II - crte Flashcards
Rozenbaum - uticaj snage S i pozadinskih uslova na ponašanje
kako pristanak na učestvovanje u exp. zavisiti od sredine (kako se ostali ponašaju oko njega).
rozenbaum, 3 nivoa 2 varijable
- pritisak, snaga stimulusa
- pozadinske varijacije
Rozenbaum, exp. H: situaciona varijabla oblikuje ponašanje
rezultat: u ekstremnim uslovima, linije se pomalo savijaju -> postoje individue koje se opiru očekivanom ponašanju (u situaciji).
Helson, crta dominacije
moderator (utiče na jačinu veze)
IK: izjasne o stavu prema ratu.
1V - da/ne
2V - ponašanje drugih IK
3V - dominantnost, moderator.
Helson: visoko dominantan čovek
kao da prkosi, svi militaristi, on pacifista i obrnuto.
Helson, IK visoki na dominaciji
njihovu odgovori se razlikuju (od ostalih) u odnosu na pozadinsku situaciju.
Helson, hpoteza da situacija oblikuje ponašanje ljudi
nije ispravna. -> postoje variranja koje potiče od individua, ind. razlike u dispozicijama.
definicije crte
- naglašene ind. razlike - Džensen, Gilford, Klonindžer
- morfološke razlike - Gilford i Momirović - razlike u ponašanju
- koncept jedinstva
koncept jedinstva
jedinstveno funkc. strukture; elementi ponašajnog sistema su povezani sa predmetpo PIRa.
vs. koncept organizmičkog.
crta
centralni pojam PIRa.
relativno trajan način na koji se diferenciraju ponašanja različitih individua.
Gilford, crta
bilo koji distinktni relativno trajni način, na koji se individua razlikuje u odnosu na druge.
Katel, crta
objedinujuća konfiguracija u ponašanju; takva, da kada je jedan deo prisutan u izvesnom stepenu, možemo zaključitida će osoba pokazati i druge delove u izvesnom stepenu.
crta podrazumeva
trajnu i široku tendenciju za odgovor
najpoznatija definicija crte, Olport
crta je generalizovani i fokalizovani (izbeći nepoželjne konotacije) neuropsihički sistem sa kapacitetom da mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da inicira i vodi konzistentne forme adaptivnog i ekspresivnog ponašanju.
rasčivijavanje Oltropove crte
neuropsihički sistem nas gura u nekom pravcu.
određene draži funkcionalno ekvivalentne - neurotičan čovek je neurotičan u svim situacijama.
crta oblikuje našu percepciju -> to vodi u određene ekspresivno ponašanje.
Klonindžer - temperamentalne i karakterne crte.
temperamentalne crte - prekonceptualne reakcije na percipirane stimuluse, reakcije koje reflektuju heritabilne (nasledjene) otklone u procesiranju, od strane perceptualnog memorijskog sistema (tj. implicitnih proceduralnih memorija).
implicitni memorijski sistem
onaj nad kojim nemamo reflektivnu kontrolu, van polja svesti.
Klonindžer
crta je nasleđen programiran otklon u pravcu određenog tipa procesiranja info - ekstravert uvek vidi priliku da se zabavi, neurotik da se uplaši. -> reakciona pristrasnost,
Klonindžer, karakterne crte
su reakcione pristrasnosti povezane sa različitim aspektima self-koncepta, strukture koja se razvija kao pokušaj odgovora na pitanje ko smo, šta smo i zašto smo ovde.
Gilford, kako doći do crte i imenovati je
- opservacija ponašanja i opis
- pripisivanje kvaliteta ponašanja individui
- tretiranje te osobine kao dispozicije
opisivanje ponašanja
ljudi se razlikuju po načinu na koji nešto rade -> postoji zajednički kvalitet i on se ispoljava u različitom stepenu -> opisuje se prilogom -> kvalitet se pripisuje ponašanju
pripisivanje kvaliteta ponašanja individui
opisujemo osobu pridevom; prenos sa ponašanja na osobu (implicitna očekivanja da će se ta osoba ponašati na takav način u nekom trenutku).
tretiranje osobine kao dispozicije
iskaz imenicom; ima crtu agresivnosti
traje karakteristike ličnosti - karakteristike koje vode očekivanju da će se osoba pre ponašati na jedan, nego na neki drugi način.
crtu ne vidimo direktno
na osnovu indikatora zaključujemo o crti.
indikatori crte
određeni elementi u njenom ispoljavanju, na osnovu kojih utvrđujemo da li je i do koje mere poseduju članovi uzorka IK.
fundamentalna pretpostavka PIRa
postojanje dispozicija koje ustrojavaju manifestne, posmatranju i merenju dostupne, ponašajne elemente (indikatore).
cirkularnost dispozicionih pojmova
crta je uvek hipotetički konstrukt, a ne intervenišuća varijabla.
crta je više od onoga
što predstavlja uzorak ponašanja na osnovu kog je ona zaključena.
kod crte
na osnovu jednog uzorka ponašanja za koja pretpostavljamo da su uzrok neke crte, zaključujemo o drugo uzorku ponašanja (ona u kojima nikad nismo videli ljude) -> ne postoji cirkularnost.
izbeći cirkularnost crte
povezati je sa neuropsihičkim sistemom -> postoji bio. tendencija -> u biološkom supstratu, oblikuje se sredinskim uticajima. crta sa sobom nosi predviđanja i značenja.
kod crte možemo izmeriti
intenzitet, učestalost, količinu i verovatnoću pojavljivanja indikatora crte.
probabilistička teorija testiranja - IRT (item response theory)
eksplicitan model za verovatniću javljanja određenog odgovora na testu/inventaru.
IRT
objedinjuje učestalost, jačinu, količinu i kvalitet indikatora i dimenzionalnost u zaključivanju o crti.
IRT nalazi
p svakog odgovora (reag. IK) kao funkciju latentne crte (intenziteta osobine koju posedije) i nekih stavskih parametara (koliko je sama stavka izazov za datu crtu).
na osnovu izraženosti crte
određujemo kolika je p da rešimo zadatak određene težine.
verodostojnost (isti model kao i za p, likelihood)
dobija se od date f stvarno opaženih odgovora (rešenih z?) i ponovo stavskih parametara (težina stavke).
verodostojnost
količina osobine o kojoj zaključujem na osnovu odgovora ispitanika i izazova koji ta stavka predstavlja za njega.
kad je težina zadatka = osobina
50% da se reši z.
jednoparametarski logistički model (1PL)
predviđa p tačnog odgovora kroz odnos ind. crte (qi) i 1 stavskog parametra (bj) (parametar težine/lokacioni parametar).
IRT (probabilistička teorija testiranja)
izjednačava crta na kojoj osoba zauzima neku poziciju i težinu date stavke.
položaj na crti = težina stavke.
pozicija bj (parametar težine) na zajedničkoj osi crte/težine
na kojoj je predviđena p Pij(qi - bj) = 0.5
to se definiše logističkom krivom.
najveca informativna vrednost
u situacijama u kojim postoji ista verovatnoća da se reši i ne reši zadatak.
test kao celina
je informativniji od stavke
test
emituje informaciju preko šireg opsega crte (q. više zahvata crtu).
stavka
emituje info koncentrisanu oko nivoa crte koji je blizak njenoj težini.
likelihood funkcija
kakav je nivo crte zastupljena (kod nekoga) na osnovu kombinacije stavskog odgovora.
verodostojnost date crte
govori o intenzitetu crte.
informacijska vrednost stavke
najveća (0.25) kad je p tačnog odgovora na stavku 50%.
stavka
najinformativnija za one IK čiji je nivo osobine = težini stavke
kad nivo osobine odstupa od težine stavke
informaciona vrednost stavke se smanjuje.
praktična implikacija
potrebne su stavke različite težine, za kvalitetno merenje različitih nivoa date osobine, koje očekujemo kod različitih ljudi.
likelihood funkcija
počiva na lokalnoj nezavisnosti -> podrazumeva da su odgovori na različite stavke, za isti nivo date (određene) osobine, nezavisni.
postoji 1 likelihood funkcija
za svaki sklop odgovora i suma tih funkcija se sumira (ide) do 1, za dati nivo osobine teta.
dvoparametarski stavski model
uvodi se parametar diskriminacije - aj (nagib funkcije, stepen nagiba).
troparametarski stavski model
uvodi se parametar donje aimptote - c (verovatnoća tačnog odgovora, kada stvarna crta teži negativnoj beskonačnosti - pogađanje).
crta, nivo merenja
pretpostavlja ordinalni ili intervalni nivo merenja
crta, atribut
atribut/kvalitet -> pretpostavlja da različite indiv. imaju taj atribut u nekoj meri
zaključak o stepenu posedovanja crte
bazira se na Fr pojavljivanja indikatora crte (u koliko okolnosti), intenzitetu indk. crte (koliko teške stavke može da reši), opsegu ponašanja koji mogu biti indk visokog prisustva crte.
dimenzionanost
monotonost odnosa crte i indikatora - ali ne nužno linearnost (vidi se kod IRT).
univerzalnost crte
rasprostranjenost; nezavisno prisustvo crte od različitih načina na koje se ljudi mogu klasif. (pol, obrazovanje, …)
u svim kulturama postoji isti faktorski složaj nekog faktora -> kultur. sredina ne utiče u pravcu razlika.
postoji dispoziciona karakteristika
H: ona je trajna.
stanja su varijabilna, crte su trajne.
načini manifestacije trajnosti crta
- strukturna stabilnost (korelacije iste kad smo mladi/stari)
- stabilnost ranga (da li neko zadržava rang, bez obzira na promene; ostaje viši od nekoga uvek)
- stabilnost srednjih vrednosti (srednja vrednost osobine ista tokom vremena)
- ipsativna stabilnost (da li je unutrašnja konfiguracija ista tokom vremena; dabez obzira da li se osoba menja kroz vreme, da li je relativan odnos crta stabilan).
konzistentnost
doslednost u ponašanju.
postoji fluktuacija (funckionalna fluktuacija) pozicije u sklopu određene crte.
opštost crte
manja/veća raznolikost i raznovrsnost ponašanja koje obuhvata neka crta.
bitni su i
br. crta i njihova struktura, organizacija, odnos.
hijerarhijska organizacija crta
- nivo tipa; smatra se za najdublj, sustinski nivo crte; dimenziju domena.
ovo su nadalje manifestacija crte:
2. nivo osobina; facet/subdimenzija;
- nivo navika
- nivo specif. Rk.
