Individualna psihologija Alfreda Adlera Flashcards
KRATKA BIOGRAFIJA ALFREDA ADLERA
- Rođen u okolini Beča 1870. godine, kao drugo od sedmoro dece.
- Bolešljivo i slabo dete, prohodao sa 4 godine.
- Socijabilan i popularan dečak, osrednji đak.
- Završio medicinu na Univerzitetu u Beču, specijalizirao oftamologiju, a zatim neurologiju i psihijatriju.
- godine priključuje se Frojdovoj psihoanalitičkoj grupi.
- godine grupi prezentuje rad: „Instinkt agresivnosti u živolu i neurozi”.
- 1910, napušta Psihoanalitičko društvo, a 1912. osniva Društvo za individualnu psihologiju.
- Posle 1. svetskog rata osniva Dečju kliniku u Beču.
- 20ih godina XX veka putuje i drži brojna predavanja u SAD, gde se preseljava 1929. godine, pred najezdom nacizma.
- U SAD razvija bogatu karijeru i postaje jedan od najpopularnijih psihologa.
- Umro je iznenada 1937. godine tokom predavačke turneje u Škotskoj.
Osnovne razlike između individualne psihologije i psihoanalize
•U odnosu na psihoanalizu, individualnu psihologiju Alfreda Adlera
odlikuje:
-pridavanje već značaja svesnom nego nesvesnom,
-kreativnosti i stremljenju ka budućim ciljevima naspram determinizma prošlosti,
-socijalnoj prirodi čoveka naspram biološko-instinktivne,
-jedinstvenosti svake osobe, naspram univerzalnih determinanti ponašanja
OSEĆANJE INFERIORNOSTI: izvor ljudskih stremljenja
•OSEĆANJE INFERIORNOSTI je univerzalno, ali stečeno ljudsko iskustvo, a razvoj ličnosti zasnovan je na njegovom prevladavanju
•KOMPENZACIJA je proces prevladavanja osećanja inferiornosti - kretanje od osećanja manje vrednosti ka jačanju doživljaja lične vrednosti.
KOMPLEKS INFERIORNOSTI: nekompenzivano osećanje inferiornosti koje i u odraslom dobu određuje ponašanje. Može biti uslovljen:
-fizičkom slabošću deteta,
-„kvarenjem” deteta (razmaženost),
-“ odbacivanjem/zanemarivanjem deteta.
•KOMPLEKS SUPERIORNOSTI: precenjena slika o sebi kao posledica prekomernog ulaganja u kompenzatorno ponašanje (natkomepenzacija).
TEŽNJA KA SUPERIORNOSTI I SAVRŠENSTVU
•Krajnji cilj prevladavanja osećanja inferiornosti je ostvarivanje superiornosti i savršenstva.
•Stremljenje ka superiornosti i savršenstvu podrazumeva napore individue da se ostvari kao celovito i jedinstveno biće.
•Kao socijalna bića, svoje težnje Ijudi ostvaruju u skladu sa kulturom.
•fiktivni finalizam: savršenstvo se nikada ne postiže, smisao života je stremljenje
ka njemu. Ideal nije zasnovan na objektivnim činjenicama već na subjektivnom iskustvu.
•Sadržaj krajnjeg cilja života (ideal) je individualno specifičan i određuje stil života individue.
STILOVI ŽIVOTA
•STILOVI ŽIVOTA predstavljaju individualne varijacije obrazaca ponašanja, navika, osobina, kojima Ijudi ostvaruju svoju težnju ka savršenstvu i superiornosti.
•Stil života je u individualnoj psihologiji sinonim za ličnost (self, karakter).
•Formira se kroz iskustvo u prvih 4-5 godina života kreativnom snagom selfa.
•Ispoljava se kroz način rešavanja 3 univerzalna životna problema:
-ponašanje prema drugim ljudima/prijateljstvo, pripadanje
-rad
-ljubav/seksualnost
•Razlikuju se 4 osnovna životna stila:
- vladajući/dominantni
-primalački/dobijajući
-izbegavajući
-društveno korisni
SOCIJALNA PRIRODA ČOVEKA
•Čovek je društveno biće, osećaj za zajednicu je urođen, a koliko će
se razviti zavisi od ranog iskustva sa drugima.
•Posebnu ulogu u razvoju osećanja zajedništva ima majka.
•Mentalno zdravlje osobe ogleda se u sposobnosti da kroz saradnju
sa drugima ostvaruje svoje potrebe i doprinosi interesima zajednice.
RED ROĐENJA
•Razvojno iskustvo determinisano je redom rođenja deteta u porodici. Razvojna iskustva variraju zavisno od
toga da je dete prvorođeno, drugorođeno, najmlađe Ili jedino dete u porodici.
•Prvorođena deca imaju kapacitet da budu: uspešnija, intelektualno superiornija, orijentisana ka autoritetu
i pravilima, pesimističnija u pogledu budućnosti, konzervativnija, pouzdanija, nesigurnija, hostilnija.
•Drugorođena deca su obično: optimističnija, samopouzanija i ambicioznija, kompetitivnija. Imaju rizik od odustajanja kao životnog stila.
•Najmlađa deca su obično uspešna u životu, a u riziku su da razviju bespomoćnost i zavisnost kao životni
stil.
•Jedinci „rano odrastaju” i ispoljavaju odraslo ponašanje i stavove. Ne uče se kompeticiji i deljenju, zbog
čega mogu imati probleme u socijalom prilagođavanju.
METODE PROCENE LIČNOSTI
•Utvrđivanje reda rođenja: red rođenja utiče na iskustvo deteta i formiranje personalnog stila.
•Analiza ranih sećanja: rana sećanja se organizuju oko incidentnih događaja i bez obzira da li su realna ili fantazirana u vezi su sa personalnim stilom.
•Analiza snova: snovi govore o aktuelnim problemima osobe i načinima na koji ih prevladava. Reprezentuju personalni stil i kako on operiše u datoj situaciji.
•Merenje osećanja za zajednicu (socijalnog interesa)
-Skala socijalnog interesa (The Social Interest Scale/SIS; Chandall, 1981.)
-Indeks socijalnog interesa (Social Interest Index/Sil; Greever, Iseng, Friedland, 1973.
METODE ISTRAŽIVANJA LIČNOSTI
•STUDIJA SLUČAJA: ekstenzivno ispitivanje istorije osobe različitim tehnikama, od rođenja i ranog
detinjstva do sadašnjeg trenutka.
-Prikupljeni podaci su kvalitativni i obimni.
-Osnovni izvori podataka su biografski podaci i analiza snova.
•Kritike: metod je nenaučan jer:
- je opterećen subjektivizmom/pristrasnošću, kako ispitivane osobe (u davanju podataka), tako i
ispitivača (u selekciji i interpretaciji).
- Eksploracija ličnosti nije sistematska, kontrolisana, a postupak je neponovijiv.
EMPIRIJSKE PROVERE ADLEROVE TEORIJE
•PRIRODA SNOVA: nekoliko istraživanja potvrdilo je da snovi odražavaju aktuelne probleme i osećanja osoba (Breger,
Hunter, Lane, 1971.), te da razumevanje snova olakšava njihovo rešavanje (Grieser, Greenberg, Harison, 1972.)
•Više istraživanja potvrdilo je da je sadržaj sećanja iz detinjstva više subjektivan nego objektivan(Tobeu, Bruhn, 1992; Statton, Wilborn, 1991.), i u vezi sa personalnim stilom osobe i psihopatologijom (Jackson, Sechrest, 1962.; Hafner, Fakouri, Labrentz, 1982.; Hankoff, 1987.;Davidov, Bruht, 1990.)
•Postoje empirijske potvrde Adlerove pretpostavke o povezanosti zanemarivanja u detinistvu i depresije u
odraslom dobu (Crook, Raskin, Eliot, 1981.; Lefkowitz, Tesiny, 1984.)
•Više istraživanja pokazalo je da je pozitivan socijalni interes povezan sa mentalnim zdravljem, prilagođenosću i
zadovoljstvom životom (Crandall, 1980, 1981.,1984.; Watkins, 1994; Watkins, St.John, 1994; Gilman, 2001.;
Daugherty, Murphy, Paugh, 2001.).
•Studije o povezanosti personalnog stila i redosleda rođenja su dale nekonzistentne rezultate, što je delom
posledica metodoloških razlika (Jefferson i sar., 1991)
Na Odseku za psihologiju Univerziteta u Novom Sadu su dobijene dobre empirijske potvrde koncepata infantilne
inferiornosti, kompleksa inferiornosti, kompleksa superiorodnosti (Smederevac, Mitrovic, 2018, st.123)
SHVATANJE LJUDSKE PRIRODE U INDIVIDUALNOJ PSIHOLOGIJI
•Slobodna volja - determinizam: teorija privata nesvesne pokretače i rana iskustva kao determinate odraslog ponašanja, ali veći akcenat stavlja na kreativne kapacitete individue da
oblikuje svoj život i sudbinu.
•Nasleđe - sredina: teorija je negde na sredini ove dimenzije - osećanje za zajednicu i težnja ka savršenstvu su nasledne dispoziciji, ali njihova realizacija zavisi od iskustva.
•Prošlost - budućnost: takođe umerena teorija na ovoj dimenziji - ponašanje je određeno kako iskustvima iz prošlosti/detinjstva, tako i stremljenju ka budućnosti, savršenstvu.
•Jedinstvenost-univerzalnost: teorija akcentira jedinstvenost individue u načinu na koji koristi svoja iskustva u formiranju personalnog stila i u ciljevima kojima teži.
•Ravnoteža-rast: Adlerova teorija je teorija rasta i razvoja - finalni cilj života je dosezanje ideala, a ne održavanje ravnoteže.
VREDNOSTI ADLEROVE TEORIJE LIČNOSTI
Vrednosti individualne psihologije:
•Značajan uticaj na kasnije teorije lčinosti psihodinamskog, socijalnog i humanističkog pravca
•Alfreda Adlera mnogi samatraju začetnikom socijalne psihologije, grupne psihoterapije i pretečom REBT i kognitivne terapije.
•Originalan doprinos njegove teorije je skretanje pažnje na telesne slabosti u formiranju ličnosti, redosled rođenja, kao i pojam kompenzacije.
•Na praktičnom planu, Adlerova teorija našla je svoju primenu u školstvu, vaspitanju, individualnoj i grupnoj psihoterapiji, porodičnoj terapiji.
KRITIKE ADLEROVE TEORIJE
- Preterano pojednostavljeno shvatanje ličnosti,
- nerazrađeni i nedovršeni koncepti,
- nenaučni pristup istraživanju ličnosti.
- Mnogo veći uticaj teorija je izvršila na primenjenu nego akademsku i naučnu psihologiju.
