Romantičarsko shvatanje umetnosti Flashcards
Romantičari i njihove preteče
Poznati romantičari su:Novali‚(nadimak),braća Šlegel,Žan Pol(nadimak),Ludvig Tik;njihove preteče su Kant,Šeling,Fihte,Gete
Gde se razvija romantizam
Skadinavske zemlje, Nemačka, Engleska
Stavovi/ideje
Umetnost stvara istinu. Romantizam je reakcija na racionalnost prosvetiteljstva I bunt protiv komercijalizacije umetnosti.Poeziju smatraju najvišom umetnosti u kojoj se
Apsolutno najradije otkiva. Iz toga je nastalo pesničko tumačenje svih filozofskih problema.
Za romantičare je važan proces stvaranja dela,prelaz iz jednog u drugo kao i momenat slučajnog.Poenta nije u konačnom
rezultatu,u stvorenom, već u onome što će nastati
Sukob klasicizma i romantizma
Od kraja 18. veka javlja se sukob između klasičnog I romantičnog.Klasično teži skladu,harmoniji,svevremenosti,
”plemenita jednostavnost I tiha veličina”. Kao normu umetnosti romantičari ističu kršenje i neprilagođenost društvenim
konvencijama,vladajućim merilima,vrednostima;otuđenje,radikalna individualizacija.
Iskazivanje nezadovoljstva
Koriste termine ironije i vica
Kako gledaju na crkvu?
Instituciju crkve predstavljaju kao instituciju mraka
Težnje romantizma
Romantizam teži celovitosti čoveka-kultivisanju osećaja za sve strane ljudskosti,otkrivanje I izlaganje skrivenog koje je integralni deo čoveka.Govore da je istina nas samih vidljivija u snu;da se java tumači logikom sna.
Poezija
.Poeziju smatraju najvišom umetnosti u kojoj se Apsolutno najradije otkiva. Iz toga je nastalo pesničko tumačenje svih filozofskih problema
Dinamična subjektivnost i romantizacija sveta
Pozicije od kojih polazi umetnik u romatizovanju sveta su:
-prostom dati viši smisao
-uobičajenom dati tajnovit izgled
-poznatom dati dostojanstvo nepoznatom
-konačnom dati privid beskonačnosti
Novalis
Prema Novalisu poezija je apsolutna stvarnost.Njegova utopijska poezija je istovetna sa filozofijom,a obe pružaju
predstavu duha.Dok filozofija daje životu red i zakon,poezija nas navodi da ga prihvatimo. Zagovornik romantizacije sveta. Ne samo da je sintetizovao filozofiju i poeziju,on i moral zamišlja kao umetnost i proriče univerzalno ljudsko društvo ujedinjeno poezijom. Govori da je za običan razum budnog života snevanje izbegavanje stvarnosti,s druge strane Novalis život tumači jezikom sna-„Naš život nije san ali to treba da postane“.
Ludivg Tik i Žan Pol
Ludvig Tik je razvio ideju da je poezija muzika reči;a Žan Pol snove naziva nehotičnom poezijom,ističe i pasivnost pesnika jer je on slušalac a ne gospodar svojih likove,tj. stvara intuitivno.On opisuje estetsko stvaranje kao “lepo podražavanje prirode”,uzimajući “lepo” kao sinonim za “duhovno”.Dakle,ne podražava se spoljašnji izgled prirode već njena unutarnja struktura tj. duh.
Šlegel
Važan Šlegelov doprinos estetici jeste ideja da se umetnost,naročito poezija, ne kreće kroz istoriju kao kroz nešto što na
nju slabo utiče,već da proces razvitka zahvata samu njenu suštinu. Šlegel govori da je umetnost između kulture i
varvarstva; tu više nemamo nikakve razobličene čulnosti niti imamo diktat razuma, a obrazvanje mora da bude svedeno
na sintezu umetnsoti i razuma