.Oko i duh-Moris Merlo- Ponti Flashcards
Polazište filozofije Merla Pontija
Najveći uticaj na delo Merlo-Pontija ima Huserlova fenomenologija koju koristi kao metod analize čistog saznanja i
apriornih struktura čovekovih refleksija. Kod njega filozofija polazi od akta “čiste svesti” (noesis) kao fenomena koji imaju svoj sadržaj (noema)-sve to je apriorne prirode,one su ejdetske suštine koje daju smisao pojavama.
Fenomenološka redukcija
I kod Merlo-Pontija smisao je vraćanje »samim stvarima«, vraćanje svetu koji postoji pre svake spoznaje i analize. A najneposredniji odnos između sveta i svesti ostvaruje se fenomenološkom redukcijom. Ona predstavlja isključenje svega
empirijskog i “prirodnog stava prema svetu” i ,sa druge strane,intuitivno sagledavanje čistih predmeta svesti. Sva istina se izvodi iz percepcije,iz načina na koji vidimo.Tako se na umetnost gleda iz perspektive posebnog načina viđenja
Fenomenološka redukcija
I kod Merlo-Pontija smisao je vraćanje »samim stvarima«, vraćanje svetu koji postoji pre svake spoznaje i analize. A najneposredniji odnos između sveta i svesti ostvaruje se fenomenološkom redukcijom. Ona predstavlja isključenje svega empirijskog i “prirodnog stava prema svetu” i ,sa druge strane, intuitivno sagledavanje čistih predmeta svesti. Sva istina se izvodi iz percepcije,iz načina na koji vidimo.Tako se na umetnost gleda iz perspektive posebnog načina viđenja
Fenomenologija
Suptilan izlazak iz režima neposrednosti; prikazivanje viđenog i postojećeg na novi način
Esej Oko i duh
Merlo-Ponti govori u svom eseju “Oko i Duh” pokušava da razotkrije izvore i biti umetnosti. Taj poseban način viđenja podrazumeva:
1.suspenziju onog što je uobičajeni način viđenja
2.dvostruko usmerenu refleksiju
3.ejdetske varijacije-ejdetske slike su mentalne slike,slikoviti “smisao”stvari;za fenomenologe one su prava spoznaja i
razumevanje,bez objašnjavanja.Ejdetske varijacije imaju stvaralačku funkciju;konkretan doživljaj menjaju predstavama
fantazije i imaginacije koje se mogu varirati.
Esej Sezanova sumnja
U eseju “Sezanova sumnja” govori o značaju tela kao primarnog za saznanje sveta -slikar »upotrebljava svoje telo«.. Svest, svet i ljudsko telo kao spoznajna stvar su povezane
i međusobno “angažovane”. Celokupni napor umetnika i sva svrha njegovog rada nije u stvaranju novih stilskih šema jer njegov tvorac ne zna je li ostvario »nezavisnu egzistenciju jednog smisla« Borba umetnika je
protiv besmisla,a nije u tome da razbije jedan smisao i uspostavi novi