Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

RP - ispit > Vigotski 2 > Flashcards

Vigotski 2 Flashcards

1
Q

socio-kulturna sredstva koja posreduju su situirana:

A
  • kulturološki
  • društveno
  • institucionalno
  • porodično
  • u okviru grupa bliskih osoba
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

socio-kulturna situiranost medijatora

A
  • socio-kulturna situiranost našeg mišljenja
  • pr: rodne uloge, kako doživljavaju sebe je situirano u SK kontekst
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

posrednici: ustorijska promenljivost medijatora

A
  • promenljivost našeg miš, doživljavanja i P
  • primer muška i ženska uloga
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

zašto je za Vigotskog bio važan R pojmova; u svakoj reči treba razdvojiti

A

ZNAK I ZNAČENJE

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

znak

A
  • sama rečn, ono što čujemo kada neko izgovori neku reč
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

značenje

A
  • ono što reč znali onome ko tu reč izgovara i onome ko tu reč čuje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

reči, simboli i to reči/pojmovi su prema Vigotskom

A
  • najvažniji kulturni instrumenti koji posreduju VMF
  • posebno kada je u pitanju naše mišljenje (oruđe nad oruđima)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

exp. ispitivanje R po: dvostruka stimulacija

A
  • 22 ob.
  • 4 dimenzije: oblik, boja, visina, širina baze
  • 2 dimenzije su relevantne (visina i širina baze)
    — njihovim ukrštanjem nastaju 4 kat. koje su imenovane pomoću fiktivne reči
  • niski - manja baza
  • niski - veća baza
  • visoki - manja baza
  • visoki - veća baza
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

exp. dvostruka stimulacija

A
  • dete može da opazi, s jedne strane, sve karakteristike ob, a sa druge strane njihova imena
  • dete traga za značenjem imena
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

tipovi Po i karakteristike miš. kada je posredovano datim pojmovima

A
  • sinkreti
  • kompleksi (lančani, asoc, kolekcija)
  • potencijalni Po
  • pravi pojam
  • pseudopojmovi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

kritika exp. ispitivanja R pojmova

A
  • koriste se veštačke oznake i veštački kreirana značenja
  • niska eko. validnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

istraživanje spontanih i naučnih pojmova

A
  • omogućava istraživanje R Po na eko. validan način
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

spontani Po

A
  • R se kroz interakciju sa fenomenom
  • Po su povezani sa iskustvom, a ne sa drugim PO (nema Si pojmova)
  • nizak nivo svesnosti i voljnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

naučni pojmovi

A
  • razvijaju se kroz sistematično uč. (npr: obrazovanje)
  • uče se kao Si pojmova
  • visok nivo svesnosti i voljnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

naučni po; strane

A
  • jaka - iskustvenost i primena
  • slaba - uopštavanje, generalizacija, svesnost i voljnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

jaka strana naučnih pojmova

A
  • iskustvenost i primena
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

slaba strana naučnih pojmova

A
  • uopštavanje, generalizacija, svesnost i validnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

spontani po; strane

A
  • jaka - uopštenost/apstraktnost, generalizacija, svesnost i voljnost
  • slaba - slaba veza sa iskustvom i nizak nivo primene
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

jaka strana spontanih pojmova

A
  • uopštenost/apstraktnost, generalizacija, svesnost i voljnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

slaba strana spontanih pojmova

A
  • slaba veza sa iskustvom i nizak nivo primene
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

sličnost SP sa ključnim po teorije odlučivanja

A
  • implicitna kognicija, brzo razmišljanje
  • Si 1 - intuitivno i iskustveno miš.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

sličnost NP sa ključnim Po teorije odlučivanja

A
  • eksplicitna kognicija, sporo mišljenje
  • Si 2 - analitičko, voljno miš.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

pseudopojmovi

A
  • spolja pojmovi, iznutra kompleksi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

PdPo se javljaju zbog

A
  • uključenosti deteta u soc. interakciju sa kompetentnijim osobama
  • dete usklađuje upotrebu reči, a tek zatim razvija razumevanje značenja - referentna f reči prethodi razumevanju znanja reči
25
Q

alomorfni razvoj

A
  • razvoj se odvija izvan nas
26
Q

kod alomorfnog R

A
  • prvo se dešava promena na nivou kulture (zajednice) kojoj pripadamo
  • zatim - kulturne novine posreduju m. funkcije pojedinaca.
  • pr: promena rodnih uloga
27
Q

opšti genetički zakon

A
  • svaka VIŠA m. f. se u R pojavljuje dva puta
  • prvi put kao interpsihička (interpersonalna) f
  • drugi put kao intrapsihička (individualna) f
28
Q

svaka VIŠA mentalna f se u R pojavljuje 2 puta;

A
  • I - kao interpsihička, interpersonalna f
  • II - kao intrapsihička, individualna f
29
Q

internalizacija =

A

transformacija interpersonalne u intrapersonalnu f

30
Q

internalizacija je transformacija interpersonalne

A
  • u intrapersonalnu f
31
Q

zona narednog razvoja - ZNR operacionalizacija

A
  • dobra strana: operacionalne definicije su lakše razumljive i omogućavaju istraživaja
  • zato je najpopulariji pojam iz T
  • slaba strana: može da nam oteža razumevanje teorijskog značeja pojma i danas zavede da mislim da je nešto primer ZNR čak i ako to nije
32
Q

dobra strana operacionalizacije ZNR

A

operacionalne definicije su lakše razumljive i omogućavaju istraživaja
- zato je najpopulariji pojam iz T

33
Q

slaba strana operacionalizacije ZNR

A

može da nam oteža razumevanje teorijskog značeja pojma i danas zavede da mislim da je nešto primer ZNR čak i ako to nije

34
Q

teorijsko značenje ZNR

A
  • u svakom trenutku R dete ima odgovarajuće mf (NMF i VMF)
35
Q

teorija ZNR

A
  • postojeće f stvaraju preduslove za R kvalitativno složenijih f i te složenije f su razvojno gledano u ZNR.
36
Q

ZNR se odnosi na VMF koje dete

A
  • ne može da realizuje samostalno, ali bi moglo uz pomoć drugog i odgovarajućih medijatora.
  • obrazac miš, emoc. reagovanja, soc. odnosa…
37
Q

implikacija teorije Vigotskog

A
  • učenje prethodi razvoju
38
Q

svaka socijalna interakcija dovodi do R

A
  • NE.
39
Q

samo ako postoji ZAJEDNIČKA AKT.

A
  • soc. interakcija dovodi do R
40
Q

karakteristike zajedničke aktivnosti

A
  • svi učesnici su akt.
  • svi učesnici u određeoj meri i na određeni način oblikuju akt.
  • akt. bi bila drugačija kada bi se promenili učesnici
  • nema autorskih prava
41
Q

da li svaka soc. interakcija u kojoj postoji zajednička akt. dovodi do R

A
  • NE.
42
Q

zajednička akt. je nužna

A
  • ali ne i dovoljna, da bi došlo do razvoja
43
Q

dodatni uslovi pored zajedničke aktivnosti koja je nužna za razvoj

A
  • da bude u ZNR
  • da bude sa kompetentnijom osobom (nije nužno starija osoba, niti odrasla osoba)
44
Q

da li svaka socijalna interakcija u kojoj postoji zajednička aktivnost koja je u ZNR dovodi do R

A
  • NE.
  • zajednička akt. u ZNR je nužna, ali ne i dovoljna.
45
Q

zajednička akt. u ZNR je nužna

A
  • ali ne i dovoljna.
  • dodatni uslovi su: kompetentnija osoba treba da omogući internalizaciju
46
Q

zajednička aktivnost u ZNR je nužna, ali dovoljna; dodatni uslov je

A
  • kompetentnija osoba koja treba da omogući internalizaciju.
47
Q

da bi socijalna interakcija uticala na R treba da budu zadovoljeni sledeći uslovi

A
  • soc. interakcija omogućava zajedničku delatnost (da je dete akt. učesnik u interakciji sa drugim)
  • zajednička delatnost treba da bude u vezi sa onim što je ZNR
  • kompetentnija osoba treba da omogući i podrži da dete preuzima kontrolu nad zajedničkom delatnošću i da je internalizuje.
48
Q

internalizacija, opšti genetički zakon:

A
  • svaka f se u kulturnom R dece pojavljuje dva puta:
    1. na soc. planu kao interps. f
    2. na ind. planu kao intraps. f.
49
Q

primer R un. govora

A
  • govor bez miš.
  • sp. komunikativni, soc. govo
  • sp. govor usmeren samom sebi (privatni)
  • internalizovani, un. govor (miš)
50
Q

NMF - radjamo se sa njima

A
  • neposredovane f i P
  • biološki oblasci P (ono što nam je slično sa majmunima)
  • menjaju se na osnovu bio. mehanizama
  • univerzalne
  • istorijski nepromenljive
  • nisu beznačajne
51
Q

VMF

A
  • nastaju organizacijom postojećih m. f. posredovanje kulturnih rukotvorina i umotvorina (znakovi)
  • specif. ljudske (razlikuju nas od Ž)
  • specif. za određen soc-kult. kontekst u datom istorijskom trenutku
  • nisu univerzalne
  • istorijski promenljive
  • specifične za pojedince, menjaju se tokom celog života
52
Q

VMF

A
  • specif. za soc-kult. kontekst u datom istorijskom trenutku
  • nisu univerzalne
  • istorijski promenljive
53
Q

kritike T Vigotskog

A
  • nije razrađena T, nudi samo teorijski okvir
  • evolucija/filogeneza se završava kada počinje istorijski R (R soc-kult oruđa)
  • nedovoljno razređen uticaj bio. F.
  • kulturološki relativizam
  • suviše + slika o ulozi društva i kulture na R pojedinca
  • kako nastaju novina na nivou kulture?
54
Q

kritike Vigotskog 2

A
  • izbor reči/pojma kao osnovne jedinice analize, zanemaivanje većih formi govornog mišljenja
  • prevelik naglasak na simb. komuikaciji/interakciji
  • zanemarivanje praktične akt.
  • zanemarivanje situiranosti znanja (miš. i Uč. u svakodnevnom okruženju, ekološki pristup)
  • zanemarivanje institucionalngog okvira P
  • prevelik naglasak na exp. metodu, zanemarivanje etnografskog pristupa
55
Q

ko-konstruktivistički pristup posle Vigotskog

A
  • soc. interakcionistička T šegrtovanja
  • situirano saznanje i Uč
  • teorija akt.
  • kulturološka psihologija
  • kros-kulturalna istraživanja druge generacije
  • diskurs psihologija, narativna psihologija
  • dinamičko testiranje
56
Q

vrednost teorije Vigotskog

A
  • teorijski okvir koji povezuje biološke i socio-kulturne osnove ljudskog razvoja
  • teorijski okvir koji integriše kognitivni, afektivni i soc. R.
57
Q

teorija Vigotskog je postavila temelje za savremene pristupe

A
  • razvoj kros-kultur. istr.
  • soc. F k. R
  • R soc. lingvistike
  • pojava komunikologije i kulturologije
  • pojava diskurs psihologije
  • soc. konstruktivizam
58
Q

primena ko-konstruktivističke teorije u analizi fenomena

A
  • definisati fenomen kao VMF, tj. kao posredovanu soc. kulturnu akt.
  • identifikovati medijatore
  • identif. zajednice koje su stvorile medijatore
  • identif. odnose u kojima je dete došlo u kontakt sa medijatorima i u okviru kojih su oni posvojeni
  • osvešćivanje i promišljanje kako nas medijatori posreduju
59
Q

primena ko-konstruktivističke teorije u praksi

A
  • proceniti šta dete može samostalno i šta je u ZNR
  • zajednički formirati motivaciju i podržavati je kada se dete suoči sa izazovima
  • podžati dete da transformiše svoj spontani način postupanja u način koji je adekvatniji
  • podržati dete da preuzme kontrolu nad novim načinom postupanja i da psotane samostalno

RP - ispit (21 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions