Nasledno pravo - osnovi po kojima se nasleđuje - intestatsko nasleđivanje Flashcards
Šta predstavlja nasledno pravo u rimskom pravu?
Nasledno pravo je skup pravnih normi koje regulišu prenos imovine i obaveza ostavioca na naslednike. Nasleđivanje se vrši univerzalnom sukcesijom, što znači da naslednik stupa na mesto ostavioca i preuzima sva njegova imovinska prava i obaveze, osim onih koja su lične prirode (npr. politička prava, porodične funkcije).
Koji su osnovni načini nasleđivanja u rimskom pravu?
U rimskom pravu postojala su dva osnova nasleđivanja:
Testamentarno nasleđivanje – kada ostavilac za života sastavi testament i u njemu odredi naslednika.
Intestatsko (zakonsko) nasleđivanje – kada testament ne postoji, nevažeći je ili niko od naslednika ne želi ili ne može da nasledi imovinu. Tada zakon određuje naslednike prema određenim redovima srodstva.
Kako Modestin definiše testament?
Modestin definiše testament kao “valjanu izjavu naše volje o onome šta treba da se učini posle naše smrti”. Ova definicija ukazuje da testament nije samo akt raspolaganja imovinom, već može sadržati i neimovinske odredbe.
Koje su osnovne karakteristike testamenta u rimskom pravu?
Testament je ličan – ne može se sačiniti preko zastupnika.
Testament je formalni akt – mora biti sačinjen u skladu sa propisanim pravilima.
Testament je opoziv – može biti poništen ili izmenjen novim testamentom.
Testament mora biti jasno izražen na latinskom jeziku, u imperativnom obliku, i sadržati imenovanje naslednika uz upotrebu glagola esse i imenice heres (npr. Heres meus Titius esto – Moj naslednik neka bude Ticije).
Šta su supstitucije i koje vrste postoje?
Supstitucije su odredbe u testamentu kojima ostavilac predviđa zamenu naslednika u slučaju da on ne može ili ne želi da preuzme nasledstvo. Postoje dve vrste:
Obična supstitucija – ostavilac određuje lice koje će zameniti prvobitnog naslednika ako ovaj ne prihvati nasledstvo.
Pupilarna supstitucija – određuje se maloletnom nasledniku u slučaju da umre pre punoletstva, kako bi se sprečilo da nasleđe pređe na nepoželjne osobe.
Koje vrste testamenata su postojale u rimskom pravu?
Testament pred sazvanom skupštinom – najstariji oblik, gde ostavilac pred kurijatskom komicijom javno iznosi svoju volju.
Testament vojnika – neformalan testament, koji su vojnici mogli sastaviti pred saborcima zbog opasnosti u kojima su se nalazili.
Prodaja porodične imovine (mancipacija) – formalni način prenošenja imovine, gde se ona prodavala pouzdanom prijatelju uz obavezu da je prenese testamentarnom nasledniku.
Testament sa vagom i bronzom – razvijeni oblik prethodnog tipa, gde se mancipacija koristila samo kao formalnost pri izgovaranju testamenta.
Pismeni testament – kasnije uveden, pri čemu su svedoci potvrđivali postojanje testamenta bez javnog izlaganja njegovog sadržaja.
Kakve promene u testamentarnom pravu donosi Justinijan
Justinijan uvodi tri privatne i dve javne forme testamenta:
Privatne:
Pismeni testament – sa sedam svedoka (Tripartitni testament).
Usmeni testament – pred sedam svedoka.
Olografski testament – napisan i potpisan rukom testatora, bez prisustva svedoka.
Javne:
Izdiktiran u službene spise.
Poveren carskoj kancelariji.
Koji su nasledni redovi u zakonskom nasleđivanju prema Zakoniku XII tablica?
Prvi nasledni red – svoji naslednici (sinovi i, u nekim slučajevima, kćeri). Unuci nasleđuju samo ako je njihov otac preminuo.
Drugi nasledni red – braća i sestre preminulog.
Treći nasledni red – pripadnici roda (šireg porodičnog kruga).
Kako pretor menja redove naslednika?
Pretorsko pravo uvodi promene zasnovane na krvnom srodstvu i daje određene grupe naslednika pravo na državinu dobara, koja protekom vremena prerasta u svojinu:
Deca preminulog.
Zakonski naslednici (braća i sestre).
Kognati (krvni srodnici do šestog kolena).
Preživeli bračni drug, ako su živeli zajedno i imali odvojene imovine.
Kako Justinijan reformiše intestatsko nasleđivanje?
Justinijan uvodi četiri nasledna reda:
Potomci – nasleđuju samo bračna deca (vanbračna deca nasleđuju majku).
Preci – roditelji, braća i sestre.
Polubraća i polusestre.
Ostali krvni srodnici.
Takođe, siromašnoj udovici bez miraza se dodeljuje 1/4 imovine preminulog, a ako je imala miraz, on joj se vraća.
Šta se dešava sa imovinom ako nema naslednika?
Ako neko umre bez naslednika, imovina pripada:
Državi,
Crkvi,
Vojsci (legijama).
Šta znači nasledna sposobnost i kako se deli?
Nasledna sposobnost je mogućnost da neko sastavi testament (aktivna) ili da bude imenovan za naslednika (pasivna).
Aktivno sačinjavanje testamenta – imali su punoletni rimski građani sui iuris sa pravnom i poslovnom sposobnošću.
Pasivno sačinjavanje testamenta – imali su rimski građani sa ius commercii, ali su postojala ograničenja (žene, peregrini, otpadnici od vere, prostitutke, glumice itd.).
