Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

RP - ispit > Pijažeova teorija k. R > Flashcards

Pijažeova teorija k. R Flashcards

1
Q

Pijađe, karakteristike pristupa

A
  • biologizam
  • interakcionizam
  • strukturalizam
  • konstruktivizam
  • saznanje ej aktivno
  • razvoj = kvalitativne promene
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

biologizam

A
  • INT je vid prilagođavanja - adaptacije na složene sredinske uslove i njihove promene koja se odvija kroz stalnu interakciju jedinke sa sredinom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

adaptacija

A
  • se odvija kroz bio. mehanizme asimilaciju i akomodaciju
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

refleksi su

A
  • osnova iz kojih se kasnije razvijaju AŠ
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

interakcionizam

A
  • celokupno saznanje nastaje kroz interakciju jedinke sa sredinom.
  • to nije svojstvo jedinke, niti se nalazi u ob, već je rezultat njihove interakcije.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

strukturalizam

A
  • strukture su rezultat procesa konstrukcije saznanja
  • razvoj shvaćen kao restrukturacija
  • struktura = stadijum
  • kvalitet strukture određuje P na tom stadijumu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

konstruktivizam

A
  • saznanje je odraz delovanja jedinke
  • ono se gradi, konstruiše kroz interakciju jedinke sa sredinom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

tokom razvoj se menjaju stadijumi

A
  • KVALITATIVNE RAZLIKE
  • stadijum = struktura
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

AŠ

A
  • ono što se može uopštiti u većem br. ponavljanja jedne te iste aktivnosti, u različitim uslovima; skript za sprovođenje aktivnosti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

organizovane celine =

A

Si - skup elemenata (AŠ) koji su međusobno povezani
- u Si važe određeni zakon, isti za sve elemente

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

ravnoteža unutar Si

A
  • R je kretanje ka sve stabilnijoj ravnoteži i boljoj adaptaciji na realnost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

hijerarhijska organizacija struktura

A
  • razvoj kao restrukturacija
  • svaka struktura je nadgradnja nad postojećom strukturom
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

šta se ne menja tokom razvoja

A
  • asimilacija
  • akomodacija
  • adaptacija
  • organizacija
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

asimilacija

A
  • uklapanje novih el. u postojeće AŠ uz delimičnu deformaciju ob.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

akomodacija

A
  • menjanje postojećih AŠ kao rezultat interakcije sa Ob. iz sredine
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

adaptacija

A
  • fleksibilna, promenljiva, dinamična ravnoteža asimilacije i akomodacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

organizacija

A
  • svi INT procesi su povezani u Si; odvijaju se po određenim zakonitostima
  • k. struktura nije samo skup, već ORGANIZOVANA CELINA, Si AŠ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

vrste asimilacije

A
  1. reproduktivna (funkcionalna) - uvežbavanje (sve bolje sisa)
  2. opšta (generalizujuća) - sisanje svih ob.
  3. rekognitivna - prepoz/razlikovanje Ob pomoću AŠ (može/ne da se sisa)
  4. recipročna - prepoz. istog ob. od strane 2 AŠ - koordinacija AŠ (zvečka može da se trese i sisa)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

szm I, 0-1

A
  • refleksivne akt.
  • nema razlikovanja Sub. i Ob.
  • dominacija asimilacije nad akomodacijom
  • reproduktivna AS i generalizujuca AS
  • i tokom refleksa se tokom ponavljanja javlja AK - polako dovodi do rekognitivne AS
  • praktikovanje i uvežbavanje refleksa vodi nastanku navika - prvih AŠ na smz II
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

smz, I refleksne akt.

A
  • sisanje
  • sastoji se od akt. i ob.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

smz, I nema razlikovanja sub. i ob.

A
  • sve je deo jedne maglovite celine
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

smz I, refleks je rigidan

A
  • prost urođen mehanizam, ograničen na ponavljanje radnje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

smz I, dominacija asimilacije nad akomodacijom

A
  • asimilovanje svih ob u refleksne akt.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

smz I, ipak i kod refleksa se tokom ponavljanja javlja AK

A
  • refleksna akt. se do nekog stepena prilagođava ob (dojci, prstu), što polako dovodi do rekognitivne AS, tj. do razlikovanja ob.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

praktikovanje i uvežbavanje refleksa vodi

A
  • nastanku navika
  • navike prve AŠ na smz II
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

smz II; 2-4m

A
  • refleksi se menjaju kroz iskustvo deteta
  • cirkularna reakcija I (CRI)
  • ob. uključen u akt. je deo sopstvenog tela.
  • formiranje navika (prve AŠ)
  • prve veoma grube koordinacije pokreta i opažaja, stvaranje navika
  • ob. je produžetak šeme i njen integralni deo
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

smz II, refleksi se ne menjaju kroz iskustvo deteta

A
  • usled upražnjavanja/ponavljajna, reproduktivna i generalizujuća AS.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

smz II, CRI

A
  • upražnjavanje refleksa dovodi do zanimljivog ishoda (zadovoljstva) i to stimuliše ponavljanje akt.
  • sisanje palca
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

smz II, CRI; ob. uključen u akt. je

A
  • deo sopstvenog tela.
  • beba ponavlja refleksne pokrete sisanja, sličajno joj palac dođe do usta, efekat te radnje donosi zadovoljstvo, beba ga spontano (bez namere) i polako usavršava, koordiniše pokret šake i pokrete usta (palac sve bolje dovodi do usta).
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

smz II, formiranje navika (prve AŠ)

A
  • ponavljanje refleksa vodi sve većoj akomodaciji razl. ob. i PRVIM veoma grubim koordinacijama pokreta i opažaja, te stvaranjem navika
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

smz II, refleksi su rigidni

A
  • ne akomodiraju se u toj meri razl. ob. i nema koordinacije akcija.
  • sisanje palca
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

smz II; - otvaranje usta kada se ob. približi licu

A
  • refleksni pokret pri dojenju se postepeno koordiniše sa opažajem Ob koji se približava licu
  • Ob je produžetak peme i njen integralni deo
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

smz II, ob. je produžetak šeme i njen integralni deo

A
  • pojava Ob neće dovesti do ponavljanja akt, ako je on suviše blizu sta, jer nema namere
  • ob. mora da bude veoma blizu refleksne akt. da bi izazvao njeno ponavljanje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

smz II, još uvek jako dominantna asimilacija

A
  • dete usresređeno na ponavljanje akt. proizašlih iz refleksa.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

smz III; 4-8

A
  • CRII
  • ob. uključen u akt., deo je sp. sredine
  • dete mnogo vipe usmereno na ob. iz sredine.
  • javljaju se nove navike (AŠ), ljuljanje, trljanje, udaranje, trešenje -> šeme prilagođene raznim Ob, ali izolovane i nepovezane
  • izraženija akomodacija - šema se prilagođava cilju
  • motorno prepoznavanje
  • prve koordinacije navika/AŠ
  • dete pokušava da ihvati ob. koje vidi, prati ih pogledom i predviđa njihovu putanju.
  • NEMA PRAVE NAMERE
36
Q

CRII

A
  • upražnjavanje akt. dovodi do zadovoljstva, tj. do znekog zanimljivog ishoda i to stimuliše ponavljanje te akt.
  • ob. uključen u akt. je deo sp. sredine.
37
Q

sličnosti i razlike CRI i CRII

A
  • kod obe zanimljiv ishod dovodi do ponavljanja, ali i dalje nema namere da se to učii.
  • kod CR II ponavljanje je vezano za susret sa novim ob
  • kod CR I - dete je fokusirano na sopstveno telo.
  • dete je mnogo više usmereno na ob. iz sredine; počinje polako istraživanje okoline.
38
Q

CR II, javljaju se nove navike (AŠ)

A
  • nije više samo sisanje, gledanje, dodirivanje, slušanje kao na prethodnom stadijumu
  • javlja se ljuljanje, trljanje, udaranje, trešenje
  • šeme prilagođenje raznim ob., ali još uvek prilično izolovane i nepovezane.
39
Q

SZM III - izraženija akomodacija

A
  • šema se prilagođava cilju (specif. ob)
  • dete sve bolje razlikuje na osnovu tih šema -> moto. prepoz.
  • zvečka napravljena od tkanine se ne sisa, ali se trese i udara.
40
Q

SZM III - počinju prve koordiniranje navika/AŠ

A
  • priprema pojavu SZM, koordinacijua viđenja i hvatanja i mirisanja.
41
Q

CRII, dete pokušava da uhvati ob. koje vidi

A
  • prati pogledom ob. i predviđa njihovu putanju.
  • nema prave namere (po Pijaže islv da bi se P nazvalo INT).
42
Q

SZM IV (8-12m)

A
  • javlja se INT P u pravom smislu
  • manifestacije inteligencije
  • ponašanje dominantno usmereno ka Ob
  • pojava akcija koje spajaju sredstvo i cilj (pomažu da se dođe do cilja)
  • akcije su manje rigidne i repetativne u odnosu na one kod navika
  • mnogo više se ispoljava AK (prilagođavanje akcije specif. ob - cilju)
43
Q

szm IV - primena šeme na nove situacije i izdvajanje šeme od navike

A
  • AŠ u u pravom smislu
  • sekundarne šeme
  • AŠ fleksibilnije od navika i više prilagođene razl. ob, fokusirane na ob. i u službi njihovog istraživanja.
44
Q

u odnosu na AŠ; szm IV

A
  • navike manje fleksibilne, manje koordinisane i okrenute ka vlastitom telu.
45
Q

svrsishodna koordinacija šema

A
  • dolazak do cilja
  • uklanjanje prepreke da bi se došlo do ob.
  • recipročna AS - ob. prepoznat od dve različite AŠ
  • novi ob. se ispituje tako što se trese, udara, trlja o podlogu i sl.
    — zvečka se sluša, gleda i trese.
46
Q

recipročna AS

A
  • ob. prepoznat od 2 različite AŠ
  • novi ob. se ispituje, trese se, udara, trlja o podlogu.
  • ob se istovremeno sluša, gleda i trese.
47
Q

na SMZ IV još uvek nema

A
  • stvaranja novih šema da bi se došlo do cilja
48
Q

manifestacija inteligencije

A
  1. postojanje namere
  2. razlikovanje sredstva i cilja
  3. koordinacija postojećih AŠ, kako bi se sredstvo iskoristilo da se dođe do cilja.
49
Q

SMZ V (12-18m)

A
  • CRIII - u susret sa novim ob, dete varira šemu ispitujući kakav će to ef. imati na ob
  • razvija se svest o sebi kao uzroku akcija
  • postoji namera
  • stvaranje novih šema, kada su postojeće neadekvatne, putem akt. eksperimentisanja
  • povlaćenje podloge, vučenje uzice, stavljanje manjeg predmeta u veći
  • sve bolja diferencijacija asimilacije i akomodacije
  • napredna koordinacija šema i njihova hijerarhijska organizacija.
50
Q

CRIII

A
  • u susretu sa novim ob, dete varira šemu ispitujući kakav će to ef. imati na ob.
  • razvija se svest o sebi kao uzorku akcija
51
Q

sličnosti i razlike CRII i CRIII

A
  • kod obe ponavljanje vezano za susret sa novim ob.
  • razlika: kod CRIII postoji NAMERA da se to učini.
  • pri upravljanju u CRIII dete varira akciju da bi videlo koji ishod će proizvesti
    — toga nema kod CRII
  • dete USMERENO na otkrivanje novih svojstava ob.
52
Q

SZM V, stvaranje diferencijacija novih šema

A
  • kada su postojeće neadekvatne putem akt. eksperimentisanja
  • traženje novih sredstava da bi se došlo do željenog cilja
53
Q

SZM V, povlačenje odloge, vučenje uzice, stavljanje manjeg predmeta u veći

A
  • sve bolja diferencijacija asimilacije i akomodacije
  • Pijaže: stadijum elaboracije ob, jer je aktivno eksperimentisanje (CRIII) usmereno na istraživanje novih svojstava ob. koja se ne uklapaju u postojeće šeme.
54
Q

aktivno eksperimentisanje usmereno na istraživanje novih svojstava ob.

A

CRIII

55
Q

SZM V; naprednija koordinacija šeme i njihova hijerarhijska organizacija

A
  • dete koordiniše ne samo sredstvo i cilj, već i različita sredstva kako bi došlo do cilja
  • šeme povezane u si, nisu više izolovane
56
Q

šeme su kod SZM V

A
  • povezane u Si, nisu više izolovane.
57
Q

SZM VI (18-24m)

A
  • kraj SZM perioda i prelaz ka novoj strukturi
  • postepena interiorizacija akcije - analiza situacije na mentalnom lanu
  • SVE VIŠE mentalna akt. prethodi moto akcijama
  • stvaranje novih šema/sredstava mentalnim kombinovanjem (ne samo praktičnim)
  • upotreba sredstava koja nemaju očiglednu vezu sa ciljem - upotreba štapa za dohvatanje
  • prvi moto simboli
58
Q

SZM; VI - postepena interiorizacija akcija

A
  • analiza situacije na m. planu
  • aha doživljaj sličane Kelerovim majmunima
59
Q

SZM; VI - sve više m. aktivnost

A
  • prethodi moto akcijama
60
Q

SZM; VI - stvaranje novih šema/sredstava m. kombinovanjem

A
  • a ne samo više praktičnim
61
Q

SZM, VI; reprezentovanje akcija, kombinovanje akcija

A
  • na m. planu
  • još naprednija reciprična AS.
62
Q

SZM, VI - upotreba sredstava koja nemaju očiglednu vezu sa ciljem

A
  • upotreba štapa za dohtavanjem
63
Q

SZM VI; prvi motorni simboli

A
  • početak reprez. ob. koje će kasnije preći na m. plan, u svrhu nalaženja novih sredstava za rešavanje problema tj. dolaska do cilja.
  • otvaranje kutije šibica i otvaranje usta kao oponašanja akcije izvlačenja kutije iz omota
64
Q

SZM; VI reprezentacija pre pojave govora

A
  • preverbalna reprezentacija.
65
Q

egocentrizam na SZM, početak SZM INT

A
  • nema diferencijacije/razlikovanja sub. i ob.
  • ob. je stopljen sa sopstvenom akt. i telom.
66
Q

početak SZM INT, dominacija AS i usresređenost na vlastitu akt.

A
  • stvarnost postoji samo, ako se može asimilovati u sopstvene akcije.
67
Q

početak SZM INT; narcizam bez narcisa

A
  • iako je sve centrirano na JA, dete ne razlikuje sebe od sp. sredine.
68
Q

egocentrizam je posledica

A
  • nepostojanja koordinacije akcija i dominacije AS nad AK.
69
Q

tok razvoja kroz SZM stadijum - odvajanje sub. (aktivnosti) i objekta

A
  • navike
  • izdvajanje AŠ iz navika
  • koordinacija AŠ
  • interiorizacija akcije na m. plan i formiranje šeme postojanog ob. (ŠPO)
70
Q

kraj SZM INT; formiranje šeme postojanog ob. i svesti o sebi

A
  • koja mu omohućava da sebe odvoji u potpunosti od drugih ob/osoba i doživi sebe kao jedan od tih ob.
71
Q

ŠPO; I stadijum

A
  • NEMA TRAGANJA za uklonjenim ob
  • potpuna neizdiferenciranost sub. i ob., šeme i ob.
72
Q

ŠPO; II stadijum

A
  • NEMA TRAGANJA za uklonjenim ob
  • ob. samo produžetak šeme
73
Q

ŠPO; III

A
  • traganje za ob. samo, ako je počela akcija ka ob ili se vidi njegov
  • nove navike/AŠ i počeci koordinacije akcija u okviru naivka
74
Q

ŠPO; IV

A
  • traganje za skrivenim ob, bez praćenja vidljivih premeštaja
  • samostalnost ob. nije dovoljno generalizovana
  • ob. nije nezavisan od konteksta i detetovih radnji (uzrok - nedovoljna koordinacija šema)
  • dete - ne prati vidljiva premeštanja
  • traži Ob na privilegovanom mestu A, iako je pred njim premešten na mesto B.
75
Q

ŠPO; V - praćene vidljivih premeštaja

A
  • i možda jednog nevidljivog
  • delimično postojani ob (uzrok - nepostojanje mentalne reprezentacije akcija i m. koordinacije šema)
76
Q

ŠPO; VI - praćenje nevidljivih premeštaja

A
  • postojani ob (mentalno reprezentovanje)
77
Q

dostignuća SZM

A
  • šema postojanog ob (ŠPO)
  • koordinacija različitih prostora u jedinstvenu celinu - u početku su ti prostori izolovani i vezani za pojedinačne senz/čulne modalitete
  • obj. uzročnost
  • vreme
78
Q

šema postojanog objekta

A
  • prvi postojani Ob su osobe iz detetove okoline
79
Q

koordinacija različitih prostora u jedinstvenu celinu

A
  • u početku su ti prostori izolovani i veznai za pojedinačne senzorne/čulne modalitete (usta, vid, sluh, dodir)
  • potom se različiti prostori koordiniraju (prvo usta i dodir, pa vid…) da bi se povezali u celinu kada postoji razumevanje međusobnih odnosa ob. u prostoru zbog toga što AŠ nisu izolovane, već koordinirane.
80
Q

objektivna uzročnost

A
  • usko povezana sa sopstv. akt.
  • u početku snažno dejstvo egocentrizma, čiji je odraz magijsko-fenomenistička uzročnost koja postoji na III fazi SZM
  • dete veruje da će akcija koja je jednom proizvela neki ef. na neki obj. imati isti ef. i n asve ostale.
  • na kraju SZM dete razume odnose akcije i posledice, jer su AŠ koordinisane, povezane u Si.
81
Q

u početku, snažno dejstvo egocentrizma

A
  • odraz je magijsko-fenomenistička uzročnost koja postoji na II fazi SZM.
82
Q

t - dete rekonstruiše t sled događaja

A
  • predviđa kretanje ob, zato što se na kraju SZM javlja SB reprezentacije -> dete može da dozove u svest prethodne događaje (začeci Pa)
83
Q

afektivni R u SZM

A
  • INT i afektivni R se odvijaju paralelno
  • refleksi
  • navike
  • pojava INT
  • ŠPO
84
Q

afekt. R; refleksi

A
  • nagoni i emocije usko vezani za refleksivne aktivnosti
85
Q

afekt. R; navike

A
  • osećanja se vezuju za sopstvene akt.
  • fokusiranost na sopstveno telo
  • prijatno/neprijatno; bol/zadovoljstvo
86
Q

afekt. R; pojava INT

A
  • izdvajanje AŠ iz navika/sekundarne šeme
  • zainteresovanost za Ob i vezivanje osećanja za njih (ne samo više za sebe)
  • diferencijacija osećanja
  • pojava radosti i tuge vezanih za uspeh akt. sa Ob uspeh/ne.
87
Q

afekt. R; ŠPO

A
  • začetak intersubjektivnih osećanja
  • oštećenja prema drugima zbog potpune diferencijacije JA i obj.

RP - ispit (21 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions