Istorijski i konceptualni pristupi normalnosti

Question 1

kriterijumi za određenje normalnosti?

Answer 1

• Bizarnost ponašanja
• Trajanje ponašanja
• Socijalno odstupanje
• Subjektivna nevolja
• Psihološki hendikep
• (Ne)mogućnost funkcionisanja

Question 2

“istorija ludila u doba klasicizma”?

Answer 2

Mišel Fuko izlaže društveno poimanje ludila, izolovanje bezoumnika i njihovo tretiranje, ova knjiga je dobar pokazatelj kako se različite naučne istine baziraju na političkim i etičkim stavovima određenog društva

Veliki uticaj na sociologiju mentalnih poremećaja

Question 3

šta je rekao Samuel Beckett?

Answer 3

Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine

Question 4

srednji vijek?

Answer 4

Nastanak ludnica i početak zatvaranja ludaka je neposredno vezan sa isčezavanjem gube

U srednjem veku osobe koje su ispoljavale čudno ponašanje spaljivane su na lomačama

Tokom celog srednjeg veka, bezumnici su stavljani u položaj skitnica i terani iz grada

“Čudne” ljude treba zatvarati i kažnjavati”

Sve do 18. veka takvi ljudi nisu se smatrali bolesnim

Fuko: Ono što će se, sumnje nema, zadržati još dugo iza gube i što će se održati i u vreme kad bolnice gubavih već godinama budu prazne, jesu vrednosti i predstave koje su vezivane uz ličnost gubavca; jeste smisao tog isključivanja, važnost koju je u društvenoj skupini imala ta nametljiva i grozna figura koja se uklanja tek pošto se oko nje ocrta jedan sveti krug

Question 5

17. vijek?

Answer 5

1656. se osniva Opšte prihvatilište u Parizu

Question 6

šta je rekao Paskal?

Answer 6

Sasvim je izvesno da su ljudi nužno ludi, pa bi ne biti lud bio još jedan oblik ludila

Question 7

šta je rekao Dostojevski?

Answer 7

Ne dokazuje se sebi sopstveni zdrav razum tako što se sused zatvara u ludnicu

Question 8

opažanje ludila i metode lečenja u doba klasicizma?

Answer 8

Manija, melanholija, histerija, hipohondrija
- ove bolesti su objašnjavane ključanjem tečnosti, raskvašenim vlaknima, lepljivim i gustim sokovima, otežalom krvlju, prekomernom pokretljivošću vlakana, vrenjem soli, spontanom pokretanju materice…

Metode usmerene na telo, a ne na dušu

Očvrsnuće, očišćenje , zagnjurivanje, regulisanje kretanja
- zagnjurivanje je podrazumevalo zaranjanje bolesnika u vodu: “…jedino na šta se pazilo bilo je da se bolesnici u ovu potope naglo i nenadano i da se drže što duže, za njihov život nije bilo nikakve bojazni.“

Primenjivane su i metode buđenja, pozorišnog prikazivanja i povratka neposrednog

Još 1815, ako je verovati jednom izveštaju podnetom Donjem Domu, bolnica u Bedlemu svake nedelje pokazuje besomučnike za jedan peni. Godišnji prihod od tih poseta, pak, popeo se na blizu 400 funti: a to predpostavlja zapanjujuće visoku brojku od 96.000 poseta godišnje

Question 9

azili?

Answer 9

U 19. veku dolazi do odvajanja umobolnih u azile

• U azilima Tjuka i Pinela umobolni su oslobođeni okova

Question 10

prva revolucija u psihijatriji?

Answer 10

• U azilima Tjuka i Pinela umobolni su oslobođeni okova
• Oslobađanje okovanih u Bicetre

Question 11

Kasnije “ humanije “ metode lečenja mentalno obolelih?

Answer 11

• Terapija elektošokovima
• Ludačke košulje

Question 12

19. vijek?

Answer 12

Vek procvata medicine i pojave mnogih otkrića na planu fiziologije i patologije

“Čudne“ ljude treba lečiti kao neurološke bolesnike
- Ispoljavanja „čudnih“ ljudi su rezultat neurološkog obolenja mozga

onda…
Neke duševne bolesti imaju psihogenu osnovu
- Francuski neurolog Šarko uspevao je sugestijom da izazove različite (histerične) oduzetosti kod nekih pacijenata
- 1885. Sigmund Frojd je proveo neko vreme kod Šarkoa

Question 13

šta se važno desilo 1883.?

Answer 13

nemački psihijatar Krepelin stvara sistematizaciju, nozologiju psihijatrijskih poremećaja

Iste godine izdaje svoj prvi udžbenik psihijatrije

Question 14

druga psihijatrijska revolucija?

Answer 14

pojava Frojda

stvorio je novu sliku o psihičkom funkcionisanju čoveka i razvio je posebnu metodu lečenja putem razgovora (psihoanalitička psihoterapija)

Question 15

20. vijek?

Answer 15

dvije krupne promjene:
- razvoj psihofarmakologije
- pojava socijalne psihijatrije

• porast interesovanja za problem normalnosti
• porast interesovanja za prevenciju, a ne za lečenje
• pojava zdravstvene psihologije
• pojava psihologije u zajednici

Question 16

treća psihijatrijska revolucija?

Answer 16

pojava socijalne psihijatrije

• socijalna psihijatrija je nastala iz okrilja sociologije
• onda je nastao i antipsihijatrijski pokret

Question 17

razlozi za pojavu socijalne psihijatrije?

Answer 17

U psihijatrijskim bolniciama, zbog načina lečenja javlja se sindrom institucionalizma (sindrom socijalnog sloma)

Ova vrsta bolesti naziva se jatrogenom bolešću (iatros, „lekar“,genesis- „poreklo“)
- termin koji se koristi da označi bolest prouzrokovanu medicinskim tretmanom

Ne postoji čvrsta granica između normalnog i patološkog ponašanja
- određivanje ove granice pod uticajem je vremena, kulture i sistema vrednosti u jednom društvu

Istraživanja su pokazala da socio-ekonomski status pacijenta bitno utiče na dijagnozu i način lečenja

Question 18

eksperiment Rozenhana?

Answer 18

1970.
Pitanje kriterijuma za uspostavljanja dijagnoze i način tretiranja pacijenata
- Pseudo-pacijenti (8 dobrovoljaca)
- Njih 7 je dobilo dijagnozu shizofrenije
- Zadržani su od 7 do 52 dana
Osoblje nije primetilo da se radi o “normalnim” osobama - to su primetili PACIJENTI!

Question 19

ko su najznačajniji predstavnici antipsihijatrijskog pokreta?

Answer 19

Ronald Leng, Dejvid Kuper i Tomas Sas

Question 20

osnovne ideje Tomasa Sasa?

Answer 20

• mentalna bolest je mit
• društvo proizvodi ludilo

Question 21

osnovna ideja Ronalda Lenga?

Answer 21

Ludilo predstavlja povratak izgubljenom kontaktu sa samim sobom (pravo Ja). Ako nam je jezik ludaka čudan i nerazumljiv, to znači da smo se udaljili od svoje prave prirode

Question 22

šta je rekao Justejn Gorder?

Answer 22

Istorija će pokazati da mnogo onoga što danas doživljavamo kao samorazumljivo, neće izdržati njen sud

Da li će psihotropni lekovi koji se danas koriste pri lečenju bolesnika biti jednog dana metod lečenja nad kojim će se neke buduće generacije zaprepašćivati kao što mi to činimo nad metodama korišćenim za vreme klasicizma?