Estetika i logika-ekstenzivna i intenzivna jasnoća

Question 1

Discipline koje odgovaraju čulnosti i razumu

Answer 1

Estetika i logika

Question 2

Odnos estetike i logike

Answer 2

Estetika i logika su obrnuto srazmerne-više logike manje estetike

Question 3

Shvatanje estetike u vreme antike i srednjeg veka

Answer 3

Tokom antike i srednjeg veka estetsko
- shvaćeno kao neposredno, čulno saznanje i imalo je temelj u saznajnoj funkciji, kasnije se ono nalazi u sferi razuma i
biva apsorbovano od logike i metafizike. Zahvaljujući Baumgartenu estetsko saznanje se u 18.veku opet ističe
kao jedno specifično saznanje i naspram logike

Question 4

Logika i estetika

Answer 4

Logika proširuje umnu spoznaju,a estetika dobija zadatak da
oplemenjuje, poboljšava i izoštrava čovekovo čulno saznanje

Question 5

Čemu je nastojao Baumgarten?

Answer 5

Nastojao je da ograniči domen logike, da pokaže da logika ne može polagati pravo na sve saznanje,jer estetsko, čulno
iskustvo može biti jedna posebna mogućnost saznanja, te da se estetska sfera pokazuje kaoutemeljujuća.

Question 6

Savršentstvo i čulno saznanje

Answer 6

Lepota (lepo) je savršenstvo
čulnog saznanja. Ranije se smatralo da savršenstvo može biti shvaćeno samo pomoću razuma; stoga savršenstvo izmiče
čulima. Međutim, Baumgarten prvi tvrdi da lepo mora biti takvo savršenstvo da ga čula mogu opažati

Question 7

Ekstenzivna jasnoća

Answer 7

Baumgarten culno iskustvo razumeva kao tamno I zbrkano,odnosno nejasno I nerazgovetno jer su rezultat nize saznajne
moci(gnoseologia inferior),međutim I unutar tog saznajnog polja moze se doci do neke njemu svojstvene jasnosti;ona je
kvantittivno bogatstvo slika,savrsenstvo culnog govora zavisi od kolicine culnih ideja koje on izaziva.

Question 8

Intenzivna jasnoca

Answer 8

Logika kao visa saznajna moc bavi se univerzalijama,njena jasnoca dolazi od razumskog rasclanjavanja I definisanja.
Utemeljenjem estetike(scientia cognitionis sensitive),on ogranicava domen logike,postavlja je kao vestinu analognu
razumu(ars analogi rations),svaka ima svoj princip,a culnost I razum postaju dva ravnopravna puta prema istini. Svet
culnog I svet pojmovnog nisu vise strogo odvojeni vec cine razlicite stupnjeve jednog istog procesa saznanja.