Nasledno pravo - prijem nasleđa Flashcards
Šta je prijem nasleđa?
Prijem nasleđa je čin prihvatanja nasleđa od strane naslednika.
Ko su nužni naslednici u rimskom pravu?
Nužni naslednici su lica koja su obavezna da prihvate nasledstvo radi produženja porodice, a to su članovi porodice pod neposrednom vlašću pater familiasa.
Da li su svi naslednici morali da prihvate nasledstvo?
Ne, lica koja nisu bila pod vlašću pater familiasa imala su pravo da prihvate ili odbiju nasledstvo.
Kako se naziva svečani akt izjave o prijemu nasleđa?
Svečani akt izjave o prijemu nasleđa naziva se krecija.
Šta znači izreka „jednom naslednik, uvek naslednik“?
Ova izreka znači da lice koje se jednom prihvatilo nasleđa više ga se nije moglo odreći.
U kom slučaju je kasnije omogućeno odricanje od nasledstva?
Naslednik je mogao da se odrekne nasledstva ako bi saznao da je ono opterećeno velikim dugovima.
Šta je ležeća zaostavština?
Ležeća zaostavština je cela zaostavština do trenutka kada je neko ne prihvati.
Koliko je iznosio rok za izjašnjavanje o prijemu nasleđa?
Rok za izjašnjavanje naslednika o prijemu nasleđa bio je 100 dana.
Šta sve naslednik preuzima prihvatanjem nasledstva?
Naslednik preuzima sva prava i obaveze ostavioca, nastavlja porodičnu tradiciju i prihvata dugove samo do visine zaostavštine.
Koje tri vrste tužbi su bile na raspolaganju naslednicima?
Zahtevanje nasleđa – tužba kojom naslednik traži predaju zaostavštine od lica koje mu to osporava.
Posesorni prigovor – pravno sredstvo kojim je pretor naređivao predaju stvari iz zaostavštine licima koja su dobila pravo na nasleđe.
Naslednička tužba – tužba po pravu, koja se nije razlikovala od zahtevanja nasleđa.
Po čemu se naslednička tužba razlikovala od zahtevanja nasleđa?
Nije se suštinski razlikovala od zahtevanja nasleđa – bila je pravno sredstvo kojim se naslednik štitio u pogledu svojih naslednih prava.
Koji je osnovni cilj instituta prijema nasleđa u rimskom pravu?
Osnovni cilj je obezbeđenje kontinuiteta porodične imovine i produženje porodice kroz nasledne odnose.
Kako se naslednici štite od prekomernih dugova ostavioca?
Naslednici prihvataju dugove samo do visine zaostavštine, čime se sprečava da odgovaraju sopstvenom imovinom.
Koja su dva osnovna načina sticanja nasleđa u rimskom pravu?
Intestatsko nasleđivanje (kada nema testamenta) i testamentarno nasleđivanje (po poslednjoj volji ostavioca).
Šta se dešava sa zaostavštinom ako niko ne prihvati nasleđe?
Ako niko ne prihvati nasleđe, imovina može pripasti državi, crkvi ili legijama.
Koju ulogu je imao pretor u zaštiti naslednika?
Pretor je uvodio zaštitne mere, kao što je posesorni prigovor, i omogućavao naslednicima pravo na državinu dobara.
Kako su se u rimskom pravu prihvatali ili odbijali nasledstvo?
Prihvatanje je bilo formalizovano kroz svečani akt – kreciju, dok su lica van vlasti pater familiasa mogla nasledstvo odbiti.
Kako je rešen problem zloupotrebe u vezi sa krecijom?
Kasnije je omogućeno odricanje od nasledstva u slučaju da je naslednik saznao za velike dugove ostavioca.
Koja je razlika između zahtevanja nasleđa i posesornog prigovora?
Zahtevanje nasleđa je tužba kojom naslednik traži predaju zaostavštine, dok posesorni prigovor omogućava pretoru da naredi predaju stvari licima s pravom na nasleđe.
Koja je osnovna svrha nasledničke tužbe?
Da zaštiti prava naslednika u slučaju osporavanja njegovog naslednog prava.
