Analitička - Jungovska Psihoterapija Flashcards
KRATKA BIOGRAFIJA KARLA GUSTAVA JUNGA
•Rodjen 1875. u Kesvilu (Kesswil) u Švajcarskoj, u svešteničkoj porodici.
•Kao dete povučen, odrasta u svom svetu knjiga i mašte; od detinjstva zainteresovan za religiju, okultizam,
snove.
•U periodu puberteta ima probleme sa školom, razvija neurotsko reagovanje.
•1895. god upisuje studije medicine u Bazelu i specijalizira psihijatriju.
•1900. godine počinje da radi u psihijatrijskoj bolnici u Cirihu pod mentorstvom Eugena Blojera (Eugen
Bleuer).
•1903. god. doktorira sa temom: „,Psihologija i patologija takozvanih okultnih fenomena”.
•Iste godine zasniva porodicu sa Emom Rozenbah (Emma Rauschenbach), sa kojom je imao petoro dece.
•1905. pocinje da predaje na Ciriškom Univerzitetu.
•1907. godine ulazi u Frojdovu psihoanalitičku grupu i postaje blizak s njim.
•1909. napušta državnu bolnicu i započinje privatnu praksu.
•1912. objavljuje Psihologiju nesvesnog, raskida saradnju i prijateljstvo s Frojdom.
•1913. god. (u 38. godini života), dozžvljava ozbiljnu psihičku krizu.
•U narednih 7 godina najaktivnije razvija svoju teoriju i uobiličava najznačajnije koncepte analitičke psihologije.
•Tokom 20-ih i 30-ih godina XX veka putuje po Africi i Indiji tragajući za univerzalnim korenima nesvesnog.
•U ovom periodu popularnost njegove teorije raste, najviše u Evropi i u SAD.
•Tokom 40-ih godina prošlog veka se, zbog zdravstvenih problema povlači, i znatno manje je aktivan.
•Umro je 1961. godine posle kraćeg bolovanja u 86. godini života.
STRUKTURA LIČNOSTI: Ego, lično nesvesno i kolektivno nesvesno
•EGO je svesni deo ličnosti:
- deo psihe koji se sastoji od svesnih opažanja, mišljenja, osećanja i sećanja.
-Odgovoran je za normalno upravljanje aktivnostima tokom budnog stanja.
- Takode, Ego je odgovoran za čovekovo osećanja identiteta i kontinuiteta.
•LIČNO NESVESNO: blizak Frojdovom konceptu predsvesnog - sadržaji nesvesnog koji lako mogu ući u
svest. Sadrzaji ličnog nesvesnog vremenom formiraju komplekse.
- Kompleksi: obrasci emocija, sećanja, percepata, ideja kumuliranih iskustvom i organizovanih oko zajedničke
teme. Kompleksi imaju svoju konstelacionu snagu: opseg funkcionisanja na koji utiču.
•KOLEKTIVNO NESVESNO
-Najdublji i univerzalni deo ličnosti koji sadrži akumulaciju nasledenog iskustva ljudske i pre-ljudskih vrsta.
Sadržaj kolektivnog nesvesnog čine arhetipovi
- Arhetipovi: nalik kompleksima, arhetipovi su obrasci univerzalnih iskustava oko zajedničke teme, pohranjeni u kolektivnom nesvesnom.
Arhetipovi
•Najznačajniji arhetipovi koji oblikuju ličnosti i ponašanje su: persona, anima, animus, senka i self/jastvo.
•Persona: socijalno Ja - lice koje želimo da prikažemo drugima
•Anima: sklop femininih osobina u nesvesnom muškarca (emotivnost, nežnost, brižnost, ranjivost)
•Animus: sklop maskulinih osobina u nesvesnom žene (borbenost, asertivnost, dominacija, racionalnost, agresivnost)
•Senka: „tamna” strana ličnosti - animalna strana ličnosti, oličena u primitivnim seksualnim i
agresivnim impulsima, socijalno i individui neprihvatljivim. Senka je i izvorište spontanosti, vitalnosti, kreativnosti, emocionalnosti.
•Self/Jastvo/Sebstvo: centralni pojam ličnosti - arhetipska težnja čoveka ka celovitosti koja okuplja i uskladjuje sve druge aspekte ličnosti kroz proces individuacije.
Tipologija ličnosti
Postoji 8 tipova ličnosti definisanih ukrištanjem:
•jednog od dva dominantna stava (ekstravertni, introvertni),
-Ekstravertni stav: otvorenost, asertivnost, orijentisanost ka Ijudima o
spoljašnjem svetu
-Introvertni stav: povučenost, stidljivost, fokusiranost na svoj unutrašnji svet
•sa jednom od 4 dominantne psiholoske funkcije (opažanje, intuicija, mišljenje,
osećanje).
-Ne-racionalne psiholoske funkcije: opažanje i intuicija
-Racionalne psiholoske funkcije: mišljenje i osećanje
DINAMIKA LIČNKSTI: libido i instinkti
•Instinkti su najznačajnija pokretačka snaga
•Osnovni instinkti su: glad, seksualni instinkt, instinkt aktivnosti i instinkt za refleksijom
- instinkt aktivnosti: Ijudska potreba za promenom, igrom, lutanjem
- Instinkt za refleksijom: nagon za razmišljanjem, prosudjivanjem
•Libido je nediferencirana životna energija u širem smislu i duševna energija - gorivo za psihe
(ličnost) u užem značenju.
•Ličnost je sistem u kome se psihička energija stalno redistribuira prema principima:
- suprotnosti/polariteta
- svaka instanca ličnosti ima svoju suprotnost
- ekvivalencije - psihička energija ne može da nestane, ona se premešta iz jednog sistema u drugi
- entropije - psihička energija se kreće ka uspostavljanju balansa, ravnoteže unutar ličnosti
RAZVOJ LIČNOSTI
•PERIOD DETINJSTVA:
-libido investiran u prezivljavanje, dete nema svest o sebi i drugima dok ne bude u stanju da kaže „, Ja”,
-snažan uticaj roditelja, njihova arhetipska uloga je u podučavanju prilagodavanja sredini: majka uči
emocionalnosti i privrženosti, otac racionalnosti i realističnosti
- dete postepeno usvaja oredene simbole, počinje da se igra, mašta.
•PERIOD PUBERTETA I MLADALAŠTVA:
- Ličnost svoj oblik i sadržaj dobija tek od puberteta: „psihičko rođenje”.
-Ovo je pripremni period za usvajanje odraslih uloga.
- Dominiraju svesni procesi, mišljenje, opažanje, ekstravertni stav i instinktivni pokretači.
ODRASLO DOBA:
•Ključni period za konačno uobličavanje ličnosti je prelaz izmedu 30-ih i 40-ih godina života. U ovim
godinama, realizovanost u značajnim odraslim ulogama oslobađa energiju.
•Počinje proces individuacije selfa:
-ekstravertni stav se menja u introvertni,
-dominacija svesnog ustupa mesto okretanju ka nesvesnom,
-orijentacija ka materijalnim i socijalnim vrednostima menja se ka duhovnim i ka uspostavljanju unutranjeg sklada između instanci i polariteta ličnosti.
-Uspešna individuacija podrazumeva da ni jedan aspekt ličnosti ne dominira.
METODE ISTRAŽIVANJA
•Osnovni metod Jungovog istraživanja ličnosti je STUDIJA SLUČAJA, karakteristična za sve teorije
psihodinamske perspektive. Kritike:
- Subjektivnost
- Odsustvo sitematičnosti i kontrole opservacija (neponovljivost uslova)
- Naknadno beleženje opservacija, po sećanju
•Koristio je i UPOREDNO IZUČAVANJE mitologije, religije i okultnih „nauka” o uobličavanju ideja o kolektivnom nesvesnom i arhetipovima.
PROCENA LIČNOSTI
Procena ličnosti zasniva se na podacima dobijenim: a)testom asocijacija reči b)analizom snova, c)metodom aktivne mate, c) upitnikom ličnosti: Majers-Brigs indikator tipova (MBTI)
•JUNGOV TEST ASOCIJACIJA REČI
- Projektivna tehnika čiji je cilj otkrivanje nesvesnih kompleksa.
- Sastoji se od liste reči, na svaku od njih ispitanik treba da odgovori rečju koja mu prva dođe u svest.
- Beleze se i procenjuju različiti indikatori nesvesnog (ponašajni i telesni).
ANALIZA SNOVA
•SNOVI imaju prospektivnu i kompenzatornu funkciju:
- Prospektivna funkcija snova: pomažu da se pripremimo za buduće događaje usmeravajući nas kojim putem da krenemo
- Kompenzatorna funkcija snova: uspostavljaju ravnotezu u distribuciji psihičke energije - redistribuiraju je sa onih psihičkih funkcija i stavova koji su dominantne tokom budnosti, na
one koje su nižeg rada ili neinvestirani.
•Analiziraju se serije snova kako bi se identifikovale dominantne teme i problemi osobe.
Metod aktivne mašte
•METOD AKTIVNE MAŠTE:
-podrazumeva da se osoba instruira da koncentriše pažnju na neku sliku sna (ili
drugu sliku) i da posmatra šta se sa njom dešava.
- Promene slike predstavljaju osnov za interpretaciju nesvesnog.
- Metod se može koristiti i kroz crtanje, slikanje i modelovanje.
Majers-Brigs indikator tipa (MBTI)
•Upitnik ličnosti Majers-Brigs indikator tipa ((Myers-Briggs Type Indicator /
MBTI, 1943.,1976.), je konstruisan za procenu Jungovih pretpostavljenih tipova ličnosti.
•Sastoji se od 4 supskale: 3 operacionalizuju stavove (ekstraverzija, introverzija) i funkcije (opažanje, intuicija, mišljenje, osećanje), a četvrta je namenjena proceni dominantne funkcije.
•Najširu primenu našao je u oblasti upravijanja ljudskim resursima.
•Najčešći je instrument u proveri koncepata Jungove teorije ličnosti.
EMPIRIJSKE PROVERE JUNGOVE TEORIJE
•Tipologija ličnosti:
- Tipovi ličnosti imaju prediktivnu validnost (Sticker, Ross, 1962; Hanewitz, 1978.; Apostal, 1991)
-Ekstaverzija-introverzija je dimenzija ličnosti koja, uz neuroticizam, danas ima najčvršću empirijsku potvrdu.
•Koncept individuacije:
- Postoje empirijske potvrde Jungovih hipoteza o promenama ličnkosti u 40-im godinama života na način
koji je Jung pretpostavio (John, Pals, Westenberg, 1998.; Lyons, 2002.)
•Efekti analitičke psihoterapije:
- analitička psihoterapija ima pozitivne efekte, kako na ublažavanje simptoma, tako i popravljanje kvaliteta
života, ali je proces dugotrajan (Roseler, 2013.)
SHVATANJE LJUDSKE PRIRODE U JUNGOVOJ TEORIJI
DETERMINIZAM-SLOBODNA VOLJA. On nije odricao značaj detinjstva za formiranje ličnosti, ali je kao
značajne faktore koji oblikuju ličnosti isticao i stremljenje ka ciljevima
PROŠLOST-SADAŠNJOST-BUDUĆNOST. Čovekovo ponašanje određeno je iskustvima iz prošlosti (ne samo
pojedinca, nego i vrste), ali je njegov krajnji cilj usposotavljanje celovitosti i sklada u budućnosti, kroz
proces individuacije
NASLEDNO-SREDINSKO. Instinkti i arhetipovi su urođene sile koje oblikuju ličnost, ali učenje i iskustvo
mogu da podstaknu ili ometaju ove procese.
JEDINSTVENOST-UNIVERZALNOST. Ličnost obeležava jedinstvenost u prvoj polovini života kada njeno
ponašanje određuju dominantni psihički procesi, stavovi, kompleksi. Uspostavljanje balansa tokom
druge polovine života neutralizuje ove dominacije i tipološke specifičnosti osobe.
RAVNOTEŽA-RAST. Jungova teorija je mnogo više teorija rasta i razvoja, nego homeostatska: mi smo motivisani rastom, razvojem, težnjom ka unapređvanju i širenju sebe. Progres se ne završava u detinjstvu već traje čiitav život. U čoveku uvek postoji nada da može biti bolji. Ljudi se razvijaju i kao
vrsta prema Jungu: svaka nova generacija je naprednija od prethodne. Neki elementi homeostatskog
stava postoje: princip entropije, uravnotežavanje instanci ličnosti u procesu individuacije.
