Sređjivanje podataka i relativni brojevi Flashcards
Kako grupišemo nominalne i ordinalne podatke?
• Za nominalne i ordinalne podatake grupisanje se obavlja po kategorijama.
Ista učestalost može se prikazati i grafički kružnim dijagramom ili stubičastim dijagramom.
Kako grupišemo numeričke diskontinuirane podatke?
Za numeričke diskontinuirane podatke grupisanje se obavlja po grupama koje odgovaraju diskretnim vrednostima, a ako je raspon veliki, grupisanje se obavlja po klasnim intervalima.
Za numeričke diskontinuirane podatke raspodela učestalosti prikazuje se po grupama koje odgovaraju diskretnim vrednostima varijable. Na primer, raspodela učestalosti broja respiratornih infekcija u toku jedne godine prikazana je u Tabeli 5, a grafički prikazana stubičastim dijagramom
Kako grupišemo numeričke kontinuirane podatke?
• Za numeričke kontinuirane podatke grupisanje se obavlja po klasnim intervalima.
Šta je apsolutna i relativna učestalost?
Broj podataka u svakoj kategoriji/klasnom intervalu predstavlja apsolutnu učestalost (frekvenciju). Deljenjem apsolutnih učestalosti ukupnim brojem podataka nastaju relativne učestalosti (frekvencije), koje mogu biti iskazane u vidu proporcija ili procentualno.
.Statističke tabele se koriste za pregledno prikazivanje podataka. Sastoje se od horizontalnih i vertikalnih površina koje čine redove i kolone.
Grafičko prikazivanje je metod prikazivanja podataka u vizuelnoj formi.
Šta su kumulativne učestalosti (frekvencije)?
Kumulativne učestalosti (frekvencije) su sukcesivni zbirovi učestalosti pojedinih grupa ili grupnih intervala. Dobijaju se na taj način što se učestalosti sledećih u nizu grupa sukcesivno sabiraju sa prethodnim učestalostima, tako da se kumulativna učestalost najviše grupe izjednačuje sa zbirom učestalosti.
Kumulativne učestalosti omogućavaju da znamo koliko jedinica posmatranja ima vrednost jednaku ili manju od određene vrednosti varijable od interesa.
Kumulativna učestalost se može izračunati za apsolutne i za relativne učestalosti.
Grafički se prikazuju linijskim kumulativnim dijagramom gde se na X-osi nanose vrednosti obeležja a na Y-osi kumulativne učestalosti.
Kako se dobija relativni broj?
Relativni broj se dobija kao količnik dva apsolutna broja. Izračunavanje relativnih brojeva omogućava poređenje istoimenih ili raznoimenih pojava.
Rb=Vr/Vb
gde je Vr računska vrednost - vrednost koja se upoređuje, a Vb bazna vrednost - osnova za poređenje.
Relativni brojevi mogu biti pomnoženi sa 100, kada se dobijaju procenti (%), ili sa 1000, kada se dobijaju promili (‰). Ovako dobijeni broj se može shvatiti kao relativni broj čija je osnova 100 ili 1000 (npr. procenat je relativni broj čija je osnova 100).
U zavisnosti od cilja poređenja razlikujemo tri vrste relativnih brojeva:
pokazatelji strukture (kvote)
indeksi i
statistički koeficijenti
POKAZATELJ STRUKTURE (KVOTA, RELATIVNA FREKVENCIJA)
Relativni broj (u statistici relativna frekvencija) koji pokazuje strukturu pojave, tj. odnos delova prema celini.
Prikazuje se u obliku proporcije (računska vrednost koja se dobija kao količnik dela i celine i čija se vrednost nalazi u intervalu od 0 do 1) ili procenta.
Zbir procenata ili pokazatelja strukture svih delova jedne celine mora da bude jednak 100.
Primer izračunavanja pokazatelja strukture prikazan je u prethodnoj lekciji u Tabeli 1 (“Učestalost navike pušenja”). U prostoj tabeli prikazane su učestalosti kategorija jedne varijable - u ovom primeru “navike pušenja”.
Osim prostih, tabele mogu biti i kombinovane, u kojima se učestalosti odnose na kategorije dve varijable. Tada postoje tri načina za izračunavanje procenata:
Procenti po redovima - bazna vrednost za poređenje je zbir učestalosti odgovorajućeg reda (horizontalna struktura)
Procenti po kolonama - bazna vrednost za poređenje je zbir učestalosti odgovarajuće kolone (vertikalna struktura)
Totalni procenti - bazna vrednost za poređenje je totalna učestalost (totalna struktura)
