III - GILFORD, AJZENK, KATEL I MOMIROVIĆ Flashcards
Gilford
napravio GZTS (Guilford Zimmerman test survey) test ličnosti.
- pokušavao da klasifikuje faktore temperamenta.
matrica temperamentalnih faktora
ukrštanje TIPA DIMENZIJE x SFERE PONAŠANJA.
- važne dispocizije ljudskog ponašanja.
dispozicije po sferi ponašanja
opšte, emocionalne i socijalne.
tipovi dimenzija
poz-neg.
responzivno-ne
akt-pas
kontrolisano-ne
objektivno-egocentricno
GZTS
G - opšta akt (vs. nedostatak energ.)
R - uzdržanost, ozbiljnost (vs. ratimija/impulsiv)
A - sklonost ka usponu, socijalna smelost (vs. sub)
S - socijabilnost (vs. povucenost/stidljivost)
E - emoc. stabilnost i optimizam (vs. nestabilnost i depresija)
O - objektivnost (vs. subj i hipersenz)
F - prijateljska nastrojenost i prijaznost (vs. neprijateljstvo i ratobornost)
T - sklonost razmisljanje, reflektivnost (vs. nerefl)
P - sklonost ka međuljudskim odnosima, kooperativnost (vs. kriticnost)
M - maskulinost interesovanja i osecanja (vs. femininost).
TIP DIMEZNIJE x SFERA PONAŠANJA
15 faktora koje je smatrao primarnim crtama temperamenta.
razvio 4 inventara, najvažniji GZTS
uklapanjem sa emp. evidencijom, inventar je završio sa 10 fakt. prvog reda.
skale laganja
Džejkobs i Šlaf; na osnovu Gilfordovih ajtema napravili skale laganja (dosta su stavke ličile); tri skale.
- skale grubog laganja (pokušavamo da se predstavimo pred drugima)
- skala suptilnog laganja (lažemo i sami sebe, lepša slika o sebi)
- skala nehajnog ševrdanja (random odgovaranje, zbog sličnih ajtema različit odgovor).
razvoj Gilfordovih F
krenuo od Jungove tipologije (introvert/ekstravert); napravio ajteme i izvršio F. an.
4 strukture među tim ajtemima:
1. soc. intr/ekstr (I/E)
2. emoc. senzitivnost (N)
3. impulsivnost (R)
4. interesovanje za sebe, introspekt. tendencija (T).
- faktorisao 36 upitnički ajtema:
- soc I/E
- emoc. senzitivnost (N)
- maskulinost i femininost (M)
manje jasni Gilfordovi F
ratimija (R), meditativno mišljenje (T).
dalje se izdvojila D (depresija), pa N (nervoznost), G (opšti aktivitet), I (osecanje inferiornosti), C (cikloidna dispozicija). kasnije su dobijeni O (obj), F (prijateljska nastrojenost) i P (licni odnosi).
GZTS
inventar zasnovan na samoizveštavanju; donose se kvantitivni zaključci o crtama ličnosti pojedinca; standardizovan, konacna verzija meri 10 crta; za svaku postoji 30 ajtema koji su formulisani kao jednostavne, deklarativne tvrdjne; DA/NE/? nisam siguran.
VISOKA POUZDANOST - test/retest metodom
VISOKA UNUTRASNJA KONZISTENTNOST - ustanovljena split-half metodom.
dobra konstrukciona i prognosticka validnost (koliko dobro skor ik predstvlja njegov status na def. ps. crtama i koliko dobro se na osnovu njegovog skora na testu može predvideti neko ponašanje).
F. an. Gilfordovih F
socijabilnost; G - opšta akt; A - sklonost ka usponu; S - socijabilnost.
Gilfordova konceptualizacija danas, socijabilnost
smatrala se Ekstr/Intr.
Gilfordova Ekstr/Intr
F uzdržanost (R) i sklonost ka razmišljanju (T).
danas bi Gilfordovo R (uzdržnost) i T (sklonost razmišljanju)
bilo SAVESNOST i OTVORENOST.
Katelova paranoidna dispozicija danas je
AGRESIVNOST.
emocionalno zdravlje
emoc. stabilnost.
N - nervoznost
C - cikloidnost
D - depresivnost
I - inferiornost
O - objektivnost
paranoidna dispozicija:
P - sklonost medjuljudskim odnosima
F - prijateljska nastrojenost.
Katel
tvorac TEORIJE INTELIGENCIJE (fluidna i kristalizovana).
sa Hornom stvorio Kate-Hornovu teoriju IQ koja je sastavni deo Kerolove teorije iz 1994.
krenuo iz perspektive lex. H. -> F. an. i dobio 12F iz rejtinga, a na self-report 16F.
imao sklonost da izmišlja imena F. njegov inventar je 16PF.
Katelovi faktori
- saizotimija vs. afektotimija (topa, voli ljude)
- niska IQ vs visoka
- niska ego snaga vs. visoka
- sub vs. dom
- desurgencija vs surgencija (komponenta E ide iz aktiviteta)
- niska super-ego snaga vs. visoka
- trekcija vs. parmija (stidljiv vs. smeo)
- harija vs. premsija (oštra vs. blaga narav)
- alaksija vs. protenzija (poverljiv vs. nepoverljiv)
- praksemija vs. autija
- naivnost vs. pronicljivost
Q dimenzije dobijene na uputnicima:
12. samopouzdanost vs. sklonost osećanju krivice
13. konzervativizam vs. radikalizam
14. zavisnost od grupe vs. samodovoljnost
15. samodisciplina vs. niska integracija
16. niska ergička tenzija vs. visoka.
Katelova teorija
veoma popularna, ali loše psihometrijske karakteristike; nije hteo da mu dimenzije budu homogene, a zapravo je smanjivao internu konzistentnost, te skoro niko nije uspeo da replicira njegove rezultate.
univerzalni indeks 23
Katel dobio na objektivnim testovima (T-podaci).
tu spada mobilizacija spram regresije, dobijen na osnovu obj. testova za:
- rigidnost (opažajnu i motornu)
- kapacitet integrisanja
- podložnost ljuljanju tela
- koordinacija ruku
- brisanje slova
- psihogalvanometar.
Katel, dinamicka struktura
definisao i ergičke komponente; ergove koji su bioloski izvori ponasanja, urodjen obrazac interesovanja; seks, glad, druzeljubivost, potreba za projekcijom drugih, za sigurnoscu, za samopotvrdjivanjem, za radoznaloscu.
Katel, sentimenti
vuku poreklo iz ergickih komponenti i usmerenisu ka coljevima.
imaju zajednicki reak. obrazac, okupljaju stavove iz vise erg. komponenti, ali iz jednog izvora ucenja i to ponavljanjem iskustava nagrađenog ponašanja.
stavovi, Katel
spremnost postupanja u određenom pravcu ukoliko to okolnosti dozvole.
Katel, komponente motivacije
dobijene Fan.
- alfa - id komponenta
- beta - ego
- gama - super-ego komponenta
- epsilon - iz nesvesne motivacije, razlicitih fiksacija i sukoba.
- delta - fiziološka reaktivnost.
Katel, struktura inteligencije
Gf-Gc model inteligencije.
fluidna - opada rastom, sporije kod inteligentnijih.
kristalizovana - ulaganje fluidne u produkte kulture i ona tokom života raste.
Ajzenk
njegovi testovi ličnosti se i dalje koriste.
postavio pitanja: pogledaj u knjigu.
Ajzenk, u prvim faktorskim analizama
ddobi 2 ortogonalne (u svakom smislu nezavisne) dimenzije, neuroticizam i ekstraverziju. -> INTROVERZIJA NIJE ISTO STO I NEUROTICIZAM.
Ajzenkova dvofaktorska teorija
može se uklopiti u Hipokrat-Galanove temperalne tipove; kasnije je dodao i dimenziju PSIHOTICIZAM (razlikuje normalnost od psihopatologije, ali operacionalizacija više odgovara agresivnost, nego psihoticizmu). -> trofaktorski model ličnosti.
nizak skor na psihoticizmu, Katel
normalna, adaptibilna ličnost; sve viši skorovi, agresivno ponašanje, psihopatija, afekt. ponašajne distorzije, šizoafekt. i na kraju šizofrenija.
dimenzije Ajzenkove trofaktoske teorije
psihoticizam, ekstraverzija, neuroticizam.
PEN.
psihoticizam, Ajzenk
ostra narav
kreativan
neempatican
antisocijalan
impulsivan
impersonalan
egocentrican
hladan
agresivan
ekstraverzija, ajzenk
socijabilan
živahan
aktivan
asertivan
traga za uzbuđenjem
bezbrižan
dominantan
surgentan
pustolovan
neuroticizam
anksiozan
depresivan
osećanje krivice
nisko samopoštovanje
napet
iracionalan
stidljiv
ćudljiv
emocionalan
Ajzenk
pokušao da utemelji IR u bio. osnove.
E/I kod Ajzenka
smatrao da postoji razlika u akt. retik. formacije (bazični životni vitalizmi, važna za procesovanje senz. info; pojačava ih) i korteksa.
kad je ekscit. prag niži, korteks se lakše pobuđuje.
kod introverata
niži ekscitatorni prag, viši sinhronizujući prag -> povećana akt. korteksa.
kod ekstraverata
viši eksc. prag, niži sinhronizujući prag -> smanjena akt. korteksa-
intro. vs. ekstra
kod I -> dom. ekscitatorni procesi; na oprezu su.
kod E -> dom. inh. procesi; inh. niže centre u mozgu, umereno i opuštenije ponašanje.
Ajzenk, biološke osnove
uslovljavaju dispozicije; prepoznao kao I/E; bio uticaj se manifestuje na nivou ponasanja, zatim ti licnosni uticaji dalje oblikuju nase vrednosne orijentacije.
odnos nivoa stim. i hedonistickog tona kod E i I, Ajzenk, 1964.
I - niži nivo stim -> + hedonisticki ton.
nimalo stim. -> ljudima neprijatno.
E -> stim. mora da bude veca da bi bila prijatna.
kad E reag. -> I je užasno, visok nivo - hed. tona.
kad E - hed. ton, I je ta stimulacija nepodnošljiva.
exp. testovi teorije E/I
- kod I - niži senz. pragovi za aud. stim i bol
- ef. distrakcije - I bolje rade sami, e odgovara sp. stim; kod I pragovi rastu sa prisustvom distraktujućih heteromodalnih S.
- intenzitet S i transmarginalna Inh. (opadanje u postignucu kad je intenzitet pojacan do odredjenog nivoa). -> pre kod I
- ef. stimulisucih i depresirajucih supstanci; KOFEIN - u pravcu I; alkohol i pravcu E.
- sedativni prag je niži za E (manje alkohola treba da se sedira NS). - osetljivost na zamor (vece opadanje efikasnosti kod E).
- reaktivna inh; E u većoj meri razvijaju, kao posledicu jednolične aktivnosti; podrazumeva kao neko kočenje, tj. nemogućnost da se nastavi sa akt;
- brzo prodje, da se osetiti; nije motorne, vec kortikalne prirode. - EEG - alfa talasi su manje pobudjeni kod E
- brzina HAB - elektroderm. Rk je jača kod I i hab. je slabija.
- salivacija - I luče više pljuvačke na limunov sok (zbog pobuđenosti ret. formacije).
- biohemijski uticaji; nizak nivo MAO (razgrađuje biogene amine) dovodi do veeg dopamina i u vezi je sa E, impulsivnoscu.
- brzina USL - brže I u exp. USL očnog treptaja
- konstitucija; imprinting testosterona utiče na širinu kukova; na 200 M, dobijena povezanost širine kukova i tendencije da se bude vođa, preferencije mladjih seksualnih partnera, preferencije aktivne seksualne uloge.
mnoge interesantne korelacije Ajzenk je dobio sa E -> rezultat toga sto je u njoj impulsivnost. kad se prebaci u psihoticizam -> nestaju korelacije.
EPQ - Eyesenk Personality Questionnaire
upitnik, originalni 90 ajtema.
3 skale (P - 25, E - 21, N - 23 ajtema) + skala za merenje soc. poželjnih odgovaranja (L - 21).
1/3 ajtema je neg. reflektovano.
u verziji od 103 IT(ajtema). skali P dodato 13 IT zarad poboljsanja metrijskih karakteristika.
Momirovic
stvorio kiberneticki model konativnog funkcionisanja, a on se meri inventarom KON-6.
kiberneticki model konativnog funkcionisanja
6 regulatora (epsilon, hi, alfa, sigma, delta i eta) smestenih u siri kontekst zajedno sa g F (IQ), memorijskim procesom, procesom za prijem signala i kinezoloskim (morotickim) procesom.
KON-6
mere kiberneticki model konat. reag.
epsilon - regulator aktiviteta
hi - regulator organskih funkcija
alfa - regulator Rk odbrane
sigma - regulator Rk napada
delta - sistem za koordinaciju regulativnih f.
eta - sistem za integraciju regulativnih f.
epsilon - regulator aktiviteta
elementaran i najniže lociran regulatorni mehanizam u hijerarhiji; odgovara E.
bazicna f: regulacija aktivirajuce ret. formacije koja je odgovorna za akt. i energetski nivo na kom funkcionisu i ostali sistemi (kogn/kon/mot).
poremecaji - DEPRESIVNA/HIPOMANICNA Rk.
regulator utice i na efikasnost kogn. i motorickih procesa.
hi - regulator organskih f
nastaje spregom supkortikalnih centara za regulaciju organskih f (pretežno u hipotalamusu) i kortikalnih sistema za regulaciju i kontrolu koji su im nadređeni.
poremećaji: f. poremećaji osn. organskih sistema: kardiovask, respir, gastrointest, uropoetskog, osn. sistema za ulazne/izlazne operacije, senz/moto sistema, poremecaje sistema za kontrolu, kocenje el. biotickih procesa.
poremecaji -> vode formiranju HIPOHONDRIJSKOG REAKCIONOG SISTEMA.
alfa - regulator Rk ODBRANE
odgovara ANKSIOZNOSTI.
lociran u limb. sistemu.
modulira tonicko uzbudjenje na osnovu geneticki uslovljenih programa + programa nastalih u procesu USL tokom ontogenetskog razvoja.
vecina neuronskih poremecaja povezani su sa f. ovog regulatora.
DISFUNKCIJA ALFA + EPSILON
depresija i psihastenicne Rk.
disfunkcija ALFA + EPSILON + DELTA
teži depresivni oblici, opsesivno kompulzivne Rk.
disfunkcija ALFA + EPSILON + DELTA + HI
poremecaj osnovnih biotickih funkcija.
sigma - regulator RK NAPADA
agresivnost.
modulira primarno tonicko uzbudjenje, ali putem PROGRAMA ZA DESTRUKTIVNE RK.
destrukt. programi se mogu akt. neposredno (generisano iz epsilona, primarna agresivnost) ili posredno (iz alfe, sek. agresivnost, defanzivna).
postoji veza sa epsilon (energ. potencijal je nužan za realizaciju agresije).
funkcionisanje je subordinisano funkcionisanju delta regulatora i centr. kogn. procesora.
poremecaji sigme - regulatora rk napada
agresivne Rk, razlicito modulirane;
autoor: neke od modulacija mogu biti posledica fix. na oral/anal fazu libidoiznog razvoja.
delta - sistem za koordinaciju regulativnih f.
koordinise f. subsistema koji se funkcionalno i hijerarhijski razlikuju, ukljucujuci tu i f. kogn. procesora.
blizak je u nekoj meri efikasnosti citavog sistema za homeostat. funkciju.
delta i regulatori
sistem za koordinaciju regulativnih f. nadredjen je epsilonu, hi, alfi i sigmi.
poremecaji delte
dezorganizacija i disocijacija kogn. i kon. procesa i poremecaje moto. f. (shizoidni, paranoidni i manicni simptomi).
teže forme senz. i moto. konverzije i neki modaliteti inh. konverzije i fix. fobije, opsesije i kompulzije.
autori smatraju da je poremecaj delte OSNOVA AJZENKOVOG PSIHOTICIZMA; najvise odgovara delti, ali je operacionalizovan kao sigma.
eta - sistem za integraciju regulativnih f.
integrise konativne promene saobrazno dinamici ps. polja, narocito soc.
disfunkcija dovodi do soc. maladaptacije. -> mogao bi da se nalazi u frontalnom delu korteksa.
Momirovic dovodi u pitanje postojanje ete.
neki od eta F ulaze u dezintegraciju.
inventar KON-6
180 IT
30 IT za 6 skala
IT Likertov tip, 5 modaliteta odgovora
nema obrnuto refl. IT
nema skala za kontrolu soc. poželjnog odgovaranja.
Momirovicev model KOGN. f.
- receptorski sistem (R)
- jedinica za kratkotrajno pamcenje (B)
- jedinica za dugotrajno pamcenje (M)
- I
- S
- P
- g
receptorski sistem R
neophodan uslov za prijem info; nema veliko znacenje u strukt. intelekta.
B - jed. za kratkotrajno pamcenje
privremeno cuva info koje su prosle kroz ulazne procesore ili senalaze pod akt. tretmanom ostalih procesa (obim pamcenja).
M - jed. za dugotrajno pamcenje
osn. f. je trajno cuvanje vec obradjenih info; odavde se info pretrazuju i pozivaju skladno naredbama paralelnog ili serijalnog procesora.
I - procesor za dekodiranje, struktuiranje i pretraživanje ulaznih info.
u interakciji sa ostalim procesorima sistema daje ef. koji mogu da se interpretiraju kao perc. sposobnosti.
S - procesor za serijalnu, sukcesivnu obradu info
odgovoran za sekvencijalne k. procese, sekvenc. pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne memorije i analizu info koje su transformisane u neki simbolicki kod.
odgovoran za procese u kojima dolazi do izražaja stečenog znanja, verbalne, simbolicke sposobnosti.
P - procesor za paralelnu, simultanu analizu info
- odgovoran za istovremeno procesiranje veceg br. info tokova i paralelno pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne memorije, kao i za analizu info koje nisu prekodirane u neki simbolicki kod.
- odgovoran za procese u kojima ucestvuju sposobnosti rezonovanja, spacijalizacije, odnosno, edukacione sposobnosti.
g - centralni prostor
- osn. f. je programiranje, regulisanje i kontrola rada ostalih procesa i integracija rezultata koji su dobijeni tim procesima
- glavni procesor za DONOSENJE ODLUKA i kontrolu njihovog sprovodjenja.
lriterijumi za egzistenciju konstrukata u PIR-u odnose se na to
da li je nečija teorija o tome
šta čini ličnost upotrebljiva ili ne.
Maslovljeva teorija o hijerarhiji motiva
izdvaja 5 nivoa potreba prema snazi i prioritetu zadovoljavanja:
1. fiziološke potrebe,
2. potreba za sigurnošću,
3. potreba za pripadanjem i ljubavlju,
4. potreba za samopoštovanjem i
5. potreba za samoaktualizacijom.
Jung o sklopu ličnosti kao kombinaciji
- ja (svesna duša),
- lično nesvesno i njegovi kompleksi,
- kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi (persona, anima,
animus i senka), - jastvo (ljudska težnja ka jedinstvu),
- stavovi (ekstravertnost i introvertnost)
- osnovne psihičke funkcije poput mišljenja, osećanja, oseta i intuicije.
Katel,
16 prim. crta ličnosti
Frojd
instinkt kao izvor un. telesnog razdraženja koje se manifestuje kroz potrebe, dok je ps. predstavnik tih radraželjnja -> želja.
- svi instinkti se mogu podvesti pod instinkt života i instinkt smrti.
sama ličnost ima tri dela:
1. ide
2. ego
3. superego.
Gilfordovi kriterijumi
- svaki upotrebljeni termin treba da se odnosi na
određenu jedinicu ličnosti odnosno crtu. -> izražen zahtev da ma koliko
proizvod analize bio kompleksan ili jednostavan, ipak zahteva određeni nivo uređenosti P koje je indik. crte (svaki opis korišćen za određeno P treba da upućuje na crtu koja je manifestovana kroz to P i njemu slična). - koncept crte bude što egzaktniji, jasno određeno koji su to indikatori u P koji upućuju na postojanje date crte i razlikuju je od drugih crta.
- konstrukt koji se odnosi na crtu mora da bude takav da se može uklopiti u neku opštu teoriju ličnosti.
Gilfordovi kriterijumi 2
- crte treba da budu povezane na logičan način predviđen teorijom.
- Gilford ističe da broj crta ličnosti treba da bude ekon. tako da se što manjim br. crta ličnosti objasni što veći aspekt funkc. individue.
- poželjno je da se uspostavi što
veće slaganje između razl. istr. kada je reč o br. crta ličnosti.
Ajzenkovi kriterijumi 77, 4 na osnovu kojih se odlučuje da li je neki koncept ličnosti koristan i stimulativan
- psihometrijski
— fakt. an. studije
- genetski
— glavne dimenzije L su one cije varijacije imaju evolut. znacaj koji se ogleda u tome da su ind. razlike u poseduvanju te dimenzije u odredjenim periodima evoluc. genetski determinisane.
- postojanje teorijskog razumevanja bio F koji stoje u osnovi ind. razlika
— to treba da se završi lab. test. specif. predikcija koje se izvode na osnovu tih teorija
- postojanje veze između dimenzija L i važnih soc. događaja i grupa
— veze podrazumevaju da se na osnovu H o bio. osnovi dimenzija ličnosti može u teoriji zaključiti najpre o postojanju dim, a da se same veze dim sa soc. događajima i grupama u kojima individua kod koje je izražena određena dimL može da pripada.
Ajzenkovi kriterijumi 91, 14 krit. za prihvatljivu paradigmu u psL.
8 taksonomskih i 6 kauzalnih
Ajzenk, paradigma
- teorijski model zajednički za većinu istraživača neke disc. koji obuhvata metode istraž, stand dokazivanja i procedura exp. istr.
- uvek sadrže i određene nepravilnosti, teži se unapređivanju.
- nemoguća eliminacija nepravilnosti -> naučna revolucija
Kun, pre Ajzenka izdvaja 2 glavne komponente paradigme
egzemplare - konkretna
rešenja problema u nekoj disciplini koja se potom prihvataju kao simboličke generalizacije i
za ostale probleme
matricu discipline - sadrži modele, simboličke generalizacije i
egzemplare
Ajzenkovi taksonomski kriterijumi
- T pokriva široko područje i nije ograničena na uži segment istr. L
- T mora biti logički konzistentno formnulisana, a zaključci izvedeni iz Ttreba da objasne postojeće fenomene pojdednako dobro ili bolje od drugih T, da predvide neotkrivene fenomene i da ne protivreče dobro utvrđenim činjenicama.
- T mora da se odnosi na poreklo, def, i relacije crta L
- T mora da ima hijer. oblik
- Ishodi psihometr. testova treba da budu podložni replikaciji, a one koje nije moguće replicirati treba odbaciti
- F prvog i drugog reda treba jasno da se razlikuju
- Meta-analiza rezultata mora da pokaže konvergenciju
- Ishodi studija u kojima se koriste različite skale treba da pokažu kovergenciju
Kauzalni kriterijumi, Ajzenk
- Genetska arhitektura modela mora biti jasna
- Bio. osnove modela moraju biti T utemeljene i podložne testiranju
- Model mora biti kros-kulturalno univerzalan
- Mora postojati postojanost u t
- Model mora generisati soc. važne zaključke
- Model mora da ima udela u R nauke
aditivnost
bez paradigme je nemoguće zadovoljiti najosnovniji kriterijum napretka nauke.
uz paradigmu se jedna studija oslanja na drugu i pomaže razvoju i poboljšanju modela.
Momirevicevi kriterijumi
neophodno dokazati da li ono što je određeno konstruktom realno postoji i ako da, mora se
odrediti prava sadržina tog konstrukta.
neophodno odrediti relacije između
različitih konstrukata čija je egzistencija dokazana.
- konvergencija indikatora
- konvergencija modaliteta
- diskriminativnost
- taksonomska diskriminativnost
- ireducibilnost
- egzistencija fiziol. el.
- relevantnost
- konvergencija indikatora
većinu ps. karak. nije moguće direktno meriti; o njima zaključuje na osnovu Rk na jasno određene S u jasno određenim situacijama.
ako u osnovi nekog skupa Rk, leži neka ps. karak, on mora biti koherentan.
-> uslov sveden: mora postojati merni instrument za merenje SB ili osobine L koji ima zadovoljavajuću pouzd, reprez. i homogenost.
- konvergencija modaliteta
ako ps. karak. postoji, ona može da utiče na Rk na razne S
u raznim sit.
ako postoje mere modaliteta reag. na razl. S u razl. sit. i ako se modaliteti odnose na Rk koje u osnovi imaju istu ps. karak -> mere tih modaliteta moraju konvergirati.
konvergirati -> postupkom eksplorativne/konfirmativne komponente ili fan mora dokazati da postoji latentna dim. koja je mera kogn/moto SB ili osobine L.
- diskriminativnost
ako ps. karak. realno postoji, ljudi se po njoj moraju na konzistentan način razlikovati.
na osnovu vrednosti mere ps. karak. trebalo bi da znamo kakav je
položaj IK na datoj karakt. u odnosu na druge ljude i u odnosu na njegov
položaj na dr. ps. karak.
operacionalizacija je komplikovana -> podrazumeva da postoji postupak za procenu stand. V za latentnu dim. na osnovu koje se može proceniti količina info koja se dobija prilikom merenja SB ili osobine L.
- taksonomska diskr.
mera ps. karak. je kombinacija indikatora te odlike (ne nužno
linearna).
mere se def. na nekom kontinuumu koji omogućava kvant.
diferenc. ljudi s obzirom na tu karak.
pored kvant. razlika,
na osnovu indikatora ili mera modaliteta ps. karak. moguće je razlikovati taksonomske skupine/ps. tipove koji ne moraju nužno ležati duž kontinuuma gde se ljudi razlikuju po veličini neke karak.
neophodno je ili identif.kvalit.
različite skupove ljudi ili dokazati da su razlike na toj ps. karakt.samo
kvant.
