II, nastavak - hijerarhijska organizacija crta

Question 1

hijerarhijska organizacija crta

Answer 1

1. nivo specifičnih reakcija
2. nivo navika
3. nivo osobina (facet/subdimenzija)
4. nivo tipa (dimenzija domena, najdublji, suštinski nivo crte).

nivo tipa najdublji? -> indikatori manifestacije crte

Question 2

Katelova jednačina specifikacije

Answer 2

za predviđanje i razumevanje ponašanja pojedinca

Question 3

opšta jednačina ponašanja

Answer 3

Rij = f (SjPi) -> priroda i snaga čovekove reakcije je funkcija okolnosti draženja u koju je stavljen (S) i prirode njegove ličnosti (P).

Question 4

prirodu ličnsoti P

Answer 4

moguće je opisati na nekoliko dimenzija (Pi = Ai, Bi… )

Question 5

optimalno reagovanje u okolnosti

Answer 5

podrazumeva zastupljenost svake od dimenzija ličnosti u određenoj meri -> ta optimalna kombinacija se menja od situacije do situacije.

Question 6

situacija se može specifikovati nizom okolnosnih indeksa

Answer 6

Sj = bjA, bjB, bjk.

Question 7

kad se situacija specif. nizom okolnosnih indeksa, reag. multidimenz. ličnosti u multuidimenz. okolnosti se specif.

Answer 7

Rij = bjaAi + bjbBi + … + bjsSi

Question 8

A, B, K

Answer 8

specifikovani konstrukti ličnosti

Question 9

Sj

Answer 9

dispozicija specif. za datu R

Question 10

bij

Answer 10

situacioni ponašajni ponderi; specifikuju optimalnu kombinaciju crta za reagovanje u datoj situaciji.

Question 11

specifisti

Answer 11

sve reakcije koje osoba emituje su striktno specif, odvojeno naucene i NE MOGU se kombinovati na nacin kojim bi bilo moguce pretpostaviti postojanje crta/tipova.

Question 12

generalisti

Answer 12

postoji tendencija da različite reakcije i akt. neke individue budu uključene u široke, generalne kat. kao sto su crte/tipovi.

Question 13

Katel, ličnost

Answer 13

se može definisati kao ono što nam kazuje šta će čovek učiniti kad se bude našao u datoj okolnosti.

R = f (S, P).

Question 14

evaluacija mera ličnosti

Answer 14

1. pouzdanost
2. validnost
3. generalizabilnost

Question 15

pouzdanost

Answer 15

test-retest, interna konzistentnost, inter-rater -> preciznost, stepen u kome test meri pravu meru onoga što treba da neru.

Question 16

validnost

Answer 16

pojavna, pretiktivna, konvergentna, diskriminativna i konstrukt validnost - da li test meri ono što treba da meri.

Question 17

generazilabilnost

Answer 17

kontekst mogu biti grupe ljudi koji se razlikuju po polu, uzrastu, kulturi… - u kojoj meri se validnost odražava u razl. kontekstima.

Question 18

istraživački nacrti

Answer 18

eksperimentalne metode, korelacione metode, studije slučaja.

Question 19

korelacione metode

Answer 19

najviše se koriste; ind. razlike su zatečene karak. -> njima nije moguće manipulisati.

Question 20

eksperimentalne metode

Answer 20

važnost manipulacije varijablama i početna ekvivalencija (ujednačeni) IK u svakom od uslova -> podrazumeva raspored IK u grupe u between-group design ili balansiranje redosleda u within-groups.

Question 21

kontrabalansiranje

Answer 21

slučajno 50% - 50%
1. grupa - tiho, bučno
2. grupa - bučno, tiho

Question 22

reakcija koju vrši neka osoba je

Answer 22

rezultat situacije u kojoj se ona našla u datom trenutku, njenih privremenih stanja i njenih crta.

Question 23

situacija

Answer 23

skup elemenata i energija iz sp. sredine koji u različitoj meri deluju na čula individue.

Question 24

stimulus

Answer 24

element od najvećeg interesa za objašnjavanje datog ponašanja; elementi situacije.

Question 25

pozadina

Answer 25

ostali elementi od manjeg značaja.

Question 26

privremena organska stanja

Answer 26

trenutni status fizičkog zdravlja, glad, žeđ.

Question 27

crte ličnosti

Answer 27

relativno traje dispozicije ponašanja.

Question 28

da se utvrdi nivo prisustva određene crte ličnosti

Answer 28

neophodno je druga dva faktora koji utiču na ponašanje, kao i sve ostale crte ličnosti držati pod kontrolom.

Question 29

Katel

Answer 29

jednačina specifikacije; ljudsko ponašanje u funkciji situacije i ličnosti -> odrediti ljudsko ponašanje u specif. okolnostima.

R = S * P

S -> okolnosti draženja u koju je čovek stavljen.

P -> priroda njegove ličnosti

Question 30

ličnost jedinke se može opisati u nekoliko dimenzija

Answer 30

optimalno reagovanje u nekoj specif. situaciji zahteva zastupljenost stavke od dimenzija ličnosti u određenoj meri -> taj odnos mera se menja od situacije do situacije.

Question 31

svaka situacija

Answer 31

može se def. preko niza okolnih indeksa Sj = bja, bjb, … bjk.

Question 32

Sj

Answer 32

dispozicija za tu specif. reakciju, a bj. situacioni ponašajni ponedri -> ponderi koji određuju optimalnu kombinaciju crta za reagovanje u datoj situaciji.

Question 33

zdravstveni setting - psihičke smetnje

Answer 33

deskripcija psihopatologije i diferencijalna dijagnoza.

deskripcija i predikcija svakodnevnog ponašanja

tretman baziran na relevantnim informacijama o osobi

monitoring tretmana

upotreba procene ličnosti koa tretman

Question 34

zdravstveni setting - somatska oboljenja

Answer 34

identifikacija psiholoških aspekata fizičke bolesti

monitoring adaptacije na hroničnu bolest ili invalidnost

procena tolerancije na operativne procedure

razotkrivanje izvora nezdravog životnog stila

razotkrivanje izvora nepridržavanja prepisanog tretmana

Question 35

forenzički setting

Answer 35

procena kompetencija i psihološkom zdravlja

ličnost karakteristike/prilagođenosti dece i njihovih roditelja i procena kapaciteta za starateljstvo/pravo na posete

procena ličnih povreda i prava na status invalidnosti

Question 36

pedagoški setting

Answer 36

osnova za savetovanje i dodatne pedagoške intervencije za učesnike sa problemima u ponašanju i učenju

Question 37

organizacioni setting

Answer 37

evaluacija kandidata prilikom zapošljavanja/promocije

procena sposobnosti za posao onih koji su razvili psihički poremećaj, kao i onih koji imaju potencijal za nasilnost.

Question 38

klasifikacija metoda procene (kako ući u ličnost); ponašanje je moguće posmatrati, beležiti i meriti na sledeća 4 načina

Answer 38

1. mere samoprocene (self-report) -> S-podaci (inventari, upitnici i skale)
2. rejtinzi ili R-podaci (od strane bliskih drugih ili eksperata, u laboratorijskom ili prirodnom setingu)
3. testovni ili T-podaci (ekspeimentalne situacije, fiziološkemere, projektivne tehnike)
4. životnih ishodi ili L-podaci (arhivski zapisi, fizički tragovi).

Question 39

samoprocena - S-podaci

Answer 39

izveštaj IK o sopstvenom ponašanju na osnovu samoposmatranja i introspekcije.

otvoren/zatvoren tipa
liste prideva ili struktuirani upitnici i inventari.

Question 40

samoprocena

Answer 40

kratke rečenice koje specifikuju neke konkretne oblike ponašanja počivaju na zaključivanju niskog nivoa, odgovori se daju brzo i mogu se smatrati istinitim, te su one u prednosti u odnosu na prideve.

Likertov tip ili u obliku prinudnog izbora

Question 41

samoprocena, experience sampling

Answer 41

uzorkovanje iz iskustva; svakodnevni izveštaj IK o svom ponašanju, osećanjima ili fizičkih simptomima u trajanju od nekoliko nedelja.

podaci se sakupljaju u dužem t. periodu, može se steći uvid u pravilnosti intraindividualnog varijabiliteta u ponašanju.

Question 42

prednost S podataka

Answer 42

bogatstvo info koje osoba može dati o sebi, a koji nisu dostupne drugima (emocije, želje, verovanja… )

Question 43

nedostaci self-reporta

Answer 43

socijalno poželjno odgovaranje i respose-set.

Question 44

manifestacije socijalno poželjnog odgovaranja;

Answer 44

IK teži da prikaže sebe u što boljem svetlu, da ne odgovara iskreno na pitanja ili IK nesvesno laže, obmanjuje sebe.

Question 45

rešavanje problema socijalno poželjnog odgovaranja

Answer 45

skale laganja; format prisilnog izbora ili upozorenje IK da se poželjno odgovaraanje na stavke može registrovati.

Question 46

Response-set

Answer 46

podrazumeva sklonost davanja jednog tipa odgovora bez obzira na pitanje.
- akvijescentno odgovaranje (da-ljudi, slaganje sa iskazom)

sklonost da biraju ekstremne alternative

sklonost da se na Likertovoj skali 1-5 daje 3.

Question 47

u procenama

Answer 47

nije od presudnog značaja da li je IK ispravnom izvestio; najbitnije je da STAVKA bude dobar indikator crte.

Question 48

registrovanje response-seta

Answer 48

preko skora na akviescenciji ili balansiranog reflektovanja stavki (pola stavki u pravcu ekstraverzije, pola -kodirano, u pravcu introverzije).

Question 49

Vudvort

Answer 49

prvi inventar licnosti; pitao psihijatre šta pitaju pacijente i napravio upitnik za detekciju vojnika koji su pod rizikom za shell shock.

Question 50

skale validnosti

Answer 50

1. detekcija sistematskih pristrasnosti
2. detekcija nasumičnih grešaka

Question 51

detekcija sistematskih pristrasnosti

Answer 51

skale + upravljanja utiskom su namenjene za identif. IK koji lažno tvrde da poseduju malo verovatne vrline.

skale - upravljanja utiskom su namenje za idneitf. onih kojih lažno tvrde da imaju malo verovatne mane i simptome.

nekonzistentnost poželjnih odgovora - parovi stavki SUPROTNI po SADRŽAJU, ali POŽELJNI. -> ako IK bira tačno u obe stavke, opredeljuje se za POŽELJNOST pre nego za sadržaj.

Question 52

detekcija nasumičnih grešaka

Answer 52

nasumično odgovaranje, orflje, nerazumevanje stavke.

skale pravih inkozistencija u odg. -> prave se od parova stavki SUPROTNIH PO SADRŽAJU -> nekonzistentnost kad se složi sa obe tvrdnje ili kad se ne složi ni sa jednom.

skale varijabilnih inkonzistencija u odg. -> parovi stavki koji su vrlo SLIČNI PO SADRŽAJU -> odg. tačno na jedan, a netačno na drugi -> nekonzistentno. visok skor.

skale retkih događaja, skale asoc. propusta.

Question 53

rejting podaci

Answer 53

procena od strane nekog drugog; mogu biti bliski drugi ili profesionalci.

seting može bizi naturalistički (uobičajeni kontekst) ili artificijelni (konstruisani, role play, grupna diskusija).

Question 54

prednost rejting podataka, metoda

Answer 54

neke info ne možemo dobiti na drugi način (kakav utisak ostavljamo na druge).

tu postoji mogućnost uključivanja multiplih opservera, po pravilu daje validnije i pouzdanije ocene.

+ moguća je opservacija u više soc-. uloga (kako vidi roditelj, kako prijatelj).

Question 55

nedostatak rejting podataka

Answer 55

pristrasnost procenjivača.

halo efekat (ef. prvog utiska); može uticati na procenu; kao i implicitne T ličnosti (uverenje da neke crte ličnosti idu uvek zajedno sa nekim drugim) i sl.

moguća je i pristrasnost usled specif. složaja crta samih procenjivača.

(uvid osobe u svoju crtu i pripisivanje drugima).

Question 56

centri za procenu

Answer 56

metod procene sposobnosti i ponašanja; primena na IK koje procenjuju obučeni procenjivači.

dimenzije procene: rešavanje problema, tolerancija na stres, uticaj na druge, uvažavanje drugih/svest o drugima, komunikacija, organizacija i planiranje i energija/motivacija.

Question 57

centri za procenu 2

Answer 57

vise opservera, moraju postici koncenzus oko IK; integracija podataka

velika varijabilnost sadržaja; relativna konzistentnost koja se tie forme tehnika.

grupna vežba - napisana deskripcija opšte poslovne situacije kao Stim. za generisanje grupne diskusije.

role play - napisana deskripcija prodajne situacije sa zadatkom da IK napravi konverzaciju sa osobom koja je u nekoj unapred odabranoj radnoj ulozi.

in tray/in basket vežba - kandidatu se daje lista stvari sa kojima nešto treba da uradi u jako ograničenom t. -> zadatak je da napraviti prioritete, opravdati svoje razloge i napraviti celishodan radni raspored na osnovu G MATERIJALA.

studije slučaja i prezentacija - oslanjajuci se na prikupljene odatke i info, kandidat treba da uradi poslovnu analizu i napravi javnu prezentaciju preporuka (ekspertima iz kompanije).

Question 58

meta-analiticke studije; rejtinzi;

Answer 58

nakon IQ licnosti, 7 aspekata koje procenjuju centri za procenu su veoma važni (imaju dodatni doprinos) za predikciju uspešnosti u poslu.

sa IQ testovima se dobro dopunjuju i testovi ličnosti koji pre svega mere savesnost i moralni integritet (poštenje).

ličnost i IQ su ortogonalni porostori - ne dele varijansu.

ako ljudi imaju iskustva sa poslom, ne može se koristiti uzorak posla, ali IQ može.

R podaci su bolji prediktori od S, za uspešnost u poslu.

Question 62

testovni podaci

Answer 62

najčešće su okolnosti takve da osoba zapravo ne zna koji se vid njenog ponašanja skoruje ili ima samo delimičan uvid u to. (kogn. zadaci).

Question 63

prednosti testovnih podataka

Answer 63

kreacija impresija je onemogućena; IK ne zna sta se meri; moguce je izazivanje ponasanja koje se retko javljaju u svakodnevnom zivotu;

moguca je kontrola konteksta i eliminacija konfundirajucih varijabli; omogucuje testiranje specif. H.

Question 64

nedostaci testovnih podataka

Answer 64

IK nekad može da pogodi šta se meri, a IK može da definiše situaciju drugačije od eksperrimentatora/reaguje na nevažne aspekte exp. -> dovodi do distorzije Rk.

moguce je i da Istr. nenamerno utiče na ishod exp.

Question 65

Stanford marshmallow exp

Answer 65

deca rade dosadan zadatak; ispred njih bombona; ako izdrže da je ne pojedu u narednih 15 min, dobiće 3.

deca koja su uspela da odlože potkr. inteligentnija, soc. odgovornija, jaci motiv posticnuga, veci skorovi na SAT testovima

pokusaj replikacije - suprotni nalazi; decu koja odlažu su roditelji opisivali kao tupe, pasivne, poslušne.

rezultati različiti samo zbog jedne exp. varijacije: kod Mišela exp. van sobe, kod Bema i Fandera, u sobi.

kod Mišela je odlaganje indikator samokontrole, a u drugom slučaju, poslušnosti.

zaključak: mala promena situacije može dovesti do toga da obj. ponašanje (T podaci) potpuno izmeni svoje značenje; da bude indikator različitih dispozicija.

Question 66

istraživanje o ponašanju dom. ljudi.

Answer 66

složiti plastične figure; jedna osoba gura oblike, druga joj diktira, koje treba da stavlja.

na početku: upitnik dominacije

4 komb:
DomM, SubŽ -> M preuzimali ulogu lidera
DomŽ, SubM -> DomŽ su bile te koje su radile fiz. posao.
Sub i Dom Ž
SUb i Dom M

istopolni parovi: dominante osobe diktirale.

preslusavanjem snimaka - domŽ uglavnom odlućuju o tome koji će posao da se radi; nisu muškarci uvek lideri.

Dominante osobe -> bez obzira na pol, odlučuju.

ekspresija Ždom je drugačija.

Question 67

soc. dilema, igra javnog dobra

Answer 67

sit. u kojoj postoji sukob interesa pojedinca i kolektiva; u kojoj je pojedinac cesto primoran da bira izmedju licnog i zajednickog dobitka.

3+ igraca, mogucnost da daju prilog javnom dobru (zajednicka kasa) ili da to ne ucine. najvise se svima isplati da daju novac.

javno dobro se uvecava (mnozi) i ravnomerno deli svim igracima, bez obzira na velicinu njihovog doprinosa.

igra može da se sastoji iz 1 runde ili vise njih.

dilema je izbor licni/grupni interes.
ako su svi grebatori, konacni kolektivni dobitak je manji.

saradljivo ponasanje doprinosi javnom dobru i vodi tome da ukupna vrednost koja se na kraju deli bude veca.

Question 68

nacin da se manipulis igrom javnog dobra

Answer 68

uvodjenje sistema skupog kaznjavanja; može da smanji učestalost grebatorstva u igri javnog dobra.

svim IK se daje uvid u to ko je dao pare javnom dobru, a ko je bio grebator.

pokazalo se da su clanovi spremni da kazne grebatore tako sto ce im oduzeti novcane poene, cak i kada za to moraju da izdvoje deo sopstvenih poena.

IK imaju i mogucnost da kazne onoga i k je bio kooperativan - antisocial punishment (zavisi od crte sadizma).

mogucnost da bude kaženjen dovode do povećanja stope saradljivosti -> prosecan doprinos javnom dobru bez kazne je 19% od igracevog sledovanja poena, tj. 58% sa kaznom.

Question 69

kognitivni zadaci

Answer 69

1. Ts implicitnih asoc.
2. z. sa primovanjem
3. lowa Gambling task
4. spontano verb. ponasanje.

Question 70

druge mere, T-podaci

Answer 70

PET
fMRI
EEG
EP
HRV
PGR
neurohemija

Question 71

PET

Answer 71

pozitron-emisiona tomografija - funkc. tehnika oslikavanja koja pravi trodimenz. slike funkc. procesa u telu -> koncentracija trejsera koji emituju pozitrone, a ona zavisi od kolicine glupoze koju apsorbuju metabolicki akt. tkiva. žž.

Question 72

fMRI

Answer 72

funkcionalna magnetska rezonanca; meri moždanu akt. putem dektektovanja promena u dotoku krvi, oslanja se na vezu koja postoji između dotoka krvi i n. akt.

Question 73

EEG

Answer 73

elektroencefalografija - suma sinhronizovane akt. n koji imaju istu spacijalnu orijentaciju; oslanja se na merenje naponskih fluktuacija koje potičju od ionskih struja u mozgu.

Question 74

EP

Answer 74

evocirani potencijal; derivat EEG. -> uprosečena EEG akt. koja je striktno t povezana sa prezentacijom S (viz, somatosenz, aud).

Question 75

HRV

Answer 75

varijabilnost srčanih otkucaja (heart rate variability) - fiz. fenomen; postoji varijacija u t int. izedju otkucaja srca koje su uslovljene pretežno sinapt. (niska i visoka Fr) i parasimp. (visoka Fr) NS i hormonima.

Question 76

PGR

Answer 76

psihogalvanski refleks, provodljivost kože; elektrodermalna Rk (EDR), galvanska Rk kože (GSR), Rk kožne provodljivosti (SCR) ili nivo kožne provodljivosti (SCL) -> metod merejna el. provodljivosti kože koja varira zavisno od količine vlage u koži proizvedene znojenjem. unojenje kontroliše sinap. NS, tako da se provodljivost kože uzima kao indikator ps. ili fiziol. uzbuđenja.

Question 77

neurohemija

Answer 77

neurohem. supstance koji uticu na f. N; ispituju kako one uticu na ponasanje pojedinacnih N, vecih skupina N, ps. funkcije i ponasanje.

Question 78

L-podaci

Answer 78

info prikupljene o događajima, akt, postignućima u životu, a dostupne su javnosti.

bracni status, uclanjenost u partiju, posedovanje vatrenog oruzja, hapsenje, kazne za parkiranje, izdavanje knjiga/naucnih clanaka, pretrazivanje interneta.

prednost -> lako doci do njih, dostupni su javnosti.

nedostatak - ne utice samo licnost na njih, vec i razne zivotne okolnosti; svakako daju neku informativnu vrednost.