zavisnost od raspoloženja vs kongr s raspolož Flashcards
kod zavisnosti od raspoloženja, svega što se iskusi u nekom raspoloženju sećamo se lakše kad smo?
ponovo u tom istom raspoloženju!
šta je kontruencija s raspoloženjem
kad neko raspoloženje pobuđuje sećanja koja su u skladu s tim raspoloženjem
tisdejl et al: pps u tužnom mood su sporiji kad treba pobuditi koja sećanja
pozitivna!
problem s veltenovom tehnikom uvođenja u depresivno ponašanje?
možda je glavni faktor sugestibilnost pps
giligen i bouer su primenili koji metod
dnevnički
tražili od pps da tokom nedelje beleže emo pozitivne i negativne događaje koji im se dese
depresivci su se u tužnom moodu sećali kolko srećnih events
isto kolko i u happy mode
ali su imali više tužnih prisećanja
kad su pps učili listu neutralnih reči u uslovima hipnotički indukovanog veselja ili tuge i zatim je se prisećali u istom ili razl.raspoloženju, da li je bilo dokaza za postojanje zavisnosti od raspoloženja?
nije
bila je smanjena interferencija izmežu 2 liste u kom slučaju
kad se indukovano raspoloženje razlikovalo
da li je čvrsta evidencija u prilog kongruencije s raspoloženjem?
da
ef. zavisnosti od konteksta se detektuju u repro ili rekogniciji?
reprodukciji
ef. kontekstualnih znakova za navođenjepodsećaju na čiju tehniku
talvingovu
navođeno prisećanje
bedli je tvrdio da slučajan sredinski kontekst reči mete i znaka za navođenje hoće ili neće promeniti način na koji se materijal koduje
neće
samo će vrlo veelike promene u sredinskom kontekstu dovesti do zaista značajnih promena u efektu zavisnosti od konteksta
kakav materijal treba da upotrebimo ako hoćemo da pokažemo zavisnost od raspoloženja umesto kongr s raspoloženjem
neutralni
bouer je u studiji pomoću hipnoze indukovao dobro ili tužno raspoloženje, kod dobrovoljaca koji su izabrani na osnovu čega
n osn toga što su bili jako podložni hipnozi
oni kod kojih je izazvana tuga poistovetili se sa?
depresivcem
oni ki su pročitali priču u sad mode sećali su se kolko neveslih kolko veselih činjenica
80% neveselih
20%veselih
oni ki so učili materijal u dobrom raspoloženju sećali su se više veselih ili neves
podjednako, oko 50% i jednih i drugih
pošto su se pps prisećali u neutralnom raspoloženju, ef. se nmž pripisati ni zavisnosti od konteksta, ni zavisnosti od raspoloženja, ali vrvv odražava šta
pristrasnost prisutnu u početnoj fazi, fazi učenja
dobro raspoloženi koduju (ne)vesele facts podjednako dobro?
da
kad su pps kod tisdejla trebali da zapamte tvrdnje o sebi, da li je bilo ef. raspoloženja tokom prisećanja
daaa
ključni faktor kod tisdejla?
samoopis
postoji tendencija da ef. raspoloženja budu asimetrični’
da
lepa sećanja vrv više zavise od raspoloženja od tužnih
kako su ajsen et al manipulisali raspoloženjem
udešavali su stepen uspešnosti u komp igri
(ne)uspeh uticali na prisećanje kojih crta + ili -
+
u dnevničkoj studiji giligena i bouera zabeleženi su efekti na + ili - stavke
-!
mog et al ispitivali pacijente s generalizovanom anksioznosti i da li se kod njih javljala tend da se sećaju reči pvoezanih s patnjom
jok
čak je konstatovana neznačajna tendencija u suprotnom smeru!
vots u studiji s arahnofobičarima ustanovio jaču tendenciju prepoznavanja ili reprodukcije reči povezanih s paukovima
prepo!
prema teoriji o zavisnosti od raspoloženja, šta je češće, ef. prepoznavanja ili repro
repro!!!
zašto kod fobija veća je tend.prepoznavanja reči povezanih s fobijom. da li zato što anksioznost ne utiče na učinak?
ne
već zato što se ti uticaji odražavaju na opažanje i pažnju, pre nego na pamćenje
da li fobičari detaljno analiziraju fobične stimuluse
ne
to ostavlja siromašan memo trag
vilijems i brodbent primenili čiju tehniku navođenja
goltonovu
pomoću smao 1 reči u studiji gde su pacijenti koji su nedavno pre toga pokušali suicid bili ohrabreni da izlože neke specifične detalje autobio sećanja
suicidalni pacijenti imali više teškoća u izlaganju kakvih sećanja
bogatih i detaljnih!
