VI - kontraargumenti crtista Flashcards
kontraargumenti crtista, 2 grupe arg. protiv interakc. shvatanja
- konceptualni (Ajzenk)
- empirijski (Blok, Epštajn)
konceptualni kontraargumenti Ajzenk, 1964. Crime and personality
- dete se ponaša nepošteno u jednoj situaciji, ne zaključak Harštona i Meja da ne postoji crta poštenja koja je generalna (nisu sve situacije podjednaki izazov za datu crtu).
- neka deca konst. poštena, neka ne; većina ponekad jeste/nije. -> to ne znači da poštenje postoji kod manjeg broja dece.
- postojanje niskih korel. između testova za istraž. varij. ne znači da te osobine ne postoje.
- ako nešto važi za moralno ponašanje ne mora da znači i za genuine ps. osobine (ekstraverziju ili neuroticizam).
- socio-etički koncepti se uče, teško da će se u ranom detinjstvu oni formirati kao generalizovana i integrisana internalna struktura odgovorna za dosledno ponašanje kroz. razl. situacije.
vremenska stabilnost crta - Blok, 1977.
- studije sa R podacima (skale procene) pokazuju da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u ponašanju ljudi.
- studije sa S podacima (samoizveštaj) pokazuju neporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u vremenu.
- postoje snažne korelaije između dispozicionih karak. merenih preko R i S podataka
- evidencija konzistentnosti T podataka (obj. testovi i lab. situaicije) je ekstremno protivrečna, nekad +, uglavnom -.
- korelar (prir. posledica) inkonzistencije T podataka bi bila da je korelacije T (1 strana) i R i S podataka takođe nesistematska i protivrečna.
u prilog 1. tezi, Blok
sakupljeni natural. podaci (dneznik) za veliki br. IK, kad su išli u niže razrede sr. šk (prvi set), više razrede sr. šk. (drugi set), a treći set na osnovu ekstenzivnog intervjua kad su IK bili u 30s.
svalo uzrast procenjen od 3 klin. ps. zasebno;za instrument opisa koristi se Kalifornijski Q-test da se onemogući ppripisivanje korel. bilo ef. istog tipa prikupljanja podataka, bilo ef. stereotipa pripovedača.
- teza, prilog, Blok
korelacije između nižih i viših razreda sr. šk. imale su konzistentnost (značajnost 0.001) za 59% varijbli (V) kod M i 57% V kod Ž.
- za period od 20 god. _> 28% V kod M i 30% kod Ž IK.
korekcija za nisku relijabilnost -> za većinu V između sršk. i odraslog perioda, korelacija prelazi 0.6 ili 0.7.
druga studija, Blok
procena V ličnosti od dece (4, 5, 6, 8g). Kalifornijski Q test. 5 vaspitača procenjuje dete, uprosecena ocena predstavlja profil deteta; nikad isti vaspitač nije procenjivao za razl. uzraste isto dete.
dobijena dobra konvergentna i divergentna validnost korelacija na 2 uzrasta.
Fakt. ana. - 12 faktora na svakom od uzrasta, računate korel. između njih na svakom od uzrasta i Mkorel. = 0.56.
evidencija u prilog 2. tezi, Blok
IK srednje dobi dobiju CPI (California Personality Inventory); zadaje se u razmaku od 10g za nekoliko uzoraka.
M koeficijenti konvergentne validnosti su bili redom oko 0.70.
+ Šta volim da radim toko sršk. upitnik.
evidencija u prilog 3. fazi
korel. između samoopisnih mera u 30s (CPI) i rejting mera iz sršk. kao i rejtinga iz 30s koreliranih sa S podacima iz sršk. su stat. znač. za većinu stavki.
zbog čega nema korel. između T mera s jedne strane i S i R mera sa druge
Bem i Fadner: deca koja najduže odlažu potkrep. roditelji opisuju kao tupu, pasivnu i poslušnu.
Mišel: deca koja najduže odlažu potkrep. su inteligentna, radoznala i kreativna.
razlika okolnosti; 1. studija, experimentator je u sobi; odlaganje potkrep. je indk. poslušnosti (u drugoj je samokontrole).
Ben i Fander: mala promena sit. može da dovede do toga da obj. ponašanje (T podaci) potpuno izmene svoje znač. tj. budu indk. različitih dispozicija.
Epštajn, 4 studije
bazirane redom na samoproceni, rejtinzima, obj. podacima, a 4. dovodi u vezu agregirane mere sa testovnim rezultatima.
Epštajn - studija I (samoprocena)
14 studenata i studentkinja vodi zapise o svojim + i - emoc. iskustvima svakog dana u perioud od 24 do 34 dana.
zapisi imaju 3 dela:
1. slobodan opis događaja u narativnoj formi
2. lista od 90 prideva koji opisuju razl. emoc. stanja
3. 66 reakcionih tendencija ili impulsa koji su ekstrahovani iz prvog, narativnog dela.
računati su odvojeno slučaj za + i - iskustva.
Eštajn, studija I, ekstrahovano
- 6 skala za + emocije
- 7 impulsa povezanih sa + iskustvima
- tipova + iskustava
- 7 tipova ponašanja povezanih sa + iskustvima
- 8 skala za - emocije
- 12 impulsa povezanih sa - iskustvima
- 10 tipova - iskustava
- 12 tipova ponašanja povezanih sa - iskustvima.
studija I, između-subjektni koeficijent pouzdanosti
za svaku V odgovori za parne dane korelirani su odg. za neparne dane.
korel. između 2 dana itnose 0.00-0.40.
agregiramo mere korelacija, rast, između agregiranih mera za neparne i parne dane korelacija je do 0.88.
studija I, Epštajn tvrdi:
stabilnost se ne može dobiti u samo 2 situacije, zbog nepouzdanosti situacija ne može videti da se čovek dosledno ponaša.
najpouzdaniji testovi ličnosti
prosečne korelacije između 2 ajtema su 0.20 -> smatra se ono što interakcionisti prigovaraju: problem merenja, ne pouzdanosti.
studija I, stabilnost ponašanja
najstabilnije su emocije > impulsi > ponašanja > situacije u kojima ćemo se naći.
emocije su stabilnije od situacija, a situacije tokom vremena pokazuju određenu stabilnost.
V sa najmanjom pouzdanošću
imaju male Sd, neophodan je određen nivo varijanse, da bi V mogla da ima min. pouzdanost.
studija I ne može se dobiti velikakorelacija između nepouzdanouh mera
kros-situac. niska korelacija se dobija jer su mereinherentno nepouzdane; mora se dopustiti da se kroz okolnosti odmota ponašanja.
studija I, unutar-subj. koefic. pouzdanosti
koef. za svakog IK pojedinačno; korelir. profil za dva dana; uprosečen 1. i 3, pa korel. sa 2 i 4…
što je veći br. dana, veća je korelacija.
stabilnost profila varira od čoveka do čoveka.
Epštajn, studija II, rejting
32 para Ž, jedna opserverka, druga subjektkinja; opserverka registruje ponašanje subj. tokom i van nastave na 8 V koje se tiču socijabilnog pon. i impulsivnosti u trajanju od 28 dana.
ako je V “br. iniciranih kontakata” -> nakon agregacije da ko puno kontakata inicira u parne dane, to čini i u neparnim.
Epštajn, studija III, objektivne mere
15 studenata ps. i 11 postdiplomaca popunjava upitnike koji mere + i - emocije, glavobolje, trbobolje, i soc. događaja najmanje 6 utoraka i 6četvrtaka tokom semestra.
registruje se i puls; subj. nisu o tome obavešteni; niz ponašajnih karakteristika.
obj. mere i ponašajne mere su takođe pouzdane.
Epštajn - studija IV, prediktivna moć crta
45 stud; dnevna evidencija o svojim osecanjima i ponašanju tokom 14d.
pre toga inventari ličnosti. -> dobijene visoke Kr između Ajzenkove extrav. i agregirane mere soc. kontakata.
čim se dopusti agregacija mera kroz više dana, dobijaju se Kr sa crtama ličnosti.
sve dobijene mere preko 0.30 Mišel kaže da su koefic. ličnosti.
studija IV, dobijeno
situacija obj. 10% varijanse, ličnost 8%, a situacija x ličnost samo 4% -> suprotno od predviđanja interakcionalizma.
LxL interakcija (ličnost x ličnost; ekstraverzija x neuroticizam).
Fander i Ozer, 1982.; analiza poznatih exp. socijalne ps.
- reverzivni insentivni ef. u exp. forsiranog potčinjavanja
- intenzitet žurbe potencijalnog pomagača i br. prisutnih slučanih prolaznika u exp. sa intervencijom slučajnog prolaznika
- fizička distanca između subj. i žrtve i blizina između komandujućeg autoriteta i subj. u Milgramovog exp. poslušnosti autoritetu.
