lab simulacije potiskivanja Flashcards

1
Q

acc to who je bilo pokušaja da se uspostavi veza između eksp psiho i psihoanalize?

A

erdelji

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

levinger i klark ispitivali hipotezu o?

A

potiskivanju

u labu

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

jung je pokazao da kad se od pps zatraži da asociraju na reči, neke od njih uzrokuju kakve latencije

A

vrlo velike

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

zašto acc to jung neke reči uzrokuju jako velike latencije

A

jer su neke povezane s kompleksima koji su nabijeni anksioznošću
njih ispitanik okleva da ispolji!

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

levinger i klark tražili od pps da asociraju na 60 reči i to kakve?

A
  1. neutralne (prozor, krava, drvo)

2. emo. obojene (svađa, ljutnja, strah)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

emo obojene reči pobuđuju kakve galvanske reakcije kože?

A

jače

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

šta je mera emo.pobuđenosti kod levingera i klarka

A

galvanska reakcija kože

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

da li je bilo duže latencije odgovora kod slobodnog asociranja na emo.obojene reči?

A

da

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

kad su popunili test asocijacija na reči, pps su date reči za navođenje i traženo je da?

A

pokušaju da se prisete malopređašnjih asocijacija

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

kakvo je bilo prisećanje na reči nabijene jakim emo

A

slabo

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

kako su levinger i klark protumačili slabo sećanje na emo nabijene reči

A

frojdovskim potiskivanjem
bile su potisnute one reči povezane s kompleksima koji pobuđuju anksioznost
u poređenju s kontrolnim, neutralnim rečima

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

ajzenk i vilson ponudili alternativno objašnjenje, ukazujući na vezu između pamćenja i?

A

pobuđenosti!

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

ko ukazuje na vezu pamćenje-pobuđenost

A

ajzenk i vilson

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

klajnsmit i kaplan su u skp prikazali 8 reči i nakon svake od reči je prikazana?

A

cifra

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

kakve su bile reči kod klajnsmita

A

neke pobuđuju jak emo odg

neke su neutralne

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

pobuđujući efekt svake reči meren čime kod klajnsmita

A

galvanskom reakcijom kože

17
Q

u koje grupe su podeljene reči kod klajnsmita i kaplana

A

iznad i ispod prosečne jačine galvanske reakcije

18
Q

kod testiranja nakon kratke pauze, kakvo je bilo prisećanje VISOKOPOBUĐUJUĆIH REČI

A

slabo

19
Q

nakon duže pauze, kakvo je bilo prisećanje VP reči

A

bolje postalo

20
Q

da li su ustanovljene razlike između galvanske r. pobuđenih raznim besmislenim slogovima?

A

da

21
Q

kako su klajsmat i k protumačili nalaze (vp reči se nakon kratke pauze slabo pamte ali se bolje pamte nakon duže pauze)

A

pomoću Vokerove teorije opadanja delovanja

22
Q

vokerovom teorijom opadanja delovanja pretpostavlja se da svaka stavka koja se izloži ostavlja?

A

engram, memo trag

23
Q

u početku postojanja traga javlja se koji proces

A

inhibicije

24
Q

zašto se u početku postojanja traga javlja proces inhibicije

A

da se zaštiti trag u prvom stepenu konsolidacije

25
Q

da l inh otežava ili olakšava izvlačenje traga

A

otežava

26
Q

voker smatra da visoka pobuđenost dovodi do višeg nivoa početne inhibicije i tako je manje vrvatno izvlačenje stavke nakon kratkog roka, ali se pospešuje konsolidacija i vrvoća da će stavka moći da bude izvučena nakon duže pauze?

A

da

27
Q

kakva je evidencija u prilog vokerove teorije

A

nije ubedljiva

28
Q

da li su solidni empirijski nalazi koji sugerišu da visoka pobušenost dovodi do slabijeg momentalnog i boljeg odloženog prisećanja?

A

da

29
Q

kakvo je prisećanje ispitano u studiji levingera

A

momentalno

30
Q

ako su stavke potisnute, nakon duže pauze bi trebalo da?

A

ostanu potisnute

31
Q

ako su stavke visoko pobuđene, nakon duže pauze?

A

trebalo bi da ih se prisetim

32
Q

bedlijevi results kod momentalnog prisećanja

A

efekt levinger i klarka

33
Q

bedlijevi rez nakon 28 dana

A

ljudi se bolje prisećali asocijacija na emo pobuđ reči nego na neutralne!

34
Q

ef. potiskivanja treba da prati + ili - reči

A

-

35
Q

ef. pobuđ treba prati+ ili - reči

A

oba

36
Q

bedli je dobio da je prisećanje u početku slabije, prijatnih ili neprijatnih reči

A

oba

ovo podržava hipotezu o pobušenosti a ne potiskivanje

37
Q

postoji moćna evidencija o ef.emocija u histeriji, ali kakva je evidence o potiskivanju u svakodn. ž

A

slabija

38
Q

jel teško ili lako pokazati potiskivanje u eksp uslovima?

A

teško!

39
Q

h. o potiskivanju se proverava u kokjoj oblasti

A

svedočenja očevidaca