TEORIJA SOCIJALNOG UČENJA Albert Bandura Flashcards
Kratka biografija Alberta Bandure
-Roden je 1925. godine u provinciji Alberta (Alberta) u Kanadi.
-Najmlade je od jestoro dece imigrantske porodice.
-Vaspitavan je da bude samostalan i samopouzdan.
-Osnovne studije psihologije zavrSava na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi 1949.godine.
-Master i doktorske studie iz klinicke psihologije zavr§ava na Univerzitetu Ajova u SAD 1952.godine.
-Iste godine se ¿eni Virdzinijom Varns, sa kojom ima dve cerke.
-Najveci deo svoje karijere profesora i istrazivaca provodi na Stanford Univerzitetu u SAD.
-Dobitnik je brojnih nagrada za poseban nau°ni doprinos u SAD i Kanadi.
-Predsedavao je nacionanim udruzenjima psihologa u SAD i Kanadi,
-2004. godine APA je ustanovila posebno priznanje za istaknute studente: ,„Nagrada za studentski
istrazivacki rad Albert Bandura”.
Učenje posmatranjem/po modelu
•Najveći deo Ijudskog ponasanja naucen je posmatranjem ponasanja drugih.
•Čuveni eksperiment sa Bobo lutkom 1961. godine je prvi Bandurin empirijski argument za ucenje posmatranjem.
•Učenje po modelu ne mora se zasnivati samo na posmatranju, može se zasnivati i na verbalnom modelovanju - putem verbalnih uputstava.
•Na ovaj način uče se nova ponašanja, ali se mogu dezinhibovati i ona ponašanja koja osoba inace koci.
•Ducenje posredovano posmatranjem modela, naspram udenja izvodenjem sopstvenih akcija
naziva se jos i vikarijsko (posredovano) ucenje.
Faktori efikasnosti učenja posmatranjem
Efikasnost udenja po modelu zavisi od:
•osobina modela: načina prezentovanja modela, sličnosti modela sa opserverom, njegovog socijalnog statusa, komeptentnosti, moći;
•osobina opservera: nivo samopouzdanja i samopostovanja, uzrast, kompetentnost;
•posledica ponasanja: da li je model nagraden, kaznjen, ili ponasanje nema posledice.
Elementi procesa učenja posmatranjem
Osnovni elementi procesa ucenja posmatranjem su:
•Pažnja: zavisice od karakteristika modela, relevantnosti ponasanja za opservera i posledica ponasanja.
•Zadrzavanje: kodiranje posmatranog ponasanja u mentalne slike i/ili verbalne simbole koji se skladiste u memoriji i omogucuju naknadnu reprodukciju ponasanja.
•Bihejvioralna produkcija/praktikovanje: korektno izvodenje opserviranog ponasanja zahteva ponavijanje izvodenja, narocito slozenih aktivnosti.
•Motivacija: odreduje efikasnost koraka u ucenju. Zavisi od opserviranih posledica i znacaja koje opservirano ponasanje ima za individuu.
Efektivno učenje
•Efektivno učenje je učenje ponasanja kroz direktno iskustvo, promisljanjem i evaluacijom posledica sopstvenog ponasanja.
•Čovek je u stanju da promisija sopstveno ponasanje: upamti postupke i njihove posledice, i da anticipira buduce ishode.
•Dakle, kao i ucenje posmatranjem, efektivno ucenje je posredovano kognitivnim varijablama
(promisljanje, procenjivanje, paméenje, anticipacija).
•Efektivno učenje može da remodeluje ponasanje nauceno posmatranjem ukoliko se u ličnom iskustvu osobe posledice razlikuju u odnosu na one koje su pratile ponasanje modela.
Samoregulacija
•Ljudi imaju sposobnost da uspostavljaju izvesnu kontrolu nad sopstvenim zivotom.
•Samoregulacija je sposobnost čoveka da utice na sopstvene akcije kako bi proizvele željene posledice.
•Ljudsko ponašanje je intencionalno, a ne automatsko.
•Mehanizmi samoregulacije:
•Promišljanje ponašanja:sposobnost formulisanja ciljeva, evaluacije i anticipacije posledica ponašanja i selekcije ponašanja na osnovu anticipiranih posledica.
•Samoreaktivnost: sposobnost za monitoring nad efikasnoscu sopstvenog ponasanja usmerenog ka cilju - omogucuje redefinisanje ciljeva prema mogunostima i privatijivom roku ostvarivanja.
•Samorefleksivnost: sposobnost procenjivanja sopstvene motivacije, ciljeva, vrednosti, valjanosti
misljenja.
•Samoefikasnost - uverenje Ijudi o sopstvenoj sposobnosti da preduzimaju akcije koje ce imati željeni efekat.
Samoefikasnost
•Samoefikasnost je percepcija nivoa sopstevene kompetentnosti, adekvatnosti i sposobnosti za
suocavanje sa zivotnim zahtevima, odnosno, konkretnim situacijama.
•Samoefikasnost je kognitivni mediator nase aktivnosti i znacajno utice na nasu motivaciju, misljenje, ponasanje, emocionalne reakcije.
•Osobe niske samoefikasnosti se osećaju bespomoćnim, prepreke dozivijavaju kao opasnost, lako odustaju ili izbegavaju da se upustaju u problem situacije, imaju negativne anticipacije u pogledu ishoda svojih napora.
•Osobe visoke samoefikasnosti su samopouzdane, perzistentne u svojim naporima usmerenim
ka cilju, prepreke dozivijavaju kao izazov, preferiraju nova iskustva.
Faktori koji utiču na samoefikasnost
Procena lične efikasnosti se formira pod uplivom:
•ranijih iskustava: lične uspesnosti ili neuspesnosti (najjaci faktor),
•vikarijskih iskustava/ucenja po modelu: posmatranje uspesnosti drugih,
•verbalnog uveravanja/”socijalnog pritiska”: ohrabrivanja ili obeshrabrivanja od strane drugih,
•fizioloske i emocionalne nadrazljivost: snaga fizioloske i emocionalne reakcije na stres.
Strategija jačanja samoefikasnosti
Samoprocenu efikasnosti moguée je unapredivati:
•postavljanjem realisticnih ciljeva,
•izlaganjem Ijudi pozitivnim modelima koji se uspesno nose sa problemima,
•pruzanjem verbalne podrške i ohrabrivanjem,
•jačanjem otpornosti na stres i psihofizičke izdržljovosti
Samopotkrepljivanje kao mehanizam samoregulacije
- Samopotkrepljivanje podrazumeva nagradjivanje ili kažnjavanje sebe s obzirom na uspešnost u ostvarivanju licnih standarda i ciljeva.
- Vazan je regulator ponasanja narocito kod starije dece i odraslih.
- Moze biti konkretno,materijalno ili emocionalno (npr. osećanje ponosa ili krivice).
- Proces evaluacije lične uspešnosti je neprekidan, kao i samopotkreplijivanje, traje citav život.
- Neuspesi u zadovoljenju licnih standarda mogu da vode u njihovo redefinisanje, ali i samodestruktino ponasanje (npr. zloupotreba supstanci, bezanje u fantaziju, suicidalnost).
Razvoj učenja i samoefikasnosti
Proces ucenja po modelu, karakteristiëni modeli, potkrepljenja i faktori koji uticu
na samoefikasnost se razlikuju kroz životne faze:
•Faza detinistva: pravo ucenje po modelu pocinje na uzrastu od oko 2 godine; prvi modeli su roditelji, a prvi potkreplijivaci konkretno-materijalni, a sa odrastanjem i emocionalni. Samoefikasnost se uči postepeno kroz praktikovanje aktivnosti i posmatranje ponašanja roditelja. Sa odrastanjem modeli postaju siblinzi, vrsnjaci, ucitelji.
•Faza adolescencije: uspesnost adolescenta da ovlada zahtevima ove faze zavisi najvise od nivoa samoefikasnosti naucenog u detinjstvu.
•Odraslo doba: uspesnost u ranom odraslom dobu zavisice od samoefikasnosti, dok je srednje odraslo doba period bilansiranja, a zatim i opadanja efikasnosti; zahteva redefinisanje ličnih standarda.
•Pozno doba: zivotna faza u kojoj je najteze ocuvati pozitivnu percepciju
sopstvene efikasnosti i kompetentnosti. Mnoge osobe u ovom period odustaju
od aktivnosti u kojima se osecaju nekompetentnim.
Bihejvioralna modifikacija
•Tehnika ucenja po modelu; osoba posmatra ponasanje modela koje je suprotno ponasanju osobe u istoj situaciji; model postepeno ulazi u situaciju i emituje željeno ponašanje korak po korak.
-Tehnika prikrivenog modelovanja: alternativni oblik ucenja po model vodjenim zamisijanjem ponašanja
modela umesto neposrednog posmatranja.
•Tehnika vodjenog ucestvovanja: posmatranje ponasanja modela, a zatim učestvovanje u aktivnosti korak po korak, vodjeno od strane modela.
•Prema Banduri, bihejvioralna modifikacija ima sire pozitivne efekte, ne samo na promenu konkretnog ponasanja; iskustvo pozitivne promene konkretnog ponašanja podiže nivo
samoefikasnosti bog čega se osoba oseca kompetentnijom i u odnosu na druge problemske situacije.
Shvatanje ljudske prirode u teoriji socijalnog učenja
•Slobodna volja-determinizam: Pozicija teorije socijalnog učenja je umerena na ovoj dimenziji: ponasanje je kontrolisano od strane osobe (putem kognitivnih procesa) i faktorima sredine,
(socijalnim situacijama). Ovakvo vidjenje determinanti ponasanja Bandura je nazvao reciprocni determinizam.
•Naslede - sredina: genetske dispozicije igraju minornu ulogu u uoblicavanju i objasnjenju ponasanja. Ponasanje je zasnovano na učenju posmatranjem i identifikovanjem njegovih posledica. Dakle, ovo je sredinska teorija.
•Jedinstvenost - univerzalnost: Ponasanje svake osobe je plod za nju jedinstenog iskustva, svaki pojedinac je mnogo vise jedinstven nego istovetan drugim ljudima.
•Proslost-sadasnjost: Bandura smatra detinjstvo vaznim periodom života za formiranje samoefikasnosti koja ce dalje tokom zivota odredivati nase ponasanje. Sa druge strane, kognitivne sposobnosti i odrasla iskustva omogucuju osobi da redefinise svoje standarde, ciljeve
i predstave o sopstvenoj kompetentnosti. Dakle, Bandurina teorija bi se mogla pozicionirati na
sredini i ove dimenzije.
•Ravnoteza - rast: Bandurina teorija je pre teorija rasta i razvoja, nego ravnoteze. Finalni zivotni zadatak ili cilj je uspostavljanje realisticnih licnih standarda i adekvatnog nivoa samoefikasnosti, a ne izbegavanje frustracije i odrzavanje stanja blagostanja.
Procena u teoriji socijalnog učenja
•Kao i u bihejvioristickim teorijama, i u ovoj teoriji je osnovni predmet procene
ponasanje.
•Za razliku od bihejvioristickih teorija, predmet porcene su i kognitivne varijable.
•Tehnike procene su razlicite: opservacija ponasanja, samoopisni upitnici i inventari, merenje fizioloskih reakcija.
Metode istraživanja koncepata teorije socijalnog učenja
•Bandurin istrazivacki rad bio je zasnovan na laboratorijskim ispitivanjima i strogoj tradiciji eksperimentalne psihologije.
•Koristio je dizajn sa eksperimentalnom i kontrolnom grupom i poredenje grupa
statatistickim postupcima.
•Istrazivanja su izvedena na velikom broju razlicitih grupa subjekata što daje
osnov za generalizaciju rezultata na široke populacije ljudi.
