TEORIJA LIČNOSTI KAREN HORNAJ Flashcards
KRATKA BIOGRAFIJA KAREN HORNAJ
•Rođena je 1885. godine u blizini Hamburga (Nemačka), kao drugo od dvoje dece u porodici.
•Odrasta sa osećanjem da je nevoljena, pored starijeg brata koga roditelji favorizuju.
•Upisuje medicinu u Frajburgu 1906. godine, a završava na Berlinskom Univerzitetu 1913. godine.
•Tokom studija 1909. godine se udaje za Oskara Hornaja (Oskar Horney), sa kojim rađa tri ćerke.
•Zbog depresije se podvrgava psihoanalizi kod Karla Abrahama (Karl Abraham), zatim kod Hansa Sasa (Hanns Sash), da bi nastavila samoanalizu do kraja života.
•Jedan je od osnivača Psihoanalitičkog instituta u Berlinu, 1920. godine na kome je i predavala. U ovom periodu bavi se psihoanalizom kroz privatnu praksu.
•Do 1932. godine je aktivan član Psihoanalitičkog društva u Berlinu, uprkos neslaganjima sa Frojdom
•1927. godine se razvodi
•1934. godine, na poziv Franca Aleksandra (Franz Alexander), da mu bude asistent na Čikaškom psihoanalitičkom institutu, seli se sa decom u SAD.
•Bila je osnovač Udruzenja za razvoj psihoanalize i Američkog psihoanalitičkog instituta.
•Od odlaska u SAD radila je na Psihoanalitičkom institutu u Čikagu u Njujorku.
•Pokrenula je Američki psihoanalitički časopis (American Journal of Psychoanalysis).
•Više godina je bila priznati predavač i terapeut, a njena teorija i publikacije brzo su sticale veliku popularnost.
•Oko 20 godina je bila u emotivnoj vezi sa takođ poznatim teoretičarem i neoanalitičarem Erikom Fromom (Erich
Fromm).
•Umrla je 1952. godine u 67. godini života.
•U njenu čast je 1955. godine u Njujorku otvorena Klinika „,Karen Horney”.
OSNOVNI KONCEPTI TEORIJE LIČNOSTI KAREN HORNAJ
Potreba deteta za sigurnošću
- Socijalno iskustvo deteta, prvenstveno odnos sa roditeljima, je odlučujuć za formiranje ličnosti.
- Zadovoljenje detetove potrebe za sigurnošću je fundamentalni uslov za razvoj zdrave ličnosti.
- Nezadovoljena potreba za sigurnošću je fundamentalni uslov za razvoj zdrave ličnosti.
- Bazična anksioznost je osećanje deteta da je izolovano i bespomoćno u potencijalno neprijateljskom svetu. Uvek uključuje i potisnuti bes.
- Odbrana od bazične anksioznosti vodi u formiranje neurotične ličnosti.
Odbrana od bazične anksioznosti
- U naporu da prevaziđe bazičnu anksioznost dete razvija neurotične potrebe.
- Neurotične potrebe se organizuju u neuroticne trendove - karakteristične obrasce mišljenja i ponašanja u funkciji zadovoljenja ovih potreba i zaštite od anksioznosti.
- Neurotična ličnost razvija jedan obrazac kao dominantan, rigidno ga i pervazivno koristi, on crpi psihičku energiju i osiromašuje život osobe.
- Neurotična ličnost je izložena stalnom intrapsihičkom konfliktu između dominantnog trenda u ponašanju i alternativnih obrazaca.
Neurotske potrebe
•lracionalnost, intenzitet, odbrambena funkcija i rigidnost potreba čini ih neurotskim. Hornaj izdvaja deset karakterističnih neurotskih potreba:
- za naklonošću i odobravanjem
- za dominantnim partnerom
- za divljenjem
- za moći
- za iskorišćavanjem drugih
- za uspehom
- za ugledom, prestižom
- za samodovoljnošću i nezavisnošću
- za svođenjem života u uske granice
- za savršenstvom i nepogrešivošću
Neurotični trendovi (strategije ili orijentacije)
Dominantne neurotične potrebe određuju strategije njihovog zadovoljenja:
- Kretanje ka ljudima uključuje potrebe za:
prihvatanjem, odobravanjem,
snažnim partnerom. Obeležava popustljivu ličnost.
- Kretanje protiv ljudi uključuje potrbe za: moći, iskorišćvanjem drugih,
divljenjem, prestižom, uspehom. Obeležava agresivnu ličnost.
- Kretanje od Ijudi se ispoljava u: samodovoljnosti, perfekcionizmu, skučenom životnom stilu. Obeležava otuđenu ličnost.
Tipovi neurotičnih ličnosti: popustljiva ličnost
•Traži stalnu pažnju, odobravanje i usmeravanje: „Vidi me, toliko sam bespomoćan i slab, da ne
možes da me ne voliš i ne štitiš”
•Svoje potrebe podređuje potrebama drugih, preterano je predusretljiva i popustljiva. Živi za pozitivno mišljenje drugih.
•U,,Parazistki” se oslanja na druge, teži da nađe dominantnog partnera koji će preuzeti brigu i
odgovornost za njen život (zavisne ličnosti).
•Preosetlijiva je na svaki znak odbacivanja i separacije, učiniće sve da ova iskustva izbegne.
Agresivna ličnost
- Oslobađa se anksioznosti tako što nastoji da preuzme moć nad drugima i potvrdi se kao superiorna osoba.
- Druge vidi kao neprijateljske, a život kao borbu u kojoj pobeđuju najjači.
- Dominacija, sila i okrutnost su za nju prirodna sredstva preživljavanja.
- Puno ulaže u svoje ciljeve, može biti vrlo uspešna, ali je to ne čini srećnom.
- Često je na manifesnom planu samopouzdana i odlučna.
- Ljude procenjuje na osnovu koristi koje od njih može imati.
- Otvoreno je agresivna: svadijiva, sklona kriticizmu, zahtevna.
Otuđena ličnost
•Od anksioznosti se štiti povlačenjem i distancom prema drugima.
•Insistira na svojoj autonomiji i samodovoljnosti: nespremna je
da se vezuje za druge i obavezuje prema drugima; ne toleriše pokušaje uticanja na njeno mišljenje i ponašanje.
•Insistira na racionalnom, logičnom - snažno potiskuje osecanja, naročito Ijubavi i mržnje.
•Ponosna je na svoju nezavisnost, oseća se superiornom zbog toga.
•Nezavisnost čuvaju odustvom bilo kakvih očekivanja, malim zahtevima, težnjom da budu „,neprimetni”, skromni, čime sužavaju granice svog zivota.
REALNI I IDEALIZOVANI SELF-IMIDŽ
•Predstave o sebi, ili self-imidž, predstavlja okvir koji određuje ponašanje osobe prema sebi i
drugima i obezbeđuje doživljaj jedinstvenosti i integriteta ličnosti.
•Normalne osobe self-imidž grade dominantno na realističnoj proceni svojih sposobnosti, potencijala, ograničenja i odnosa sa drugima.
•Self-imidž neurotičnih lčinosti obeležavaju negative predstave, doživljaj unutrašnje razjedinjenosti i nesklada, od čega se brane kreiranjem idealizovanog self imidza.
•lspunjavanje ovakve predstave o ličnom savršenstvu oslanja se na unutrašnju „tiraniju moranja” ili prinude.
•Realističan self-imidž je dinamičan i prilagodljiv; idealizovan self-imidž je krut i „ krt”.
•Eksternalizacija je čest način zaštite ugroženog idealizovanog selfa.
Zdrava vs. neurotična ličnost
ZDRAVA LIČNOST
•Odrasla je u sigurnoj porodičnoj atmosferi.
•Formira realističan self-imidž.
•Njen krajnji cilj ponašanja je ispunjenje ličnih potencijala.
•Prilagodlijiva je i flekslibilna u odnosima sa drugima.
•Oseća se zadovolino i ispunjeno.
•Spontana je u ponašanju i samoispoljavanju.
•Sposobna je da ostvari svoje kapacitete, zadovoljava lične potrebe i vodi sadržajan život u skladu sa njima.
NEUROTIČNA LIČNOST
•Odrasla je u frustrirajućoj, neprijateljskoj atmosferi.
•Formira idealizovan self- imidž.
•Njeno ponašanje je stalno u funkciji odbrane od bazične anksioznosti.
•Kruta je i isključiva u odnosima - formira jedan obrazac koji je u stalnom konfliktu sa drugim mogućnostima i potrebama.
•Ni najveći uspesi ne čine je zadovoljnom i ispunjenom.
•Kompulsivno se ponaša pod unutrašnjom „prinudom moranja” i neurotičnih potreba.
•Njen život je osiromašen, sva energija je investirana u odbrambeno ponašanje.
FEMININA PSIHOLOGIJA
•Zbog kritičkog stava prema psihoanalitičkom shvatanju žene i kriticizma prema društvenom
položaju žene, Karen Hornaj se smatra ranom feministkinjom.
- Redefinisala je tumačenje ženske „zavisti za penisom”, mazohizma, osećanja inferiornosti i žudnje za
ljubavlju: ova osećanja posledica su inferiornog društvenog položaja žene, a ne bioloških datosti.
- Ponudila je koncept „,zavisnosti za matericom”: muškarci zavide ženama na trudnoći, sposobnosti rađanja i materinstvu.
- Negirala Edipov kompleks kao fundamentalni za formiranje ličnosti: osnovni konflikt deteta u odnosima
sa roditeljima je konflikt između zavisnosti i agresije, i nije univerzalan.
- Negirala je univerzalnost Edipovog kompleksa: slična psihološka konfiguracija se ne sreće u kulturama
koje se razlikuju od zapadne.
- Insistirala je na pravu žena na ravnopravnost i ostvarivanju ličnih potencijala i ciljeva.
•Vremenom se njen feminizam kretao ka humanizmu: stvarne razlike izmedu žena i muškaraca mogu se spoznati samo ako udruženi radimo na opštem dobru i blagostanju.
SHVATANJE LJUDSKE PRIRODE U TEORIJI KAREN HORNAJ
•Slobodna volja - determinizam: teorija je bliža polu „ slobodne volje”, jer pretpostavija da su ljudi sposobni da potvrđuju ili redefinišu sliku o sebi na osnovu iskustva, fleksibilno se
prilagodavaju okolnostima, donose svesne odluke i biraju ciljeve.
•Biološko - sredinsko: teorija je bliža polu „ sredinsko”, jer odlučujuću ulogu u formiranju ličnosti pripisuje socio-kulturnim činiocima.
•Prošlost - sadašnjost: iako je iskustvo detinjstva značajno za oblikovanje ličnosti, urođenu spremnost Ijudi da afirmišu svoje potencijale zavisiće i od neposrednih životnih okolnosti. Teorija
se može smestiti na sredinu ove dimenzije.
•Jedinstvenost-univerzalnost: Hornaj ličnost vidi kao jedinstven sklop formiran na individualno specifičnim kapacitetima i individualno jedinstvenom iskustvu osobe.
•Homeostaza - rast: za razliku od klasične psihoanalitičke teorije, teorija Karen Hornaj je teorija rasta i razvoja - finalni smisao života zdrave ličnosti je da ostvaruje svoje datosti, odnosno
potencijale. Čitav život je prilika za promene i napredak na put samoaktuelizacije.
PROCENA LIČNOSTI
•Hornaj je ponudila fleksibilniji terapijski seting u odnosu na klasičnu psihoanalizu.
•Slobodne asocijacije:
- nisu primarno u funkciji otkrivanja nesvesnog, već analize odnosa pacijenta prema terapeutu.
- Koriste se za otkrivanje slojeva stavova i osećanja, od sadašnjih ka onima asociranim za detinjstvo.
•Analiza snova:
- Snovi otkrivaju stvarni self osobe i načine na koje pokušava da reši svoje probleme.
- Simbolična značenja elemenata sna su individualno specifična.
- Najbolji vodič za razumevanje i interpretaciju sna su osećanja koja je osoba imala u snu.
•Upitnici za procenu neurotičnih trendova:
-Samoopsni inventar od 35 ajtema CAD /skraćenica od: Compliant
Aggresive, Detached/ (Cohen, 1967.)
-Samoopisni inventar sa 57 ajtema HCTI /skraćenica od: Horney-
Coolidge Type Indicator/ (Coolidge i sar., 2001.)
METODE ISTRAŽIVANJA
- Kao i drugi teoretičari psihodinamskog pristupa, Karen Hornaj je formirala svoje koncepte na osnovu studija slučaja svojih pacijenata.
- Njen pristup podleže istim kritikama: subjektivnost, neponovljivost, nesistematičnost-nenaučnost.
- Nije vodila beleške tokom sesija, niti je objavljivala svoje studije slučaja.
- Nastojala je da disciplinovano opservira i sistematično analizira ponašanje i verbalne sadržaje subjekata: naglašavala je da su njeni podaci testirani na isti nacin na koji to naučnici rade u drugim oblastima.
EMPIRIJSKE PROVERE TEORIJE
•Longitudinalna istraživanja pokazala su da neurotični trendovi imaju prediktivnu valjanost u odnosu na neke oblike ponašanja, relativnu stabilnost kroz vreme i osetljivost na polne razlike
(Caspi, Elder, Bem, 1987., 1988.; Caspi, Bem, Elder 1988.)
•Profesionalne preference su na sistematski način i u skladu sa teorijom povezani sa tri tipa neurotskog ponašanja (Cohen, 1967.; Rendon, 1987.)
•Neurotski trendovi su sistematski povezani sa konceptima poremećaja ličnosti (Coolidge i sar.
2001.; Coolidge, Segal, Benight, Danielian, 2005.)
•Postoje kulturološke razlike u ispoljavanju neurotskih trendova (Jacobs i Worthley, 2002.)
•Neurotična kompetitivnost je negativno povezana sa samopoštovanjem i merama psihičkog zdravlja (Ryckman, Thornton i Butler, 1994)
