PSIHOANALIZA Sigmunda Frojda Flashcards
Sigmund Frojd (1856-1939.) kratka biografija
- Rodjen je 1856. godine u Frajburgu u Moravskoj.
- Bio je najstarije dete svojih roditelja u porodici sa osmoro dece.
- Odrasta i najveći deo života živi i radi u Beču.
- Inteligentan, radoznao, ubrzano se školuje.
- godine završava studije medicine u Beču.
- U periodu 1882.-1885. radi u Bečkoj opštoj bolnici, objavijuje radove, drži volonterska predavanja na Bečkom univerzitetu.
- godine odlazi u Pariz gde se upoznaje sa Šarkoom (Jan Martin Sharcot)i njegovom metodom hipnoze.
- godine započinje privatnu praksu i opredeljuje se za lečenje „nervinih poremećaja”.
- Iste godine se ženi Martom Bernajs (Martha Bernays), sa kojom dobija šestoro dece.
- Tokom ranih 40-ih godina života prolazi ličnu neurotsku krizu.
- Više godina je bolovao od karcinoma kože i pretrpeo brojne operacije.
- godine, kao Jevrejin odlazi u egzil u London gde i umire 1939. godine.
RAZVOJ PSIHOANALIZE
•Verovatno je da su na Frojdovu teoriju uticaj imali:
- filozofija Ničea i Šopenhauera,
- shvatanje prirode čoveka u Šekspirovim delima,
- susret sa Šarkoom, saradnja sa Brojerom.
•Studije slučaja pacijenata i lična istorija predstavljaju građu na kojoj je teorija razvijana kroz kliničku
praksu.
•Frojd svoju teoriju i metod prvi put naziva „,psihoanaliza” 1896. godine.
•1902. godine okupija grupu
sledbenika iz koje formira pro psihoanalitičko udruženje, Bečki
psihoanalitički krug
•U naredne tri decenije psihoanaliza doživivljava ekspanziju:
-Frojdova dela se prevode na više jezika, osnivaju se psihoanalitička udruženja, instituti, organizuju kongresi,
pokreću časopisi u više zemalja Evrope i sveta.
STRUKTURA LIČNOSTI: topografski model
•Rane postavke teorije - ličnost funkcioniše na 3 nivoa: svesnom, predsvesnom i nesvesnom.
•Svesni nivo: sva iskustva i senzacije kojih smo svesni u datom trenutku
•Predsvesni nivo: sećanja, percepti, misli kojih nismo svesni u svakom trenutku, ali lako možemo da ih osvestimo. Uključuje i procese kontrole i cenzure sadržaja iz nesvesnog koji teže da uđu u
svesno.
•Nesvesni nivo: nivo na kome operiše najveći deo naših psiholoških operacija. Najstariji deo našeg psihičkog aparata koji determiniše najveći deo našeg ponašanja.
STRUKRURA LIČNOSTI: Strukturalni model
•Strukturu ličnosti čine tri sistema: Id (Ono), Ego (Ja), Superego (Nad-Ja)
- lD (ONO): središte instikata, rezervoar psihičke energije, operiše u nesvesnom
- Funkcioniše po principu zadovoljstva: instinkti teže neposrednom zadovoljenju u „, ovde i sada”.
- Najstariji deo ličnosti: nestvestan, primitivan, rigidan, nesocijalizovan, bez kontakta sa realnošću.
STRUKTURA LUČNOSTI - Ego
•EGO: razvija se iz Ida kroz suočavanje deteta sa realnošću
•Operiše na svesnom ali i nesvesnom nivou
•Funkcioniše po principu realnosti
•njegove funkcije su: opažanje, pamćenje, rasuđivanje
•Ego operiše kroz sekundarni proces: racionalno, logično mišljenje u skladu sa realnošću.
•Njegov zadatak je da obezbeđuje zadovoljenje potreba u skladu sa spoljašnjom realnošću i
moralnim standardima individue: Ego razrešava stalne intrapsihičke konflikte.
STRUKTURA LIČNOSTI: Superego
- SUPEREGO: sistem pounutrenih zabrana i standarda ponašanja
- Formira se na uzrastu od 5-6 godina, na osnovama iskustava nagrađivanja i kažnjavanja ponašanja od strane roditelja.
- Sadrži dve komponente: savest i Ego Ideal.
- Operiše na nesvesnom nivou.
- Koči impulse Ida, najpre seksualne i agresivne.
DINAMIKA LIČNOSTI: instinkti
•INSTINKTI: biopsihološka reprezentacija nagona koji pokreću i usmeravaju ponašanje
•Biološke osnove instikata (telesna razdraženja) su potrebe, a njihove mentalne reprezentacije želje.
•Frustracija potreba izaziva napetost, pokreće ponašanje ka zadovoljenju potrebe i vraćanju organizma u
stanje ravnoteže, ekvilibrijuma.
•Usmeravanje, ulaganje energije u objekat zadovoljenja naziva se kateksa.
DINAMIKA LIČNOSTI: vrste instikata
INSTINKT ŽIVOTA/EROS/: usmeren na održanje, rast i razvoj
- Uključuje: glad, žeđ, potreba za vazduhom, snom, seksom
•Seksualni instinkt je najznačajniji za razvoj linosti. Uključuje sve aktivnosti i misli koje čovek dožvljava kao prijatne.
•Energija koju osoba katektira u objekat radi zadovoljenja potrebe naziva se libido.
INSTINKT SMRTI/TANATOS/: urođena želja za smrću
•Agresivnost je najznačajnija komponenta instinkta smrti: Želja da se uništi, razori, ubije je
pomeranje insitnikta smrti sa sebe na druge.
•Koncept je kasnije uveden u teoriju i slabije elaboriran.
DINAMIKA LIČNOSTI: anksioznost
•ANKSIOZNOST je „bezobjektini” strah
•Predstavlja signal da je ravnoteža organizma narušena i Ego ugrožen •Pojavljuje se kad god Ego ne može da razreši konflikt izmedu Ida i zahteva spoljašnje realnosti, ili Ida i Superega.
•Prototip svakog iskustva anksizonosti u životu je trauma rodjenja.
•Teorija razlikuju tri tipa anksioznosti:
- objektivna ili realna anksioznost - anticipatorni strah od realno opasnih situacija ili objekata, ima zaštitnu funkciju,
- neurotična anksioznost - strah koji je posledica sukoba Ida i zahteva spoljašnje realnosti,
- moralna anksioznost - strepnja koja potiče od sukoba Ida i Superega.
DINAMIKA LIČNOSTI: mehanizmi odbrane
•MEHANIZMI ODBRANE su operacije ega kojima nastoji da se odbrani od anksioznosti u svakodnevnom životu.
•Osnovne osobine menahizama odbrane:
- to su nesvesne operacije koje
- iskrivljuju ili negiraju realnost u izvesnoj meri.
•Normalne i univerzalne psihičke operacije
Vrste mehanizama odbrane
•POTISKIVANJE: nevoljno isključivanje iz svesnog neprihvatljivih impulsa iz Ida (seksualnih ili agresivnih). Najčešći mehanizam odbrane, obično udružen sa drugima.
•PORICANJE/NEGACIJA: primitivan mehanizam odbrane kojim osoba poriče neke aspekte realnosti ili sebe, koji provociraju anksioznost.
•REAKTIVNA FORMACIJA: odbrana od neprihvatljivih impulsa tako što se u ponašanju prenaglašeno
ispoljavaju suprotni impulsi.
•PROJEKCIJA: pripisivanje sopstvenih neprihvatljivih impulsa eksternim objektima, obično drugim
osobama („,Ne mrzim ja njega, nego on mene”).
•REGRESIJA: nesvesni mehanizam kojim se osoba u trenucima stresa i strepnje vrać na raniji stadijum života koji je bio prijatniji, bez frustracija i anksioznosti. Ispoljava se karakterističnim ponašanajem za taj period.
•RACIONALIZACIJA: reinterpretiranje sopstvenog ponašanja ili iskustva
kako bi za osobu bilo prihvatlijivije i racionalnije (,,Udario sam ga zato što me je izazvao’)
•POMERANJE: Ukoliko objekat zadovoljenja nagonskih impulsa nije dostupan(prihvatljiv), osoba preusmerava svoje impulse na druge objekte.
•PONIŠTAVANJE: pokušaj poništavanja prethodno izvršenog čina(u stvarnosti ili fantaziji), izvodjenjem obično suprotnih radnji (npr. kompulsivni simptomi).
•SUBLIMACIJA: zamena impulsa Ida drugim, socijalno privatlijivim i poželjnim. Jedini konstruktivni mehanizam koji podiže našu produktivnost (umetnost, sport, profesija). Humor je poseban oblik sublimacije.
•INTELEKTUALIZACIJA: isključivanje emocionalnih sadržaja iz misli pre nego što udju u svesno. Preterano intelektualan, racionalan pristup problemu čime se zaobilazi njegova
emocionalna tezina.
FAZE PSIHOSEKSUALNOG RAZVOJA
- Centralnu ulogu u razvoju ličnosti ima dečja seksualnost (teorija psihoseksualnog razvoja).
- Razvoj ličnosti se odvija po univerzalnim stadijumima i završava oko 5.-6. godine života.
- Razvojne faze se zasnivaju na iskustvima zadovoljstva i frustracije u domenu telesnih erogenih zona koje se sa odrastanjem smenjuju: usta, analna zona, genitalna zona.
- Uspešnost razvoja odredjuje dinamika zadovoljenja i osujećenja instinktivnih potreba kroz odnos sa roditeljima i suočavanje sa njihovim zahtevima i zabranama.
- Neuspeh prelaska u narednu razvojnu fazu ispoljava se fiksacijom energije za aktuelnu, što ima za posledicu neadekvatan dalji razvoj ličnosti.
Oralni stadijum
•ORALNI STADIJUM počinje rodjenjem i traje do druge godine života.
•Dominantna erogena zona su usta, usne, jezik.
•U ranoj oralnoj fazi osnovne aktivnosti koje izazivaju zadovoljstvo su inkorporativne - sisanje i
gutanje, a sa izbijanjem zuba agresivne - griženje, pljuvanje.
•Fiksacija u ranoj oralnoj fazi osnov je za razvoj pasivno-zavisne ličnosti i fiksiranosti za oralna
zadovoljstva (pijenje, pušenje, prekomerno jedenje).
•Fiksacija u kasnijoj oralnoj fazi osnov je za razvoj oralno-sadističke ličnosti: pesimistične, sklone svadji, raspravama, sarkazmu, (,ujeda rečima”).
Analni stadijum
•ANALNI STADIJUM počinje sa prestankom dojenja i početkom navikavanja na čistoću
•Analna zona je dominantan izvor telesnog-seksualnog zadovoljstva pražnjenjem creva ili
zadržavanjem stolice.
•Dete uči da moze da kontroliše svoje funkcije, ali i odnos sa roditeljima.
•Fiksacija u ovom stadijumu ima za posledicu jedan od dva tipa analog karaktera:
- analno-agresivni: aljkavost, okrutnost, sklonost izlivima besa, kršenju pravila, zloupotrebi drugih
- analno-opsesivni: rigidnost, stidljivost, pedantnost, tvrdoglavost, štedljivost
Falusni stadijum
•FALUSNI STADIJUM odvija se a uzrastu od 4-5 godina: genitalije postaju zona infantilnog seksualnog
zadovoljstva.
•Deca razvijaju erotizovanu ljubav prema roditelju suprotnog pola i rivalska osećanja prema roditelju
istog pola (Edipov kompleks).
•Dečaci strahuju od odmazde od strane oca (kastracioni strah), a devojčice veruju da su inferiorne u odnosu na dečake (zavist za penisom).
•Dečaci razrešavaju Edipov kompleks potiskivanjem seksualnih želja prema majci, a agresije prema ocu, i identifikacijom sa ocem. Identifikacija sa ocem je završna faza razvoja superega kod dečaka.
•Kod devojčica se proces razrešenja Edipovog kompleksa sporije odvija i nikada nije potpun. Zbog
toga žene imaju slabiji Superego i trajno osećanje inferiornosti u odnosu na muskarce.
•lskustva iz ovog perioda odrastanja najviše odredjuju odnos prema autoritetu i suprotnom polu.
•Osobe fiksirane u ovoj fazi razvijaju falusni karakter: samouverene, sujetne, često kompetitivne i agresivne osobe, mogu biti egzibicionistične i kompulsivnog seksualnog ponašanja.
