III - GILFORD, AJZENK, KATEL I MOMIROVIĆ

Question 1

Gilford

Answer 1

napravio GZTS (Guilford Zimmerman test survey) test ličnosti.

• pokušavao da klasifikuje faktore temperamenta.

Question 2

matrica temperamentalnih faktora

Answer 2

ukrštanje TIPA DIMENZIJE x SFERE PONAŠANJA.

• važne dispocizije ljudskog ponašanja.

Question 3

dispozicije po sferi ponašanja

Answer 3

opšte, emocionalne i socijalne.

Question 4

tipovi dimenzija

Answer 4

poz-neg.
responzivno-ne
akt-pas
kontrolisano-ne
objektivno-egocentricno

Question 5

GZTS

Answer 5

G - opšta akt (vs. nedostatak energ.)
R - uzdržanost, ozbiljnost (vs. ratimija/impulsiv)
A - sklonost ka usponu, socijalna smelost (vs. sub)
S - socijabilnost (vs. povucenost/stidljivost)
E - emoc. stabilnost i optimizam (vs. nestabilnost i depresija)
O - objektivnost (vs. subj i hipersenz)
F - prijateljska nastrojenost i prijaznost (vs. neprijateljstvo i ratobornost)
T - sklonost razmisljanje, reflektivnost (vs. nerefl)
P - sklonost ka međuljudskim odnosima, kooperativnost (vs. kriticnost)
M - maskulinost interesovanja i osecanja (vs. femininost).

Question 6

TIP DIMEZNIJE x SFERA PONAŠANJA

Answer 6

15 faktora koje je smatrao primarnim crtama temperamenta.

razvio 4 inventara, najvažniji GZTS

uklapanjem sa emp. evidencijom, inventar je završio sa 10 fakt. prvog reda.

Question 7

skale laganja

Answer 7

Džejkobs i Šlaf; na osnovu Gilfordovih ajtema napravili skale laganja (dosta su stavke ličile); tri skale.

1. skale grubog laganja (pokušavamo da se predstavimo pred drugima)
2. skala suptilnog laganja (lažemo i sami sebe, lepša slika o sebi)
3. skala nehajnog ševrdanja (random odgovaranje, zbog sličnih ajtema različit odgovor).

Question 8

razvoj Gilfordovih F

Answer 8

krenuo od Jungove tipologije (introvert/ekstravert); napravio ajteme i izvršio F. an.

4 strukture među tim ajtemima:
1. soc. intr/ekstr (I/E)
2. emoc. senzitivnost (N)
3. impulsivnost (R)
4. interesovanje za sebe, introspekt. tendencija (T).

1939. faktorisao 36 upitnički ajtema:
1940. soc I/E
1941. emoc. senzitivnost (N)
1942. maskulinost i femininost (M)

Question 9

manje jasni Gilfordovi F

Answer 9

ratimija (R), meditativno mišljenje (T).

dalje se izdvojila D (depresija), pa N (nervoznost), G (opšti aktivitet), I (osecanje inferiornosti), C (cikloidna dispozicija). kasnije su dobijeni O (obj), F (prijateljska nastrojenost) i P (licni odnosi).

Question 10

GZTS

Answer 10

inventar zasnovan na samoizveštavanju; donose se kvantitivni zaključci o crtama ličnosti pojedinca; standardizovan, konacna verzija meri 10 crta; za svaku postoji 30 ajtema koji su formulisani kao jednostavne, deklarativne tvrdjne; DA/NE/? nisam siguran.

VISOKA POUZDANOST - test/retest metodom
VISOKA UNUTRASNJA KONZISTENTNOST - ustanovljena split-half metodom.

dobra konstrukciona i prognosticka validnost (koliko dobro skor ik predstvlja njegov status na def. ps. crtama i koliko dobro se na osnovu njegovog skora na testu može predvideti neko ponašanje).

Question 11

F. an. Gilfordovih F

Answer 11

socijabilnost; G - opšta akt; A - sklonost ka usponu; S - socijabilnost.

Question 12

Gilfordova konceptualizacija danas, socijabilnost

Answer 12

smatrala se Ekstr/Intr.

Question 13

Gilfordova Ekstr/Intr

Answer 13

F uzdržanost (R) i sklonost ka razmišljanju (T).

Question 14

danas bi Gilfordovo R (uzdržnost) i T (sklonost razmišljanju)

Answer 14

bilo SAVESNOST i OTVORENOST.

Question 15

Katelova paranoidna dispozicija danas je

Answer 15

AGRESIVNOST.

Question 16

emocionalno zdravlje

Answer 16

emoc. stabilnost.
N - nervoznost
C - cikloidnost
D - depresivnost
I - inferiornost
O - objektivnost

paranoidna dispozicija:
P - sklonost medjuljudskim odnosima
F - prijateljska nastrojenost.

Question 17

Katel

Answer 17

tvorac TEORIJE INTELIGENCIJE (fluidna i kristalizovana).

sa Hornom stvorio Kate-Hornovu teoriju IQ koja je sastavni deo Kerolove teorije iz 1994.

krenuo iz perspektive lex. H. -> F. an. i dobio 12F iz rejtinga, a na self-report 16F.

imao sklonost da izmišlja imena F. njegov inventar je 16PF.

Question 18

Katelovi faktori

Answer 18

1. saizotimija vs. afektotimija (topa, voli ljude)
2. niska IQ vs visoka
3. niska ego snaga vs. visoka
4. sub vs. dom
5. desurgencija vs surgencija (komponenta E ide iz aktiviteta)
6. niska super-ego snaga vs. visoka
7. trekcija vs. parmija (stidljiv vs. smeo)
8. harija vs. premsija (oštra vs. blaga narav)
9. alaksija vs. protenzija (poverljiv vs. nepoverljiv)
10. praksemija vs. autija
11. naivnost vs. pronicljivost

Q dimenzije dobijene na uputnicima:
12. samopouzdanost vs. sklonost osećanju krivice
13. konzervativizam vs. radikalizam
14. zavisnost od grupe vs. samodovoljnost
15. samodisciplina vs. niska integracija
16. niska ergička tenzija vs. visoka.

Question 19

Katelova teorija

Answer 19

veoma popularna, ali loše psihometrijske karakteristike; nije hteo da mu dimenzije budu homogene, a zapravo je smanjivao internu konzistentnost, te skoro niko nije uspeo da replicira njegove rezultate.

Question 20

univerzalni indeks 23

Answer 20

Katel dobio na objektivnim testovima (T-podaci).

tu spada mobilizacija spram regresije, dobijen na osnovu obj. testova za:
- rigidnost (opažajnu i motornu)
- kapacitet integrisanja
- podložnost ljuljanju tela
- koordinacija ruku
- brisanje slova
- psihogalvanometar.

Question 21

Katel, dinamicka struktura

Answer 21

definisao i ergičke komponente; ergove koji su bioloski izvori ponasanja, urodjen obrazac interesovanja; seks, glad, druzeljubivost, potreba za projekcijom drugih, za sigurnoscu, za samopotvrdjivanjem, za radoznaloscu.

Question 22

Katel, sentimenti

Answer 22

vuku poreklo iz ergickih komponenti i usmerenisu ka coljevima.

imaju zajednicki reak. obrazac, okupljaju stavove iz vise erg. komponenti, ali iz jednog izvora ucenja i to ponavljanjem iskustava nagrađenog ponašanja.

Question 23

stavovi, Katel

Answer 23

spremnost postupanja u određenom pravcu ukoliko to okolnosti dozvole.

Question 24

Katel, komponente motivacije

Answer 24

dobijene Fan.

1. alfa - id komponenta
2. beta - ego
3. gama - super-ego komponenta
4. epsilon - iz nesvesne motivacije, razlicitih fiksacija i sukoba.
5. delta - fiziološka reaktivnost.

Question 25

Katel, struktura inteligencije

Answer 25

Gf-Gc model inteligencije.

fluidna - opada rastom, sporije kod inteligentnijih.

kristalizovana - ulaganje fluidne u produkte kulture i ona tokom života raste.

Question 26

Ajzenk

Answer 26

njegovi testovi ličnosti se i dalje koriste.

postavio pitanja: pogledaj u knjigu.

Question 27

Ajzenk, u prvim faktorskim analizama

Answer 27

ddobi 2 ortogonalne (u svakom smislu nezavisne) dimenzije, neuroticizam i ekstraverziju. -> INTROVERZIJA NIJE ISTO STO I NEUROTICIZAM.

Question 28

Ajzenkova dvofaktorska teorija

Answer 28

može se uklopiti u Hipokrat-Galanove temperalne tipove; kasnije je dodao i dimenziju PSIHOTICIZAM (razlikuje normalnost od psihopatologije, ali operacionalizacija više odgovara agresivnost, nego psihoticizmu). -> trofaktorski model ličnosti.

Question 29

nizak skor na psihoticizmu, Katel

Answer 29

normalna, adaptibilna ličnost; sve viši skorovi, agresivno ponašanje, psihopatija, afekt. ponašajne distorzije, šizoafekt. i na kraju šizofrenija.

Question 30

dimenzije Ajzenkove trofaktoske teorije

Answer 30

psihoticizam, ekstraverzija, neuroticizam.

PEN.

Question 31

psihoticizam, Ajzenk

Answer 31

ostra narav
kreativan
neempatican
antisocijalan
impulsivan
impersonalan
egocentrican
hladan
agresivan

Question 32

ekstraverzija, ajzenk

Answer 32

socijabilan
živahan
aktivan
asertivan
traga za uzbuđenjem
bezbrižan
dominantan
surgentan
pustolovan

Question 33

neuroticizam

Answer 33

anksiozan
depresivan
osećanje krivice
nisko samopoštovanje
napet
iracionalan
stidljiv
ćudljiv
emocionalan

Question 34

Ajzenk

Answer 34

pokušao da utemelji IR u bio. osnove.

Question 35

E/I kod Ajzenka

Answer 35

smatrao da postoji razlika u akt. retik. formacije (bazični životni vitalizmi, važna za procesovanje senz. info; pojačava ih) i korteksa.

kad je ekscit. prag niži, korteks se lakše pobuđuje.

Question 36

kod introverata

Answer 36

niži ekscitatorni prag, viši sinhronizujući prag -> povećana akt. korteksa.

Question 37

kod ekstraverata

Answer 37

viši eksc. prag, niži sinhronizujući prag -> smanjena akt. korteksa-

Question 38

intro. vs. ekstra

Answer 38

kod I -> dom. ekscitatorni procesi; na oprezu su.

kod E -> dom. inh. procesi; inh. niže centre u mozgu, umereno i opuštenije ponašanje.

Question 39

Ajzenk, biološke osnove

Answer 39

uslovljavaju dispozicije; prepoznao kao I/E; bio uticaj se manifestuje na nivou ponasanja, zatim ti licnosni uticaji dalje oblikuju nase vrednosne orijentacije.

Question 40

odnos nivoa stim. i hedonistickog tona kod E i I, Ajzenk, 1964.

Answer 40

I - niži nivo stim -> + hedonisticki ton.
nimalo stim. -> ljudima neprijatno.

E -> stim. mora da bude veca da bi bila prijatna.

kad E reag. -> I je užasno, visok nivo - hed. tona.

kad E - hed. ton, I je ta stimulacija nepodnošljiva.

Question 41

exp. testovi teorije E/I

Answer 41

1. kod I - niži senz. pragovi za aud. stim i bol
2. ef. distrakcije - I bolje rade sami, e odgovara sp. stim; kod I pragovi rastu sa prisustvom distraktujućih heteromodalnih S.
3. intenzitet S i transmarginalna Inh. (opadanje u postignucu kad je intenzitet pojacan do odredjenog nivoa). -> pre kod I
4. ef. stimulisucih i depresirajucih supstanci; KOFEIN - u pravcu I; alkohol i pravcu E.
   - sedativni prag je niži za E (manje alkohola treba da se sedira NS).
5. osetljivost na zamor (vece opadanje efikasnosti kod E).
6. reaktivna inh; E u većoj meri razvijaju, kao posledicu jednolične aktivnosti; podrazumeva kao neko kočenje, tj. nemogućnost da se nastavi sa akt;
   - brzo prodje, da se osetiti; nije motorne, vec kortikalne prirode.
7. EEG - alfa talasi su manje pobudjeni kod E
8. brzina HAB - elektroderm. Rk je jača kod I i hab. je slabija.
9. salivacija - I luče više pljuvačke na limunov sok (zbog pobuđenosti ret. formacije).
10. biohemijski uticaji; nizak nivo MAO (razgrađuje biogene amine) dovodi do veeg dopamina i u vezi je sa E, impulsivnoscu.
11. brzina USL - brže I u exp. USL očnog treptaja
12. konstitucija; imprinting testosterona utiče na širinu kukova; na 200 M, dobijena povezanost širine kukova i tendencije da se bude vođa, preferencije mladjih seksualnih partnera, preferencije aktivne seksualne uloge.

mnoge interesantne korelacije Ajzenk je dobio sa E -> rezultat toga sto je u njoj impulsivnost. kad se prebaci u psihoticizam -> nestaju korelacije.

Question 42

EPQ - Eyesenk Personality Questionnaire

Answer 42

upitnik, originalni 90 ajtema.

3 skale (P - 25, E - 21, N - 23 ajtema) + skala za merenje soc. poželjnih odgovaranja (L - 21).

1/3 ajtema je neg. reflektovano.

u verziji od 103 IT(ajtema). skali P dodato 13 IT zarad poboljsanja metrijskih karakteristika.

Question 43

Momirovic

Answer 43

stvorio kiberneticki model konativnog funkcionisanja, a on se meri inventarom KON-6.

Question 44

kiberneticki model konativnog funkcionisanja

Answer 44

6 regulatora (epsilon, hi, alfa, sigma, delta i eta) smestenih u siri kontekst zajedno sa g F (IQ), memorijskim procesom, procesom za prijem signala i kinezoloskim (morotickim) procesom.

Question 45

KON-6

Answer 45

mere kiberneticki model konat. reag.

epsilon - regulator aktiviteta
hi - regulator organskih funkcija
alfa - regulator Rk odbrane
sigma - regulator Rk napada
delta - sistem za koordinaciju regulativnih f.
eta - sistem za integraciju regulativnih f.

Question 46

epsilon - regulator aktiviteta

Answer 46

elementaran i najniže lociran regulatorni mehanizam u hijerarhiji; odgovara E.

bazicna f: regulacija aktivirajuce ret. formacije koja je odgovorna za akt. i energetski nivo na kom funkcionisu i ostali sistemi (kogn/kon/mot).

poremecaji - DEPRESIVNA/HIPOMANICNA Rk.

regulator utice i na efikasnost kogn. i motorickih procesa.

Question 47

hi - regulator organskih f

Answer 47

nastaje spregom supkortikalnih centara za regulaciju organskih f (pretežno u hipotalamusu) i kortikalnih sistema za regulaciju i kontrolu koji su im nadređeni.

poremećaji: f. poremećaji osn. organskih sistema: kardiovask, respir, gastrointest, uropoetskog, osn. sistema za ulazne/izlazne operacije, senz/moto sistema, poremecaje sistema za kontrolu, kocenje el. biotickih procesa.

poremecaji -> vode formiranju HIPOHONDRIJSKOG REAKCIONOG SISTEMA.

Question 48

alfa - regulator Rk ODBRANE

Answer 48

odgovara ANKSIOZNOSTI.

lociran u limb. sistemu.
modulira tonicko uzbudjenje na osnovu geneticki uslovljenih programa + programa nastalih u procesu USL tokom ontogenetskog razvoja.

vecina neuronskih poremecaja povezani su sa f. ovog regulatora.

Question 49

DISFUNKCIJA ALFA + EPSILON

Answer 49

depresija i psihastenicne Rk.

Question 50

disfunkcija ALFA + EPSILON + DELTA

Answer 50

teži depresivni oblici, opsesivno kompulzivne Rk.

Question 51

disfunkcija ALFA + EPSILON + DELTA + HI

Answer 51

poremecaj osnovnih biotickih funkcija.

Question 52

sigma - regulator RK NAPADA

Answer 52

agresivnost.

modulira primarno tonicko uzbudjenje, ali putem PROGRAMA ZA DESTRUKTIVNE RK.

destrukt. programi se mogu akt. neposredno (generisano iz epsilona, primarna agresivnost) ili posredno (iz alfe, sek. agresivnost, defanzivna).

postoji veza sa epsilon (energ. potencijal je nužan za realizaciju agresije).

funkcionisanje je subordinisano funkcionisanju delta regulatora i centr. kogn. procesora.

Question 53

poremecaji sigme - regulatora rk napada

Answer 53

agresivne Rk, razlicito modulirane;

autoor: neke od modulacija mogu biti posledica fix. na oral/anal fazu libidoiznog razvoja.

Question 54

delta - sistem za koordinaciju regulativnih f.

Answer 54

koordinise f. subsistema koji se funkcionalno i hijerarhijski razlikuju, ukljucujuci tu i f. kogn. procesora.

blizak je u nekoj meri efikasnosti citavog sistema za homeostat. funkciju.

Question 55

delta i regulatori

Answer 55

sistem za koordinaciju regulativnih f. nadredjen je epsilonu, hi, alfi i sigmi.

Question 56

poremecaji delte

Answer 56

dezorganizacija i disocijacija kogn. i kon. procesa i poremecaje moto. f. (shizoidni, paranoidni i manicni simptomi).

teže forme senz. i moto. konverzije i neki modaliteti inh. konverzije i fix. fobije, opsesije i kompulzije.

autori smatraju da je poremecaj delte OSNOVA AJZENKOVOG PSIHOTICIZMA; najvise odgovara delti, ali je operacionalizovan kao sigma.

Question 57

eta - sistem za integraciju regulativnih f.

Answer 57

integrise konativne promene saobrazno dinamici ps. polja, narocito soc.

disfunkcija dovodi do soc. maladaptacije. -> mogao bi da se nalazi u frontalnom delu korteksa.

Momirovic dovodi u pitanje postojanje ete.

neki od eta F ulaze u dezintegraciju.

Question 58

inventar KON-6

Answer 58

180 IT
30 IT za 6 skala
IT Likertov tip, 5 modaliteta odgovora
nema obrnuto refl. IT
nema skala za kontrolu soc. poželjnog odgovaranja.

Question 59

Momirovicev model KOGN. f.

Answer 59

1. receptorski sistem (R)
2. jedinica za kratkotrajno pamcenje (B)
3. jedinica za dugotrajno pamcenje (M)
4. I
5. S
6. P
7. g

Question 60

receptorski sistem R

Answer 60

neophodan uslov za prijem info; nema veliko znacenje u strukt. intelekta.

Question 61

B - jed. za kratkotrajno pamcenje

Answer 61

privremeno cuva info koje su prosle kroz ulazne procesore ili senalaze pod akt. tretmanom ostalih procesa (obim pamcenja).

Question 62

M - jed. za dugotrajno pamcenje

Answer 62

osn. f. je trajno cuvanje vec obradjenih info; odavde se info pretrazuju i pozivaju skladno naredbama paralelnog ili serijalnog procesora.

Question 63

I - procesor za dekodiranje, struktuiranje i pretraživanje ulaznih info.

Answer 63

u interakciji sa ostalim procesorima sistema daje ef. koji mogu da se interpretiraju kao perc. sposobnosti.

Question 64

S - procesor za serijalnu, sukcesivnu obradu info

Answer 64

odgovoran za sekvencijalne k. procese, sekvenc. pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne memorije i analizu info koje su transformisane u neki simbolicki kod.

odgovoran za procese u kojima dolazi do izražaja stečenog znanja, verbalne, simbolicke sposobnosti.

Question 65

P - procesor za paralelnu, simultanu analizu info

Answer 65

• odgovoran za istovremeno procesiranje veceg br. info tokova i paralelno pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne memorije, kao i za analizu info koje nisu prekodirane u neki simbolicki kod.
• odgovoran za procese u kojima ucestvuju sposobnosti rezonovanja, spacijalizacije, odnosno, edukacione sposobnosti.

Question 66

g - centralni prostor

Answer 66

• osn. f. je programiranje, regulisanje i kontrola rada ostalih procesa i integracija rezultata koji su dobijeni tim procesima
• glavni procesor za DONOSENJE ODLUKA i kontrolu njihovog sprovodjenja.

Question 67

lriterijumi za egzistenciju konstrukata u PIR-u odnose se na to

Answer 67

da li je nečija teorija o tome
šta čini ličnost upotrebljiva ili ne.

Question 68

Maslovljeva teorija o hijerarhiji motiva

Answer 68

izdvaja 5 nivoa potreba prema snazi i prioritetu zadovoljavanja:
1. fiziološke potrebe,
2. potreba za sigurnošću,
3. potreba za pripadanjem i ljubavlju,
4. potreba za samopoštovanjem i
5. potreba za samoaktualizacijom.

Question 69

Jung o sklopu ličnosti kao kombinaciji

Answer 69

1. ja (svesna duša),
2. lično nesvesno i njegovi kompleksi,
3. kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi (persona, anima,
   animus i senka),
4. jastvo (ljudska težnja ka jedinstvu),
5. stavovi (ekstravertnost i introvertnost)
6. osnovne psihičke funkcije poput mišljenja, osećanja, oseta i intuicije.

Question 70

Katel,

Answer 70

16 prim. crta ličnosti

Question 71

Frojd

Answer 71

instinkt kao izvor un. telesnog razdraženja koje se manifestuje kroz potrebe, dok je ps. predstavnik tih radraželjnja -> želja.

• svi instinkti se mogu podvesti pod instinkt života i instinkt smrti.

sama ličnost ima tri dela:
1. ide
2. ego
3. superego.

Question 72

Gilfordovi kriterijumi

Answer 72

• svaki upotrebljeni termin treba da se odnosi na
  određenu jedinicu ličnosti odnosno crtu. -> izražen zahtev da ma koliko
  proizvod analize bio kompleksan ili jednostavan, ipak zahteva određeni nivo uređenosti P koje je indik. crte (svaki opis korišćen za određeno P treba da upućuje na crtu koja je manifestovana kroz to P i njemu slična).
• koncept crte bude što egzaktniji, jasno određeno koji su to indikatori u P koji upućuju na postojanje date crte i razlikuju je od drugih crta.
• konstrukt koji se odnosi na crtu mora da bude takav da se može uklopiti u neku opštu teoriju ličnosti.

Question 73

Gilfordovi kriterijumi 2

Answer 73

• crte treba da budu povezane na logičan način predviđen teorijom.
• Gilford ističe da broj crta ličnosti treba da bude ekon. tako da se što manjim br. crta ličnosti objasni što veći aspekt funkc. individue.
• poželjno je da se uspostavi što
  veće slaganje između razl. istr. kada je reč o br. crta ličnosti.

Question 74

Ajzenkovi kriterijumi 77, 4 na osnovu kojih se odlučuje da li je neki koncept ličnosti koristan i stimulativan

Answer 74

1. psihometrijski

— fakt. an. studije

2. genetski

— glavne dimenzije L su one cije varijacije imaju evolut. znacaj koji se ogleda u tome da su ind. razlike u poseduvanju te dimenzije u odredjenim periodima evoluc. genetski determinisane.

3. postojanje teorijskog razumevanja bio F koji stoje u osnovi ind. razlika

— to treba da se završi lab. test. specif. predikcija koje se izvode na osnovu tih teorija

4. postojanje veze između dimenzija L i važnih soc. događaja i grupa

— veze podrazumevaju da se na osnovu H o bio. osnovi dimenzija ličnosti može u teoriji zaključiti najpre o postojanju dim, a da se same veze dim sa soc. događajima i grupama u kojima individua kod koje je izražena određena dimL može da pripada.

Question 75

Ajzenkovi kriterijumi 91, 14 krit. za prihvatljivu paradigmu u psL.

Answer 75

8 taksonomskih i 6 kauzalnih

Question 76

Ajzenk, paradigma

Answer 76

• teorijski model zajednički za većinu istraživača neke disc. koji obuhvata metode istraž, stand dokazivanja i procedura exp. istr.
• uvek sadrže i određene nepravilnosti, teži se unapređivanju.
• nemoguća eliminacija nepravilnosti -> naučna revolucija

Question 77

Kun, pre Ajzenka izdvaja 2 glavne komponente paradigme

Answer 77

egzemplare - konkretna
rešenja problema u nekoj disciplini koja se potom prihvataju kao simboličke generalizacije i
za ostale probleme

matricu discipline - sadrži modele, simboličke generalizacije i
egzemplare

Question 78

Ajzenkovi taksonomski kriterijumi

Answer 78

1. T pokriva široko područje i nije ograničena na uži segment istr. L
2. T mora biti logički konzistentno formnulisana, a zaključci izvedeni iz Ttreba da objasne postojeće fenomene pojdednako dobro ili bolje od drugih T, da predvide neotkrivene fenomene i da ne protivreče dobro utvrđenim činjenicama.
3. T mora da se odnosi na poreklo, def, i relacije crta L
4. T mora da ima hijer. oblik
5. Ishodi psihometr. testova treba da budu podložni replikaciji, a one koje nije moguće replicirati treba odbaciti
6. F prvog i drugog reda treba jasno da se razlikuju
7. Meta-analiza rezultata mora da pokaže konvergenciju
8. Ishodi studija u kojima se koriste različite skale treba da pokažu kovergenciju

Question 79

Kauzalni kriterijumi, Ajzenk

Answer 79

1. Genetska arhitektura modela mora biti jasna
2. Bio. osnove modela moraju biti T utemeljene i podložne testiranju
3. Model mora biti kros-kulturalno univerzalan
4. Mora postojati postojanost u t
5. Model mora generisati soc. važne zaključke
6. Model mora da ima udela u R nauke

Question 80

aditivnost

Answer 80

bez paradigme je nemoguće zadovoljiti najosnovniji kriterijum napretka nauke.

uz paradigmu se jedna studija oslanja na drugu i pomaže razvoju i poboljšanju modela.

Question 81

Momirevicevi kriterijumi

Answer 81

neophodno dokazati da li ono što je određeno konstruktom realno postoji i ako da, mora se
odrediti prava sadržina tog konstrukta.

neophodno odrediti relacije između
različitih konstrukata čija je egzistencija dokazana.

1. konvergencija indikatora
2. konvergencija modaliteta
3. diskriminativnost
4. taksonomska diskriminativnost
5. ireducibilnost
6. egzistencija fiziol. el.
7. relevantnost

Question 82

1. konvergencija indikatora

Answer 82

većinu ps. karak. nije moguće direktno meriti; o njima zaključuje na osnovu Rk na jasno određene S u jasno određenim situacijama.

ako u osnovi nekog skupa Rk, leži neka ps. karak, on mora biti koherentan.
-> uslov sveden: mora postojati merni instrument za merenje SB ili osobine L koji ima zadovoljavajuću pouzd, reprez. i homogenost.

Question 83

2. konvergencija modaliteta

Answer 83

ako ps. karak. postoji, ona može da utiče na Rk na razne S
u raznim sit.

ako postoje mere modaliteta reag. na razl. S u razl. sit. i ako se modaliteti odnose na Rk koje u osnovi imaju istu ps. karak -> mere tih modaliteta moraju konvergirati.

konvergirati -> postupkom eksplorativne/konfirmativne komponente ili fan mora dokazati da postoji latentna dim. koja je mera kogn/moto SB ili osobine L.

Question 84

3. diskriminativnost

Answer 84

ako ps. karak. realno postoji, ljudi se po njoj moraju na konzistentan način razlikovati.

na osnovu vrednosti mere ps. karak. trebalo bi da znamo kakav je
položaj IK na datoj karakt. u odnosu na druge ljude i u odnosu na njegov
položaj na dr. ps. karak.

operacionalizacija je komplikovana -> podrazumeva da postoji postupak za procenu stand. V za latentnu dim. na osnovu koje se može proceniti količina info koja se dobija prilikom merenja SB ili osobine L.

Question 85

4. taksonomska diskr.

Answer 85

mera ps. karak. je kombinacija indikatora te odlike (ne nužno
linearna).

mere se def. na nekom kontinuumu koji omogućava kvant.
diferenc. ljudi s obzirom na tu karak.

pored kvant. razlika,

na osnovu indikatora ili mera modaliteta ps. karak. moguće je razlikovati taksonomske skupine/ps. tipove koji ne moraju nužno ležati duž kontinuuma gde se ljudi razlikuju po veličini neke karak.

neophodno je ili identif.kvalit.
različite skupove ljudi ili dokazati da su razlike na toj ps. karakt.samo
kvant.