Glikopeptidni antibiotoci Flashcards
Predstavnici.
- Vankomicin
- Teikoplanin
Mehanizam delovanja.
Deluju tako što se vezuju za dve jedinice D-alanil-D-alanina i na taj način sprečavaju izgradnju peptidoglikana koji je osnovna gradivna jedinica ćelijskoz zida bakterije. Deluju baktericidno. Deluju samo na bakterije koje se dele i najjače deluju u I fazi deobe. Vremenski zavisno ubijaju bakterije.
PAE nije jako izražen.
Spektar.
Da bi delovali moraju doći do citoplamatske membrane, čiji enzimi su odgovorni za izgradju ćel zida. Lako prodiru do ćel membrane kod G+ bakterija, a kod G- ne mogu da prodju jer su glikopeptidi veliki molekuli i ne mogu da prodju kroz porine.
Deluju na: MRSa, stafilokokus aureus i epidermidos, streptokokus piogenes, pneumonie i viridans, Corinebatrium, aktinomicete, Klostridium, Laktinobakter.
Aktivni su protiv većine sojeva enterobakterija ali deluju bakteriostatski, mogu delovati baktericidno u kombinaciji sa aminoglikozidima.
Rezistencija.
Bakterijski enzim modifikuje mesto vezivanja glikopeptidnog AB na prekursoru peptidoglikana, i tako AB nr može da se veže za D-alanil-D-alanin. Tri fenotipske rezistencije tip Van A rezistencija na oba predstavnika, dok su tip Van B i tip Van C rezistentni samo na vankomicin.
Primena.
Primenjuju se za lečenje teških sistemskih infekcija izazvanih G+ bakterijama. MRSA infekcija, ekterokoki, korinebakterijum, klostridijuma (pneumonija, osteomijelitis, empijem, infekcije šanta, endokarditis). Vankomicin se koristi za lečenje AB izazvanog pseudomembranoznog kolitisa- za tu indikaciju per os primena, za sve ostale parenteralno.
Da li mogu da se primene u trudnoći?
Ne, zbog mogućnosti oštećenja sluha.
Vankomicin.
Farmakokinetika: Ne resorbuje sei z creva, tako da se mora primenjivati parenteralno i.v. infuzijom ili injekcijom. I.m. primena bolna. Prolazi u sve kompartmane, u CNSu se nalazi u konc 7-30% od one u plazmi. Izlučuje se preko bubrega glomerularnom filtracijom nepromenjen.
Neželjena dejstva: nefro i ototoksičnost. Javlja se kod primene većih doza. Kod incuficijencije bubrega se javljaju vecće koncentracije. Ototoksičnost može biti reverzibilna. KOd i.v. primene usled oslobadjanja histamina može se javiti eritematozni raš, svrab, tahikardija i hipotenzija- sindrom crvenog čoveka (crvenilo se javlja u gornjoj polovini tela). Ako se javi smanjiti brzinu.
Interakcije: Deluje sinergistički sa aminoglikozidima u lečenju endokarditisa, ali i oni izazivaju nefro i ototoksičnost.
Teikoplanin.
Farmakokinetika: Ne daje se per os. Parenteralno može i i.v. i i.m. Kod upala meningi u cnsu konc 15% od onih u plazmi. Izlučuje se bubrezima sa dugim t1/2 eliminacije oko 150h kod zdravih bubrega. Daje se jednom dnevno 400 mg/dan. Može se davati i sa udarnom dozom na 12h 400mg (2-3 doze) pa onda 400 dnevno.
Interakcije: može se kombinovati sa aminoglikozidima (nefro i ototoksičnost)
Neželjena dejstva: izaziva raš. svrab, povišenu temperaturu, reakcije preosetljivosti i neutropeniju.
