Kantov pojam suda ukusa Flashcards
Refleksivna moć suđenja
Estetiku,kao novu oblast saznanja,zasniva na apriornim principima.Apriorni princip refleksivnog suđenja uvek je
subjektivan.Svi drugi apriorni principi prostor,vreme,uzrok ulaze u suštinu prirode.Kod refleksivnog suđenja polazi se od
pojedinačnog da bi se došlo do opštosti.
Šta Kant zamera drugim estetičarima u prvom Uvodu za Kritiku moći suđenja?
U prvom Uvodu za Kritiku moći suđenja zamera drugim estetičarima što ne cene pravu individualnost estetskog
doživljaja ;dokazuje da je estetsko uživanje ozbiljnije i filozofskije od fizičke nauke.Oni smatraju ukus nejasnim saznanjem
savršenstva,a pri tom savršenstvo nema veze sa estetikom.
Priroda i sloboda
Priroda I Sloboda su apsolutno odvojene sfere koje Kant teži da međusobno poveže. Sloboda ne sme da bude prazan
ideal,mora biti činjenica.Estetička sfera predstavlja spajajući most,ona je primena moralnih principa na svet prirode.
Suđenje je spojna karika u duhu-”sposobnost zamišljanja pojedinačnog kao sadržanog u opštem”
Čista i pripojena lepota
Čista lepota je ona u kojoj ne vidimo nikakvu svrhu ni upotebu,mi se neposredno
odazivamo na prijatan sklop, Pripojena lepota –divljenje sklopu meša se sa svešću o cilju kome služe;čisto osećanje
forme I praktična inteligencija stapaju se u jedinstven doživljaj.Najviša vrsta pripojene lepote jeste idealna lepota;u
ljudskoj lepoti uvek je prisutan ideal ljudskost-pripojena lepota u svojoj najvišoj tački ima moralni smisao.
Podela estetskih sudova(2) i na šta se odnose
Sudovi o lepoti(intelektualno saznanje)
Sudovi o uzvišenosti(natčulna sfera moralnosti)
Komponente suda(4)
kvalitet(interes)
kvantitet(opštost)
relacija(svrhivitost bez svrhe)
modalitet(nužnost)
Kvalitet/Interes
Predstavlja nezainteresovano dopadanje, nezavisno od logike i volje, dopadanje bez ambicije i početnog interesa, ali stvara interes-Ukus se ne oslanja na interes ali ga proizvodi-
Prijatno, lepo i dobro označavaju tri različita odnosa prema osećaju zadovoljstva i nezadovoljstva; prijatno znači nešto što zadovoljava; dobro znači ono čemu se pridaje neka objektivna vrednost; lepo znači ono što se jednostavno dopada. Od ove tri vrste dopadanja ,jedino dopadanje koje potiče od lepoga jeste
nezainteresovano I slobodno dopadanje jer ga ne prati nikakav interes ni čula ni razum
Kvantitet/Opštost
Elementaran zajednički ljudski odnos ili doživljaj;-onaj ko sudi oseća se potpuno slobodan u pogledu dopadanja koje posvećuje predmetu, on nije u stanju da
pronađe bilo kakve lične uslove kao razlog dopadanju; to znači da se takvo dopadanje može pripisati svakome. Sudeći o
nečemu govoriće o lepome kao da lepota predstavlja neku osobinu predmeta.Opštost estetskog suda zamišlja se u sudu
ukusa samo kao subjektivna;estetsko iskustvo nije lično već univerzalno. Sud ukusa zahteva opštu saglasnost;poziva
druge da učestvuju u osećanju zadovoljstva koje obećava saznanje.Organ estetskog osećanja Kant naziva zajedničkim
čulom-sensus commmunis;to je unutrašnje misaono shvatanje saradnje čula I uma u čoveku.
Relacija/Svrhovitost bez svrhe
Ono lepo jeste potpuno nezavisno od predstave dobroga, jer dobro
predstavlja neku objektivnu svrhovitost, tj. vezu predmeta sa nekom određenom svrhom.Lepota je apsolutna a ne
upotrebna. Sud ukusa je potpuno nezavisan od pojma savršenosti.
Modalitet/Nužnost
Estetski sud je univerzalan I nužan.Čistota estetskog stanja
zahteva odsustvo svakog vlasničkog ponosa ili reformatorskog ikonoborstva. Dopadanje je nužna posledica jednog
objektivnog zakona I naprosto je potrebno da se postupa na određeni način. Osećanje lepog ne uzimamo kao lično
osećanje, već kao neko zajedničko osećanje.Ono ne kazuje da će se svaki saglasiti sa našim sudom, već da treba sa njim
da se saglasi-lepo je ono što se bez pojma saznaje kao predmet nekog nužnog dopadanja.
4 paradoksa
- nezainteresovano dopadanje
- univerzalnost bez pojma (opštost)
- svrhovitost bez svrhe
- nužnost bez zakona
