Umetničko delo u doba tehničke reprodukcije

Question 1

Valter Benjamin

Answer 1

Postavlja pitanje o tome kako na čulnost utiču promene uslova recepcije medija, govori o dostupnosti umetnosti

Question 2

Reprodukcija kroz istoriju

Answer 2

Umetničko delo se u načelu uvek moglo reprodukovati. Takvo manuelno kopiranje praktikovali su i učenici prilikom
vežbanja u umetnosti, majstori za širenje svojih dela, i oni koji su bili pohlepni na dobit. Sa drvorezom je grafika prvi put
postala sposobna da se“reprodukuje”. Tokom srednjeg veka uz drvorez se javljaju bakrorez i gravira, a početkom
devetnaestog veka i litografija. Grafika svoje proizvode iznosi na tržište ne samo masovno (kao ranije) već svakodnevno u
novim vidovima.Ona je preko litografije bila osposobljena da ilustrativno prati svakidašnjicu. Potreba masa za umetnošću
otkriće je kraja 19.v. i početka 20.v. ,što se pre u istoriji nije dešavalo.
Sa fotografijom, je ruka u procesu likovne reprodukcije prvi put bila oslobođena najvažnijih umetničkih obaveza.

Question 3

Aura

Answer 3

Aura je pojava daljine ma koliko bilo blizu ono što je izazvalo. Benjamin govori o drugačijem odnosu prema delima koja se ne mogu reprodukovati. Reprodukcijom dela se aura gubi. Umetnost postaje stvar koja se troši.

Question 4

Pažnja

Answer 4

Struktura pažnje se oblikuje u skladu sa estestkim iskustvom, predstavlja intenzitet sa kojim gledamo, slušamo, obraćamo pažnju na nešto. Pažnja je bila usmerenija kada su dela bila jedinstvena i neponovljiva. Rasejanost je osobina savremenog organizovanja iskustva,lakoća prelaska s jednog sadržaja na drugi;neprekidna glad za novim sadržajem,bez nekog udubljivanja u njega.

Question 5

Film

Answer 5

Film se vezuje za masovne pokrete današnjice- neki autori su težili da film uključe u „umetnost“ unoseći u njega kultne
elemente,kojih nema. Pozorišni glumac prezentuje umetničko delo publici samim sobom, svojom ličnošću,a nasuprot
tome, umetničko delo filmskog glumca daje se preko aparature. Publika se uživljava u glumca samo na taj način što se
uživljava u aparat. U filmu čovek dolazi u položaj da mora delovati celokupnom živom ličnošću, ali odričući se njene
aure. Jer aura je povezana sa njegovim ovde i sada.Specifičnost snimanja u filmskom ateljeu je u tome što publiku
zamenjuje aparatura.Film publiku dovodi do toga da zauzima ocenjivački stav, a zauzimanje stava u filmu ne uključuje
pažnju

Question 6

Vendeta

Answer 6

Pojam koji objašnjava kult zvezde, a odnosi se na osmatračnicu i ideju da zvezda ima bolji uvid. Benjamin je posmatra u skladu sa razvojem filma. Kreiranje vendeta kao kompenzacija nedostatka aure

Question 7

Estetizacija politike

Answer 7

Organizovanje politke posredstvom umetnosti da se poništi pojedinac

Question 8

Politizacija umetnosti

Answer 8

Umetnost kao distribucija norodnog repertoara koji je unapred određen

Question 9

Posledice reprodukcije i komercijalizacije umetnosti

Answer 9

Nasuprot odnosu prema delu (i životu) koje podstiče na razmišljanje, koje zahteva jednu vrstu udubljivanja, sa tehnološkom revolucijom I tehničkom reprodukcijom došlo je do ravnodušnosti , hedonizma I odsustva kritičke dimenzije; umetnost se izmestila iz nekadašnjih umetničkih formi u čovekovu svakidašnjicu. Umetnost gubi estetsku
funkciju i postaje oruđe političke manipulacije. Ona mora da bude nedostupna,ako je neposredno dostupna moze da
postane konzumeristička;gubi se intenzitet odnosa, što stvara zasićenje, ravnodušnost, poželjno je ono što je daleko, nedostupno .