VI - kontraargumenti crtista

Question 1

kontraargumenti crtista, 2 grupe arg. protiv interakc. shvatanja

Answer 1

1. konceptualni (Ajzenk)
2. empirijski (Blok, Epštajn)

Question 2

konceptualni kontraargumenti Ajzenk, 1964. Crime and personality

Answer 2

1. dete se ponaša nepošteno u jednoj situaciji, ne zaključak Harštona i Meja da ne postoji crta poštenja koja je generalna (nisu sve situacije podjednaki izazov za datu crtu).
2. neka deca konst. poštena, neka ne; većina ponekad jeste/nije. -> to ne znači da poštenje postoji kod manjeg broja dece.
3. postojanje niskih korel. između testova za istraž. varij. ne znači da te osobine ne postoje.
4. ako nešto važi za moralno ponašanje ne mora da znači i za genuine ps. osobine (ekstraverziju ili neuroticizam).
5. socio-etički koncepti se uče, teško da će se u ranom detinjstvu oni formirati kao generalizovana i integrisana internalna struktura odgovorna za dosledno ponašanje kroz. razl. situacije.

Question 3

vremenska stabilnost crta - Blok, 1977.

Answer 3

1. studije sa R podacima (skale procene) pokazuju da postoji neporeciva i impresivna konzistentnost i kontinuitet u ponašanju ljudi.
2. studije sa S podacima (samoizveštaj) pokazuju neporecivu stabilnost i koherentnost merenih crta u vremenu.
3. postoje snažne korelaije između dispozicionih karak. merenih preko R i S podataka
4. evidencija konzistentnosti T podataka (obj. testovi i lab. situaicije) je ekstremno protivrečna, nekad +, uglavnom -.
5. korelar (prir. posledica) inkonzistencije T podataka bi bila da je korelacije T (1 strana) i R i S podataka takođe nesistematska i protivrečna.

Question 4

u prilog 1. tezi, Blok

Answer 4

sakupljeni natural. podaci (dneznik) za veliki br. IK, kad su išli u niže razrede sr. šk (prvi set), više razrede sr. šk. (drugi set), a treći set na osnovu ekstenzivnog intervjua kad su IK bili u 30s.

svalo uzrast procenjen od 3 klin. ps. zasebno;za instrument opisa koristi se Kalifornijski Q-test da se onemogući ppripisivanje korel. bilo ef. istog tipa prikupljanja podataka, bilo ef. stereotipa pripovedača.

Question 5

1. teza, prilog, Blok

Answer 5

korelacije između nižih i viših razreda sr. šk. imale su konzistentnost (značajnost 0.001) za 59% varijbli (V) kod M i 57% V kod Ž.

• za period od 20 god. _> 28% V kod M i 30% kod Ž IK.

korekcija za nisku relijabilnost -> za većinu V između sršk. i odraslog perioda, korelacija prelazi 0.6 ili 0.7.

Question 6

druga studija, Blok

Answer 6

procena V ličnosti od dece (4, 5, 6, 8g). Kalifornijski Q test. 5 vaspitača procenjuje dete, uprosecena ocena predstavlja profil deteta; nikad isti vaspitač nije procenjivao za razl. uzraste isto dete.

dobijena dobra konvergentna i divergentna validnost korelacija na 2 uzrasta.

Fakt. ana. - 12 faktora na svakom od uzrasta, računate korel. između njih na svakom od uzrasta i Mkorel. = 0.56.

Question 7

evidencija u prilog 2. tezi, Blok

Answer 7

IK srednje dobi dobiju CPI (California Personality Inventory); zadaje se u razmaku od 10g za nekoliko uzoraka.

M koeficijenti konvergentne validnosti su bili redom oko 0.70.

+ Šta volim da radim toko sršk. upitnik.

Question 8

evidencija u prilog 3. fazi

Answer 8

korel. između samoopisnih mera u 30s (CPI) i rejting mera iz sršk. kao i rejtinga iz 30s koreliranih sa S podacima iz sršk. su stat. znač. za većinu stavki.

Question 9

zbog čega nema korel. između T mera s jedne strane i S i R mera sa druge

Answer 9

Bem i Fadner: deca koja najduže odlažu potkrep. roditelji opisuju kao tupu, pasivnu i poslušnu.

Mišel: deca koja najduže odlažu potkrep. su inteligentna, radoznala i kreativna.

razlika okolnosti; 1. studija, experimentator je u sobi; odlaganje potkrep. je indk. poslušnosti (u drugoj je samokontrole).

Ben i Fander: mala promena sit. može da dovede do toga da obj. ponašanje (T podaci) potpuno izmene svoje znač. tj. budu indk. različitih dispozicija.

Question 10

Epštajn, 4 studije

Answer 10

bazirane redom na samoproceni, rejtinzima, obj. podacima, a 4. dovodi u vezu agregirane mere sa testovnim rezultatima.

Question 11

Epštajn - studija I (samoprocena)

Answer 11

14 studenata i studentkinja vodi zapise o svojim + i - emoc. iskustvima svakog dana u perioud od 24 do 34 dana.

zapisi imaju 3 dela:
1. slobodan opis događaja u narativnoj formi
2. lista od 90 prideva koji opisuju razl. emoc. stanja
3. 66 reakcionih tendencija ili impulsa koji su ekstrahovani iz prvog, narativnog dela.

računati su odvojeno slučaj za + i - iskustva.

Question 12

Eštajn, studija I, ekstrahovano

Answer 12

• 6 skala za + emocije
• 7 impulsa povezanih sa + iskustvima
• 9. tipova + iskustava
• 7 tipova ponašanja povezanih sa + iskustvima
• 8 skala za - emocije
• 12 impulsa povezanih sa - iskustvima
• 10 tipova - iskustava
• 12 tipova ponašanja povezanih sa - iskustvima.

Question 13

studija I, između-subjektni koeficijent pouzdanosti

Answer 13

za svaku V odgovori za parne dane korelirani su odg. za neparne dane.

korel. između 2 dana itnose 0.00-0.40.

agregiramo mere korelacija, rast, između agregiranih mera za neparne i parne dane korelacija je do 0.88.

Question 14

studija I, Epštajn tvrdi:

Answer 14

stabilnost se ne može dobiti u samo 2 situacije, zbog nepouzdanosti situacija ne može videti da se čovek dosledno ponaša.

Question 15

najpouzdaniji testovi ličnosti

Answer 15

prosečne korelacije između 2 ajtema su 0.20 -> smatra se ono što interakcionisti prigovaraju: problem merenja, ne pouzdanosti.

Question 16

studija I, stabilnost ponašanja

Answer 16

najstabilnije su emocije > impulsi > ponašanja > situacije u kojima ćemo se naći.

emocije su stabilnije od situacija, a situacije tokom vremena pokazuju određenu stabilnost.

Question 17

V sa najmanjom pouzdanošću

Answer 17

imaju male Sd, neophodan je određen nivo varijanse, da bi V mogla da ima min. pouzdanost.

Question 18

studija I ne može se dobiti velikakorelacija između nepouzdanouh mera

Answer 18

kros-situac. niska korelacija se dobija jer su mereinherentno nepouzdane; mora se dopustiti da se kroz okolnosti odmota ponašanja.

Question 19

studija I, unutar-subj. koefic. pouzdanosti

Answer 19

koef. za svakog IK pojedinačno; korelir. profil za dva dana; uprosečen 1. i 3, pa korel. sa 2 i 4…

što je veći br. dana, veća je korelacija.

stabilnost profila varira od čoveka do čoveka.

Question 20

Epštajn, studija II, rejting

Answer 20

32 para Ž, jedna opserverka, druga subjektkinja; opserverka registruje ponašanje subj. tokom i van nastave na 8 V koje se tiču socijabilnog pon. i impulsivnosti u trajanju od 28 dana.

ako je V “br. iniciranih kontakata” -> nakon agregacije da ko puno kontakata inicira u parne dane, to čini i u neparnim.

Question 21

Epštajn, studija III, objektivne mere

Answer 21

15 studenata ps. i 11 postdiplomaca popunjava upitnike koji mere + i - emocije, glavobolje, trbobolje, i soc. događaja najmanje 6 utoraka i 6četvrtaka tokom semestra.

registruje se i puls; subj. nisu o tome obavešteni; niz ponašajnih karakteristika.

obj. mere i ponašajne mere su takođe pouzdane.

Question 22

Epštajn - studija IV, prediktivna moć crta

Answer 22

45 stud; dnevna evidencija o svojim osecanjima i ponašanju tokom 14d.

pre toga inventari ličnosti. -> dobijene visoke Kr između Ajzenkove extrav. i agregirane mere soc. kontakata.

čim se dopusti agregacija mera kroz više dana, dobijaju se Kr sa crtama ličnosti.

sve dobijene mere preko 0.30 Mišel kaže da su koefic. ličnosti.

Question 23

studija IV, dobijeno

Answer 23

situacija obj. 10% varijanse, ličnost 8%, a situacija x ličnost samo 4% -> suprotno od predviđanja interakcionalizma.

LxL interakcija (ličnost x ličnost; ekstraverzija x neuroticizam).

Question 24

Fander i Ozer, 1982.; analiza poznatih exp. socijalne ps.

Answer 24

1. reverzivni insentivni ef. u exp. forsiranog potčinjavanja
2. intenzitet žurbe potencijalnog pomagača i br. prisutnih slučanih prolaznika u exp. sa intervencijom slučajnog prolaznika
3. fizička distanca između subj. i žrtve i blizina između komandujućeg autoriteta i subj. u Milgramovog exp. poslušnosti autoritetu.

Question 25

reverzivni insentivni ef. u exp. forsiranog potčinjavanja

Answer 25

ljudi rade užasno dosadan posao i od njih se traži da ubede naredne IK da je taj posao zanimljiv; nekima daju 1$, nekima 20$, nekima ništa.

nakon tog pitaju te IK koliko im je exp. bio stvarno zanimljiv -> što je manje para IK tvrdi da mu je bilo zanimljivije.

objašnjava se kogn. disonancom - radili smo glup posao, nismo ništa dobili -> to je disonantno u odnosu na naše mišjenje koje imamo o sebi.

međutim, eta koef. r promenjenog stava usled forsiranog otčinjavanja i veličine nagrade bio je 0.36 ili 0.35. _> neki su skloni, neki ne.

Question 26

intenzitet žurbe potencijalnog pomagača i br. prisutnih slučanih prolaznika u exp. sa intervencijom slučajnog prolaznika

Answer 26

od čega zavisi intervencija sluč. prolaznika; Ik se kaže da požuri kroz neko dvorište do druge sobe gde ga čeka experimentator -> IK žuri, u dvorištu se neko onesvesti.

da li će priteći u pomoć, zavisi od 2V (intenzitet žurbe i sluč. prolaznika); što više žuri, i što je više posmatrača okolo, to je manja p da će pomoći.

povezanost dihot. V pomaže/ne i stepena u kome je potencijalni pomagač u žurbi dobija se point-bis. koef -0.37, obični produkt moment 0.42 i Kendall rank. corr. -0.38.

to nisu nešto veće mere od Mišelovog koef. ličnosti.

Question 27

fiz. distanca između subj, i žrtve i blizina između komandujućeg autoriteta i subjekta u Milgramovom exp. poslušnosti autoritetu

Answer 27

r između 4 nivoa fiz. distanc (učitelja i učenika) i pozicije na generatoru šokova preko koje učitelj odbija da ide iznsi 0.42.

ipak su mnog od IK nastavili i kad je blizina bila velika.

koef. poinbiserijske korelacije između 2 nivoa fiz. distance između 2 nivoa fiz. distance između učitelja i exp. - komandujućeg autoriteta i pozicije na generatoru šokova preko koje učitelj odbija da ide iznosio je 0.36.

i kad se uzmi naefektniji exp. soc. ps. dobije se relativno malo objašnjene varijanse, tek nešto veće od 0.3.

Question 28

važnost ef. neophodna veličina ef? Rosental, aspirin

Answer 28

aspirin pomaže kroz začepljenja krvnih sudova kod starijih ljudi.

2g:
1. pije aspirin
2. kontrolna - placebo

korelacija: 2V aspirin/placebo i srčani udar/nema, bila je -0.034.

exp. -> morao je da se prekine, jer je duplo više ljudi umrlo u kontrolnoj placebo grupi, nego u exp. grupi.

iako je ef. mali, ima drastične posledice.

Question 29

moderator

Answer 29

varijabla koja menja intenzitet nekog efekta ili relacije između 2V.

Question 30

medijator

Answer 30

V koja specifikuje način na koji se neki procesi ili relacije dešavaju ili uspostavljaju.

Question 31

moderatorske V

Answer 31

mogle bi da objasne zašto su ljudi dosledni, a zašto ne.

Question 32

Bem i Alen, moderatorski uticaj

Answer 32

neki ljudi su intrizično koherentni, neko intrizično nekoherentni.

Question 33

V, samoprocena delatnosti

Answer 33

pravi razliku između intrizično koherentnih i nekoherentnih.

Question 34

exp. Bem i Alen, testiraju crtu prijateljstva i savesnosti

Answer 34

IK podeljeni po medijani visoko i nisko varijabilne, na crti prijateljstva i savesnosti s obzirom na samoprocenu IK na sedmostepenoj skali.

Question 35

procedura exp. Bem i Alen