Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

psihologija individualnih razlika > II - crte > Flashcards

II - crte Flashcards

1
Q

Rozenbaum - uticaj snage S i pozadinskih uslova na ponašanje

A

kako pristanak na učestvovanje u exp. zavisiti od sredine (kako se ostali ponašaju oko njega).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

rozenbaum, 3 nivoa 2 varijable

A
  1. pritisak, snaga stimulusa
  2. pozadinske varijacije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Rozenbaum, exp. H: situaciona varijabla oblikuje ponašanje

A

rezultat: u ekstremnim uslovima, linije se pomalo savijaju -> postoje individue koje se opiru očekivanom ponašanju (u situaciji).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Helson, crta dominacije

A

moderator (utiče na jačinu veze)

IK: izjasne o stavu prema ratu.

1V - da/ne
2V - ponašanje drugih IK
3V - dominantnost, moderator.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Helson: visoko dominantan čovek

A

kao da prkosi, svi militaristi, on pacifista i obrnuto.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Helson, IK visoki na dominaciji

A

njihovu odgovori se razlikuju (od ostalih) u odnosu na pozadinsku situaciju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Helson, hpoteza da situacija oblikuje ponašanje ljudi

A

nije ispravna. -> postoje variranja koje potiče od individua, ind. razlike u dispozicijama.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

definicije crte

A
  1. naglašene ind. razlike - Džensen, Gilford, Klonindžer
    - morfološke razlike - Gilford i Momirović
  2. razlike u ponašanju
  3. koncept jedinstva
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

koncept jedinstva

A

jedinstveno funkc. strukture; elementi ponašajnog sistema su povezani sa predmetpo PIRa.

vs. koncept organizmičkog.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

crta

A

centralni pojam PIRa.

relativno trajan način na koji se diferenciraju ponašanja različitih individua.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Gilford, crta

A

bilo koji distinktni relativno trajni način, na koji se individua razlikuje u odnosu na druge.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Katel, crta

A

objedinujuća konfiguracija u ponašanju; takva, da kada je jedan deo prisutan u izvesnom stepenu, možemo zaključitida će osoba pokazati i druge delove u izvesnom stepenu.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

crta podrazumeva

A

trajnu i široku tendenciju za odgovor

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

najpoznatija definicija crte, Olport

A

crta je generalizovani i fokalizovani (izbeći nepoželjne konotacije) neuropsihički sistem sa kapacitetom da mnoge draži učini funkcionalno ekvivalentnim i da inicira i vodi konzistentne forme adaptivnog i ekspresivnog ponašanju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

rasčivijavanje Oltropove crte

A

neuropsihički sistem nas gura u nekom pravcu.

određene draži funkcionalno ekvivalentne - neurotičan čovek je neurotičan u svim situacijama.

crta oblikuje našu percepciju -> to vodi u određene ekspresivno ponašanje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Klonindžer - temperamentalne i karakterne crte.

A

temperamentalne crte - prekonceptualne reakcije na percipirane stimuluse, reakcije koje reflektuju heritabilne (nasledjene) otklone u procesiranju, od strane perceptualnog memorijskog sistema (tj. implicitnih proceduralnih memorija).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

implicitni memorijski sistem

A

onaj nad kojim nemamo reflektivnu kontrolu, van polja svesti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

Klonindžer

A

crta je nasleđen programiran otklon u pravcu određenog tipa procesiranja info - ekstravert uvek vidi priliku da se zabavi, neurotik da se uplaši. -> reakciona pristrasnost,

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

Klonindžer, karakterne crte

A

su reakcione pristrasnosti povezane sa različitim aspektima self-koncepta, strukture koja se razvija kao pokušaj odgovora na pitanje ko smo, šta smo i zašto smo ovde.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

Gilford, kako doći do crte i imenovati je

A
  1. opservacija ponašanja i opis
  2. pripisivanje kvaliteta ponašanja individui
  3. tretiranje te osobine kao dispozicije
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

opisivanje ponašanja

A

ljudi se razlikuju po načinu na koji nešto rade -> postoji zajednički kvalitet i on se ispoljava u različitom stepenu -> opisuje se prilogom -> kvalitet se pripisuje ponašanju

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

pripisivanje kvaliteta ponašanja individui

A

opisujemo osobu pridevom; prenos sa ponašanja na osobu (implicitna očekivanja da će se ta osoba ponašati na takav način u nekom trenutku).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

tretiranje osobine kao dispozicije

A

iskaz imenicom; ima crtu agresivnosti

traje karakteristike ličnosti - karakteristike koje vode očekivanju da će se osoba pre ponašati na jedan, nego na neki drugi način.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

crtu ne vidimo direktno

A

na osnovu indikatora zaključujemo o crti.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

indikatori crte

A

određeni elementi u njenom ispoljavanju, na osnovu kojih utvrđujemo da li je i do koje mere poseduju članovi uzorka IK.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

fundamentalna pretpostavka PIRa

A

postojanje dispozicija koje ustrojavaju manifestne, posmatranju i merenju dostupne, ponašajne elemente (indikatore).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

cirkularnost dispozicionih pojmova

A

crta je uvek hipotetički konstrukt, a ne intervenišuća varijabla.

28
Q

crta je više od onoga

A

što predstavlja uzorak ponašanja na osnovu kog je ona zaključena.

29
Q

kod crte

A

na osnovu jednog uzorka ponašanja za koja pretpostavljamo da su uzrok neke crte, zaključujemo o drugo uzorku ponašanja (ona u kojima nikad nismo videli ljude) -> ne postoji cirkularnost.

30
Q

izbeći cirkularnost crte

A

povezati je sa neuropsihičkim sistemom -> postoji bio. tendencija -> u biološkom supstratu, oblikuje se sredinskim uticajima. crta sa sobom nosi predviđanja i značenja.

31
Q

kod crte možemo izmeriti

A

intenzitet, učestalost, količinu i verovatnoću pojavljivanja indikatora crte.

32
Q

probabilistička teorija testiranja - IRT (item response theory)

A

eksplicitan model za verovatniću javljanja određenog odgovora na testu/inventaru.

33
Q

IRT

A

objedinjuje učestalost, jačinu, količinu i kvalitet indikatora i dimenzionalnost u zaključivanju o crti.

34
Q

IRT nalazi

A

p svakog odgovora (reag. IK) kao funkciju latentne crte (intenziteta osobine koju posedije) i nekih stavskih parametara (koliko je sama stavka izazov za datu crtu).

35
Q

na osnovu izraženosti crte

A

određujemo kolika je p da rešimo zadatak određene težine.

36
Q

verodostojnost (isti model kao i za p, likelihood)

A

dobija se od date f stvarno opaženih odgovora (rešenih z?) i ponovo stavskih parametara (težina stavke).

37
Q

verodostojnost

A

količina osobine o kojoj zaključujem na osnovu odgovora ispitanika i izazova koji ta stavka predstavlja za njega.

38
Q

kad je težina zadatka = osobina

A

50% da se reši z.

39
Q

jednoparametarski logistički model (1PL)

A

predviđa p tačnog odgovora kroz odnos ind. crte (qi) i 1 stavskog parametra (bj) (parametar težine/lokacioni parametar).

40
Q

IRT (probabilistička teorija testiranja)

A

izjednačava crta na kojoj osoba zauzima neku poziciju i težinu date stavke.

položaj na crti = težina stavke.

41
Q

pozicija bj (parametar težine) na zajedničkoj osi crte/težine

A

na kojoj je predviđena p Pij(qi - bj) = 0.5

to se definiše logističkom krivom.

42
Q

najveca informativna vrednost

A

u situacijama u kojim postoji ista verovatnoća da se reši i ne reši zadatak.

43
Q

test kao celina

A

je informativniji od stavke

44
Q

test

A

emituje informaciju preko šireg opsega crte (q. više zahvata crtu).

45
Q

stavka

A

emituje info koncentrisanu oko nivoa crte koji je blizak njenoj težini.

46
Q

likelihood funkcija

A

kakav je nivo crte zastupljena (kod nekoga) na osnovu kombinacije stavskog odgovora.

47
Q

verodostojnost date crte

A

govori o intenzitetu crte.

48
Q

informacijska vrednost stavke

A

najveća (0.25) kad je p tačnog odgovora na stavku 50%.

49
Q

stavka

A

najinformativnija za one IK čiji je nivo osobine = težini stavke

50
Q

kad nivo osobine odstupa od težine stavke

A

informaciona vrednost stavke se smanjuje.

51
Q

praktična implikacija

A

potrebne su stavke različite težine, za kvalitetno merenje različitih nivoa date osobine, koje očekujemo kod različitih ljudi.

52
Q

likelihood funkcija

A

počiva na lokalnoj nezavisnosti -> podrazumeva da su odgovori na različite stavke, za isti nivo date (određene) osobine, nezavisni.

53
Q

postoji 1 likelihood funkcija

A

za svaki sklop odgovora i suma tih funkcija se sumira (ide) do 1, za dati nivo osobine teta.

53
Q

dvoparametarski stavski model

A

uvodi se parametar diskriminacije - aj (nagib funkcije, stepen nagiba).

54
Q

troparametarski stavski model

A

uvodi se parametar donje aimptote - c (verovatnoća tačnog odgovora, kada stvarna crta teži negativnoj beskonačnosti - pogađanje).

55
Q

crta, nivo merenja

A

pretpostavlja ordinalni ili intervalni nivo merenja

55
Q

crta, atribut

A

atribut/kvalitet -> pretpostavlja da različite indiv. imaju taj atribut u nekoj meri

56
Q

zaključak o stepenu posedovanja crte

A

bazira se na Fr pojavljivanja indikatora crte (u koliko okolnosti), intenzitetu indk. crte (koliko teške stavke može da reši), opsegu ponašanja koji mogu biti indk visokog prisustva crte.

57
Q

dimenzionanost

A

monotonost odnosa crte i indikatora - ali ne nužno linearnost (vidi se kod IRT).

58
Q

univerzalnost crte

A

rasprostranjenost; nezavisno prisustvo crte od različitih načina na koje se ljudi mogu klasif. (pol, obrazovanje, …)

u svim kulturama postoji isti faktorski složaj nekog faktora -> kultur. sredina ne utiče u pravcu razlika.

58
Q

postoji dispoziciona karakteristika

A

H: ona je trajna.

stanja su varijabilna, crte su trajne.

59
Q

načini manifestacije trajnosti crta

A
  1. strukturna stabilnost (korelacije iste kad smo mladi/stari)
  2. stabilnost ranga (da li neko zadržava rang, bez obzira na promene; ostaje viši od nekoga uvek)
  3. stabilnost srednjih vrednosti (srednja vrednost osobine ista tokom vremena)
  4. ipsativna stabilnost (da li je unutrašnja konfiguracija ista tokom vremena; dabez obzira da li se osoba menja kroz vreme, da li je relativan odnos crta stabilan).
60
Q

konzistentnost

A

doslednost u ponašanju.

postoji fluktuacija (funckionalna fluktuacija) pozicije u sklopu određene crte.

61
Q

opštost crte

A

manja/veća raznolikost i raznovrsnost ponašanja koje obuhvata neka crta.

62
Q

bitni su i

A

br. crta i njihova struktura, organizacija, odnos.

62
Q

hijerarhijska organizacija crta

A
  1. nivo tipa; smatra se za najdublj, sustinski nivo crte; dimenziju domena.

ovo su nadalje manifestacija crte:
2. nivo osobina; facet/subdimenzija;

  1. nivo navika
  2. nivo specif. Rk.
63
Q
A

psihologija individualnih razlika (5 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions