Neurofiziologija Flashcards
Na osnovu broja produžetaka koji polaze iz tela neurona kakve vrste neurona razlikujemo?
Unipolarne, bipolarne, multi i pseudounipolarne
Unipolarni neuroni
Od tela unipolarnog
neurona polazi jedan nastavak koji se na svom kraju grana na dve grane: jednu koja ima funkciju aksona (šalje signal drugim ćelijama), i drugu koja ima funkciju
dendrita (prima informacije od drugih ćelija).
Bipolarni neuroni
Bipolarni neuroni poseduju dva nastavka: jedan akson i jedan dendrit.
Multipolarni neuroni
Multipolarni neuro-
ni sadrže jedan akson i veliki broj dendrita. Najveći broj
neurona u nervnom sistemu pripada upravo multipolarnim neuronima.
Pseudounipolarni neuroni
Pseudounipolarni neuroni su, de facto, unipolarni neuroni, ali se vode kao posebna kategorija neurona. Iz some ovih neurona polazi jedan nastavak, koji se veoma brzo grana
na dva nastavka.
Šta čini CNS
Mozak i kičmena moždina.
Na preseku mozga i kičmene moždine mogu se uočiti dve mase: siva i bela
Siva masa
Sivu masu čine tela nervnih ćelija. Ona je sive boje zato što tela nervnih ćelija, dendriti i inicijalni segment
aksona ne poseduju mijelinski omotač koji je sedefastobele boje. Siva masa je često organizovana u grupe ćelija koje se nazivaju jedra, koja predstavljaju nervne
centre. Jedan od primera je centar za disanje u produženoj moždini koga čine tela neurona od kojih polaze
aksoni koji se pružaju do grudnog koša i koji regulišu
proces disanja.
Bela masa
Belu masu čine nervna vlakna (aksoni) koja
polaze od tela neurona koji čine sivu masu. Ova vlakna
se organizuju u jasno definisane snopove vlakana. Kako aksoni poseduju mijelinski omotač (koji je sedefastobele boje), bela masa po njemu i nosi ime- Kao što je ranije pomenuto, mijelinski omotač
grade glija ćelije. Primer glija ćelija bi bile Švanove ćelije i oligodendrociti.
Centralna sinapsa
Centralna sinapsa predstavlja sinapsu koja se
formira između neurona u CNS-u. Za razliku od periferne (neuromišićne) sinapse, gde u sinapsi dolazi do kontakta samo dve ćelije (motornog neurona i skeletne mišićne ćelije), u centralnoj sinapsi jedna nervna ćelija
gradi sinapse sa većim brojem ćelija (od nekoliko desetina, pa do nekoliko stotina).
Kom tipu sinapsi pripada centralna sinapsa
u najvećem broju slučajeva pripada tipu hemijskih sinapsi, odnosno, da se transmisija sa jedne na drugu ćeliju odvija putem neurotransmitera
Neurotransmiteri CNS-a
u centralnoj sinapsi
postoji veći broj neurotransmitera koji može i ekscitovati i inhibirati aktivnost postsinaptičke ćelije, te su oni na osnovu toga podeljeni na ekscitatone (koji podražuju ćeliju) i inhibitorne neurotransmitere (koji inhibiraju aktivnost ćelije).
Ekscitatorni postsinaptički potencijal
Ukoliko se za receptor veže neki ekscitatorni neurotransmiter, on će dovesti do ekscitacije postsinaptičke ćelije otvaranjem kanala za natrijum, koji će izazvati blagu depolarizaciju membrane postsinaptičke ćelije. Potencijal membrane se tada približava kritičnom nivou depolarizacije (za nastanak akcionog potencijala), pa se ova promena potencijala membrane
naziva ekscitatorni postsinaptički potencijal (EPSP).
Inhibitorni postsinaptički potencijal
Ukoliko se za receptor veže neki inhibitorni
neurotransmiter, on će imati inhibitorni efekat na postsinaptičku ćeliju i dovešće do hiperpolarizacije membrane otvaranjem kanala za kalijum ili hlor. Ova promena potencijala membrane naziva se inhibitorni postsinaptički potencijal (IPSP).
Kakve su EPSP i IPSP promene potencijala
EPSP i IPSP su kratkotrajne promene potencijala membrane, pošto se neurotransmiter neposredno
nakon vezivanja za receptor razgradi. Da bi EPSP prerastao u akcioni potencijal, neophodno je da se obezbedi “veći broj” EPSP-a, odnosno, da dođe do ekscitacije jednog neurona većim brojem drugih neurona ili
da jedan neuron veći broj puta izluči ekscitatorni neurotransmiter u sinaptičku pukotinu i izazove veći broj EPSP-a
Prostorno sabiranje
Kod prostorne sumacije jedan
neuron biva ekscitiran sa većim brojem drugih neurona.
Vremensko sabiranje
Kod vremenske sumacije jedan neuron biva ekscitiran jednim
neuronom koji u kratkom vremenskom intervalu izlučuje veću količinu ekscitatornog neurotransmitera.
Divergencija
Divergencija predstavlja pojavu da se informacija sa jednog neurona šalje na veći broj neurona. Ova vrsta sinapse ostvaruje se zahvaljujući postojanju većeg broja ogranaka jednog neurona uz pomoć kojih uspostavlja sinapsu sa većim brojem drugih ćelija. Na primer, jedan motorni neuron iz kore
velikog mozga može stimulisati čak i do 10.000 mišićnih vlakana u motornoj jedinici.
Konvergencija
Pojava da jedan neuron prima informacije sa večeg broja (presinaptičkih) ćelija
naziva se konvergencija. Na taj način jedan neuron može primati informacije sa različitih receptora.
Kičmena moždina
Kičmena moždina je organ koji se nalazi u kičmenom kanalu. Na poprečnom preseku možemo uočiti sivu i belu masu. Kičmena moždina je obavijena sa tri moždane ovojnice. Kičmena moždina je podeljena na segmente.
Čovek ima 31 segment kičmene moždine, i iz svakog segmenta izlazi po jedan par kičmenih živaca. Takođe, topografski se kičmena moždina može podeliti na vratni, grudni, slabinski, krsni i trtični deo.
Siva i bela masa kičmene moždine
Siva masa ima oblik leptira sa raširenim krilima na kojoj opisujemo prednje, zadnje i bočne rogove
(“stubove”). U njenom središnjem delu nalazi se centralni kanal koji je ispunjen cerebrospinalnom tečnošću (likvorom). Sivu masu čine tela neurona čiji aksoni
grade kičmene živce
Belu masu čine mijelinizovana nervna vlakna organizovana u snopove, koja okružuju sivu masu.
Kako delimo živce
Svi živci se mogu podeliti na senzitivne (koji nose samo senzitivna nervna vlakna), motorne (koji nose samo motorna nervna vlakna) i mešovite (koji u
svom sastavu imaju i senzitivna i motorna nervna vlakna).
Kičmeni živci spadaju u koju grupu živaca
Kičmeni živci su mešoviti živci. Senzitivna nervna vlakna polaze iz zadnjih rogova sive mase i na svom
putu sadrže i ganglion. Motorna nervna vlakna polaze
od prednjih rogova kičmene moždine i pružaju se do
ciljne ćelije na periferiji. Po izlasku iz kičmene moždine, senzitivna i motorna vlakna se spajaju u kičmeni živac
Putevi kičmene moždine
Putevi kičmene moždine mogu biti uzlazni i silazni. Ukoliko informacija putuje iz viših delova mozga kroz kičmenu moždinu ka pmeriferiji, govorimo o silaznim putevima.
Obrnuto, ukoliko informacija putuje sa periferije ka višim delovima mozga, tada govorimo o uzlaznim putevima.
Koji je najpoznatiji silazni put kičmene moždine
Najpoznatiji silazni put kičmene moždine je piramidalni (kortikospinalni) put, koji prenosi informacije iz piramidalnih neurona kore velikog mozga do
neurona prednjih (motornih) rogova kičmene moždine, a potom kičmenim živcima do skeletnih mišića na periferiji. Piramidalnim putem se, dakle, šalje komanda za voljnu kontrakciju skeletnih mišića. Postoje dva piramidalna puta, levi i desni (iz obe hemisfere velikog
mozga po jedan), čija se vlakna ukrštaju na prednjoj strani produžene moždine, tako da levi kortikospinalni trakt kontroliše mišiće desne strane i obrnuto.
Šta polazi iz bočnih stubova kičmene moždine
Iz bočnih stubova kičmene moždine polaze vlakna autonomnog nervnog sistema, tako da ona kontroliše rad unutrašnjih organa, ali kontroliše i disanje, jer iz vratnih segmenata polaze vlakna (živci) koja kontrolišu pokrete dijafragme.
Čega je centar kičmena moždina
Kičmena moždina je centar refleksnih reakcija. Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da
je kičmena moždina zadužena za sprovođenje informacija (svojim uzlaznim i silaznim putevima) i ostvarivanje refleksnih reakcija i pokreta (refleksni luk, receptorsko efektorni sistem).
Spinalni šok
Spinalni šok. Povrede kičmenih pršljenova su najčešće udružene i sa povredama kičmene moždine.
One nastaju najčešće prilikom saobraćajnih udesa i simptomi i znaci oštećenja kičmene moždine zavise od stepena oštećenja, kao i njene lokalizacije (visine).
Ispod mesta povrede dolazi do gubitka svih funkcija kičmene moždine: motorne, senzitivne, autonomne i refleksne. Refleksne funkcije su jedine koje se ponovo
uspostavljaju nakon nekoliko nedelja oporavka, dok druge ostaju trajno izgubljene.
Funkcionalna podela nervnog sistema
Somatski i autonomni (vegetativni) nervni sistem
Somatski nervni sistem
Somatski nervni sistem učestvuje u prenosu informacija
sa periferije prema CNS-u, kao i u aktivaciji poprečno- prugastih mišića. Deluje pod uticajem naše volje.
Autonomsni nervni sistem
Autonomni nervni sistem je deo perifernog nervnog sistema koji ima značajnu ulogu u homeostazi. Svi unutrašnji organi, izuzev skeletnih mišića, inervisani su od strane
ANS-a. On deluje mimo naše volje,
aktivan je u svakom trenutku tokom života i kontroliše rad i funkcije unutrašnjih organa, kao što su srčana frekvenca, krvni pritisak, pokretljivost creva, disanje…
Gde se nalaze vegetativni centri ANS-a
Vegetativni centri ANS-a nalaze se u CNS-u i lokalizovani su u predelu bočnih stubova kičmene moždine, retikularnoj formaciji moždanog stabla, hipotalamusu i kori velikog mozga.
Autonomni nervni sistem se deli na simpatčki i parasimpatički nervni sistem
Simpatički nervni sistem
Simpatički nervni sistem se aktivira u stresnim situacijama, kao na primer kada smo uzbuđeni ili uplašeni. Tela simpatičkih neurona nalaze se u kičmenoj moždini i predstavljaju preganglijske ćelije. Aksoni
ovih ćelija napuštaju kičmenu moždinu i grade sinapsu
sa postganglijskim ćelijama (neuronima). Simpatički ganglioni su smešteni neposredno uz kičmeni
stub. To znači da su preganglijska vlakna kratka (jer se pružaju od kičmene moždine do gangliona koji se nalazi odmah uz kičmeni stub; a da su postganglijska vlakna duža (jer se pružaju od gangliona pa sve
do ciljnih organa - na primer, želuca).
Šta su ganglioni
Ganglioni su
skup tela neurona u perifernom nervnom sistemu.
Šta se luči na krajevima simpatičkih postganglijskih vlakana
Na krajevima simpatičkih postganglijskih vlakana luči se neurotransmiter noradrenalin koji se vezuje za svoje receptore na ciljnim ćelijama. S obzirom na činjenicu da se simpatikus aktivira u stresnim situacijama, on će shodno tome dovesti do ubrzanja srčane
frekvence, ubrzanog disanja, širenja zenica i disajnih puteva, usporavanja crevne peristaltike, smanjenog
lučenja pljuvačke, smanjenog pražnjenja bešike… Deo
preganglijskih vlakana završava se u srži nadbubrežne žlezde koja, kada biva aktivirana simpatikusom, luči
hormon adrenalin koji ima iste efekte kao noradrenalin. Simpatikus je povezan sa endokrinim sistemom-
Parasimpatički nervni sistem
Parasimpatički nervni sistem aktivira se u miru, tokom sna i nakon
obroka. Tela preganglijskih ćelija nalaze se uglavnom
u produženoj moždini, ali se jedan deo nalazi i u kičmenoj moždini. U produženoj moždini tela nervnih ćelija grade jedro X moždanog živca (n. vagus), koji u svom
sastavu nosi gotovo sva parasimpatička nervna vlakna.
Preganglijska vlakna su smeštena u ciljnim organima (jer se ganglioni parasimpatičkog nervnog sistema nalaze uglavnom unutar samih organa, ali se u odredenim slučajevima mogu naći i izvan njih), pa su zbog toga veoma dugačka, dok su postganglijska vlakna veoma kratka.
Šta se luči na krajevima parasimpatičkih postganglijskih vlakana
Na krajevima postganglijskih vlakana luči se
neurotransmiter acetilholin koji se vezuje za svoje receptore na ciljnim tkivima, pri čemu izaziva efekte koji su suprotni (antagonistički) efektima simpatikusa:
usporava disanje i srčanu frekvencu, ubrzava peristaItiku, sužava disajne puteve, sužava zenicu, pojačava
lučenje pljuvačke, stimuliše pražnjenje bešike…
Moždano stablo
Moždano stablo je jedan od intrakranijalnih (unutarlobanjskih) segmenata CNS-a koga čine tri strukture: produžena moždina, moždani (Varolijev) most i
srednji mozak (mezencefalon)
Produžena moždina
Produžena moždina nastavlja se na kičmenu moždinu i pruža se do moždanog mosta. Na poprečnom preseku produžene moždine uočavaju se siva i bela masa
Siva i bela masa produžene moždine
U moždanom stablu, kao i u nekim drugim delovima CNS-a, siva masa je “ispresecana” vlaknima bele mase, tako da ne postoji jasna granica između sive i bele mase, već vlakna bele mase izgrađuju “mrežu” u sivoj masi, pa se ova organizacija sive i bele mase naziva mrežasta struktura (retikularna formacija).
Šta čini sivu masu produžene moždine
sivu masu produžene moždine čine
jedra glavenih (lobanjskih, kranijalnih) nerava. Jedra
ovih živaca predstavljaju zapravo skup tela neurona čiji aksoni izgrađuju živce koji polaze od njih. Za razliku od kičmenih živaca čija se jedra nalaze u kičmenoj moždini, jedra ovih živaca se nalaze u lobanji, pa zbog toga nose naziv lobanjski / glaveni živci. U produženoj moždini nalaze se jedra XII, XI, Xi IX kranijalnog nerva.
Šta se još, osim jedara kranijalnih nerava, nalazi u sivoj masi produžene moždine
Pored jedara kranijalnih nerava, u sivoj masi produžene moždine nalaze se i brojni nervni centri
zbog kojih ona često biva nazivana “čvorom života”
centri su: centar za promer krvnih sudova (uz pomoć kojih reguliše rad srca i održava vrednosti krvnog pritiska u fiziološkim granicama), centar za rad srca (uz pomoć koga održava vagusni tonus od oko 75 otkucaja u minuti), centar za disanje (udisaj, uz pomoć koga spontano šalje akcione potencijale na neurone kičmene moždine čiji aksoni inervišu dijafragmu i međurebame
mišiće), centar za lučenje pljuvačke, centar za povraćnje, centri za reflekse kijanja i kašljanja…
Moždani most
Moždani most se nalazi izmedu produžene moždine i srednjeg mozga. .
Šta se nalazi u sivoj masti Varolijevog mosta
U sivoj masi moždanog mosta se nalaze jedra VIII, VII, VI i V kranijalnog nerva. Pored ovih jedara, u moždanom mostu se nalaze i centri za reflekse suzenja i treptanja, kao i centri koji omogućavaju žvakanje i sisanje
Šta rade VIII, VII i V moždani živac
Moždano stablo, zahvaljujući VIII kranijalnom nervu, učestvuje u regulaciji položaja glave i tela, ali je VIII kranijalni nerv veoma bitan i za čulo sluha.
Zahvaljujući VII kranijalnom nervu, moždani most usklađuje mimiku lica (jer VII kranijalni nerv n facialis) inerviše sve poprečno - prugaste mišiće koji su odgovorni za mimiku).
Putem V moždanog živca, moždani most prima bolne senzacije iz kože lica uha i zuba.
Srednji mozak
To je struktura koja se nastavlja na moždani most. Na njegovom poprečnom preseku možemo uočiti da su siva i bela masa izmešane (retikularna formacija), a da se u njegovom centralnom delu nalazi Silvijev kanal koji povezuje III i IV moždanu komoru.
Tektum i tegmentum
Deo srednjeg mozga koji se nalazi iznad Silvijevog kanala naziva se tektum, dok se delovi ispod i bočno od Silvijevog kanala naziva tegmentum. Tegmentum je predstavljen u vidu dve moždane
drške.
Šta se nalazi u regionu tektuma
Iznad Silvijevog kanala (u regionu tektuma) nalaze se gornje i donje kvržice. Gornje (ili prednje)
krvžice su takozvane “vidne kvržice”, jer u njih stižu informacije iz oka i vidne zone kore velikog mozga, te na osnovu sumacije tih informacija vidne kvržice podešavaju položaj očiju u odnosu na vidne signale koji su pristigli do njih. Donje (ili zadnje)
krvžice su “slušne kvržice” i deo su slušnog puta. Gornje i donje kvržice “rade zajedno”, sumiraju slušne i
vidne informacije koje su “prikupile”, i na osnovu njih kontrolišu položaj glave i oka (“stražarski refleks”).
Šta se nalazi u središnjem delu mezencefalona
U središnjem delu mezencefalona nalaze se jedra III i IV kranijalnog nerva koji kontrolišu pokrete
očiju (jer inervišu mišiće pokretače očne jabučice) i dijametar (sužavanje i širenje) zenica. Dve veoma bitne strukture srednjeg mozga
su crveno jedro i crna supstanca
Crveno jedro i crne supstanca
Njihova funkcija je
održavanje normalnog tonusa skeletnih mišića, koordinaciji pokreta (što su prevashodno funkcije crvenog jedra), kao i regulacija finih i preciznih pokreta (što je prevashodno funkcija crne supstance). Ove dve strukture šalju “kočeće” (inihibitorne) signale na neurone koji su odrgovorni za održavanje mišićnog tonusa, tako
da na taj način dovode do njegove regulacije.
Parkinsonova bolest
Crna supstanca je crne
boje jer se u njoj nalazi velika količina pigmenta neuromelanina. U crnoj supstanci se nalaze neuroni koji luče neurotransmiter dopamin. Ukoliko dođe do propadanja i smanjenja broja ovih neurona, doći će do smanjenog lučenja dopamina usled čega će doći do
pojave simptoma i znakova Parkinsonove bolesti: tremor (drhtane, pre svega šaka), poremećaji hoda, poremećaji tonusa mišića (povišen tonus, jer nema inhibitornih signala koji će smanjiti tonus mišića), poremećaji govora..
Decerebraciona rigidnost
Ukoliko dođe do
prekida kontinuiteta moždanog stabla između moždanog mosta i srednjeg mozga, nastaje decerebraciona rigidnost. Ona se karakteriše snažnom ukočenošću i
maksimalno opruženim ekstremitetima (posebno nogu), zabacivanjem glave unazad i podignutim repom
(kod životinja).
Komorni sistem mozga
Kroz komorni sistem
mozga protiče likvor. Bočne moždane komore se nalaze u hemisferama velikog mozga (po jedna u svakoj).
Iz bočnih komora likvor dalje teče u III moždanu komoru koja se nalazi u srednjem delu međumozga, a potom iz nje, kroz Silvijev kanal, teče u IV moždanu komoru. IV moždana komora se nalazi između moždanog
stabla sa prednje, i malog mozga sa zadnje strane
Mali mozak
Mali mozak nalazi se u zadnjoj lobanjskoj jami. Mali mozak čini krov IV moždane komore i anatomski se sastoji od dve hemisfere, leve i desne, između kojih se nalazi centralni crv. Siva i bela masa su postavljene kao i u kori velikog mozga, a obrnuto od kičmene moždine, odnosno, siva masa se nalazi spolja, dok je bela masa smeštena unutra, ispod sive mase
Kora malog mozga
Kora malog mozga je izbrazdana i gradi listiće malog mozga. Koru, odnosno, sivu masu malog mozga
čine, kao i u ostalim delovima CNS-a, tela neurona, dok belu masu čine mijelinizovana nervna vlakna. Kroz belu masu prolaze brojni uzlazni i silazni putevi malog mozga.
Funkcija malog mozga
Funkcija malog mozga je pretežno motorna.nKao što je pomenuto, belu masu čine nervna vlakna
koja ulaze i izlaze iz malog mozga. Putem tih nervnih vlakana mali mozak dobija informacije iz kore velikog mozga (piramidalnog puta) u kojoj nastaje komanda za
pokret nekog dela tela. Mali mozak istovremeno dobija i informacije sa receptora koji se nalaze na periferiji
o položaju tela i istegnutosti mišića. Na osnovu svih dobijenih informacija, mali mozak ih sumira i obrađuje, nakon čega informaciju šalje ponovo u koru velikog
mozga kako bi se izvršio precizan i koordinisan pokret.
Mali mozak, dakle, učestvuje u koordinaciji pokreta,
održavanju položaja i ravnoteže tela, održavanju mišićnog tonusa, regulaciji preciznih pokreta…
Međumozak
Medumozak se nalazi između leve i desne hemisfere velikog mozga. U centralnom delu međumozga nalazi se III moždana komora. Međumozak se sastoji od talamusa, hipotalamusa i epitalamusa.
Talamus
Talamus izgrađuje bočne zidove ili moždane komore. Funkcija talamusa je izuzetno kompleksna:
svi receptori koji detektuju određene nadražaje iz spoljašnje sredine imaju svoju projekciju u talamusu. Talamus sve pristigle informacije sa periferije obrađuje i modifikuje.Takođe, talamus ima ulogu i u obradi zvučnih
i vidnih stimulusa, učestvovanju u emocionalnom ponašanju, memoriji i grubom razlikovanju osećaja, kao
što su vibracije, bol, grub ili nežan dodir.
Šta se dešava kod osobe koje ima neko oštećenje talamusa
Kod osoba koje imaju određeno oštećenje talamusa oštećena je sposobnost prethodno opisanog “kvaliteta osećaja”,
odnosno, pacijent nežan dodir može osetiti kao izuzetno jak udarac ili bol.
Hipotalamus
Hipotalamus čini pod ill
moždane komore. Na donjoj strani hipotalamusa nalazi se hipofizna peteljka kojom je hipotalamus povezan sa hipofizom. Funkcije hipotalamusa su brojne: endokrina regulacija, homeostaza, termoregulacija, uzimanja tečnosti, regulacija ishrane, vegetativnih funkcija, emotivnog ponašanja
Limbički sistem
Limbički sistem čine hipotalamus, talamus, bademasta jedra, hipokampus i limbička kora, Hipotalamus je nervnim vlaknima povezan sa svim delovima limbičkog sistema i zahvaljujući tome
kontroliše emocije kao što su bes, ljutnja, strah, moti
vacija, učenje, pamćenje…
Bademasta jedra
Bademasta jedra utiču na agresivno ponašanje. Stimulacija ovih jedara će kod jedinke izazvati bes
jutnju, strah i anksioznost. Međutim, pored ovih emocija, bademasta jedra delom utiču i na seksualnost jedinke. Dokaz ovome jeste da ukoliko eksperimentalno
uklonimo bademasta jedra, jedinka će početi pitomo da se ponaša, izgubiće strah prema svim pojavama, ali će doći i do njene hiperseksualnosti.
Hipokampus
ima ulogu u pamćenju: zahvačjujući njemu kratkotrajna memorija prelazi u dugoročnu memoriju. Ukoliko dode do oštećenja hipokampusa, osoba dobro pamti događaje iz davne prošlosti, ali događaje koji su bili skoro zaboravlja
Veliki mozak
Veliki mozak je najveći deo CNS-a. U potpunosti se nalazi u lobanji i anatomski se sastoji od dve
hemisfere: leve i desne, koje su međusobno razdvojene centralnom pukotinom na čijem se dnu nalazi žuljevito telo.
Površina mozga uvećana je postojanjem velikog broja vijuga (girusa) koji su međusobno
razdvojeni žlebovima. Veliki mozak je, kao i kičmena
moždina, obavijen sa tri moždane opne - tvrdom mekom i paučinastom moždanom ovojnicom.
Žuljevito telo
Žuljevito telo povezuje levu i desnu hemisferu
Siva i bela masa velikog mozga
Siva masa velikog mozga nalazi se, kao i kod malog mozga, spolja i često se naziva korom (korteksom) velikog mozga, dok se bela masa nalazi unutra, ispod sive mase
Belu masu sačinjavaju mijelinizovana nervna
vlakna i funkcionalno se sastoji od velikog broja puteva
koji se mogu podeliti na tri kategorije: komisurni putevi (povezuju delove leve i desne hemisfere), asocijativni putevi (povezuju delove iste hemisfere) i projekcioni putevi (povezuju korteks sa nižim delovima CNS-a).
Kora velikog mozga
Kora je morfofunkcionaIno podeljena na četiri režnja (lobusa): čeoni, temeni, potiljačni i slepoočni. Najveći deo kore je
izgrađen od 6 slojeva ćelija. Postoji i peti režanj velikog mozga koji se
naziva ostrvo (insula), koji je zaklonjen delovima okolnih režnjeva
koji zajedno grade “poklopac insule”.
Kora je funkcionalno podeljena na motornu, senzornu i asocijativnu zonu.
Motorna zona
Granica između čeonog i te-
menog režnja mozga je centralna brazda (žleb). Vijuga
koja se nalazi ispred centralnog žleba (u čeonom režnju) naziva se precentralna vijuga i predstavlja motornu zonu. Neuroni motorne zone su piramidalnog oblika, pa je piramidalni put upravo po njima i dobio ime.
Zašto leva hemisfera kontroliše mišiće desne strane i obrnuto
Vlakna koja kreću od piramidalnih neurona motorne zone se sinapsiraju sa motornim neuronima
kičmene moždine, pri tome formirajući kortikospinalni
(piramidalni) put. Kao što je pomenuto u delu o kičmenoj moždini, vlakna piramidalnog puta se ukrštaju na nivou produžene moždine (na njenoj prednjoj strani),
što zapravo predstavlja razlog zašto leva hemisfera kontroliše mišiće desne strane tela i obrnuto.
Senzorna zona
Iza pomenute centralne bra-
zde nalazi se postcentralna vijuga (u temenom režnju).
Na postcentralnoj vijuzi se nalazi mapa osetljivosti celog tela (senzitivni čovečuljak). On je veoma sličan Penfildovom motornom čovečuljku, s tim što predstavlja
mapu senzibiliteta, a ne motorike. Delovi tela koji imaju najveću gustinu senzornih receptora zauzimaju najveći deo ove vijuge (prsti šake, lice, usne…), dok oni sa manjom gustinom senzornih receptora (trup, stopalo) zauzimaju manji deo ovog dela kore
Gde prvo prolaze sva nervna vlakna iz senzornih receptora. I šta se dešava ukoliko dođe do oštećenja senzorne kore
Sva nervna vlakna iz senzornih receptora prvo prolaze kroz hipotalamus, nakon čega odlaze u
senzornu zonu (postcentralni girus). Ukoliko dođe do oštećenja senzorne kore doći će do gubitka senzibiliteta suprotne strane tela (najviše finog dodira i osećaja za toplo i hladno).
Asocijativna zona
Asocijativna zona zauzima najveći deo kore velikog mozga. U njoj dolazi do tumačenja i prepoznavanja onoga što smo nekim čulom
ranije detektovali
Vidna zona
Vidna zona (primarno vidno polje) nalazi se u potiljačnom režnju velikog mozga. Na ovaj deo kore se projektuje mrežnjača: od fotoreceptora mrežnjače kreću nervna vlakna koja očnu jabučicu napuštaju u formi vidnog živca koji se ubrzo ukršta
sa vlaknima iz vidnog živca drugog oka, a potom vidnim putem (šifrom obeleženih linija) dolaze do vidne zone u potiljačnom režnju.
Oštećenje vidne zone i asocijativne vidne zone
Oštećenje vidne zone izaziva potpuno slepilo, pacijent “ne vidi ništa”, dok oštećenje asocijativne
vidne zone dovodi do sledećeg: pacijent vidi predmet,
ali ga ne prepoznaje. On može precizno opisati njegove osobine (veličinu, boju, oblik…), ali ga ne može prepoznati. Međutim, ukoliko pacijentu taj predmet damo u ruku, on će ga lako prepoznati (zato što mu psihotaktilni centar (asocijativni centar za dodir) nije oštećen).
Slušna zona i njeno oštećenje
Primarna slušna zona nalazi se
u gornjem delu slepoočnog režnja. Oštećenje slušne zone izaziva gluvoću.
Uloge leve i desne hemisfere
lako obe hemisfere velikog mozga izgledaju isto, ona imaju različite funkcije. Leva hemisfera ima
ulogu u rešavanju problema i zadataka, govoru, pisanju i ostalim višim nervnim funkcijama, dok desna hemisfera ima ulogu u takozvanom sintetskom razmišljanju, doživljavanju muzike, maštarenju, prepoznavanju lica..
Govor
Govor predstavlja jednu od najkompleksnijih nervnih funkcija. Dominantna hemisfera je leva hemisfera velikog mozga. Postoje dve zone koje su ključne za proces govora: vernikeova i brokina zona
Vernikeova zona i njena afazija
Nalazi se u gornjem
delu slepoočnog režnja i učestvuje u
obradi i razumevanju jezičkih simbola (razumevanje onoga što nam je rečeno).
Može se reći da je Vernikeova zona asocijativna zona za govor.
Afazija ce dovesti do toga da osoba ne razume pitanje, ali lepo, gramatički tačno i tečno govori
Brokina zona i njena afazija
Nalazi se u donjem delu
čeonog režnja i pokreće “programe za govor”, odnosno, programe za pokretanje govornih organa (nepce, grkljan, jezik)-artikulacija govora.
Njena afazija dovešće do toga da osoba u potpunosti razume postavljeno pitanje, ali njen odgovor je gramatički neispravan, meša padeže, zamuckuje..
Šta su afazije
Afazije. Afazije predstavljaju stečene poremećaje govora (jezičkog izražavanja) i razumevanja govora (jezičkih poruka).
Fiziologija govora
Kada do receptora za zvuk stigne zvuk, slušni sistem ga obrađuje i informacije šalje prvo do primarne slušne zone, a potom do Vernikeove zone. U Vernikeovoj zoni dolazi do analize i razumevanja onoga što
smo čuli, nakon čega se informacija iz Vernikeove zone šalje do Brokine zone u kojoj će nastati komanda za
pokrete struktura govornog aparata (jezik, usne, nepce), što će dovesti do izgovaranja adekvatnih reči, na
primer, odgovor na pitanje koje nam je postavljeno.
Moždani udar
Moždani udar (šlog) može na-
stati na dva načina: (slika 10.18.)
a) Ishemični moždani udar. Nastaje usled začepljenja nekog krvnog suda koji ishranjuje mozak. Najčešći uzrok je arteroskleroza krvnih sudova mozga i predstavlja faktički infarkt mozga.
b) Hemoragični moždani udar. Nastaje usled krvarenja koje je nastalo kao posledica pucanja (rupture) krvnog suda mozga, sa izlivom krvi u okolno moždano tkivo.
Ishemični i hemoragični moždani udar.
Simptomi i znakovi moždanog udara zavise od veličine lezije i dela mozga koji je zahvaćen: ukoliko
je zahvaćena, na primer, motorna zona, doći će do paralize mišića sa suprotne strane tela; ukoliko je zahvaćena Vernikeova ili Brokina zona, doći će do afazije;
ukoliko je zahvaćeno primarno vidno polje, doći će do slepila. Međutim, ukoliko dođe do zahvatanja velike
površine moždanog tkiva, doći će do smrtnog ishoda.
Moždani udar zahteva dugotrajno i multidisciplinarno lečenje.
