Termoregulacija Flashcards
Za šta je neophodna energij<a
Energija je neophodna svim živim bićima za obavljanje svih fizioloških procesa: disanje, rad srca,
metabolički i molekularno
biološki procesi… Bez
energije organizam ne može da živi.
Kako se obezbeđuje energija
Energija se obezbeđuje putem hrane. Nakon
procesa varenja, gde sva jedinjenja bivaju razgrađena
do monomernih jedinica, dobijena jedinjenja ulaze u
brojne metaboličke puteve između kojih se nalaze i reakcije energetskog metabolizma. Suština ovih reakcija je da se pomenute monomerne jedinice pretvore u
energiju koja se nalazi skladištena u obliku adenozin –trifosfata (ATP).
Šta je metabolizam
Metabolizam bi se mogao definisati kao skup svih (bio)hemijskih reakcija koje se odvijaju u organizmu. Metabolički procesi se dalje mogu podeliti u dve kategorije: katabolizam i anabolizam
Katabolzam
Katabolizam predstavlja rea-
kcije razgradnje molekula. U reakcijama katabolizma dolazi do razgradnje većih, složenijih molekula na manje i prostije molekule,
pri čemu dolazi do oslobađanja energije. Primer kataboličkih reakcija bio bi proces glikolize (razgradnje glukoze).
Anabolizam
Anabolizam predstavlja reakci-
je sinteze. U anaboličkim reakcijama dolazi do sinteze složenijih molekula od prostijih i manjih molekula, uz utrošak energije. Primer anabolzma bio bi proces sinteze masnih kiselina ili proteina
Šta je bazalni metabolizam
Bazalni metabolizam je minimalna količina energije koja je potrebna za odvijanje i održavanje vitalnih funkcija organizma (disanje, rad srca, rad bubrega, neurotransmisija…). On se određuje u bazalnim uslovima što podrazumeva fizičko i psihičko mirovanje, neunošenje hrane i merenje u prostoriji na “temperaturi komfora” (između 18°C i 22°C), odnosno, kada se organizam ne bori ni protiv toplote, ni protiv
hladnoće (temperatura termičke neutralnosti).
Vrednosti zavise od starosti(više su kod mladih) i pola (više su kod muškaraca)
Kalorimetrija
Metoda kojom se meri energetski promet,
količina oslobođene energije u organizmu naziva se
kalorimetrija. Razlikujemo:
direktnu i indirektnu kalorimetriju
Direktna kalorimetrija
Osoba ili ekperimentalna životinja se nalaze u specifičnoj mašini koja je obložena ledom, a naziva se kalorimetar. Pod uticajem toplote koju telo čoveka emituje, dolazi do topljenja leda.
Drugi metod - merenje temperature vode koja ulazi u komoru putem sistema specifičnih cevi.
Ovo je precizna, ali skupa metoda
Indirektna kalorimetrija
Zasniva se na merenju utrošenog kiseonika i oslobodenog ugljen-dioksida. Pošto se za metaboli-
čke procese koristi kiseonik (aerobni metabolizam),
proizilazi da je količina utrošenog kiseonika direktno
proporcionalna intenzitetu metabolizma. Izvodi se u
posebno opremljenim komorama gde se eksperimentalnoj životinji uvede određena količina kiseonika i
meri se vreme za koje će ona taj kiseonik potrošiti.
Ukoliko je Intenzitet metabolizma veći, kiseonik će biti brže potrošen, i obrnuto.
Šta je to telesna temperatura i od čega zavisi
Telesna temperatura je stepen zagrejanosti organizma, odnosno, temperatura unutrašnjih organa
I dubokih tkiva.
Temperatura nekog organizma zavisi od tri faktora:
1) od količine primljene toplote iz spoljašnje sredine;
2) od količine emitovane (izgubljene) toplote u spoljašnju sredinu i
3) količine proizvedene toplote u
metaboličkim procesima.
Termoregulacija
Omogućava konstantnu temperaturu tela
Termoregulacija je pod kontrolom termoregulacionog centra koji
se nalazi u hipotalamusu. On na osnovu informacija koje dobija iz termoreceptora kože, kao i na osnovu temperature cirkulišuće krvi, sprovodi niz događaja koji pokreću termoregulacione mehanizme.
Mehanizmi termoregulacije
Mehanizmi termoregulacije su:
1)Termogeneza. Termogeneza je proizvodnja toplote. Ona se može indukovati na različite načine: povećana fizička aktivnost, povećana sinteza tireoidnih hormona, izlaganje hladoći…
Termogeneza može biti obavezna ili obligatorna, koja je neophodna za funkcionisanje organizma u optimalnim uslovima („održavanje toplote“): regulisana je tireoidnim hormonima. Druga vrsta termoge-
neze je adaptivna, regulatorna ili fakultativna, koja se
pokreće pri izlaganju niskoj temperaturi spoljašnje sredine. Ona se odigrava u dve vrste tkiva:
* skeletno mišićno tkivo, koje proizvodi toplotu voljnim ili nevoljnim (drhtanje) kontrakcijama i *(mrko, braoni masno tkivo, koje poseduje mogućnost produkcije toplote.
2)Termoliza. Termoliza je obrnut proces u odnosu na termogenezu i predstavlja proces odavanja
toplote: Postoje različiti mehanizmi kojima se postiže termoliza:
a)Razmena energije, odnosno, prelazak toplote sa toplijeg na hladnije telo – kondukcija.
b)Razmena toplote između dva objekta strujanjem vazduha-
konvekcija.
c)Odavanje toplote u spoljašnju sredinu, koJa može preći na neki drugi predmet ili objekat bez direktnog kontakta između ta dva predmeta – radijacija.
Ovo podrazumeva odavanje toplote u vidu infracrvenih zraka.
d)Isparavanje tečnosti sa površine tela evaporacija. Isparavanje tečnosti može biti vidljivo (znoje-
nje) i nevidljivo (na primer, putem disanja). EvaporaciJom, čak i ukoliko nema znojenja, se dnevno gubi oko
450-500 ml vode.
Hipertermija
Pregrevanje organizma (hipe-rtermija) predstavlja poremećaj termoregulacije koji se javlja prilikom prevelike izloženosti toploti ili kada su procesi termolize onemogućeni. Javlja se kada su vrednosti temperature iznad gornje kritične temperature.
Hipotermija
Smrzavanje organizma (hipote-rmija) je poremećaj termoregulacije koji se javlja tokom prevelike izloženosti hladnoći ili kada su procesi termogeneze onemogućeni. Javlja se kada su vrednosti temperature ispod donje kritične temperature.
Podela životinja prema stalnosti telesne temperature
a)Homeotermne. Homeotermni organizmi održavaju konstantnu telesnu temperaturu, bez obzira na to kolika je spoljašnja temperatura (primer je čovek, koji bez obzira na temperaturu okoline ima stalnu telesnu temperaturu 36°C-36,9℃).
b)Poikilotermne.Poikilotermnim organizmima telesna temperatura zavisi direktno od temperature okoline. Dakle, oni, za razliku od homeotermnih životinja, nemaju stalnu telesnu temperaturu (primer je gušter koji ima nižu telesnu temperaturu ukoliko se nađe u hladovini, dok pri izlaganju suncu njegova tele-sna temperatura raste).
Prema posedovanju mehanizma za termoregulaciju, kako deliko životinje
1)Endotermne - Poseduju sopstvene fiziološke mehanizme termoregulacije. pa zbog toga njihova telesna temperatura ne zavisi od promena temperature spoljašnje sredine.
2) Ektotermne. Ektotermne životinje ne poseduju termoregulacione mehanizme, tako da njihova telesna temperatura u potpunosti zavisi od temperature spoljašnje sredine.
Ektotermne životinje ne troše energiju na procese termogeneze, tako da ne zahtevaju veliku količinu hrane. I endotermne i ektotermne životinje telesnu temperaturu regulišu delom i specifičnim vidom ponašanja: izbegavanjem sunčeve toplote kada je toplo, a izlaganje suncu kada je hladno.
3) Heterotermne. Heterotermne životinje,de facto,poseduju mehanizme za termogenezu, ali njihova telesna temperatura nije u uskim granicama,kao što je to slučaj sa endotermnim životinjama. Ove životinje, kada je spoljašnja temperatura izuzetno niska,padaju u takozvani ”zimski san” (hibernaciju). Tokom hibernacije, njihovi metabolički procesi su svedeni na minimum, a telesna temperatura im je za svega nekoli-ko stepeni viša od temperature spoljašnje sredine.
Koja je glavna uloga kostiju
Koštano tkivo ubraja se u grupu vezivnog tkiva. Glavna uloga kostiju je izgradnja skeleta koji pruža potporu organizmu, omogućava kretanje, štiti unutrašnje organe..
Kako se pre zrelosti deli koštano tkivo
Prema zrelosti deli se na zrelu (lamelarnu) i nezrelu (fibrinoznu) kost.
Lameralna kost
Pojevljuje se u dva oblika: kompaktna (kortikalna)kost i spongiozna (sunđerasta, trabekularna) kost.
Kompaktna kost
Kompaktna (čvrsta) kost je izgrađena od velikog broja osteona. Osteon je osnovna gradivna jedinica kompaktne kosti. Osteon se sastoji iz velikog broja koštanih lamela koje predstavljaju vanćelijski matriks kostiju, koji se sastoji iz organskog i neorganskog matriksa.Organski matriks čine prevashodno kolagena vlakna, dok neorganski matriks čine minerali, odnosno, soli kalcijuma i fosfata.
Šta se to nalazi između koštanih lamela
lzmeđu koštanih lamela nalaze se ćelije ko-štanog tkiva koja mogu biti:
a) Osteoblasti Funkcija osteoblasta je sinteza koštanog mariksa.
b)Osteoklasti. Osteoklasti vrše razgradnju (resorpciju) kosti.
c) Osteociti. Osteociti nastaju od osteoblasta, kada se osteoblasti u potpunosti okruže koštanim matriksom koji su sintetisali.Nalaze se izmedu lamela u prostoru koji se naziva lakuna.
Koštani kanalići
Nalaze se u koštanom tkivu. Od lakuna se u svim pravcima pružaju koštani kanalići, povezujući veliki broj lakuna. U ovim kanalićima se nalaze produžeci osteocita kojima se oni međusobno povezuju. U centru osteona nalazi se Haversov kanal, kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi kostiju
Spongiozna kost
Spongiozna kost nalazi se neposredno ispod kompaktne kosti. Kompaktna kost se nalazi na perifernom, a spongiozna u središnjem delu kosti Izgrađena je iz velikog broja koštanih gredica koje međusobno prave jednu vrstu mreže,a u prostoru (“šupljinama”) koje se nalaze između gredica koje igrađuju mrežu nalazi se koštana srž.
Koštana srž
Koštana srž postoji u dva oblika: crvena koštana srž se nalazi kod dece i u njoj se odvija hematopoeza. Žuta (masna) koštana srž nalazi se kod odraslih i naziv je dobila po tome što se u njoj nalazi veliki broj ćelija masnog tkiva. Većina dugih kostiju ispunjena je žutom, a pljosnate kosti crvenom koštanom srži
