OFC L I KRIMI RAD Flashcards
1
Q
slučaj Fineasa Gejdža
A
- Vermont, metal šipka probila levi obraz, izbila oko i izašla na prednjem delu temena.
- ležao, grčevi, bolnica
- normalno govorio, nije imao nikakvih problema u seć, govoru, miš, Pa
- kako oštećenje mozga nije dovelo do oštećenja k. f
2
Q
Gejdž se oporavio, vratio na posao
A
- saradnici konstantovali promene u P
- ne promene u k.f.
- promenila se L, radikalno različit
- postao je easy-going, površan, neodgovaran, C-
- promena izražavanja - neučtiv
3
Q
Gejdž je postao
A
- opušten, eratičan, nepredvidljiv i impulsivan
- izgubio posao na pruzi.
- otišao u Argentinu, ljubav prema životinjama
4
Q
dr. je primetio i da kod pac. sa lezijom istih moždanih regiona
A
- sakupljačke navike
- Gejdž postao kolekcionar raznovrsnih stvari
- nakon toga u SAD, farmer, počeli epileptični napadi, sve gori i gori
5
Q
nakon smrti, Gejdževa glava je odsečena i sačuvana u muzeju
A
- jer je omogućila detaljno ispitivanje tog tipa povrede
6
Q
lezije su obuhvatale oštećenje
A
- vmPFC
- neoštećen latPFC (kontrola Pž, računanje, premeštanje Pž sa S na S)
7
Q
posledice oštećenja vmPFC
A
- neSB da se P saglasno sa soc. pravilima koje je prethodno naučio
- neSB da se izabere onaj pravac akcije koji će optimizovati njegove šanse za opstanak i uspeh u životu
- neSB planiranja budućnosti
8
Q
Antonio Damasio se bavio tim povredama
A
- prvi neurološki portret jedne specif. vrste problema koji liči na amoralno, proksimalno i psihopatsko P
- imao 12 slučajeva lezija OFC
9
Q
slučaj Eliot, imao meningiomu (benigni tumor)
A
- u orbitofrontalnom predelu
- dostigla veličinu pomorandže
- izvađena - P na sličan način kao Gejdž.
10
Q
posledice u P Eliot
A
- pojedine stvari radio izvanredno dobro
- širi okvir P - iracionalan
- uži okvir P - hiperracionalan
11
Q
Eliot je bio vrh biznismen
A
- postao nepredvidiv i iracionalan
- loše biznis procene - propao
- razvio i sakupljačke navike
- dva razvoda
12
Q
Damasio svratio kod Eliota u kancelariju
A
- Eliot organizovao kartoteku ceo dan
- odsustvo em. koje ljudi vezuju za razne ciljeve i prioritet u životu
- hijerarhija na osnovu emocija, za KSi je sve =
13
Q
Eliot je počeo da se ponaša kao računar
A
- izgubio SB da emotivno markira opcije u životu
14
Q
testovno P Eliota
A
- superioran IQ na WAIS skali - stand. klinički test za merenje INT
- multilingualna aphasia examination baterija; j. razumevanje i produkcija - normalan nalaz
- perceptualna SB, DM, KM, uč. novih činjenica, aritmetička SB - netaknuti
15
Q
testovno P Eliota 2
A
- pž, SB fokusiranja na specif. m, sadržaj do tačke isključenja drugih - netaknuti
- Wisconsin card Sorting test - u granicama normale za egzekutivnu f - šifting
16
Q
testovno P Eliota 3
A
- SB estimacije na osnovu nepotpunog znanja čije rešenje podrazumeva povezivanje određenog br. nepovezanih činjenica (z. koji testira logičku kompetentnost, pažnju i RM) - u granicama normale
- profil na MMPI (klinički test L) - u granicama normale
- testovi soc. znanja - dobro znao pravila P u soc. sit i ispoljio normalno snalaženje u sit. koje zahtevaju finansijske odluke
17
Q
testovno P Eliota 4
A
- uredan nalaz na soc. testovima koji su merili SB
- standard issues moral judgment interview, na Kolbergovom testu nivoa moralnog rezonovanja - visok nivo moralnog rezonovanja
18
Q
Damasio kao iskusan kliničar
A
- da utvrdi sistematske relacije između nedostataka u ps. funkcionisanju i tipa lezije
- radi test dvostruke disocijacije
19
Q
test dvostruke disocijacije
A
- naći si. korelacije između povreda određenih moždanih regiona i pć. Pa i k.
- validirati te nalaze ustanovljavanjem onoga što se naziva dvostruka disocijacija u kojoj povreda mesta A uzrokuje pć. X, ali ne i pć. Y, dok oštećenje B uzrokuje pć. Y, ali ne i X
- testirati H na novim slučajevima moždanog oštećenja, gde se utvrđuje da li povreda određenog mesta uzrokuje hipotetski ef. u P/k.
20
Q
zarvnjenost emocija
A
- nakon Eliota, uvek je bila zabeležena komb. deficita u donošenju soc. relevantnih odluka i zaravnjenih emoc. i osećanja
21
Q
Damasio je naglašavao Eliotovu spremnost da zaravnjeno
A
- govori o svim problemima u životu
- Eliot nije imao psihogalv. rk. na S poput slike raskomadanog ljudskog tela (koja običnim izaziva šok i gađenje)
- sam Eliot je tvrdio da je ranije drugačije reag, ali sada mu je svejedno
22
Q
drastičnu neSB da se snalazi u složenim soc. situacijama
A
- pratila je jedna vrsta emoc. pć.
23
Q
moć razuma i iskustvo idu zajedno
A
- stanovište protivreči stavu cele zapadne filozofije koja pod uticajem Dekarta, smatrala da što je manja emocija, to je više racionalnosti, negiranjem emocija, ostaje više prostora za racionalnom,
24
Q
kod Eliota je primarni emoc. si. koji ide preko amigdala
A
- ostao intatan, on je i dalje mogao da se raduje, tuguje i oseća gađenje i sl. (recimo, na pucanj revolvera bi se trgao i izvan bi bio snažan psihogalvanski refleks)
- kada je u pitanju procesiranje k. info kao što je viđenje slike, nastaje problem i nema emotivne rk.
25
Q
šta je ustanovljeno testovima dvostruke disoc.
A
- ako je u pitanju lezija ventromed. regiona, bilat. oštećenje PFC je asoc sa pć. u soc. rezonovanju/donošenju odluka i emoc/oseć.
- (i obrnuto) - kada su pć. u soc. rezonovanju/donošenju soc. relevantnih odlika i emoc/osećanjima izdvojeni u odnosu na inače intaktni neurops. profil, oštećenje je najveće u ventromedijalnom regionu
— pć. su najočigledniji u soc. domenu i svakodnevnom životu pac.
26
Q
- ako je u pitanju lezija ventromed. regiona, bilat. oštećenje PFC je asoc sa
A
- pć. u soc. rezonovanju/donošenju odluka i emoc/oseć.
27
Q
- (i obrnuto) - kada su pć. u soc. rezonovanju/donošenju soc. relevantnih odlika i emoc/osećanjima izdvojeni u odnosu na inače intaktni neurops. profil
A
- oštećenje je najveće u ventromedijalnom regionu
— pć. su najočigledniji u soc. domenu i svakodnevnom životu pac.
28
Q
u slučajevima prefrontalnih lezija kada su LAT. I DORZ. sektori oštećeni u meri u kojoj je i ventromed. sektor ili više
A
- tada se pored pć. u rezonovanju/donošenju odluka, javljaju i deficiti u pž, rm, j. artik, deficiti u k.
- dorzolat delovi su zaduženi za kogn, sedište RM.
29
Q
anozognozija
A
- kod pac. koji su imali lezije senzomotornog dela desnog korteksa (najčešće posledice moždanog udara)
- dolazi do ispada iz f cele leve strane tela
30
Q
neobpično je da kod lezije u desnom (ali ne u levom) delu tela, praćena je
A
- vrstom neverovatnog odsustva svesti pac. o tome šta se desilo
- cela leva strana je nepokretna, pac. nesvestan toga, može da planira da igra fudbal
- tek kada se suoči (pomeri nogu), kaže da ne ide
- nakon nekog t kao da opet zaboravlja
- kao da mora da je viz. suočena sa tim da bi priznala da nešto nije u redu
- nesposobnosti da se update info o telesnom sistemu, praćenja je istom vrstom zaravnjenosti kod Eliota
31
Q
poremećaji soc. rezonovanja, donošenja soc. relevantnih odluka i emoc/osećanja
A
- oštećenje ventromedijalnog regiona
- oštećenje somatosenzornog korteksa desne hem
- dodatno oštećenje delova lateralno i dorzalno u odnosu na ventromedijalni korteks
32
Q
oštećenje ventromed. regiona
A
- dovodi do pć. rezonovanja/donošenja odluke i emoc./osećanja
- naročito u L i soc. domenu
33
Q
oštećenje somatosenzornog korteksa desne hem, dovodi do
A
- pć. rezonovanja/donošenja odluke i emoc/osećanja koji je kombinoban sa pć. u procesu bazičnog telesnog signalizovanja - anozognozija
34
Q
dodatno oštećenje delova lat. i dorzalno u odnosu na ventromedijalni korteks
A
- vodi pć. rezonovanja i procesa donošenja odluka, ali na drugačiji način
- pć. je obhuhvatniji, oštećuje int funkcionisanje u svim domenima
- defekt je lokalizovan na reči, br, ob, prostor, više nego na ispadanja u L i soc. domenu (tj. ima pć. u kogniciji)
35
Q
zapažanje Damasija
A
- ako su bazične bio regulacije neophodne za orijentaciju u L i soc. životu (iz evidencije o povezanosti n. sistema odgovornih za L i soc. adaptaciju), onda je p da će prirodna selekcija favorizovati onaj moždani dizajn kod kog će sub. si. odgovorni za soc. rezonovanje i donošenje odluka biti intimno povezani sa onim si. koji su dgovorni za bazične bio. regulacije
36
Q
emocije nekako moraju biti u bliskom dosluhu za mašinerijom
A
- koja je odgovorna za donošenje k. odluka da bi se garantovao opstanak
37
Q
dispozicione reprezentacije
A
- urođeno i stečeno znanje o telu, sp. svetu i mozgu koji interaguje sa telom i sp. svetom, kao i strategije za manipulaciju tim znanjem
38
Q
dispoz. reprez. su ps. konstrukti koji mogu biti
A
- urođeni - bazične refleksne f koje su definisane pre svega radom hipotalamusa
- posledica učenja - u PFC
39
Q
znanje dispozicionih reprezentacija
A
- se koristi za upravljanje motornim i m. outputima
- ono što sadrže nisu slike po sebi, već načini kako se rekonsturiše slika
40
Q
dispozicione reprezentacije se nalaze u zonama
A
- konvergencije - skupovima neurona
- zone konvergencije se nalaze širom asocijacionog korteksa (u režnjevima), bazalnim ganglijama i limbičkom sistemu
41
Q
konvergencione zone su komande o
A
- bio regulacijama neophodnim za preživljavanje (kontrola metabolizma, drive, instinkta)
42
Q
dispozicione reprezentacije služe da uvežu dve mašinerije
A
- k i emotivnu
43
Q
Damasio pravi razliku između
A
- primarni i sekundarnih emocija
44
Q
primarne emoc. su
A
- preegzistentne rk. na određene sredinske ili internalne S kao što su veličina, raspom tip pokreta, zvukova i mirisa, određene konfiguracije telesnih stanja
- idu iz amigdala
45
Q
amigdale sadrže
A
- dispozicione reprez. koje otkačinju telesno stanje karakt. za emociju straha i alteriraju k. procesiranje koje odgovara stanju straha
46
Q
iz amigdala kreće ono što ćemo mi telesno soetiti
A
- kao strah
- to će dalje uticati na naše k. funkcionisanje
47
Q
sekundarne emocije
A
- k. reprezentacije telesnih stanja koje su uvek jukstapozicioniran tj. dovedene u vezu sa nekim k. ishodom
48
Q
ekundarne emoc. nastaju
A
- iskustvom osećanja i stvaranja si. veza između kat. ob. sa jedne i primarnih emoc. sa druge
- to su iskustva telesnih promena, kat. naših visceralnih i muskuloskeletnih stanja koja su povezana sa slikama drugih ob. i situacija (jukstapozicije slike telesnog stanja i slike nečeg drugog, kao što je vizuelna slika ili auditorna slika melodije)
49
Q
pozitivno ili negativno telesno stanje utiču na
A
- stil i efikasnost kognicija
- negativna telesna stanja usporavaju k. procese, generisanje slike, smanjuju njihovu raznolikost i rezonovanje čine neefikasnim
- pozitivna stanja deluju suprotno
50
Q
kada sretnemo starog prijatelja nakon dugo t
A
- svesno prizivamo m. preprez. sećanja na tog prijatelja
- na nesvesnom nivou, PFC inicira automatski i nevoljno signale kao odgovore na te slike
- prefrontalne dispozicione reprez. automatski i nesvesno šalju signal na amigdale i anteriorni cingulatni girus
51
Q
- svesno prizivamo m. preprez. sećanja na tog prijatelja
A
- na neuralnom planu se ove reprez. dešavaju u razl. ranim senzornim sektorima (viz, aud, i dr.) topografski organizovane i razdvojene
- sećanja - primarni ORž delovi
- zone konvergencije u PFC pozivaju te slike sećanja
52
Q
znamo da kada se dese lezije koje dovode do gubitka osećaja za boje
A
- takođe i sećanja nemaju boje, jer su blisko povezana sa PFC
53
Q
- na nesvesnom nivou, PFC inicira automatski i nevoljno signale kao odgovore na te slike
A
- kada se setimo prijatelja, PFC dozove sliku sećanja i u vezi sa njom markiramo emoc. (setimo se kako smo lepo provodili vreme sa tim prijateljem i kako nam nedostaje)
54
Q
- prefrontalne dispozicione reprez. automatski i nesvesno šalju signal na amigdale i anteriorni cingulatni girus
- dispozicione reprezentacije u tim regionima reaguju tako što
A
- aktiviraju nukleuse ANS i inervišu viscelarne organe preko perifernih nerava
- prosleđuju signalna moto si. koji inerviše mišiće u smislu karakteristične fac. ekspresije i telesnog stava
- aktiviraju endokrini i peptidni si. koij utiče na telesna i moždana stanja
- aktiviraju nespecif. neurotransmiterske nukleuse u moždanom stablu i bazalnom prednjem mozgu koji odašilju hem. poruke u različite delove telencefalona
55
Q
prve tri pomene utiču na telo
A
- uzrokuju emoc. telesno stanje koje povratno utiče na limb. si. i somatosenz. si
