TEODIJA LIČNIH KONSTRUKATA Džordž Keli Flashcards
Kratka biografija Džordža Kelija
- Roden je 1905. godine na farmi pored grada Perta, Kanzas, SAD.
- Do 13. godine ne ide u skolu, obrazuju ga roditelji.
- Do završetka osnovnih studija menja vise srednjih škola i dva univerziteta.
- Završava osnovne studije iz matematike i fizike 1926. godine
- Master studije iz sociologije završava na Univerzitetu Kanzas 1927. godine.
- Predaje psihologiju, govor, dramu na koledzu u Ajovi, jedno vreme radi i kao inzenjer u aviokompaniji.
- Zavrsava osnovne studije iz obrazovanja u Edinburg u Skotskoj 1929. godine, a doktorske studije iz psihologije na državnom univerzitetu Ajova.
- Radi kao predavač na državnom koledžu u Kanzasu i osniva „,putujucu kliniku” koju vodi narednih 12 godina.
- Tokom Il sv. rata bio je upravnik programa za obuku i selekciju pilota.
- godine na Drzavnom univerzitetu u Ohaju osniva katedru za klinicku psihologiju, koju vodi naradnih 20 godina.
- Razvija, ali ne predaje svoju teoriju vec je rezmatra na sastancima sa zainteresovanim studentima.
- godine objavljuje dvotomnu knjigu ,, Psihologija licnih konstrukata”
- Posle Kelijeve smrti 1967. godine, objavljen je drugi deo njegovih zapisa u knjizi „, Klinicka psihologija i ličnost”.
Teorija ličnih konstrukata
Ljudi formiraju lične interpretacije (sheme, obrasce) o sebi i svetu oko sebe na osnovu kojih vrse predvidanja dogadaja i usmeravaju svoje ponasanje.
Kosntrukti su intelektualne pretpostavke kojim interpretiramo i objasnjavamo životne dogadaje: sve ono sto ljudima dozvoljava da dve stvari (ili pojave), opazaju kao slične, a u isto vreme
razlicite od neke tree stvari (ili pojave)
Konstruisati znaci pridati znacenje nekome ili necemu.
Konstrukti su bipolarni po svojoj prirodi.
Sistem konstrukata: licni konstrukti organizovani su u sistem koji je jedinstven za svaku osobu i
po sadrzaju konstrukata i po nacinu na koji su povezani.
Čovek kao naučnik
•Ljudi se u svakodnevnom životu ponasaju poput naučnika:
- Formiraju lične teorije o stvarnosti,
- na osnovu njih formiraju hipoteze (predvidaju dogadaje)
- i proveravaju u svakodnevnom ponašanju (preduzimaju aktivnosti);
- shodno ishodima sopstvenih akcija, čovek ima sposobnost da svoje pretpostavke odbaci, prosiri ili
potvrdi (alternativizam konstrukata)
•Da su nase predstave o svetu jednom za svagda formirane u detinjstvu, ne bismo mogli da upravijamo novim situacijama u zivotu.
Osnovni postulat teorije ličnih konstrukata
Procesi osobe su psiholoski kanalisani nacinom na koje ona anticipira
dogadaje.
•Nase ponasanje nije odredjeno ni prosloscu ni budunoscu, vec nacinom na koji sada anticipramo buducnost.
•Funkcija konstrukata je anticipacija buducnosti.
•Licnost je neprekidni proces konstruisanja.
Korolari teorije ličnih konstrukata
1.Konstruisanje: ljudi konstruisu buduće dogadaje na osnovu iskustva ponavljajucih tema.
2.Individualnost: Ijudi konstruisu dogadaje na individualno specifične nacine.
3.Organizacija: konstrukte organizuemo tako da minimiziramo kontradiktornosti i nedoslednosti. Konstrukti su hijerarhijski organizaovani.
4.Dihotomija: konstrukti su uvek bipolarni - polovi se uzajamno odreduju
5.Izbor: u svakoj situaciji ljudi imaju mogucnost da izaberu onaj pol konstrukta koji omogucuje ogranicenje ili prosirenje sistema konstrukata.
6.Opseg: konstrukti se razlikuju prema sirini primenljivosti na situacije i osobe. Širina primenljivosti konstrukata je takode subjektivna.
7.Iskustvo: sistem konstrukata se menja kada osoba nastoji da razume nove dogadaje.
8.Modulacija: koliko se nas sistem konstrukata može menjati i prilagodavati zavisi od njihove
permeabilnosti ili propustljivosti.
9.Fragmentacija: Ijudi mogu da koriste nekompatibilne subsisteme svojih konstrukata.
10. Zajednistvo: iako je sistem konstrukata svake osobe jedinstven, Ijudi dele i slinosti u nacinu na koji konstruisu realnost.
11.Drustvenost: odnosi izmedu ljudi podrazumevaju konstruisanje konstrukata druge osobe- formiranje predstava i ideja o tome kako druga osoba vidi stvari.
Emocije u teoriji ličnih konstrukata
Keli je tvrdio da u njegovom sistemu nema mesta emocijama. Ipak, ponudio je objašnjenje nekih emocija u svetlu svoje teorije:
•Pretnja: rezultat je anticipacije sirokih promena jezgrovnih konstrukata koji čine identitet osobe. Obicno zahteva psihoterapijsku pomoc.
•Strah: specificnije osecanje akcidentne prirode - rezultat anticipacije specificnijih i slucajnih promena u sistemu konstrukata. Obicno ga osoba sama prevladava.
•Osecanje krivice: iskustvo koje prati opazanje da smo isključeni iz nase sržne uloge - opazanja da nismo ona osoba za koju smo mislili da jesmo: kada nase ponasanje odudara od nase teorije o
nama.
•Anksioznost: rezultat suocavanja sa novom situacijom. Nove situacije uvek provociraju neki nivo strepnje jer ih u pocektu ne razumemo. Anksioznost raste ukoliko naš sistem konstrukata ne
obezbedjuje adekvatno resenje.
Shvatanje ljudske prirode u Kelijevoj teoriji
•Slobodna volja- determinizam Keli vidi ljude kao racionalna bica sposobna da sopstvene konstrukte menjaju, sire ili odbacuju shodno iskustvu o njihovoj upotrebljivosti u predvidanju
dogadaja. Dakle ova teorija je teorija koja zagovara slobodnu volju u ljudskoj prirodi.
•Biolosko- sredinsko Keli nije razmatao udeo nasledja i sredine u formiranju linosti i oblikovanju ponasanja. Sredina nema direktan uticaj na ponasanje vec njene subjektivne interpretacije.
•Proslost - sadasnjost Aktuelno iskustvo, odnosno nacin na koji ga konstruisemo odreduje nase ponasanje mnogo vise nego proslost.
•Jedinstvenost-univerzalnost Pretpostavke o korolarima zajednistva i individualnosti Kelijevu teoriju smestaju na sredinu ove dimenzije.
•Ravnoteza-rast Koncepti koji Kelijevu teoriju odreduju kao teoriju slobodne vole koja sadasnjosti pridaje veci znacaj nego proslosti, odreduju je i kao teoriju rasta i razvoja.
Procena ličnosti u Kelijevoj teoriji
•Sustina procene je razumevanje znacenja koji dogadaji imaju za osobu: otkrivanje njegog sistema ličnih konstrukata.
•Neke od najčesce korišćenih tehnika u okviru Kelijevog pristupa su:
- intervju,
- samokarakterizacija,
- lestvičarenje
- Test repertoara konstrukata uloga
Metode istraživanja
- Teorija je razvijana kroz kliničku praksu, pre nego sistematska istrazivanja.
- ldeje su formulisane na osnovu opservacija i terapijskih iskustava sa populacijom mladih, vecinom mentalno zdravih osoba u procesu obrazovanja.
- Tokom formiranja teorije, Keli je konstruisao i tehnike procene koje su kasnije posluzile za evaluaciju njegovih koncepata
Empirijske provere teorije ličnih konstrukata
•Neka od istrazivanja radjena Testom repertoara uloga su pokazala:
-konstrukti koje formiramo o sebi i drugima su relativno stabilni.
-Ljudi koji ostvaruju pozitivne medjusobne odnose na slican nacin konstruisu stvarnost.
-Osobine linosti su u vezi nacina na koji osobe konstruisu druge ljude.
-Shizofrene osobe imaju nedosledne i nestabilne sisteme konstrukata u odnosu na druge ljude.
-Osobe sa visestrukim hospitalizacijama zbog mentalnog poremecaja konstruisu svoje socijalne mreze kao uže i siromasnije, od osoba koje su po prvi put hospitalizovane.
•Jedna od značajnijih istraživačkih tema je koncept kognitivne kompleksnosti: složenost konstrukata koje Ijudi formiraju o sebi i drugima.
•Neki od nalaza ovih studija su:
-Kognitivna kompleksnost se razvija tokom života, ali razvoj zavisi od iskustava u detinjstvu.
-Zene imaju vecu kognitivnu kompleksnost od muskaraca.
-Emotivni partneri imaju sličnu kognitivnu kompleksnost.
-Konzervativna politicka orijentacija povezana je sa kongitivnom simplifikovanosću, a liberalna sa
kognitivnom kompleksnoscu.
Vrijednosti teorije ličnih konstrukata
•Teorija je nasla primenu u razlicitim oblastima: psihoterapiji, resavanju
problema u medjuljudskim odnosima, profesionalnoj selekciji i orijentaciji,
pedagogiji.
•Podstakla je razvoj brojnih hipoteza o ljudskom ponasanju i njihove empirijske
provere.
•Teorija je pojmovno precizna i interno konzistentna.
Kritike Kelijeve teorije
•Zanemaruje rana iskustva, emocije,
motivaciju, socijalne faktore kao
determinante ponasanja
•Ostaje nedorecena u vezi nekih znacajnih pitanja, na primer:
-Od čega zavisi da li ce osoba praviti sigurne ili rizične izbore?
- Zbog čega ljudi razlicito konstruisu iste dogadaje?
- Koji faktori uticu na promene konstrukata?
