II, nastavak - hijerarhijska organizacija crta Flashcards
hijerarhijska organizacija crta
- nivo specifičnih reakcija
- nivo navika
- nivo osobina (facet/subdimenzija)
- nivo tipa (dimenzija domena, najdublji, suštinski nivo crte).
nivo tipa najdublji? -> indikatori manifestacije crte
Katelova jednačina specifikacije
za predviđanje i razumevanje ponašanja pojedinca
opšta jednačina ponašanja
Rij = f (SjPi) -> priroda i snaga čovekove reakcije je funkcija okolnosti draženja u koju je stavljen (S) i prirode njegove ličnosti (P).
prirodu ličnsoti P
moguće je opisati na nekoliko dimenzija (Pi = Ai, Bi… )
optimalno reagovanje u okolnosti
podrazumeva zastupljenost svake od dimenzija ličnosti u određenoj meri -> ta optimalna kombinacija se menja od situacije do situacije.
situacija se može specifikovati nizom okolnosnih indeksa
Sj = bjA, bjB, bjk.
kad se situacija specif. nizom okolnosnih indeksa, reag. multidimenz. ličnosti u multuidimenz. okolnosti se specif.
Rij = bjaAi + bjbBi + … + bjsSi
A, B, K
specifikovani konstrukti ličnosti
Sj
dispozicija specif. za datu R
bij
situacioni ponašajni ponderi; specifikuju optimalnu kombinaciju crta za reagovanje u datoj situaciji.
specifisti
sve reakcije koje osoba emituje su striktno specif, odvojeno naucene i NE MOGU se kombinovati na nacin kojim bi bilo moguce pretpostaviti postojanje crta/tipova.
generalisti
postoji tendencija da različite reakcije i akt. neke individue budu uključene u široke, generalne kat. kao sto su crte/tipovi.
Katel, ličnost
se može definisati kao ono što nam kazuje šta će čovek učiniti kad se bude našao u datoj okolnosti.
R = f (S, P).
evaluacija mera ličnosti
- pouzdanost
- validnost
- generalizabilnost
pouzdanost
test-retest, interna konzistentnost, inter-rater -> preciznost, stepen u kome test meri pravu meru onoga što treba da neru.
validnost
pojavna, pretiktivna, konvergentna, diskriminativna i konstrukt validnost - da li test meri ono što treba da meri.
generazilabilnost
kontekst mogu biti grupe ljudi koji se razlikuju po polu, uzrastu, kulturi… - u kojoj meri se validnost odražava u razl. kontekstima.
istraživački nacrti
eksperimentalne metode, korelacione metode, studije slučaja.
korelacione metode
najviše se koriste; ind. razlike su zatečene karak. -> njima nije moguće manipulisati.
eksperimentalne metode
važnost manipulacije varijablama i početna ekvivalencija (ujednačeni) IK u svakom od uslova -> podrazumeva raspored IK u grupe u between-group design ili balansiranje redosleda u within-groups.
kontrabalansiranje
slučajno 50% - 50%
1. grupa - tiho, bučno
2. grupa - bučno, tiho
reakcija koju vrši neka osoba je
rezultat situacije u kojoj se ona našla u datom trenutku, njenih privremenih stanja i njenih crta.
situacija
skup elemenata i energija iz sp. sredine koji u različitoj meri deluju na čula individue.
stimulus
element od najvećeg interesa za objašnjavanje datog ponašanja; elementi situacije.
pozadina
ostali elementi od manjeg značaja.
privremena organska stanja
trenutni status fizičkog zdravlja, glad, žeđ.
crte ličnosti
relativno traje dispozicije ponašanja.
da se utvrdi nivo prisustva određene crte ličnosti
neophodno je druga dva faktora koji utiču na ponašanje, kao i sve ostale crte ličnosti držati pod kontrolom.
Katel
jednačina specifikacije; ljudsko ponašanje u funkciji situacije i ličnosti -> odrediti ljudsko ponašanje u specif. okolnostima.
R = S * P
S -> okolnosti draženja u koju je čovek stavljen.
P -> priroda njegove ličnosti
ličnost jedinke se može opisati u nekoliko dimenzija
optimalno reagovanje u nekoj specif. situaciji zahteva zastupljenost stavke od dimenzija ličnosti u određenoj meri -> taj odnos mera se menja od situacije do situacije.
svaka situacija
može se def. preko niza okolnih indeksa Sj = bja, bjb, … bjk.
Sj
dispozicija za tu specif. reakciju, a bj. situacioni ponašajni ponedri -> ponderi koji određuju optimalnu kombinaciju crta za reagovanje u datoj situaciji.
zdravstveni setting - psihičke smetnje
deskripcija psihopatologije i diferencijalna dijagnoza.
deskripcija i predikcija svakodnevnog ponašanja
tretman baziran na relevantnim informacijama o osobi
monitoring tretmana
upotreba procene ličnosti koa tretman
zdravstveni setting - somatska oboljenja
identifikacija psiholoških aspekata fizičke bolesti
monitoring adaptacije na hroničnu bolest ili invalidnost
procena tolerancije na operativne procedure
razotkrivanje izvora nezdravog životnog stila
razotkrivanje izvora nepridržavanja prepisanog tretmana
forenzički setting
procena kompetencija i psihološkom zdravlja
ličnost karakteristike/prilagođenosti dece i njihovih roditelja i procena kapaciteta za starateljstvo/pravo na posete
procena ličnih povreda i prava na status invalidnosti
pedagoški setting
osnova za savetovanje i dodatne pedagoške intervencije za učesnike sa problemima u ponašanju i učenju
organizacioni setting
evaluacija kandidata prilikom zapošljavanja/promocije
procena sposobnosti za posao onih koji su razvili psihički poremećaj, kao i onih koji imaju potencijal za nasilnost.
klasifikacija metoda procene (kako ući u ličnost); ponašanje je moguće posmatrati, beležiti i meriti na sledeća 4 načina
- mere samoprocene (self-report) -> S-podaci (inventari, upitnici i skale)
- rejtinzi ili R-podaci (od strane bliskih drugih ili eksperata, u laboratorijskom ili prirodnom setingu)
- testovni ili T-podaci (ekspeimentalne situacije, fiziološkemere, projektivne tehnike)
- životnih ishodi ili L-podaci (arhivski zapisi, fizički tragovi).
samoprocena - S-podaci
izveštaj IK o sopstvenom ponašanju na osnovu samoposmatranja i introspekcije.
otvoren/zatvoren tipa
liste prideva ili struktuirani upitnici i inventari.
samoprocena
kratke rečenice koje specifikuju neke konkretne oblike ponašanja počivaju na zaključivanju niskog nivoa, odgovori se daju brzo i mogu se smatrati istinitim, te su one u prednosti u odnosu na prideve.
Likertov tip ili u obliku prinudnog izbora
samoprocena, experience sampling
uzorkovanje iz iskustva; svakodnevni izveštaj IK o svom ponašanju, osećanjima ili fizičkih simptomima u trajanju od nekoliko nedelja.
podaci se sakupljaju u dužem t. periodu, može se steći uvid u pravilnosti intraindividualnog varijabiliteta u ponašanju.
prednost S podataka
bogatstvo info koje osoba može dati o sebi, a koji nisu dostupne drugima (emocije, želje, verovanja… )
nedostaci self-reporta
socijalno poželjno odgovaranje i respose-set.
manifestacije socijalno poželjnog odgovaranja;
IK teži da prikaže sebe u što boljem svetlu, da ne odgovara iskreno na pitanja ili IK nesvesno laže, obmanjuje sebe.
rešavanje problema socijalno poželjnog odgovaranja
skale laganja; format prisilnog izbora ili upozorenje IK da se poželjno odgovaraanje na stavke može registrovati.
Response-set
podrazumeva sklonost davanja jednog tipa odgovora bez obzira na pitanje.
- akvijescentno odgovaranje (da-ljudi, slaganje sa iskazom)
sklonost da biraju ekstremne alternative
sklonost da se na Likertovoj skali 1-5 daje 3.
u procenama
nije od presudnog značaja da li je IK ispravnom izvestio; najbitnije je da STAVKA bude dobar indikator crte.
registrovanje response-seta
preko skora na akviescenciji ili balansiranog reflektovanja stavki (pola stavki u pravcu ekstraverzije, pola -kodirano, u pravcu introverzije).
Vudvort
prvi inventar licnosti; pitao psihijatre šta pitaju pacijente i napravio upitnik za detekciju vojnika koji su pod rizikom za shell shock.
skale validnosti
- detekcija sistematskih pristrasnosti
- detekcija nasumičnih grešaka
detekcija sistematskih pristrasnosti
skale + upravljanja utiskom su namenjene za identif. IK koji lažno tvrde da poseduju malo verovatne vrline.
skale - upravljanja utiskom su namenje za idneitf. onih kojih lažno tvrde da imaju malo verovatne mane i simptome.
nekonzistentnost poželjnih odgovora - parovi stavki SUPROTNI po SADRŽAJU, ali POŽELJNI. -> ako IK bira tačno u obe stavke, opredeljuje se za POŽELJNOST pre nego za sadržaj.
detekcija nasumičnih grešaka
nasumično odgovaranje, orflje, nerazumevanje stavke.
skale pravih inkozistencija u odg. -> prave se od parova stavki SUPROTNIH PO SADRŽAJU -> nekonzistentnost kad se složi sa obe tvrdnje ili kad se ne složi ni sa jednom.
skale varijabilnih inkonzistencija u odg. -> parovi stavki koji su vrlo SLIČNI PO SADRŽAJU -> odg. tačno na jedan, a netačno na drugi -> nekonzistentno. visok skor.
skale retkih događaja, skale asoc. propusta.
rejting podaci
procena od strane nekog drugog; mogu biti bliski drugi ili profesionalci.
seting može bizi naturalistički (uobičajeni kontekst) ili artificijelni (konstruisani, role play, grupna diskusija).
prednost rejting podataka, metoda
neke info ne možemo dobiti na drugi način (kakav utisak ostavljamo na druge).
tu postoji mogućnost uključivanja multiplih opservera, po pravilu daje validnije i pouzdanije ocene.
+ moguća je opservacija u više soc-. uloga (kako vidi roditelj, kako prijatelj).
nedostatak rejting podataka
pristrasnost procenjivača.
halo efekat (ef. prvog utiska); može uticati na procenu; kao i implicitne T ličnosti (uverenje da neke crte ličnosti idu uvek zajedno sa nekim drugim) i sl.
moguća je i pristrasnost usled specif. složaja crta samih procenjivača.
(uvid osobe u svoju crtu i pripisivanje drugima).
centri za procenu
metod procene sposobnosti i ponašanja; primena na IK koje procenjuju obučeni procenjivači.
dimenzije procene: rešavanje problema, tolerancija na stres, uticaj na druge, uvažavanje drugih/svest o drugima, komunikacija, organizacija i planiranje i energija/motivacija.
centri za procenu 2
vise opservera, moraju postici koncenzus oko IK; integracija podataka
velika varijabilnost sadržaja; relativna konzistentnost koja se tie forme tehnika.
grupna vežba - napisana deskripcija opšte poslovne situacije kao Stim. za generisanje grupne diskusije.
role play - napisana deskripcija prodajne situacije sa zadatkom da IK napravi konverzaciju sa osobom koja je u nekoj unapred odabranoj radnoj ulozi.
in tray/in basket vežba - kandidatu se daje lista stvari sa kojima nešto treba da uradi u jako ograničenom t. -> zadatak je da napraviti prioritete, opravdati svoje razloge i napraviti celishodan radni raspored na osnovu G MATERIJALA.
studije slučaja i prezentacija - oslanjajuci se na prikupljene odatke i info, kandidat treba da uradi poslovnu analizu i napravi javnu prezentaciju preporuka (ekspertima iz kompanije).
meta-analiticke studije; rejtinzi;
nakon IQ licnosti, 7 aspekata koje procenjuju centri za procenu su veoma važni (imaju dodatni doprinos) za predikciju uspešnosti u poslu.
sa IQ testovima se dobro dopunjuju i testovi ličnosti koji pre svega mere savesnost i moralni integritet (poštenje).
ličnost i IQ su ortogonalni porostori - ne dele varijansu.
ako ljudi imaju iskustva sa poslom, ne može se koristiti uzorak posla, ali IQ može.
R podaci su bolji prediktori od S, za uspešnost u poslu.
testovni podaci
najčešće su okolnosti takve da osoba zapravo ne zna koji se vid njenog ponašanja skoruje ili ima samo delimičan uvid u to. (kogn. zadaci).
prednosti testovnih podataka
kreacija impresija je onemogućena; IK ne zna sta se meri; moguce je izazivanje ponasanja koje se retko javljaju u svakodnevnom zivotu;
moguca je kontrola konteksta i eliminacija konfundirajucih varijabli; omogucuje testiranje specif. H.
nedostaci testovnih podataka
IK nekad može da pogodi šta se meri, a IK može da definiše situaciju drugačije od eksperrimentatora/reaguje na nevažne aspekte exp. -> dovodi do distorzije Rk.
moguce je i da Istr. nenamerno utiče na ishod exp.
Stanford marshmallow exp
deca rade dosadan zadatak; ispred njih bombona; ako izdrže da je ne pojedu u narednih 15 min, dobiće 3.
deca koja su uspela da odlože potkr. inteligentnija, soc. odgovornija, jaci motiv posticnuga, veci skorovi na SAT testovima
pokusaj replikacije - suprotni nalazi; decu koja odlažu su roditelji opisivali kao tupe, pasivne, poslušne.
rezultati različiti samo zbog jedne exp. varijacije: kod Mišela exp. van sobe, kod Bema i Fandera, u sobi.
kod Mišela je odlaganje indikator samokontrole, a u drugom slučaju, poslušnosti.
zaključak: mala promena situacije može dovesti do toga da obj. ponašanje (T podaci) potpuno izmeni svoje značenje; da bude indikator različitih dispozicija.
istraživanje o ponašanju dom. ljudi.
složiti plastične figure; jedna osoba gura oblike, druga joj diktira, koje treba da stavlja.
na početku: upitnik dominacije
4 komb:
DomM, SubŽ -> M preuzimali ulogu lidera
DomŽ, SubM -> DomŽ su bile te koje su radile fiz. posao.
Sub i Dom Ž
SUb i Dom M
istopolni parovi: dominante osobe diktirale.
preslusavanjem snimaka - domŽ uglavnom odlućuju o tome koji će posao da se radi; nisu muškarci uvek lideri.
Dominante osobe -> bez obzira na pol, odlučuju.
ekspresija Ždom je drugačija.
soc. dilema, igra javnog dobra
sit. u kojoj postoji sukob interesa pojedinca i kolektiva; u kojoj je pojedinac cesto primoran da bira izmedju licnog i zajednickog dobitka.
3+ igraca, mogucnost da daju prilog javnom dobru (zajednicka kasa) ili da to ne ucine. najvise se svima isplati da daju novac.
javno dobro se uvecava (mnozi) i ravnomerno deli svim igracima, bez obzira na velicinu njihovog doprinosa.
igra može da se sastoji iz 1 runde ili vise njih.
dilema je izbor licni/grupni interes.
ako su svi grebatori, konacni kolektivni dobitak je manji.
saradljivo ponasanje doprinosi javnom dobru i vodi tome da ukupna vrednost koja se na kraju deli bude veca.
nacin da se manipulis igrom javnog dobra
uvodjenje sistema skupog kaznjavanja; može da smanji učestalost grebatorstva u igri javnog dobra.
svim IK se daje uvid u to ko je dao pare javnom dobru, a ko je bio grebator.
pokazalo se da su clanovi spremni da kazne grebatore tako sto ce im oduzeti novcane poene, cak i kada za to moraju da izdvoje deo sopstvenih poena.
IK imaju i mogucnost da kazne onoga i k je bio kooperativan - antisocial punishment (zavisi od crte sadizma).
mogucnost da bude kaženjen dovode do povećanja stope saradljivosti -> prosecan doprinos javnom dobru bez kazne je 19% od igracevog sledovanja poena, tj. 58% sa kaznom.
kognitivni zadaci
- Ts implicitnih asoc.
- z. sa primovanjem
- lowa Gambling task
- spontano verb. ponasanje.
druge mere, T-podaci
PET
fMRI
EEG
EP
HRV
PGR
neurohemija
PET
pozitron-emisiona tomografija - funkc. tehnika oslikavanja koja pravi trodimenz. slike funkc. procesa u telu -> koncentracija trejsera koji emituju pozitrone, a ona zavisi od kolicine glupoze koju apsorbuju metabolicki akt. tkiva. žž.
fMRI
funkcionalna magnetska rezonanca; meri moždanu akt. putem dektektovanja promena u dotoku krvi, oslanja se na vezu koja postoji između dotoka krvi i n. akt.
EEG
elektroencefalografija - suma sinhronizovane akt. n koji imaju istu spacijalnu orijentaciju; oslanja se na merenje naponskih fluktuacija koje potičju od ionskih struja u mozgu.
EP
evocirani potencijal; derivat EEG. -> uprosečena EEG akt. koja je striktno t povezana sa prezentacijom S (viz, somatosenz, aud).
HRV
varijabilnost srčanih otkucaja (heart rate variability) - fiz. fenomen; postoji varijacija u t int. izedju otkucaja srca koje su uslovljene pretežno sinapt. (niska i visoka Fr) i parasimp. (visoka Fr) NS i hormonima.
PGR
psihogalvanski refleks, provodljivost kože; elektrodermalna Rk (EDR), galvanska Rk kože (GSR), Rk kožne provodljivosti (SCR) ili nivo kožne provodljivosti (SCL) -> metod merejna el. provodljivosti kože koja varira zavisno od količine vlage u koži proizvedene znojenjem. unojenje kontroliše sinap. NS, tako da se provodljivost kože uzima kao indikator ps. ili fiziol. uzbuđenja.
neurohemija
neurohem. supstance koji uticu na f. N; ispituju kako one uticu na ponasanje pojedinacnih N, vecih skupina N, ps. funkcije i ponasanje.
L-podaci
info prikupljene o događajima, akt, postignućima u životu, a dostupne su javnosti.
bracni status, uclanjenost u partiju, posedovanje vatrenog oruzja, hapsenje, kazne za parkiranje, izdavanje knjiga/naucnih clanaka, pretrazivanje interneta.
prednost -> lako doci do njih, dostupni su javnosti.
nedostatak - ne utice samo licnost na njih, vec i razne zivotne okolnosti; svakako daju neku informativnu vrednost.
