORIŠĆENJA MOĆI
U stručnoj literaturi se govori o:
1) Primarnom efektu primene moći
2) Sekundarni efekat primene moći
primarni ef. moći
pod tim se podrazumava primenom moći ostvarena promena ponašanja, kao neposredna reakcija koja prestaje sa prestankom primene (ako neko dobije npr.novac on se ponaša na zahtevani način, kad ne dobije, ne ponaša se).
2) Sekundarni efekat primene moći
kada posle ponovljene primene određene vrste moći, željeno ponašanje ostaje trajno. Primer: crte ličnosti formirane socijalizacijom. Sekundarni efekti moći su važniji i značajniji od primarnih efekata moći.
Posledice posedovanja moći
1) Odnos prema grupi.
2) Promene u ponašanju prema drugima i promene u ponašanju drugih prema osobi koja poseduje moć.
3) Formiranje i razvijanje određenih osobina ličnosti onih koji imaju duže vremena moć.
3) Formiranje i razvijanje određenih osobina ličnosti onih koji imaju duže vremena moć.
Kod njih se javlja osećanje sigurnosti i samopouzdanja, povećava se nivo aspiracija i optimizam. Može doći do nerealne ocene vlastitih svojstava i mogućnosti, kao i do nerealne ocene situacije u grupi. Može doći i do rigidnosti u ponašanju i neosetljivosti za potrebe onih nad kojima ima moć. Međutim, postojeći nalazi pokazuju da osobe sa hijerarhijski višim položajima često potpunije poznaju stanje u organizaciji, da su njihove ocene objektivnije, a sudovi manje afektivno zasićeni.
2) Promene u ponašanju prema drugima i promene u ponašanju drugih prema osobi koja poseduje moć.
Posedovanjem moći se obezbeđuje prestiž i ugled. Osobe bez moći ili sa manjom moći obraćaju se osobi sa većom moći, sa pažnjom i uvažavanjem, ističu u kontaktu sa njom njene vrline, smanjuju njene slabosti. Oni koji poseduju moć u grupi nastoje da što više utiču na ponašanje ostalih članova grupe.
1) Odnos prema grupi.
Posedovanje moći nekog člana grupe utiče na odnos prema grupi: grupa je privlačnija za one sa većom moći, oni su vezaniji za grupu, vrlo angažovani za uspešnost grupe i za održavanje nepromenljivih odnosa u grupi. Veća privlačnost grupe za one sa većom moći se objašnjava time što posedovanje moći omogućava veću slobodu aktivnosti: oni mogu da biraju šta će raditi, mogu da se angažuju upravo u onim aktivnostima koje vole, i da se oslobode onih koje ne vole. Sa mogućnošću izbora aktivnosti u grupi povezana je i relativna nezavisnost osobe koja poseduje moć (prema Livitu ona je upravo i uzrok da se želi moć: ukoliko neko ima centralni položaj u komunikacionoj mreži, njegova moć je veća, i njegova nezavisnost je izrazitija).
Posledice podnošenja moći
1) Promene u ponašanju prema nosiocima moći
2) Formiranje i razvijanje određenih osobina ličnosti.
1) Promene u ponašanju prema nosiocima moći-
Osobe bez moći ili sa malom moći obraćaju se češće u komunikaciji osobama sa većom moći nego ovi njima, ali i češće nego drugim osobama koje nemaju moć ili imaju moć manju od njih. Manifestuju pri tome uvažavanje i spremnost da se povinuju moćnijima od sebe. Suzdržavaju se od kritikovanja moćnijih, nastoje da steknu naklonost.
2) Formiranje i razvijanje određenih osobina ličnosti
Često je efekat postojanja tuđe moći nad svojom ličnošću osećanje zavisnosti, nesamostalnosti i nesigurnosti. Javlja se osećanje da os osobe sa moći ne zavisi samo priznanje za rad, nego i celokupna egzistencija. Može se javiti i osećanje i ponašanje koje se označava kao alijenirano: gubitak vere u sebe i u mogućnost da sama rešava svoje probleme, automatizam u ponašanju i svest o sebi kao bespomoćnom od nepoznatih sila zavisnom delu organizacije u kojoj rutinski obavlja svoje sitne zadatke.
Ljudi nastoje da osećanje zavisnosti od moćnih i opasnost od doživljaja ugroženosti otklone ili smanje na razne načine:
a) Stvaranje nerealne slike o sobi sa moći kao osobi koja je njihov zaštitnik,
b) Razvijanje raznih mehanizama ingracijacije: izražavanje uvažavanja i poštovanja prema osobi sa moći, isticanje njene važnosti da bi se stekla njena naklonost.
Ako članovi grupe dođu do uverenja da moć koju poseduje osobe na višem hijerarhijskom položaju neopravdano proširuju oni mogu da reaguju i efikasnijim ponašanjem
pružanjem otpora prema toj osobi. Rezultat otpora može biti zahtev za ograničavanjem izvora moći, sredstava kojima nosilac moći raspolaže (postavljanje zahteva da osobi koja preterano širi svoju moć se oduzme pravo kažnjavanja iili da moć pređe na veći broj članova grupe).
