Literalni i realni kontrakti Flashcards
Kako nastaju literalni kontrakti?
Nastaju saglasnošću volja stranaka, uz ispunjenje pisane forme.
Koji su oblici literalnih kontrakata?
Upis u knjigu prihoda i rashoda, hirograf, singraf.
Šta je hirograf?
Dokument koji sam dužnik piše i potpisuje, potvrđujući svoju obavezu poveriocu.
Šta je singraf?
Dokument koji piše treće lice, a potpisuju obe stranke.
Kako nastaju realni kontrakti?
Predajom stvari i saglasnošću volja stranaka.
Koji su osnovni realni kontrakti?
Zajam, posluga, ostava, fiducija, pignus.
Šta je zajam?
Predaja stvari u svojinu zajmoprimcu, koji se obavezuje da vrati istu količinu iste vrste.
Koje su vrste zajma?
Fenus (s kamatom) i mutuum (besplatan zajam).
Da li je zajam dvostrano ili jednostrano obavezujući ugovor?
Jednostrano obavezujući, jer samo zajmoprimac ima obavezu vraćanja.
Koji je poseban oblik zajma postojao u Rimu?
Pomorski zajam – zajmoprimac vraća dug samo ako se putovanje dobro završi.
Šta je posluga?
Davanje nepotrošne stvari na korišćenje, uz obavezu da se vrati.
Da li je posluga naplatna?
Ne, besplatna je i zasnovana na poverenju.
Po čemu se zajam razlikuje od posluge?
Kod zajma se vraća ista količina iste vrste stvari, dok se kod posluge vraća tačno ona stvar.
Šta je ostava?
Predaja pokretne stvari na čuvanje, uz obavezu njenog vraćanja.
Koji su posebni oblici ostave?
Sudski depozit, depozit u nevolji, neredovni depozit.
Šta je depozit u nevolji?
Kada neko zbog vanrednih okolnosti (požar, poplava) poveri stvar bilo kome.
Kakve posledice snosi lice koje zloupotrebi depozit u nevolji?
Pretor može dosuditi dvostruku naknadu štete i lice gubi čast.
Šta je fiducija?
Prenos stvari na drugo lice uz obavezu vraćanja.
Koji su oblici fiducije?
Prijateljska fiducija (čuvanje ili prodaja) i fiducija sa poveriocem (prenosi se svojina kao obezbeđenje duga).
Šta je pignus?
Predaja stvari u državinu poveriocu, kao obezbeđenje duga.
Kada se zalog vraća?
Nakon izmirenja duga.
