Teorija afektivnog vezivanja Flashcards
Uvod u teoriju afektivnog vezivanja
•Teorija afektivnog vezivanja (TAV) je teorija o poreklu i prirodi čovekove osećajnosti (Stefanovié-Stanojevic, 2011) •TAV uključuje i kognitivni i socijalni razvoj jedinke •Eksperimenti Rene Spitz, 1952. •Osnivač TAV je Džon Bolbi (John Boowlby, 1907-1990) •Meri Ejnsvort (Mary Ainsworth, 1913-1999) •Trajne afektivne veze koje deca formiraju sa primarnim figurama odraslih koji o njima brinu. •"Trajna psihološka povezanost između ljudskih bića (Bowlby, 1969)
Priroda afektivne vezanosti deteta za majku
•Različita objašnjenja prirode i porekla odnosa majke i deteta
•PSIHOANALITIČKO GLEDIŠTE:
-Upotrebljava se termin emocionalna zavisnost kako bi se označio bliski odnos majke i deteta
- Prema psihoanalitičkom gledištu
ovaj odnos se javlja kao
SEKUNDARNA POTREBA i
zasnovan je na
činjenici da majka
osigurava zadovoljenje detetovih primarnih potreba (potreba za
hranom), odnosno hranjenje jeste okolnost gde dete sa majkom
izgrađuje blisku emocionalnu vezu
•BIHEVIORIZAM
-Takođe naglašava važnost hranjenja
-Majka zadovoljava detetovu potrebu za hranom i dete počinje
da preferira njena milovanja, osmehe, glas jer su oni uparivani sa smanjenjem napetosti
Istorijski razvoj koncepta afektivne vezanosti
•Dion Bolbi označava dečiju vezanost za majku PRIMARNOM POTREBOM
•Umesto pojma zavisnost uvodi pojam
ATTACHMENT (afektivna vezanost, privrženost)
•Afektivnu vezanost definiše kao specifičan, neravnopravan
odnos koji se u najranijem detinjstvu formira između deteta i majke i traje kroz čitav život
Praktične implikacije TAV…
•Istraživanje ranih separacija opservacija dece smeštene u bolnicama bez prisustva roditelia •"Duža separacija od majke tokom prvih pet qodina života se smatra najvažnijim uzrokom razvoja delikventnog karaktera i trajno lošeg ponašanja, te dete ne bi smelo da se odvaja od majke osim u izuzetnim prilikama" (Bolwby) •Omogućavanje majkama da posećuju često decu i borave sa njima tokom lečenja…
Kririka Bolbijevog rada
•Kritika ideje MONOTROPIZMA (urođena predispozicija za preferiranje veze sa
pojedinačnom figurom najčesce majkom)
⬇️
•Ideja o HIJERARHIJSKOJ ORGANIZACIJI FIGURA AV
•Kritika ideje o IREVERZIBILNOSTI UTICAJA RANIH SKUSTAVA
⬇️
•Značaj uticaja dugotrajne nesloge i napetosti u porodici na formiranje
ličnosti deteta (značajniji od kratkotrajnih separacija)
•”Popravljivi” efekti dužih separacija
Ključna određenja afektivne vezanosti
•Potreba za vezanošću je primarna potreba
• Urođena dispozicija osobe da traži blizinu sa drugom osobom (posebno u uslovima pretnje)
•Neophodna za opstanak
•Odnos deteta sa drugom osobom određen je kao odnos afektivne vezanosti prisustvom četiri
komponente:
-traženje blizine
-sigurna baza
-bezbedno utočište
-separacioni protest na odvajanje
Šta su unutrašnji radni modeli?
•To su kognitivno-afektivne strukrure, mentalne reprezentacije, koje se razvijaju na istoriji zajedničkih odnosa.
Unutrašnji radni model
⬇️ ⬇️ model sebe model drugog
•Model sebe- skup očekivanja i verovanja deteta o sebi samom, o tome da li je vredno brige, ljubavi i pažnje
•Model drugog- skup očekivanja i verovanja deteta o drugima
o tome da li je osoba koja pruža negu brižna i responzivna
Stabilnost unutrašnjih radnih modela
- UM su relativno stabilni i pružaju izvestan otpor prema promenama, vremenom počinju da operišu automatski, na nesvesnom nivou
- Stabilnost URM se može objasniti, kroz procese asimilacije i akomodacije
- URM i očekivanja koja proizilaze iz njih, određuju kako će opažati informacije
- URM su samopotkrepljujući- Ijudi vrše lični izbor okruženja u skladu sa uverenjima radnih modela (Collins&Read, 1999)
Promene radnih modela
•Promene se dešavaju kod jednog od četiri ispitanika.
•Promene kao posledice izmenjenih životnih okolnosti
-poboljšanje životnih okolnosti-senzitivnije reagovanje roditelja na detetove potrebe za vezivanjem
-stresne životne okolnosti (bolest, gubitak posla…) - smanjena
responsivnost roditelja na detetove potrebe
•Kod novog razumevanja, starih iskustava (Feeney, 1999)-
drugačiji pogled na ono što se dešavalo značaj psihoterapije
•U skladu sa iskustvima, novim informacijama koja su;
-suprotna u odnosu na očekivanja
-dosledno se ponavljaju
-važna su
Razvoj afektivne vezanosti u ranom detinjstvu
•Beba nema fizičkih mogućnosti da sebi obezbedi zadovoljenje ove
potrebe, ali ima izvesne socijalne moć koje joj omoguavaju da inicira i uspostavi kontakt sa odraslima- signalna ponašanja (plač, osmeh, gukanje)
•Kasnije se razvijaju i tzv. približavajuća ponašanja (puzanje ka majci, praćenje majke)
•Dete kao aktivan učesnik u interakciji
Četiri faze u razvoju afektivne vezanosti
•PRVA FAZA (orijentacija i signali odojčeta bez sposobnosti
dikriminacije osoba)
-Obično traje od rođenja do osme ili dvanaeste nedelje
-Plače, osmehuje se (tokom drugog meseca)-tada jos ne možemo
govoriti o vezanosti
-Nema opažajne diskriminacile jedne osobe
-Smiruje se kada čuje ljudski glas ili vidi ljudsko lice
-Hvata, osmehuje se, guče čime povećava verovatnoću da
odrasla osoba bude u blizini
•DRUGA FAZA (orijentacija i signali prema jednoj ili više osoba
koje odojče razlikuje)
- Traje od dvanaeste nedelje do uzrasta od 6 meseci
- Početak diskrininacije osoba koje su odojčetu najpoznatije i usmeravanje signalnih ponašanja ka niima
•TREĆA FAZA (održavanje blizine sa figurom vezanosti putem
signala i kretanja)
- Traje od šestog, sedmog meseca do treće godine
- Razvoj lokomocije- približavajuća ponašanja (puzanje, hodanje)
- Majka kao baza sigurnosti za istraživanje okoline
- Formiranje konstantnosti objekta
- Opreznost (ili strah) prema nepoznatima
- Tada se najintenzivnije razvijaju URM
•ČETVRTA FAZA (formiranje ciljem korigovanog partnerstva)
- Od treće godine
- Složeniji odnos deteta i odraslog- ciljem korigovano partnerstvo (Bowlby, 1972)
- Dete svesnije majčinih osećanja i motiva
- Pregovaranje o separaciji (predškolski uzrast)
•PARTNERSTVO SA KORIGOVANIM CILJEM označava detetovu
novoformiranu sposobnost da u svoj obrazac AV uklopi potrebe roditelja.
Mary Ainsworth
•Zaslužna za:
•Empirijsku proveru početnih pretpostavki teorije afektivne vezanosti
•Ejnsvortova je
zajedno sa saradnicima (Ainsworth,
Blehar, Waters & Wall, 1978)
opservirajući interakciju dece
i njihovih majki u čuvenoj
laboratorijskoj proceduri “STRANA SITUACIJA”, napravila prvu
KLASIFIKACIJU OBRAZACA AFEKTIVNE VEZANOSTI
•Postuliranje POJMA SIGURNE BAZE-
osnove za razvoj rasta i razvoja deteta
Strana situacija
•Eksperimentalno kontrolisana
situacija procene
•Deca starosti od 12-20 meseci
•Traje 20-ak minuta
•Sastoii se od 8 delova sa
narastajućim distresom
•Cilj je provociranje tipičnog ponašanja
deteta u stresnoj situaciji
•Ponašanja se precizno kodiraju
•Deca pripadaju jednoj od četiri grupe
•Prilikom separacije, reagovanje deteta plačem, negodovanjem ili
traženjem majke jeste očekivano ponašanje, odnosno primarna strategija
•Neka deca su u odnosu na spečifina iskustva sa primarnim figurama
privrženosti, u odnosu na njhovu responzivnost i dostupnost,
formirala takozvane sekundarne strategije (hiperaktivacija illi
deaktivacija afektivnog sistema), to jest razvila su određenu strategiju
emocionalne regulacije koja je adaptivna u odnosu na ponašanje roditelja
•Za identifikaciju obrasca afektivne vezanosti posebno su znacajna
dva aspekta:
-KOLIČINA EKSPLORACIJE/IGRANJA DETETA SA IGRAČKAMA(SA I BEZ MAJKE)
-REAKCIJA DETETA NA POVRATAK MAJKE(procenjuje se na
sedmostepenoj skali (traženje blizine i kontakta, održavanje kontakta, odbijanje blizine i kontakta i izbegavajuće ponašanje)
Sigurna afektivna vezanost
•Dete istražuje okolinu i ispituje igračke u majčinom prisustvu
•Dete protestuje kada majka odlazi i brzo se smiruje po njenom povratku
•Dete prihvata umirivanja majke i vraća se istraživanju igračaka i okoline
•Dete energičnije istražuje okolinu u majčinom prisustvu nego u njenom odsustvu ili u prisustvu stranca
•Prema strancu dete može biti obazrivo, ali i prijatno (naklonjenije je majci nego strancu)
•Ova deca imaju majke koje dosledno i adekvatno odgovaraju
na dečije signale i potrebe
Izbegavajuća afektivna vezanost
•Dete pokazuje malo ili uopšte ne pokazuje znake distresa pri majčinom odlasku
•Igra je zakočena, odbrambeno istraživanje okoline
• Dete pokazuje malo ili uopste ne pokazuje reakcije pri majčinom dolasku ili može i da je ignoriše
•Prema strancu se ponašaju kao i prema majci
•Deca čije majke nisu responzivne na njihove potrebe!
•U odnosu na majčina ponašanja (van Strane situacije) ova deca su
prolazila kroz tv. POP (Protestvuju,
Očajna su i na kraju Poriču da im je iko potreban)
Ambivalentna afektivna vezanost
•Dete pokazuje tugovanje pri majčinom odlasku, ali ga majčin dolazak ne umiruje
•Pri majčinom povratku, dete pokazuje ambivalentnost i otpor prema kontaktu sa majkom i teško se vraća igri
•Dete može da pokaže i znake ljutnje, ali i da istovremeno pokazuje i želju da bude u blizini majke
•Specifična reakcija na dolazak stranca (prikače se za majke i ometaju je i u najpovršnijoj komunikaciji sa strancem)
•Majke dece iz ove kategorije reaguju selektivno!
•Ova deca ulažu energiju u procenjivanje majčinih reakcija i
posledično emituju iskljucivo one signale a koje majke
reaguju (često su to neješnost, bolešljivost ili trapavost)
Dopuna klasifikacije
•Kasniji istraživači (Main & Solomon, 1990) su dodali i ČETVRTU KATEGORIJU koju su nazvali DEZORGANIZOVANIM
/DEZORJENTISANIM OBRASCEM (10-15% )
• Deca koja nisu pokazivala organizovanu
strategiju ponašanja - nisu imali organizovanu strategiju kojom bi sprečila roditelja da ode iz prostorije, a još manje strategiju kojom će ga dočekati
Dezorganizovana afektivna vezanost
•Dete ne pokazuje jasno organizovano ponašanje
•U majčinom prisustvu mogu manifestovati strah, napetost,
imaju ukočenu ekspresiju, stereotipno držanje tela, usporene pokrete, često obrću uloge sa roditeljima (npr.
naređuju roditeljima)
•Dete mole da se ponaša na kontradiktorne načine (na
primer, približava se majci, ali gleda u stranu, a ne prema njoj) ili osciluju između različitih strategija ili bizarno
reaguju na majčin povratak nakon separacije (na primer legnu licem okrenutim prema podu nepomerajući se ili pasivno sednu pod sto bez bilo kakve strategije traženja blizine, polete roditelju u zagrljaj, a onda pre samog
približavanja se okrenu i odu)
•Deca sa dezorganizovanim obrascem vezivanja su izložene zlostavljanju i zanemarivanju, ili su im majke
doživele traume i gubitke koji su ostali nerazrešeni ili su patile od nekih psihičkih bolesti
•Roditelji u stresnoj situaciji bivaju preplavljeni strahom, reaguju destruktivno, zaplašeno ili zastrašujuće i ne preduzimaju adekvatnu reakciju
Uticaj kulture na afektivno vezivanje
- Sigurna privrženost predstavlja najčešći obrazac kod dece u raznim kulturama
- Učestalost pojedinih obrazaca varira od kulture do kulture
- Na primer, na mestima gde je prisutan kolektivni način života deca ce češće imati ambivalentni obrazac privrženosti
Ograničenja procene u SS
- Deca imaju različita prethodna iskustva sa separacijama i nepoznatim osobama, tako da sama procena ne predstavlja jednak stres za svu decu
- Teško je kontrolisati ponašanje roditelja
- Teškoće u intepretiranju ponašanja dece
AQS tehnika (Waters, 1987)
•Attachment Question Set
•Tehnika za procenjivanje afektivnog vezivanja na uzrastu od 1,6 do 5 godina
•Nema stresogenih elemenata
•Procenjivanje se odvija u prirodnim a ne u laboratorijskim uslovima (kućnim uslovima deteta)
•Posmatrači (dobro je da ih je 2) posmatraju detetovu sposobnost da koristi majku kao sigurnu
bazu kada su u pitanju aktivnosti u okviru kuće
AQS tehnika (ili Q sort tehnika)
•Opserviranje i procena ponasanja (90 ponudjenih stavki-
npr. dete često miluje i grli mamu i bez toga da ona to traži od njega; dete lako postaje ljutito prema igračkama)
•Potrebno je minimalno 2- 4 sata opserviranja dijade majka- dete; često u
više poseta u raznolikim
svakodnevnim situacijama
•Procenjivanje ponašanja kreće se u okviru mogućnosti:
-Ponašanje je karakteristično za majku i dete
-Nije bilo moguće identifikovati traženo ponašanje
-Ponašanje je nekarakterističono za majku i dete
Afektivna vezanost nakon detinjstva
•Afektivne veze su prisutne u celom ljudskom veku.
•Rane afektivne veze perzistiraju i u zrelom dobu.
•Afektivno ponašanje je odlika ljudi “od kolevke pa do groba” (Bowlby, 1979)
•Ponašanje vezanosti je samo najočiglednije u periodu
ranog detinjstva, ali se ono može zapaziti tokom čitavog života, a naročito u kriznim situacijama.
•Značajni istrazivači ove oblasti sa Berkli univerziteta (Main, Casidy, Kaplan, 1985)- u fokusu istraživanja je bilo nastojanje da se kod odraslih osoba utvrde kvaliteti primarnih afektivnih veza.
Afektivna vezanost u adolescentnom periodu
•Prisni odnosi sa roditeljima su uslov za razvoj adolescentnog osamostavljivanja i samopouzdanja
•Afektivno ponašanje je posebno
uočljivo u slučajevima bolesti, uznemirenosti ili duže odvojenosti od roditelja.
•Roditelji treba da budu visoko senzitivni, responzivni i restriktivni u pravoj meri
•Adolescentna pobuna se razume kao znak da roditelj nije korigovao svoje
ponašanje afektivnog vezivanja na način koji je potreban adolescentu.
•Važni pojmovi afektivnog ponašanja doživljavaju korekciju u skladu sa
promenama koje donosi adolescencija:
-Potreba za postojanjem sigurne baze (fizičko prisustvo postaje manje
značajno; na značaju dobijaju očekivanja u vezi sa responzivnošću i
dostupnošću osobe za koju smo AV)
-Separacioni protest (adolescenti imaju kapacitet za razumevanje konačnih i drastičnih seperacija)
