Opšta fiziologija Flashcards
Šta je receptorsko-efektorni sistem
Biološki sistem koji nadgleda stanje spoljašnje i unutrašnje sredine, detektuje nastale promene i sprovodi sled događaja koji te promene eleminišu ili koriguju
Šta su receptori
To su strukture koje odgovaraju na promene iz spoljašnje ili unutrašnje sredine i na taj način obaveštavaju organizam o stanju sredine u kome se on nalazi (on nadražaj pretvara u ap)
Kako delimo receptore prema položaju
Eksteroceptore i introceptore
Eksteroceptori
specijalizovani su da detektuju draži iz spolj sredine
Introceptori
detektuju draži iz unutrašnje sredine
Prema modalitetu kako delimo receptore
mehano,termo,hemo i fotoreceptori
Koji receptori mogu da budu i ekstero i introceptori
hemo i termo
Nociceptori
Za bol, svaki receptor osim foto
Sifra obeleženih linija
Akcioni potencijal uvek putuje istom putanjom do dela mozga koji je specijalizovan za njega
Sifra frekvencije
Ucestalost akcionog potencijala direktno je proporcionalna jacini draži
Osn gradivna i funkcionalna jedinica nervnog sistema
Neuron
Delovi neurona
Soma, dendriti, akson
Soma
metabolički centar neurona
Dendriti
Granaju se na mnogo nastavaka, primaju signale OD drugih ćelija
Akson
Dug nastavak neurona, u inicijalnom segmentu dolazi do okidanja ap, odvodi ap do drugih ćelija. Sastoji se iz internodusa i nodusa. Internoduse grade glija ćelije. Na samom kraju nalaze se završni dugmići
Demijelinizacione bolesti
Karakteriše ih gubitak mijelinskog omotača
Multipla skleroza
posledica autoimune reakcije, dolazi do oštećenja mijelinskog omotača. Simptomi: poremećaji hoda, govora, mokrenja, smetnje u pažnji…
Nadražljive ćelije
Nervne, čulne i efektorne
Membranski potencijal
Razlika električkih potencijala između ect i int
Potencijal mirovanja
Ima razl vrednosti (Neuron -70mV, mišićna ćel -90mV)
Zašto je potencijal mirovanja negativan
Jer je membrana izgrađena od proteina koje imaju negativne grupe kao što su fosfatna i sulfatna
Hiperpolarizacija
Otvaranje kanala za K, Cl, iz negativne vrednosti u jos negativnije
Depolarizacija
Kanali za Na, iz negativne vrednosti u pozitivnije
Kritični nivo depolarizacije
Promena potencijala membrane koji izaziva generisanje akcionog potencijala, obično je 15 do 20mv viši od mirovnog potencijala
4 faze ap
Faza depolarizacije, obrnuti potencijal, repolatizacija, hiperpolarizacija
Lokalni anestetici
Rade po principu vezivanja za natrijumove kanale, blokiraju ih pa ne dolazi do depolarizacije
Jonski mehanizam propagacije
Dolazi do otvaranja Na kanala, joni Na koji su usli u ćeliju depolarišu delić membrane koji se nalazi ispred dela membrane kroz koji su ti joni usli, pri čemu dolazi do otvaranja na kanala na tom delu membrane
Skokovito sprovođenje
Kada ap nastane u 1 nodusu on se ne može propagirati kroz mijelin, već susedni deo membrane depolariše i stvara električni potencijal koji putuje do sledećeg nodusa
Šta je sinapsa
mesto funkcionalnog kontakta između dve nadražljive ćelije
Podela sinapsi prema lokalizaciji
Centralne i periferne
Podela sinapsi prema tipu transmisije
Hemijske i električne
Električne sinapse
ap prenose se direktno sa 1 na 2 celiju
Komponente hemijske sinapse
Presinaptička, postsinaptička ćelija i sinaptička pukotina
Objasni hemijsku sinapsu
Presinaptička ćelija je motorni neuron, u nervnom završetku neurona koji učestvuje u kreiranju sinapse nalazi se veliki broj vezikula koje su ispunjene neurotransmiterom acetinholinom. Kada ap stigne do nervnog završetka solazi do otvaranja kanala za Ca, oni ulaze i vezuju se za sinaptičke vezikule - oslobađa se acetilholin u sinaptičku pukltinu. Na membrani postsinaptičke ćelije (mišične ćelije) nalaze se receptori za acetilholin (joni Na). Kada se acetiholin veže za receptore otvaraju se u ulazi veliki br Na jona u ćeliju, okida se ap. Ova depolarizacija naziva se potencijal motorne ploče.
Acetilholin se na receptorima kratko zadržava, na njega deluje enzim acetilholin-esteraza koja ga razgrađuje na holin i acetil CoA
Efektori
korigoju ili eleminišu nasale promene koje mogu poremetiti funkciju organizma. Spadaju žlezde i mišićne ćelije.
Skeletni mišići
Izgrađeni su od većeg broja poprečno prugastih mišića- Miociti su dugačke, ali tanke ćelije čije je jedro potisnuto na periferiju ćelije. One se grupišu u snopove koje odvaja vezivno tkivo. Mišić se završava tetivom. Mišićne ćelije su pod kontrolom motornih neurona u kičemoj moždini
Motorna jedinica
Sva mišićna vlakna koja su pod kontrolom 1 motornog neurona
Od čega je građen miocit
Od Miofibrila (aktinski filamenti i miozinski)
Aktinski filamenti
tanki su, građeni od globularnog proteina aktina, oni se uvijaju u dvostruki heliks. U sastav ulaze troponin i tropomiozin
Miozinski filamenti
debeli su, izgrađeni od većeg broja molekula miozina. Karakteristika je posedovanje miozinske glavice koja se nalazi na njenom kraju . 1 miozinski filament, preko svojih glavica uspostavlja kontakt sa 6 aktinskih filamenata
Fiziologija mišićne kontrakcije
Aktinska vlakna na svojoj površini poseduju mesta za vezivanje miozinskih glavica. Kada je mišić u stanju mirovanja ta mesta su prekrivena molekulima troponina i tropomiozina. Kada se ap okine dolazi do oslobađanja velike kol Ca iz sarkoplazmatičnog retikuluma, oni sklanjaju troponin i tropomiozin pa miozinska glavica moze da se veže za aktinski filament. Miozinska glavica ima sposobnost ATPaze tj razlaze je, pri cemu dolazi do oslobađanja energije koja se koristi za kontrakciju. ATP je potreban za relaksaciju mišića
Mišićni tetanus
maksimalna kontrakcija mišića. Nastaje tako što dolazi do uzastopnih ap u kratkom intervalu , pre nego što se u potpunosti relaksirao
Zamor mišića
Kada se mišići neprestano grče brzo se troši ATP, kada se svi mol ATPa potroše dolazi do zamora mišića. Tokom umerene fizičke aktivnsoti mišići koriste O2 da bi obnovili zalihe ATPa, procesom oksidativne fosforilacije, kada se potroši sav ATP prellazi se na anaerobni metabolizam (glikoliza). Finalni produkt glikolize je piruvat koji se redukuje u laktat, što dovodi do smanjenja ph vrednosti, slabijeg obnavljanja mišića pa se taj mišić slabo kontrahuje i sporije relaksira
Mrtvačka ukočenost-rigor mortis
Nakon smrti nema metabolzma, ni sinteze ATP-a, nema sta da odvoji miozinsku glavicu od aktinskog filamenta i ostaje ukočen mišić
