Arterijska hipertenzija Flashcards
Kako se vrši pravilno merenje arterijskog krvnog pritiska?
- Min. 60 minuta pre merenja izbegavanje hrane, alkohola, kafe, cigareta i veće fizičke aktivnosti.
- Merenje u sedećem položaju po 5 minuta mirovanja sa oslonjenom rukom o čvrstu podlogu i manžetnom u nivou srca.
- Klasičnim manometrom sistolni pritisak odgovara očitanoj vrednosti prvog Korotkovljevog tona, a dijastolni trenutku nestanka tonova (faza V)
- KP se meri dvaput uzastopno uz 1-2 minuta pauze između, a zatim se određuje prosečna vrednost. Razlika između merenja >5 mm Hg zahteva dodatna merenja.
- Merenje se vrši na obe ruke, a kod starijih osoba i dijabetičara i neposredno nakon ustajanja.
Zašto se KP meri na obe ruke?
Razlike u SKP > 20 mm Hg i/ili DKP > 10 mm Hg ukazuju na postojanje vaskularnih bolesti.
Zašto se KP kod starijih osoba i dijabetičara meri neposredno nakon ustajanja?
Pad SKP ≥ 20 mm Hg ili DKP ≥ 10 mm Hg unutar 3 minuta od ustajanja ukazuje na posturalnu hipotenziju.
Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?
Merenjem KP.
1. U zdravstvenoj ustanovi (≥140/90 mm HG, 2 merenja, 2 uzastopne posete)
2. Van zdravstvene ustanove - kod kuće, na radnom mestu (≥135/85 mm Hg)
3. 24-časovnim ambulatornim monitoring-om (srednja vrednost ≥130/80 mm Hg)
Šta je “hipertenzija belog mantila”?
Kada osoba kod lekara ima povišene vrednosti krvnog pritiska iako je zapravo normotenzivna.
Šta je “maskirana ili prekrivena hipertenzija”?
Kada osoba ima normalan krvni pritisak, iako je hipertenzivna.
Koji su simptomi hipertenzije?
U većine pacijenata je asimptomatska i često duže vreme ostaje neotkrivena. Retko su prisutni nespecifični simptomi kao: jutarnja glavobolja u potiljačnom regionu, vrtoglavica, nesvestica, zujanje u ušima, palpitacije, umor, impotencija.
Koji su ostali faktori KV rizika?
- Muški pol
- Godine starosti (M ≥55 god, Ž ≥ 65 god)
- Pušenje
- Dislipidemija (uk. C > 4,9 mmol/l i/ili LDL >3,0 mmol/l i/ili HDL <1,0 (1,2) mmol/l za muškarce (žene) i/ili TG > 1,7 mmol/l)
- Intolerancije glukoze
- Gojaznost ili abdominalna gojaznost
- Rana KV bolest u porodičnoj istoriji
Na osnovu čega se procenjuje ukupan KV rizik?
- Težine hipertenzije
- Prisustva faktora rizika
- Postojanja asimptomatskog oštećenja
- Oboljenja ciljnih organa
Koja asimptomatska oštećenja ciljnih organa mogu nastati kao posledica hipertenzije?
• hipertrofija leve komore
• oštećenje krvnih sudova (zadebljanje zida, aterosklerotski plakovi)
• mikroalbuminurija
Koji komorbiditeti su značajni za procene ukupnog KV rizika?
- Simptomatska KV bolest
- Izražena bubrežna insuficijencija
- Dijabetes udružen sa oštećenjem ciljnih organa i/ili drugih faktorima KV rizika
Koji je primarni cilj terapije arterijske hipertenzije?
Maksimalno dugoročno redukovanje ukupnog rizika za KV bolesti
Koja je ciljna vrednost krvnog pritiska kod pacijenata sa hipertenzijom i postoje li izuzeci?
<130/80 mm Hg
Izuzetak: stariji pacijenti od 65 godina imaju ciljnu vrednost <140 (do 130)/80 mm Hg
Za starije od 80 godne terapija se započinje tek kad je KP >160/90 mm Hg.
Šta je potrebno uraditi pre započinjanja terapije hipertenzije?
1) procena težine hipertenzije
2) definisanje ostalih faktora KV rizika
3) prisustva (asimptomatskog) oštećenja ciljnih organa
4) prisustva pratećih bolesti koje mogu da utiču na prognozu bolesti i/ili izbor terapije.
+ Ispitivanje uzroka hipertenzije (sekundarna hipertenzija)
Kako se postižu ciljevi terapije hipertenzije?
- sniženjem KP
- uklanjanjem drugih faktora KV rizika na koje se može uticati
Kako se leči hipertenzija?
- nefarmakološke mere
- lekovi
Šta spada u nefarmakološke mere i kad se obe primenjuju?
Primenjuju se UVEK
• Redukcija unosa soli
• Adekvatna ishrana
• Redukcija telesne mase
• Redovna fizička aktivnost
• Smanjenje unosa alkohola
• Prestanak pušenja
Kada se uvode antihipertenzivi kod pacijenata sa niskim i KV umerenim rizikom?
Nakon 3-6 meseci korekcije navika bez rezultata